Sudjenja za ratne zlocine u Jugoslaviji tokom 2. SR

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trpe Grozni ::akvila ::Дакле, нису урадили ништа на Павелићевом изручењу.

Uz duzno postovanje Akvila, stvarno mi nije jasno kako ti zamisljas proces izrucenja.
Trazenje za izrucenje Ante Pavelica je poslan jos dok je on jos uvek bio u Italiji, kasnije su takvi zahtevi slani i Argentini i Spaniji. Niti jedna od ovih drzava se nije pozitivno izrazila po trazenju za izrucenje DFJ/FNRJ/SFRJ, pravdajuci se da takvu osobu ne mogu naci na datoj adresi ili saljuci neka druga glupa opravdanja.
Niti sa jednom od ovih zemalja u datom periodu Jugoslavija nije imala dobre odnose, sto znaci da bi i pokusaj kidnapovanja najverovatnije lose zavrsio (da se razumemo, kidnapovanje nije diplomatski nacin resavanja problema, i to je "dozvoljeno" samo nekim zemljama).Имаш ли бар неки доказ да је тражено изручење од тих земаља? И зашто онда није Павелићу суђено у одсуству, то би био сасвим довољан разлог да се са тим отпочне?!

gorran ::Usled zaoštravanja hladnog rata, zapadne zemlje potpuno su prestale sa izručenjima. Zahtev za izručenje Artukovića USA su odbile sa obrazloženjem da mu ne bi bilo garantovano pravično suđenje. Tako je on 40 godina živeo kao slobodan građanin USA.
Đujić 50.
Neke južnoameričke zemlje postale su prava utočišta za nacističke zločince. Ni Eichmann nije bio izručen, nego ga je Mossad kidnapovao.
Dakle, nije postojala nikakva šansa za izručenje Pavelića, ni iz Argentine, ni iz Francove Španije.То не може никако да буде разлог неизручења јер је Хладни рат избио у време тзв. кризе Информбироа када је Југославија постала "популарна" на Западу и када је побрала симпатије због одупирања Стаљину.
На крају крајева, управо поштоваоци Јосипа Броза истичу одличну сарадњу Југославије и са Истоком и са Западом и велики ауторитет Маршала у свету па се просто намеће питање како није могао тим својим великим ауторитетом да обезбеди изручење тог крвника.

gorran ::Ovo je nejasno protumačeno.
Pavelić nije imao nikakve ingerencije u vezi preseljenja Slovenaca. Radilo se o Hitlerovom planu germanizacije i aneksije dela Slovenije, koji je uključivao deportaciju oko 600.000 Slovenaca u Srbiju i NDH.
Hitler ni tada ni kasnije nije imao primedbi na Pavelićevu brutalnost.Наравно да не би Павелић сам вршио пресељење Словенаца већ у сарадњи са Немцима, али то је овде небитно. Битно је да Хитлеру није уопште помињао да ће извршити геноцид, односно није му поменуо да је тај геноцид већ започео, јер су до тог сусрета већ поубијали неколико хиљада Срба.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

akvila ::gorran ::Usled zaoštravanja hladnog rata, zapadne zemlje potpuno su prestale sa izručenjima. Zahtev za izručenje Artukovića USA su odbile sa obrazloženjem da mu ne bi bilo garantovano pravično suđenje. Tako je on 40 godina živeo kao slobodan građanin USA.
Đujić 50.
Neke južnoameričke zemlje postale su prava utočišta za nacističke zločince. Ni Eichmann nije bio izručen, nego ga je Mossad kidnapovao.
Dakle, nije postojala nikakva šansa za izručenje Pavelića, ni iz Argentine, ni iz Francove Španije.То не може никако да буде разлог неизручења јер је Хладни рат избио у време тзв. кризе Информбироа када је Југославија постала "популарна" на Западу и када је побрала симпатије због одупирања Стаљину.
На крају крајева, управо поштоваоци Јосипа Броза истичу одличну сарадњу Југославије и са Истоком и са Западом и велики ауторитет Маршала у свету па се просто намеће питање како није могао тим својим великим ауторитетом да обезбеди изручење тог крвника.

gorran ::Ovo je nejasno protumačeno.
Pavelić nije imao nikakve ingerencije u vezi preseljenja Slovenaca. Radilo se o Hitlerovom planu germanizacije i aneksije dela Slovenije, koji je uključivao deportaciju oko 600.000 Slovenaca u Srbiju i NDH.
Hitler ni tada ni kasnije nije imao primedbi na Pavelićevu brutalnost.Наравно да не би Павелић сам вршио пресељење Словенаца већ у сарадњи са Немцима, али то је овде небитно. Битно је да Хитлеру није уопште помињао да ће извршити геноцид, односно није му поменуо да је тај геноцид већ започео, јер су до тог сусрета већ поубијали неколико хиљада Срба.
http://en.wikipedia.org/wiki/Andrija_Artukovi%C4%87:
Citat:After his arrival to the States, Artuković refused to become Croatian political emigree.[5]

In July 1945, the Yugoslav State Commission for Investigation of Crimes of Occupiers and Their Allies proclaimed Artuković a war criminal. The Government of the FPR Yugoslavia made a request for his extradition on 29 August 1951. Their request made a 7 years long court process in Los Angeles. On 15 January 1959, the verdict of the Supreme Court in Los Angeles rejected the Yugoslav request.
Ukratko, Vi smatrate da je vlada Jugoslavije progonila samo Srbe, dok je ustaše poštedela?
Tu mogu samo da se pozovem na Vas:
Citat:немам обичај да полемишем са неозбиљним саговорницима

