offline
- Pridružio: 05 Jan 2011
- Poruke: 1037
|
Napisano: 29 Jun 2012 0:22
Kako tretirati četničke izveštaje?
akvila ::nemosav1 ::akvila, ovaj citat
Citat:Међу документима Динарске четничке дивизије у Војном архиву у Београду, налази се и записник са саслушања усташе Анте М. Гојчете, који има шест густо куцаних страница. У заглављу документа пише: ''Рађено у Горском штабу Динарске војно-четничке дивизије, у планини, дана 2. септембра 1942. године.......................
je iz Samardzica ?Цео текст чини посебну тему на Погледима, а документ о саслушању је из Војног архива.
Иначе, крајем јануара 1943. Петар Баћовић је у Кијеву и Врлици стрељао 55 заробљених усташа а Ђујић 48 у Маовицама и Оставицама. Према извештају Радована Иванишевића - АВИИ, Ча, к-293, рег. бр 1/1-71.
Par primera:
Prema Đujiću, u operaciji Ziethen, u kojoj su ih Nemci koristili kao pomoćnu snagu, u stvari su četnici imali glavnu ulogu. Kad su, po njemu, upali četnici i Nemci, u Livnu "nastao strahoviti krkljanac . . . u kojem su Nemci imali 7 mrtvih i 50 ranjenih, jedan od naših bio je ranjen. Naši su upali u štab prve vazd. baze Titove i zaklali 7 avijatičara, a zarobili su 170 crvenih i sve poklali". Po Đujiću partizani su ostavili "2400 na terenu ranjenih i mrtvih prebrojanih i 1100 živih zarobljeno". Četnici su, kaže Đujić, prije nego što su se povukli iz Livna, "pored ostalih ubili 12 komunističkih viših komandanata."
- AVII, 276, 9/1, d. 12414, 12415, 12416
Prema Đujićevom izveštaju Mihailoviću, četnici su i u operaciji Rösselsprung igrali glavnu ulogu:
"od partizana poginuli: Tito, Ribar, pet članova Titine vlade", "zarobljen živ Titin naslednik Starčević — Hrvat". Po Đujiću je "6 komesara izvršilo samoubistvo" i "potpuno uništena VI lička divizija". Četnici su, sa svoje strane, osim što su "imali poginula tri četnika među padobrancima", imali još samo trojicu ranjenih. Partizani su se onda "povukli u pravcu Tičeva i Peulja gde su napali nemačke trupe. Uspešnim napadom naših snaga na ovaj partizanski obruč oslobođeni su Nemci." Razbijajući "obruč" oko Nemaca, četnici su ubili svega 1700 partizana 
- VII, H—V—598;
A evo i šta kažu Nemci o Đujićevim izveštajima:
Vojvode Djujic, Ljotic-Anhänger. DM. sucht ihn durch ständigen Druck zu beeinflussen. Durch Überwachung ist bereits mehrfach nachgewiesen, dass Djujic falsche Meldungen an DM. abgesetzt hat, um sich seinem Einfluss zu entziehen.
Vojvoda Đujić, Ljotićev pristalica. DM vrši stalni pritisak da bi ga pridobio za sebe. Prisluškivanjem je više puta dokazano da je Đujić slao lažne izveštaje D M. kako bi se izvukao ispod njegovog uticaja.
http://www.znaci.net/00002/T314_566/352_347.htm
http://www.znaci.net/00001/4_14_3_259.htm
NARA, T314, roll 566, frame 343
Dopuna: 29 Jun 2012 0:53
Ali, da pogledamo i kako je, "према извештају Радована Иванишевића", "крајем јануара 1943. Петар Баћовић у Кијеву и Врлици стрељао 55 заробљених усташа а Ђујић 48 у Маовицама и Оставицама".
1. Čija je to bila operacija? Četnička?
Ne - italijanska. Baćovića i njegovih 2.800 četnika su uostalom Italijani transportovali - vozovima, brodovima i kamionima - iz hercegovine u Knin.
2. Koje snage su bile u Vrlici i okolini? Ustaške?
Ne. Partizani: dva bataljona 3. dalmatinske brigade i Kninski bataljon.
3. Gde su bili ustaše? Nasuprot četnicima?
Ne. Učestvovali su u akciji sa iste strane.
