|
botta ::Sad, niko u tom periodu, pa ni SSSR, nije vise proizvodio vozila sa kazamatnom ugradnjom orudja. Jedini izuzetak su Nemci koji su uveli samohodno orudje sa topom od 90mm. Ne znam koliko je SFRJ bilo isplativo u tom preiodu da se upusti u proizvodnju naseg tenka. Pitanje je u ceni - ko bi ga, osim JNA, narucio? Proizveo bi se u malom broju, cena po jedinici bi bila prevelika, a ne bi bio nista bolji od stranih resenja. Drzava u tom periodu nije imala dovoljno novca ni za nabavku jeftinijih tenkova T 54/55. Tako smo kupovali ono sto smo mogli da priustimo i sto su drugi zeleli da nam prodaju. T 34 se pokazao upotrebljivim kod svih strana tokom 90-ih godina, iako je vec cetrdeset godina bio zastareo u ostatku sveta.
problem je u sledecem...
dosta para, truda i rada je ulozeno u seriju domacih tenkova pocev od vozila a, m320, itd. po mom misljenju, bilo bi lakse, jeftinije i sigurnije da se od pocetka islo na vozilo koje bi bilo radjeno na bazi t34, ciji dobar deo komponenti je vec bio osvojen u domacoj industriji, ali sa kazamatnom ugradnjom topa, poput su100. rizici bi bili neuporedivo manji, a u defanzivi je takvo vozilo superiorno u odnosu na tenkove, bes zbog snaznijeg topa. bilo je primera koji bi mogli posluziti kao uzor, kao sto su stug 3 i hetzer, koji su bili u sastavu ja/jna. kasnij je bio osvojen i top 90 mm koji je trebalo da se ugrajduje u m320 i recimo modifikaciju t34.
poslednji lovac tenkova sa kazamatnom ugradnjom topa bio je nemacki 90 mm jagdpanzer kanone 90 iz sezdesetih, ali su i svajcarci izbacili prototip taifun, sa topom 105 mm, od koga se sredinom osamdesetih odustalo. medjutim, zaboravljamo da je i svedski s-tank bio vrlo slican (fixna ugradnja topa i pokretanje celog tenka po azimutu i elevaciji) i da je postao zastareo tek kada su se pojavili tenkovi sa efikasnom stabilizacijom topa i mogucnoscu otvaranja vatre u pokretu, pocetkom osamdesetih. ipak, u defanzivi bi i s-tank bio vrlo upotrebljiv i neugodan protivnik. i rusi su imali asu-85, vazdusnodesantno vozilo sa kazamatnom ugradnjom topa 85 mm.
poenta je sledeca - da se islo od pocetka na takvo vozilo, bilo bi vece sanse da takvo vozilo bude uspesno razvijeno i uvedeno u upotrebu, bez uvoza iz sssr, nakon cega bi se steklo iskustvo i mozda u perspektivi i razvio konkurentan domaci tenk. kad pomislim koliko je para ulozeno u avijaciju, mislim da su i oklopne jedinice zasluzile nesto vise.
a to da je t34 bio upotrebljiv i devedesetih u poslednjem ratu, samo govori o tome na kom nivou je bila opremljenost i obucenost pripadnika zaracenih strana. u sukobu sa savremenijim protivnikom, koji rapsolaze vecim brojem protivoklonih sredstava-bilo kojim, t34 ne bi imao nikakve sanse. uz to, govori i o tome koliko su ti t34 slabo vozeni i korisceni u jna, pa im je resurs omogucavao i angazovanje u gradjanskom ratu.
|
-u ostalom pogledajte ovo...