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gorran ::Ukratko, Vi smatrate da je vlada Jugoslavije progonila samo Srbe, dok je ustaše poštedelaА где сам ја то рекао?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 28 Jun 2012 14:41

Evo kako je OZNA dostavljala spisak sudovima da se sudi osumnjicenima za zlocine.Dokument je zanimljiv za one srpske nacionaliste koji misle da su ustase bile postedjene na "zadovoljstvo druga Starog" a da je samo cetnicma sudjeno. :



Citat:Dopis Opunomoćstva OZN-e kninskog područja Vojnom sudu
Komande kninskog područja s popisom osoboma predloženih za javno
sudjenje i strijeljanje
_____________
Opunomoćstvo OZN-e
Kninskog Područja za javno sudjenje - streljanje782
15. novembra 1944. g.

Vojnom sudu Komande Kninskog Područja

Upućuju vam se sljedeća lica radi sudjenja istih:

1/. Fra Žarko Carev župnik iz Drniša, duhovni zaćetnik i inspirator svih zlodjela u
Drnišu. Za vrijeme pokolja 1941.g. bio u Kninu isti kao fra petar berković u Drnišu. U
Drnišu u samostanu pod njegovim rukovodstvom održavali su se tajni sastanci njegovih
najbližih doušnika. Kroz njegove su ruke prolazile sve liste za hapšenja, koje je sastavljao
fra Božo Vugdelija i Jandre Sabalić, i nakon njegova odobrenja su se vršila hapšenja i
progoni. Progon i konfiskacija obitelji Nakić Tonča.
2/. Roko Šarić, još za vrijeme Jugoslavije poznati frankovac, Od 1941 ućestvuje aktivno
kao ustaški i okupatorski saradnik. Nakić-Alfirević Anku je pokćerio, koja je bila
logornica i presjednica ustaške mladeži, te istoj davao direktive za zlodjela. Pisao tužbe
raznim seljacima raznog karaktera, kako bi što više naškodio mirnim grañanima i
izazivao mržnju jednog protiv drugog. Za ovo primao plaču od seljaka. Špijun GFP.
Tužio šefi GFP Nikolu Adžiju, koji je uhapšen i odveden po njemcima kao taoc pred
osloboñenjem Drniša, 4.XI.1944.g./svjedok: Žuraj Marjan/
3/. Lovrić Berislav, glavni doušnik i tjesni saradnik od 1941 pa dalje glavnog začetnika
ustaškog pokolja u Drnišu fra Petra Berkovića. U samom početku 1941 bio šef ustaške
propagande i organizator ustaške omladine, koja je pod njegovim rukovodstvom davala
priredbe na kojima je i sam ućestvovao. Ućestvovao u svim tajnim sastancima fra Petra
Berković, a kasnije fra Bože Vugdelije.
4/. Lovrić Jugoslav, javno se isticao kao ustaški agitator. Bio rukovodio raznoglasne
postaje preko koje je održavao preko mikrofona lično predavanja i nosi naziv
„promičbenik“ te na taj način trova lažnom propagandom omladinu Drniša. 1941 bio
aktivni doušnik fra Petra Berkovića i aktivno ućestvovao u nastupima ustaške mladeži, te
kao muzičar ustaške glazbe. Bio aktivan saradnik još za vrijeme Jugoslavije u križarskim
organizacijama.
5/. Vukušić Ante reč. Brico, u 1941g. ućestvovao aktivno u pokolju Srba u Drnišu. Lično
vršio hapšenja kao ustaški policajac. Bio maskiran kao poštanski listonoša i na taj način
vršio tajnu špijunažu. Bio u špijunskoj mraži fra Bože Vugdelije. Sva hapšenja i
progonstva u Drnišu, koja su bila predlagana od fra Bože Vugdelije i fra Petra Berković
je saućesnik. Javno se isticao u svim ustaškim paradama kao vikač u manifestovanju
Poglavniku i ostalim ustaškim zlikovcima.
6/. Čurković Božo u 1941 ućestvovao kao ustaški milicioner u razoružavanju i batinanju
jugoslavenske vojske. Ućestvovao u hapšenju za vrijeme ustaškog pokolja, kao ustaški
policajac. Bio u mreži žandarmerijskog poručnika Marušić Iva. Najpovjerljiviji doušnik
kotarskog predstojnika Paštara, koji je bio aktivni saradnik okupatora. Javno se isticao
kao vikač u svim ustaškim paradama.
7/. Jerković Ivan u 1941.g. ućestvovao u pokolju Srba. Bio prvi izabrani ustaški načelnik
općine Drniš i saućesnik svih zlodjela pokolja. Ućestvovao u hapšenju, u pokolju Srba.
Djelio kao načelnik hranu grañanstvu i na taj način veći dio prisvajao sebi. Krao od
narodnih odreñenih deka. Ućestvovao aktivno u svim ustaškim paradama. Bio
organizovani ustaša za vrijeme Jugoslavije, i kao takav u preuzimanju ustaške vlasti,
preuzeo dužnost načelnika.
8/. Bulaja Luka dezerter NOV. Poslije dezertiranja izdao sedam drugova kao saradnika
partizana, nakon čega su bili uhapšeni od Talijana, i neki internirani. Kao dezerter