4. Ko su onda 55 + 48 "streljanih"? Ustaše? Partizani?
Ne. Civili, žene i deca.
http://www.znaci.net/00001/15.pdf:
Citat:General Gianuzzi, kojemu je povjerena komanda, s osloncem na Đujića, nad svim formacijama MVAC u sastavu 18. armijskog korpusa, nije mogao postupati drugačije od svojih pretpostavljenih u Splitu i Sušaku, mada se — na sastanku s Đujićem i županom Sinčićem — izjasnio »protiv upotrebe četnika u akciji protiv Vrlike, pošto se pribojavao četničkih izgreda u tom hrvatsko-katoličkom kraju«.6
Na zasebnom sastanku s velikim županom Sinčićem, general Gianuzzi »potpuno se složio s načelima Velikog Župana, da se četnici ne smiju upotrebiti u krajevima s hrvatskim pučanstvom, pa je on zato 10 dana odgađao četničku akciju prema Vrlici«,7 sve dok nije »došao neopoziv i bezodvlačan nalog Armejskog korpusa, da se operacije četnika prema Vrlici moraju sprovesti«.8
U noći 10. i 11. januara Đujić je primio pismo od vojvode Birčanina. Uz prijekore, Birčanin je Đujiću pisao da mu »stanje zdravlja još uvek ne dozvoljava da iziđem na teren i da na licu mesta regulišem mnoga pitanja, koja se poslednjih dana pokreću«. Insistirao je na akciji prema Vrlici, kritički raspoložen prema Đujićevom novom planu da se »upusti u jednu veliku operaciju ka Lapcu«.9 Već opterećen sijasetom sukobljavanja, da ne bi došao u slabe odnose s Birčaninom, Đujić je ujutro 11. januara — neovisno o tome što se drugačije dogovorio sa županom Sinčićem — potpisao »plan operacija za čišćenje Podinarske oblasti od komunista«. Ovoga puta, u dogovoru s Baćovićem, računa i na sudjelovanje ustaško-domobranskih snaga na pravcu Sinj —Vrlika. Plan je upućen Talijanima na odobrenje, s tim da bi akcija počela »čim konačno bude sastavljen operacioni plan od italijanskih vojnih vlasti« od kojih je zatražio radio-stanicu s osobljem, brdsku bateriju topova, bacače s talijanskom posadom, municiju i neophodnu opremu.
Komanda 2. talijanske armije je Đujićev plan odobrila 15. januara. Potom se složio i Draža Mihailović. General Spigo je definitivno naređenje za operacije potpisao 22. januara, a sutradan je uslijedilo i Đujićevo novo naređenje. Po Đujićevoj zamisli operacija će u prvoj fazi »zahvatiti okupaciju Vrlike «, a zatim će druga »faza zahvatiti čišćenje i potiranje partizana u zoni: Vrlika—Sinj, Muć, Moseć, Perović, Drniš«.10 Računajući da će »čišćenjem podinarske oblasti« biti uništena »koncentrirana glavna partizanska tačka za čitavu Dalmaciju«, Đujić je obećavao »da će uspostaviti garnizone u četničkim selima kao i to da će osigurati čitav saobraćaj između Knina—Vrlike—Sinja, a sem toga će prekinuti sve partizanske veze u navedenim zonama između Dalmacije i Bosne«.
Komandant talijanskog 18. armijskog korpusa je 20. januara obavijestio diviziju »Bergamo« da će akcija kombiniranih snaga trajati 15 dana s oko tri hiljade četnika. »Za organizaciju će se pobrinuti divizija >Bergamo<, tako što će prethodno kod komande sektora u Kninu prikupiti potrebne zalihe.« Četnicima je podijeljeno 3500 košulja i 3000 šatorskih krila. »Bolesne i ranjene četnike prihvatit će 574. poljska bolnica u Kninu.« Đujiću i Baćoviću je u Knin komanda artiljerije 18. armijskog korpusa poslala 6 minobacača 81 mm s 2000 mina, dva topa s 800 granata, 6000 ručnih granata, 657.000 metaka za puške i mitraljeze različitog kalibra, potrebni broj saonica, »ukoliko bi za operaciju bile potrebne«, i potrebni broj motornih vozila.10a
Od pet ili sedam hiljada četnika Dinarske divizije, koliko ih je bilo u različitim spiskovima vojvode Momčila, za vrličku akciju ih se uspjelo prikupiti 1120. Vojvoda od Kalinovika, koji pred Talijanima nije krio d a j e »vitez Karađorđeve zvezde«, odredio je za napad na Vrliku 2000 četnika; ostali su bili angažirani s divizijom »Sassari« u rajonu Gračaca. Četnicima je priključena — kako je to naredio general Roatta — »formacija naših oficira . . . od energičnih ljudi, sposobnih i iskusnih u dobrim i lošim navikama antikomu- nističke dobrovoljačke milicije«. Uz minobacače i topove bile su talijanske posade.