pobjegao sa oružjem i isto prodao. Dalje sarañivao sa okupatorom i ustašama kao njihov
doušnik i bio protivnik NOP.
9/. Čolović Petar reč. Kukren iz Tepljuha, aktivan četnik. U 1944 g. ućestvovao sa još
dvojicom četnika u ubijstvu terenskog radnika Gušavac Marka iz Kanjana. Poznat kao
pljačkaš i palikuća sela Siverić, Tepljuh i Biočić i u terorisanju srpskog naroda.
10/. Skelin Mate reč. Mačota, raspirivač mržnje prema Srbima do okupacije. Aktivno
ućestvovao u razoružavanju jugolsavenske vojske i pljačkanju. Ustaša. Stalno je ustaše
pomagao materijalno. Dao je 300.000.- Kuna za ustaški list „Naš list“. Prema zarobljenim
partizanima postupao divljački, a jednog našeg poručnika Vinka Brešana na sred grada
tukao nogama.
11/. Alfirević Anka ustaška logornica. Organizator ženske ustaške mladeži. Ućestvovala
u svim jevnim istupima i paradama kao ustaška logornica. Radila po direktivama
okupatorskog špijuna Roka Šarića, koji je je pokćerio.
12/. Čakić Branko iz Siverića, ućestvovao u razoružavanju Jug. vojske kao ustaša. Po
selu je špijunirao i denuncirao. Bio je Srbin i 1939 godine kad se je oženio prešao na
katoličku vjeru i sada je ustaša.
13/. Đukić Vojin iz Siverića, ućestvovao u razoružavanju Jug.vojske kao ustaša. Po selu
je špijunirao i otvoreno govorio protiv NOP: Bio je Srbin i prešao na katoličku vjeru.
14/. Baljak Mile Todorov, kao Srbin bio ustaša. Kao ustaša ućestvovao u više akcija.
Ućestvovao u ubijstvu Vukšić Mirka i još jedne žene iz Kričaka.
15/. Bandalo Ante iz Promine, zarobljen kao aktivni ustaša dobrovoljac. Ućestvovao u
svim akcijama u promini protiv NOV. Ućestvovao u ubijstvu Šime Validžić komesara
čete PO. i Budanka Josipa intendanta u Promini 1944.g.
16/. Lalić Marija ž. Jakovljeva iz Ključa, ove godine kad su došli partizani u Ključ,
poslala je kurira u Roški-slap, da izvjesti ustaše nakon ćega su ustaše napravile napad i tu
su poginula četri naša druga. Ista je u selu špijunirala i širila ustašku prop-agandu.
17/. Skelin Mićo pok. Nikole iz Širitovaca, ustaški povjerenik za Miljevce. Ućestvovao u
hapšenju i vježanju braće Kozić i Malenice.
18/. Bilić Nikola Ivanov iz Kričaka, bio domobran i ustaški milicioner. Ustaški
propagator. Ućestvovao u ubijstvu Perišić Nike 1942.g. koga je ubio u društvu Barišić
Ante samo što je Srbin.
19/.Čakić Jovan pok. Špire iz Kričaka, aktivan četnik. Ućestvovao u ubijstvu Branka
Jović sa doktorom Javorovićem.
20/. Barišić Joso Ivanov iz Kričaka, ustaški milicioner. Ućestvovao u ubijstvu Perišić
Nike, samo zato što je Srbin. Opljačkao za vrijeme ustaškog pokolja pšenicu u zaseoku
Perišića /Srba/ i sijao u svoje njive. 8.VII.1942 zajedno sa svojom ženom i popom
Jankom dolazio je tražiti od Talijana da se strelja onda zatvoreni drug Kunac Dušan.
21/. Perišić Ranko Simin iz Kričaka, aktivan četnik. Ućestvovao u svim akcijama u
Promini i Dubravi. Silovao drugarice u selima i vršio nasilja nad udovicama. Palio kućei
klao mirne seljake.
22/. Jukica Marko trgovac u Drnišu, ućestvovao ućestvovao u razoružavanju Jug.vojske i
pljačkao kao ustaša. U pokolju Srba aktivno ućestvuje u hapšenju i doušnik fra Petra
Brković, Marojevića i ostalih koljača. Opljačkao dučan Miće Mrñena Srbina i od
opljačkane robe dao ustašama kao dar veću količinu plavog štofa za izradu ustaških
uuiforma. Kad su domobrani zarobili jednog partizana i doveli ga u Drniš, on ih je od
veselja častio. Na sastanku sa fra Božom Vugdelijom i Jandrom Sabalićem, kao špijuni
zaključili su da treba pojaćati mjere protiv partizana, poslije čega je došlo do
protjerivanja obitelji Tonća Nakić. Javno se isticao i propagirao ustašku propagandu.
Ućestvovao je u svim javnim paradama kao grlati vikač za Poglavnika i ustaše.
23/. Jović Aleksa iz Drniša. Bio komandir četničke Drniške čete, i otvoreni protivnik
NOV. Bio agent njemačkog Gestapovca Fuxe, čija ljubavnica Anrijana kod njega
spavala. Bio u presnoj vezi sa Fuxsom sa kojim se je često viñao.
24/. Ivić-Jurković Ante iz Miljevaca. Bio u Jasenovcu kao ustaša dobrovoljac i
ućestvovao u klanju nevinog naroda.
25/. Čipčić Ante Josin iz Miljevaca. Ustaša dobrovoljac. Ućestvovao u akcijama u
Promini. Terorisao i pljačkao narod i silovao djevojke. U Popovićima ove godine povalio
staricu Popović Milicu, izmlatio je i odnio jos 84.000.-Kuna

26/. Kravar Božo, trgovac iz Drniša. Aktivni špijun GFP. Lično prijavljivao grañane
Drniša, da ih se progoni i hapsi i šefu GFP i ostalim tumačima da bi se njegove
denuncijacije bolje prihvatile plačao veće sume novca. Naovaj način stekao je povjerenje
kod GFP i postao njihov agent zašto je uživao privilegij, dajući mu na raspoloženje svoje
kamione i propusnice za njegovu trgovinu na veliko. Prijavio je trgovca Mudrinića da mu
se zatvori dučan i konfiskuje, samo zato što ima dva sina u partizanima.
27/. Drezga Zvonko ustaški tabornik. Do kapitulacije Jugoslavije voña ustaškog Junaka u
Drnišu. Organizator ilegalnih ustaša. Po okupaciji ustaški tabornik. U stalnoj vezi sa fra
Žarkom i Božom Vugdelijom. Pri bjegu ustaša iz Drniša pobjegao sa ostalim zlikovcima
u Kosovo i sam se nakon dva dana povratio u Drniš.

Molimo vas da nam dostavite nakon sudjenja, rezultat sudjenja.

Smrt fašizmu – sloboda narodu!
Opunomoćenik OZN-e:

Izvornik, strojopis
Državni arhiv u Splitu, f.409, SUP za Dalmaciju, kut. Drniš-konfiskacije

Dopuna: 28 Jun 2012 14:47

Posto je tzv.JVuO imala svoje preke vojne sudove i osudjivala partizanima kao legalna institucija Kraljevine bilo bi zanimljivo da nam pokazu veliki zastitnici srpstva jednu presudu cetnickog vojno suda protiv nekog ustase za zlocine protiv Srba u toku rata ili nek pokazu predlog da im se sudi kao sto je radila OZNA.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 28 Jun 2012 15:17