Pravce Vrlika—Sinj zatvarale su ustaškodomobranske jedinice i dijelovi divizije »Bergamo«, »u cilju da se spreči begstvo partizanima«.1011 Neđeljko Plećaš piše da je Đujićev plan »predviđao opkoljavanje partizanskih snaga u Vrličkoj Krajini i njihovo uništenje« i da su »u tom cilju bile formirane tri kolone: leva, koju je sačinjavala Rogatička brigada, sa delom Vlaseničke, pod komandom Dobrice Đukića, napadala je iz Strmice južnim padinama Dinare, sa zadatkom zatvaranja pravca preko Dinare; srednja kolona, sastavljena od hercegovačkih jedinica, pod komandom Petra Baćovića, napadala je pravcem Topolje, Polača, Kijevo, Vrlika, sa zadatkom da potisne partizane u kliješta, koja su pravile dve krilne kolone; i treća kolona, sastavljena od dalmatinskih i bosanskih jedinica, napadala je od pravca Siverića prema Vrlici, sa zadatkom da zatvara pravce odstupanja prema Cetini«.11 Treća kolona bila je pod komandom vojvode Đujića i komandanta operativnih jedinica Dinarske divizije majora Miodraga Paloševića. Njih su dvojica 23. januara svoju grupu svrstali u tri kolone u kojima je bilo i »belih orlova s Dinare « i hercegovačkih četnika:
prva, »desna kolona, sa 280 Hercegovaca (Ljubinska brigada) i 420 dinaraca «, pod komandom kapetana Ivana Janičića, nastupala je iz rajona Drniša preko Moseća i Petrovog polja prema obroncima Svilaje;
druga, »srednja kolona«, 450 četnika 2. brigade 502. korpusa Dinarske divizije, pod komandom kapetana Mihajla Babića, nastupala je iz Tepljuha s obje strane komunikacije Drniš—Vrlika;
treća, »lijeva kolona«, 350 četnika 1. brigade 501. korpusa Dinarske divizije, pod komandom kapetana Novaka Mijovića, nastupala je s Kosova prema Kozjaku.12
Dio brigade kapetana Novaka Mijovića bio je izdvojen za poseban zadatak, »radi upada u s. Štikovo i kažnjavanja onih koji su u toku prošlog vremena istakli se kao protivnici Srpske četničke organizacije«. Četnici ove specijalne kaznene ekspedicije su upozoreni da »ne sme apsolutno doći do izražaja lična osveta ili mržnja, koja opravdano ili ne vlada među selima Dalmatinskog Kosova«.13
Polazeći u akciju, Đujić i Baćović su Draži Mihailoviću javili da su prethodno osigurali i Gračac i Strmicu; uvjeravali su ministra vojnog »da će izvršiti sva naređenja«. Baćović, dakako, nije mogao propustiti ni ovu priliku a da, kad je ostao sam s Plećašem, ne dopiše kako »meštani«, to jest Đujićevi četnici, »rđavo rade«.14 Upravo toga dana, 25. januara, kuriri su »ministru vojnom« predali deset dana ranije pisano pismo Petra Baćovića: »S vojvodom Đujićem dobro se slažem i sarađujem. Vojvoda Birčanin mi je uputio prijateljsko pismo u kome odaje priznanje mome radu i o njemu se najlaskavije izražava.«15 To mu neće zasmetati da poslije prodora i bijega iz Vrlike sve uspjehe pripiše samo sebi (»Sve tri kolone su od Hercegovaca«) i da za sve neuspjehe optuži Đujića, koji je »za akciju dao samo jednu četu«, a i ta četa, kaže, »nije ništa preduzela da olakša borbu«.16
Iz Knina, Kosova i Drniša su Đujićevi i Baćovićevi četnici, »potpomognuti slabijim Italijanskim delovima«, u tri kolone krenuli 25. januara. Pred njima su bila dva bataljona 3. dalmatinske NOU brigade i novoosnovani Kninski bataljon,17 kojim je komandirao Jošo Durbaba. Ta tri bataljona su bila raspoređena prema Kninu i kosovskoj dolini, od Topolja do Petrovog polja. Do četničke ofenzive, 3. dalmatinska brigada je imala zadatak da »vrši upade u Kosovsku dolinu i u sela u neposrednoj okolici Knina, ometa koncentraciju četničkih snaga na toj prostoriji, sprečava njihove ofanzivne akcije pravcem Knin—Vrlika—Sinj«.18 Razvučena fronta triju partizanskih bataljona, u kojima nije bilo ni 600 boraca, bila je veoma ranjiva. Talijanska artiljerija je čistila prostor ispred četnika.