САСЛУШАЊЕ УХВАЋЕНОГ УСТАШЕ

Међу документима Динарске четничке дивизије у Војном архиву у Београду, налази се и записник са саслушања усташе Анте М. Гојчете, који има шест густо куцаних страница. У заглављу документа пише: ''Рађено у Горском штабу Динарске војно-четничке дивизије, у планини, дана 2. септембра 1942. године. Обавештајни одсек. Предмет: Истрага. Саслушање ухваћеног усташе Гојчета Милин Анте''.79
Гојчета, који је ухваћен док је ишао на одсуство, је рођен 1923. године у Читлуку. Пре рата је био рудар, а у ово доба налазио се на служби у усташком Главном стану у Загребу, у Прерадовићевој улици бр. 5.
На почетку испитивања окривљени је изјавио да је у усташе ступио по наговору поручника Мате Видовића, гостионичара из Дрниша, који је обећао ''да нећемо ништа радити, само гонити Србе у логоре и клати их''. Видовић је такође обећао ''добру плату, добру храну и спавање''. Тада је мобилисао још петорицу Хрвата из Читлука, који се у записнику наводе поименице.
Окривљени је потом тврдио да о ''усташкој акцији, терору и покољу Срба'' на Тромеђи ''не зна пуно'', јер се ''није налазио ту'', пошто га је Видовић наводно одмах повео у Загреб. Тада је изричито нагласио: ''Нисам никада и нигде никога убио, нити злостављао''. Као злочинце оптужени је навео Петра Дуванчића из Промине, ''који се нарочито истакао у покољу Срба'', затим Марка Тралића, Илију Кулића, Марка Клепа и Бранка Брунића, који су се у ово доба налазили на служби у концентрационом логору Јасеновац. У покољу Срба у Промини ''нарочито се истакао'' Иван Бјеланxић, који је сада био полицијски агент у Загребу. Камионима из Книна у село Промину је сваке ноћи одвожено 80 до 100 Срба, а ''сви горе наведени клали су их и бацали у јаму'', која се налази ''пониже куће Радасове''. Оптужени је касније прецизирао да су жртве најпре бацане у рудник код ове куће, а да су потом, када је рудник прорадио, лешеви пренети ''у велику јаму у Промини изнад куће Радасове''. Убице су се хвалиле да су у ту јаму бациле ''најмање око 500, а можда и више Срба''. Оптужени затим наводи поименице још неколико усташа, учесника у злочину, као и католичких свештеника који су им помагали.
После овога, уследило је прво признање оптуженог, које гласи: ''За време службе у Загребу виђао сам често када долазе пуни транспорти Срба упућивани у усташки логор, и признајем да када смо пролазили кроз вагоне, тукао сам Србе и злостављао, јер су ми тако наређивали Никола Икица и Мате Видовић''. Оптужени је тада рекао како је два пута гледао бацање Срба у реку Саву. Ко је одбио да скочи - заклан је, а ко је скочио - испраћан је плотунима. Притом су сви псовали Србе, а ''то је гледало мноштво народа'', јер се догађај одигравао на железничком мосту у близини Загреба. На обема обалама, усташе су чекале да дотуку мученике који би неким чудом остали живи.
''О поновном покољу Срба у Загребу знам то, да су пре месец дана заклали око 100 Срба у затвору у Петрињској улици'', причао је даље оптужени. И у згради гимназије у Звонимировој улици усташе су у исто време заклале око стотину Срба. Оптужени је овај покољ гледао ''на своје очи'', потанко описујући детаље.
Међу усташким официрима који су захтевали клање Срба оптужени помиње и Јуцу Рукавину, команданта Црне легије у Карловцу. ''Видео сам када су Јуцо Рукавина и Никола Икица у Промини са пиштољем у руци натерали Бјеланxића Ивана да коље камионом довежене Србе, и када је првога заклао, њему се смучило и пао је, али је ипак по доласку свести морао да настави клање'', рекао је оптужени, откривајући нехотице да се током покоља ипак налазио на Тромеђи, а не у Загребу. Иследнику ово није промакло, па је на поновљено питање о догађајима из 1941. оптужени одговорио:
Признајем да нисам баш на почетку преврата отишао одмах са Видовићем у Загреб, него сам се задржао неко време у Промини и околини и ту радио као усташа. Присуствовао сам више пута клању дотераних Срба, из Книна и околине. Признајем да сам лагао тврдећи да нисам ни једнога Србина заклао, јер сам се бојао казне за моја злодела која сам починио према српском народу, који ми никада није ништа нажао учинио.
Рекавши да сада ипак намерава да каже истину, оптужени је наставио:
Првога Србина заклао сам у Промини над јамом, не знам му име, али знам да је био из Врлике, а на то ме натерао Дуванчић Петар, који се сада налази у Загребу.
Наше вође стално су нам говориле да ни један онај није прави усташа, који не закоље бар стотину Срба.
После тога, такође у Промини над јамом, заклао сам још тројицу родом из Полача. Имена их нисам питао, нити су они сами говорили.
Неки од Срба, старци и деца, плакали су и молили да нису криви ништа и заклињали нас да их не убијемо, али није било милости.
Оптужени је потом описао убиство постолара Мартића из Книна, од стране стожерника Марка Роша, као и клање 37 Срба заточених у негдашњем штабу дивизије у Книну. Ово се десило ''када су четници дигли устанак''.
На почетку другог дана испитивања, оптужени је навео још низ имена учесника у покољу у Промини. Није признао да је убио Илију Амановића, за што су га теретили сведоци и оптужба, рекавши да је ово убиство починио Бранко Брунић, што је лично видео. Такође је видео како је над јамом у Промини усташа Марко Тралић лизао крв са ножа. Оптужени затим није признао да је у општинској згради у Промини силовао две шездесетогодишње Српкиње, чија имена се наводе, већ је рекао да је то учинио Миле Личанин из Оточца.
''Истина је да сам тукао и злостављао Рајића Јована из Трбевуња, затим Бибића Јову, Бибића Стевана из истог места'', изјавио је потом оптужени. Ова тројица била су ухапшена под сумњом да односе храну српским избеглицама у збеговима. Оптужени је рекао ко их је пријавио, а открио је имена још неколицине издајица.
У наставку испитивања, оптужени је поред осталог саопштио:
Лагао сам када сам тврдио да сам заклао само четворо Срба над јамом у Промини. Сем те четворице заклао сам равно још десеторицу, дакле свега 14, али су ме на то силили моје старешине. Исто тако лагао сам да и у Загребу нисам убио никога, јер сам, и сада признајем да бих олакшао савест, убио из пушке 20 Срба који су покушали да се дочепају обале Саве, након што су били бачени са моста у реку.
Признајем још и то да сам у Петрињској улици у затвору усташког редарства заклао три Србина, а једнога убио из пушке.
У покољима у Загребу учествовале су и усташе из поглавникове Телесне бојне. Оптужени наводи имена 17 усташа из Павелићеве пратеће јединице, који су мучили и убијали Србе.
У наставку, заробљени усташа је описивао како су у Загребу, на железничкој станици, хапшени Срби који су путовали према Београду са дозволом ''Независне Државе Хрватске''. Он лично одвео је из воза четири породице, од којих су две имале по четворо, једна двоје, а једна деветоро деце. Сви су спроведени у затвор у Петрињској улици, ''где су у подруму и родитељи и деца били заклати''.
На крају другог дана испитивања, оптужени је изјавио:
Свега признајем да сам убио 47 Срба својом руком и то:
У Промини над јамом заклао сам четири, а шест убио из пушке, док сам четири ранио и полуживе бацио у јаму.
У Врбнику суделовао сам у убиству четворице Срба.
У Загребу у затвору Петрињске улице заклао четири а убио пет осталих.
На Савском мосту убио сам из пушке 20 Срба, али не признајем да сам их ножем клао.
Признајем да сам свагде у затвору тукао и злостављао Србе, мучио их на све могуће начине и злостављао, а браним се да су ми старешине тако наређивале...
Ову изјаву дајем самовољно на постављена питања иследника и током целога саслушања нико ме није тукао, злостављао или силом присилио да дадем ово признање.
У додатку саслушања, 5. септембра 1942. године, оптужени је испитиван о сарадњи усташа и домобрана са комунистима, као и о непријатељском ставу према Италијанима. По првом питању изјавио је:
За време борби у Кордуну видео сам први пут сарадњу хрватских власти са комунистима. Тако на пример код Војнића, водили смо цео дан борбу са комунистима, и другога дана, када смо били опкољени, дошла нам је у помоћ једна сатнија домобрана а ми смо умакли. Мало затим цела сатнија била је опкољена и разоружана. Ми смо сви знали да се намерно предала да би доставили оружје партизанима.
Знам још један случај где су наши сарађивали са партизанима, тако на пример Јосип Родић из 3. усташке сатније однео је партизанима један тешки митраљез и 700 метака и задржао се код њих осам дана. Када се повратио није био кажњен, а затим стално је крао од нас муницију и некуда односио. Ми смо се жалили нашем поручнику Коницију Ивану, но он се само смијао и одговарао да нема доказа, а дао нам је до знања да и та муниција иде за дом, и да немамо што да се жалимо.80
Поред овога, оптужени је навео имена осам ''партизанских присталица'' из Промине, уз коментар: ''Сви су они усташе''. Ова осморица односила су партизанима дуван и храну, а доносила и потом делила комунистичке летке. Оптужени је затим набројао десетак особа из села Љуботићи и Богатићи, које су уједно биле ''усташе и партизански агенти''.
У вези другог питања, оптужени је изјавио да су усташе добијале наградна одсуства за рад против Италијана, ''који држе наше хрватске крајеве анектиране'', додајући:
Истина је да нам наше старешине стално говоре да су Италијани наши непријатељи, да су нашу државу изиграли, и да ће доћи час, када ће напустити све наше крајеве, и да је тај час врло близо.
Саслушање су, поред оптуженог, потписала два сведока и ''иследни официр, судија''. Читко је презиме првог сведока - Ранђеловић, док се имена другог сведока и судије не могу прочитати. Нема података о пресуди, али као поуздано се може узети да је усташа осуђен на смрт и ликвидиран.

ИЗВОРИ:
79 АВИИ, ЧА, К-151, рег. бр. 36\5.
80 АВИИ, ЧА, К-151, рег. бр. 47\5.

Dopuna: 28 Jun 2012 15:23

Сликано на Видовдан 1943. на Далматинском Косову. Четници Динарске дивизије са заробљеним усташом. То му је био задњи Видовдан, верујем!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dobar materijal.

Između ustaša i četnika vladala je mržnja, iako su i jedni i drugi bili taktički potčinjeni Italijanima, i zatim Nemcima. Zbog toga je često dolazilo do koškanja i incidenata, naročito prema civilima.
Citat:Dok se u ustaškim komandama i raznim »vrhovničtvima« još žustro raspravljalo o četničkim zločinima, koji su na sve načine opisivani i procjenjivani28, Talijani su u Kninu organizirali paradu »sjedinjenih odreda« talijanske vojske, ustaša i četnika. Parada — podžupan u izvještaju od 5. novembra kaže: »mimohod vojske, koja je sudjelovala u borbi protiv partizana« — je održana pred komandantom divizije »Sassari« generalom Berardijem 4. novembra.
Postrojene talijanske, ustaške i četničke jedinice Berardi je euforično hvalio »za njihovo držanje u borbi«, a poslije njegovog govora uslijedio je »mimohod i to tako, da prva bude hrvatska vojska, za njom talijanska, a zadnji četnici. Kad je prošla hrvatska i talijanska vojska pred generalom je iztupio zapovjednik četnika bivši jugoslavenski častnik Boško Asanović te rekao : >Gospodine Generale mi se niesmo sa Hrvatima pomirili, a niti ćemo se ikada pomiriti, za Vas ćemo sve dati, ali znajte da za hrvatskim stopama nećemo marširati, prošle godine su nas klali. Mi ćemo vama dati počast, ali korak na lievo , a ako Vam nije po volji izvolite primite naše oružje, mi nećemo da nas Hrvati vode.< General mu je preko svog tumača odgovorio: >Što imate vi sa Hrvatima, pred Vama je general talijanske vojske. Vi meni dajete počast, a ne hrvatskoj vojsci, izvolite izvršite pozdrav.< Na to je zapovjednik četnika poveo četnike i dao počast generalu, ali drugim smjerom tj. van linije kuda je pro marširala hrvatska i italijanska vojska . . . Kada su četnici poslije mimohoda prolazili kroz ulice Knina pjevali su izazovne pjesme: >Oj Hrvati mi ćemo Vas klati, kad se Pero iz Londona vrati — Paveliću jebem li ti nanu, tebe četnik čeka na megdanu,29 te vikali doli Hrvatska Država, koja pomaže partizanima, doli hrvatska vojska. Kad su prolazili sa željezničke stanice vikali su: doli Pavelić, doli Ustaška Hrvatska, Živio kralj Petar. Ovo su sve četnici učinili ne kao pojedinci, već u stroju . . . Iz ovoga je jasno, kakave su posljedice nastupile uslied duge promičbe, koju pop Momčilo Đujić vrši između četnika kninske okolice . . . Napominjemo da je u mimohodu sudjelovalo oko 400 naoružanih četnika . . ,«30