General Spigo je od svojih oficira obaviješten sa sektora divizije »Bergamo« :
»Kolona popa Đujića: Savladavši slab otpor zauzeta je Vrlika koja je bila evakuirana od partizana.
Hercegovačka kolona: sukobivši se između Vrlike i Vršića sa znatnim snagama ustanika, nije mogla stići do svojih ciljeva.«19
To su podaci od 27. januara. A 26. januara Spigo je poslao prvi izvještaj o napadu na Vrliku:
»Sektor »Bergamo«:
Jučer, 25. o.m. započeta je, sa hercegovačkim odredima dodijeljenim diviziji i sa MVAC popa Đujića, operacija protiv zone Vrlika. MVAC popa Đujića, dolazeći iz Knina, dostigla je kotu 825 (Sekavica) ne naišavši na jak otpor. Hercegovci pod komandom majora Baćovića, koji su krenuli iz Knina, stigli su jutros do Crne glavice, savladavši jak otpor, i lagano su napredovali; odredi pod komandom divizije, dolazeći iz Sinja, rasporedili su se između Drage, Gradine i Potravlja.«20
Potporučnik Plećaš se priključio lijevoj koloni u kojoj je nastupala Rogatička brigada. Piše da je Dobrica Đukić svoju kolonu poveo još u mraku, a dvije druge kolone su krenule nešto kasnije. Prema Plećašu, »u toku celog dana kolone nisu naišle na partizanski otpor«. Prva borba se zametnula tek ispod Uništa, predveče 25. januara. Četnici su zaključili da su pred njima crnogorski proleteri. Borba je nastavljena sutradan. Predveče 26. januara Đukić i Plećaš su ušli u Vrliku, gdje su »već bile stigle druge dve kolone, ne naišavši nigde na partizane«.21
Sačuvani su i Baćovićevi i Đujićevi izvještaji. Tu je mnogo više podataka o njihovim karakterima nego o onome što se zbivalo između Knina i Vrlike 25. i 26. januara. Đujić, na primjer, za jedinu kolonu koja je borbom savladavala prostor do Vrlike kaže — jer se radi o Hercegovcima — da je »zadocnila u ovladavanju postavljenim ciljevima«, mada priznaje da je »držanje ove kolone, sem poručnika Koprivice bilo vrlo dobro«.22 Baćović pak u izvještajima Draži Mihailoviću uopće ne spominje prisustvo vojvode Đujića i njegovih četnika u borbama za Vrliku. Izričito kaže: »Sve tri kolone su od Hercegovaca.«
Pri tome snagu razvučenih položaja triju partizanskih bataljona, da bi uvećao svoj uspjeh, pretvara, u radiogramu od 1. februara, u »4 partizanska bataljona i Crnogorsku proletersku brigadu«. Tek kad su — prema Baćoviću — njegovi četnici u 10 sati 26. januara zauzeli Vrliku (zaplijenjeno je, kaže, »100 goveda, 100 ovaca«, a partizani su »veliki broj mrtvih i ranjenih odnijeli«) došla je i kolona Dinaraca, ali je i ona »potpomognuta jednim bataljonom Hercegovaca od s. Tepljuha«, dok jedan Đujićev bataljon, prethodno određen »da štiti levi bok cele akcije na Vršiću i Debeloj Kosi, nije bio na određenom mestu.«" Po izvještajima štaba 3. dalmatinske brigade najžešće borbe je vodio Kninski »krvavi« bataljon. U sudaru s Rogatičkom brigadom na liniji Veljuv —Čapinovac—zapadne padine Plješevice, istočno od ceste Knin—Golubić, kninski partizani su četnicima nanijeli značajne gubitke; Spigo piše: »Gubici Hercegovaca: 9 mrtvih i 16 ranjenih.«24 Baćović i Đujić su pak partizanske gubitke do nevjerojatnosti uvećavali: 40 mrtvih, »zarobljeno i streljano 8 partizana«.25 Ni jedan partizan nije strijeljan, ali je strijeljano nekoliko vrličkih seljaka, a »pljačku, silovanje i klanje« četnici su, u prisustvu Talijana, »vršili po svim mjestima.«26
Prodor u Vrliku, Kijevo, Maovice i Otišić bio je, po talijansko-četničkom planu, uvod u petnaestodnevne operacije. Međutim, plan je propao na samom početku ostvarivanja. Jevđević je iskoristio priliku da zbog toga još jednom optuži Momčila Đujića Draži Mihailoviću. Javio mu je da je Vrlika prepuštena Dinarskoj diviziji, koja je istog dana »Vrliku napustila«, a tek kasnije će objasniti da je Vrlika napuštena zbog partizanske ofenzive iz jugoistočne Like i od Grahova prema Kninu. Reći će da su »dinarski odredi, koji su trebali držati Plavno i Strmicu, pobegli.«27
...