- 28 Na osnovi zahtjeva »tajničtva ministra unutrašnjih poslova od 2. novembra, velika župa Cetina je izvijestila da su četnici u drugoj polovici augusta u selu Rašćane, kod Imotskog, »zapalili oko 40 kuća, te mučili i ubili 37 osoba: ubijeno je iz puške, bačeno živih ili prethodno ubijenih u vatru i ubijeno mučenjem« desetoro Lendića, dvadeset i jedan Erceg, te dva Belajića, Ivan Križanić, Jure Družijanić, Josip Ožić i don Ivan Čendić (»ubijen i ostavljen na cesti. Talijanska vojska prolazila je mimo mrtvog tijela, a da nije ništa poduzela da se mrtvi župnik zakopa.«) U biokovskoj župi ubijen je, »gol svučen i ostavljen u planini« don Jozo Brainović. U Kozicama, kotar Makarska, ubijene su 63 osobe, a u Dragljanima 41 osoba, medu njima Ivan Vuletić (73 godine), Jakov Vuletić (82), Mate Jujinović (66), Jozo Jujinović (76), Petar Begović (62), Martin Begović (66), Vice Begović (12), Mijo Begović (15), Nikola Begović (70), Ivan Begović (10), Marijan Pucar (80), Mijo Pucar (80), Luka Pucar (86), Marijan Ravlić (65), Štipan Glavaš (80), Ivan Katić (61), Jozo Katić (70), Ivan Katić (80), Jozo Miočević (70), Mijo Katić (80), Grga Katić (85), Frane Vekić (75), fra VI. Ivanković, Jozo Pejdo (65), Matija Antunović (70), Simun Pavić (75), Mate Pavić (62), Andrija Maras (78 ), Mate Maras (80), Ivan Okmažić (70), Marko Okmažić (70), Luka Jović (65), Jure Jović (63), Stipe Vujičić (62), Ivan Majstorović (72), Božo Majstorović (66), Frane Majstorović (68 ), Ivan Jović (63), Ivan Grgić (62), Ante Radalj (66), Niko Radalj (78 ), Jure Radalj (68 ). Dokazujući da nitko od ubijenih nije imao veze s narodnooslobodilačkim pokretom, veliki župan Cetine tvrdi, lažući svjesno ili nesvjesno: »Iz kotara Imotski odmetnulo se u partizane 26 osoba, a kotar broji 54 hiljade osoba.« U istom izvještaju su opisana »zvjerstva koja su počinili« četnici »sa talijanskom vojskom« u selima Gata (»na čelu svake čete bila je crna zastava sa mrtvačkom glavom«), Naklice, Čišlu, Ostrvici, Dugopolje, Srijane, Kotlenice i Dolcu Gornjem, gdje su četnici »zaklali i ubili« 120 osoba, među njima: Petar Juranović (70), Luka Šaškor (65), Luce Šaškor (3 godine), Bare Šaškor (65), Spiro Kardun (70), Andrija Generalić (62), Mate Lukačević (70), Mate Mekinić (70), Mila Kuvačić (12), Mate Kuvačić Pović (73), Iva Kuvačič (65), Jozo Kuvačić (65) Marija Kuvačić (14), Mate Kuvačić (87), Ana Kuvačić (80), Darko Čović (1), Petar Pivčević (62), Matija Čović (72), Ivka Beović (70), Ante Bagat (12), Božidar Miloš (11), Vesna Miloš (1), Zvonko Miloš (15), Marko Preso (65), župnik don Frane Babić, Slavko Juras (60), Stipo Pivčević (60), Božo Vidović (65), te trinaest žena iz Dugopolja. »Poklane su većinom starije osobe, žene i djeca koje nisu imale nikakve veze s partizanima.« U Biteliću 21. oktobra zločin je izvršilo 360 kninskih četnika, koji su izvršavali Dujićev zadatak, 600 četnika iz Otišića, »u sastavu talijanske vojske, koja je brojila preko tisuću ljudi«. Svaki »katolik bio je mučen i zaklan, a poslije većina Iješina izmrcvarena na najgrozniji način«. Dani su podaci za ubojstvo 29 osoba: Iva Buljan, zaklana i izmrcvarena, Nikola Buljan, zaklan, Šimun Buljan, zaklan nožem, Jura Buljan, zaklana, Srećko Buljan, strijeljan i sva mu glava razbijena, Anđa Buljan, ubijena i leš tako izmrcvaren da više nije sličila čovjeku, Ivan Buljan, strijeljan, Ivana Blaž, strijeljana, Mate Buljan, zaklan, Marko Buljan, zaklan, Iva Buljan, zaklana i izvađena joj crijeva, Božo Buljan, zaklan i leš iznakažen, Matija Buljan, rasječena na komade, Frano Buljan, živ bačen u vatru, sav izgorio samo mu ostala glava, Mijo Matković, zaklan i izrezane mu žile iznad pete, Andelina Matković, zaklana, Mate Ćurković, zaklan i izvađene mu oči, Dragutin Ćurković, zaklan, Marko Ćurković, zaklan, Mile Ćurković, zaklan, Mijo Ćurković, zaklan i pogođen s dva metka iz puške, Anđa Ćurković, zaklana i pogođena iz puške, Mate Ćurković, zaklan, Dragutin Ćurković, ubijen bombom, Pavao Ćurković, ubijen iz puške, Marija Ćurković, bačena niz zid, slomila vrat, Iva Hrgović, ubijena iz puške, Iva Buljan, ubijena iz puške, Jakov Ćurković, zaklan. »Radi zvjerstava počinjenih od četnika, posjetio je zamjenik kotarskog predstojnika Zapovjedničtvo talijanske divizije u Sinju, gdje mu je zapovjednik stožera izjavio, da njima o svemu ništa nije poznato.« (672—682) (NOB u Dalmaciji, 4). Detaljnije o pokolju u selu Župa, v. Nedjeljko Kujundžić, Imotska krajina u NOB u 1941-1945, Imotski, 1981, 146.
- 29 Grupe četnika koje su izvršile prethodno spominjane zločine, po ustaških podacima, u Omišu su 30. septembra pjevale: »Spremte se spremte četnici silna će borba da bude. Kralja Petra ljubite. Kralju Petru dođi preko mora, nema više ustaških logora. Nije ovo Pavelića banda, već je ovo Kralja Petra garda. Dalmacijo al si na kamenu, a sutra ćeš biti u plamenu.« U Klisu 2. oktobra: »Nama Petar iz Londona piše, oj Hrvati nema vas više — Ljepši Petar nego Ante, oj Hrvati j .. .li vam mater — Marširala Kralja Petra garda, oj sve korak za korakom, a ja junak za junakom . . . « (NOB u Dalmaciji, 4, 677)
- 30 NOB u Dalmaciji, 4, 677.
http://www.znaci.net/00001/15.pdf