Zbog toga (što su partizani zauzeli Plavno) je operacija prema Vilici obustavljena istog dana kad je i počela. Tek što je Đujić stigao u nebranjenu Vrliku, »iz Knina je stigao motociklista i obavestio ga da su partizani prošle noći zauzeli selo Strmicu i četnički štab . . . Đujić je sa svojom pratećom četom krenuo odmah prema Strmici.« To piše Nedeljko Plaćaš36, a ne kaže da je tom »krenuo odmah« prethodilo odobrenje generala Gianuzzija iz Knina, U 19.30 sati 26. januara komanda u Kninu, kao i komanda 18. armijskog korpusa su obaviještene o prodoru proletera u Kninsku krajinu. Kapetan Katanić, iz štaba Dinarske divizije, preko generala Giannuzzija moli »ekselenciju Spiga da iz Splita, Šibenika ili Zadra uputi pojačanje radi pružanja pomoći« i »da se naredi bombardiranje okolice Strmice iz zraka, i spuštanje hrane i municije u Strmicu«.37 General Giannuzzi i major Stude »mobilizirali su sve raspoložive snage u cilju konsolidiranja situacije, ali bez uspjeha«. Zbog toga kapetan Katanić od Giannuzzija, a i Giannuzzi od Spiga »u saglasnosti sa majorom Studom« traži hitno »odlaganje akcije na Vrliku, kako bi se snage najažurnije koncentrirale prema Strmici«.38 Komanda 18. armijskog korpusa je 26. januara naredila »da se vrate odredi MVAC koji dejstvuju u zoni Vrlika«, a obrana Knina je pojačana bataljonom divizije »Bergamo«.39 Četnici će brzo povlačenje iz Vrlike kasnije objašnjavati tako što tvrde da tamo »partizana nije bilo«, odnosno da »partizani nisu hteli da prime borbu sa jačim neprijateljem«.40 Sam pop Đujić će priznati da vrlička »operacija nije privedena kraju«, ali je »donela koristi: narod Vrličke krajine je prihvatio četnike i svrstao se u njihove redove«.41
Četnički prodor u Vrliku ostavio je krvav trag. Zbog neodziva na Đujićeve pozive kažnjena su neka sela sa srpskim življem, a u hrvatskim selima je izvršena serija surovih zločina. Ponovo je došlo do sporova između ustaša i četnika, obostrano sa zahtjevima da Talijani interveniraju. Početkom februara u Vrliku će ući ustaše, ali to ih nije zadovoljilo.
Zbog četničkog terora, u Kninu je vojvoda Momčilo bio pozvan na odgovornost kod talijanskog komandanta svih četničkih formacija generala Giannuzzija. U prisustvu velikog župana vojvoda Momčilo je izjavio da je on »bio protiv upotrebe četnika u akciji protiv Vrlike«, jer »svoje ljude nema u ruci«.42
Pavelić je obaviješten da je veliki župan »intervenisao i kod talijanskog generala i kod četnika i zabranio podelu namirnica« narodu, našto su se »četnički vode izvinili i prebacili odgovornost na Talijane, pozivajući se na svoje ranije stanovište u pogledu akcije (za koju, navodno nisu bili) i tvrdili su, da do svega toga ne bi došlo da se je hrvatska vojska u ovom kraju učvrstila.«43 Đujić će kasnije tvrditi da nisu četnici, nego Talijani, »pljačkali i palili sve do čega su stigli«, ali da »Hercegovci, u pogledu pljačke za vreme operacija, nisu ni u koliko zaostajali za Italijanima«. Priznao je da je »ova pljačka vršena nerazumno i divljački«. Ali kad on o tome piše, onda misli samo na pljačku u selima srpskog stanovništva. Zločine u hrvatskim selima ne spominje. O tome mnogo više podataka nalazimo u ustaškim dokumentima. Na pravcu nastupanja Đujićeve divizije, u rajonu Vrlike, ubijeno je 55 ljudi, a u Maovicama i Otavicama 48 ljudi, žena i djece.44
|