Kad je Đujić odlučio da se izvuče iz Dalmacije krajem novembra 1944, nemačka komanda pružila mu je punu podršku u maršu njegovih snaga u zapadnu Sloveniju, gde je stavljen pod komandu Höhere SS und Polizeiführer Adriatisches Küstenland. Pavelić je prinuđen da izda naređenja svojim snagama da omoguće ovaj pokret. Međutim, ipak su gledali da im napakoste kad su mogli. Tako su ustaše 17. decembra u Kostajnici napale ešelon četničkih ranjenika, upućen 13. decembra vozom iz Bihaća, i poubijale sve ranjenike. Đujića su o tome obavestili begunci iz ranjeničkog ešalona, dr Ljudevit Deže sa sinom, Ilija Vukobrat, apotekar Dinarske divizije kapetan Đuro Pejnović i još desetak četnika. Jevđević je 31. decembra javio Mihailoviću da su ustaše u Kostajnici "poklali 147 ranjenika".(Zbornik NOR, XIV/4, str. 714.) Boško N. Kostić piše da su u Kostajnici "stradala od ustaških zločinaca 123 lica" i da su "ustaše ubile i studente Hrvate četnike: Miloša Sunaru, Vladu Vlahova i Radu Bakovića". (Boško N. Kostić, Za istoriju naših dana, Lille, 1949, str 189) Đujić je kasnije tvrdio tvrdi da su "ustaše u Kostajnici sačekali i pobili 160 ranjenika".("Srbija", br. 256, avgust 1985.)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

akvila, ovaj citat
Citat:Међу документима Динарске четничке дивизије у Војном архиву у Београду, налази се и записник са саслушања усташе Анте М. Гојчете, који има шест густо куцаних страница. У заглављу документа пише: ''Рађено у Горском штабу Динарске војно-четничке дивизије, у планини, дана 2. септембра 1942. године.......................

je iz Samardzica ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U Hrvatskoj je još aktuelno pitanje suđenja za događaje iz WW2.
Naravno, ovaj put protiv partizana.
Poznat je slučaj Boljkovac.
Osim toga, već desetak godina nižu se pokušaji da se izvedu partizanski komandanti na čelu sa Radom Bulatom - za streljanje 192 ustaše i 26 domobrana u Krašiću januara 1943, i još neke detalje.

Vesti online: General Bulat - zarobio 300 ustaša, nikoga nije ubio
HIC: Radu Bulata sumnjiči se za ubojstva kod Jazovke i u Čazmi

Inače, to je bio običaj - posle svakog oslobođenja sledilo je kratko suđenje zarobljenim ustašama i streljanje. Livno VIII/42 - 70, Jajce IX/42 - 70, Bihać XI/42 - 130...
Hrvatski nacionalistički izvori tvrde da je u Prijedoru streljano 300, a za Travnik se gađaju sa brojkama od 2-3000, ali to ne vredi uzeti suviše ozbiljno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nemosav1 ::akvila, ovaj citat
Citat:Међу документима Динарске четничке дивизије у Војном архиву у Београду, налази се и записник са саслушања усташе Анте М. Гојчете, који има шест густо куцаних страница. У заглављу документа пише: ''Рађено у Горском штабу Динарске војно-четничке дивизије, у планини, дана 2. септембра 1942. године.......................

je iz Samardzica ?Цео текст чини посебну тему на Погледима, а документ о саслушању је из Војног архива.

Иначе, крајем јануара 1943. Петар Баћовић је у Кијеву и Врлици стрељао 55 заробљених усташа а Ђујић 48 у Маовицама и Оставицама. Према извештају Радована Иванишевића - АВИИ, Ча, к-293, рег. бр 1/1-71.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gorran ::Usled zaoštravanja hladnog rata, zapadne zemlje potpuno su prestale sa izručenjima. Zahtev za izručenje Artukovića USA su odbile sa obrazloženjem da mu ne bi bilo garantovano pravično suđenje. Tako je on 40 godina živeo kao slobodan građanin USA.
Đujić 50.
Neke južnoameričke zemlje postale su prava utočišta za nacističke zločince. Ni Eichmann nije bio izručen, nego ga je Mossad kidnapovao.
Dakle, nije postojala nikakva šansa za izručenje Pavelića, ni iz Argentine, ni iz Francove Španije.
Artukovica i ostale je stitio zakon koji je zabranjivao izrucivanje americkih gradjana.Dolaskom Regana na vast taj je zakon promenjen i od onda su krenuli sa isporucivanjem.
Pavelic je trebalo da bude izrucen iz Argentine nakon pada Perona ali je tajno pobegao u Spaniju.