T-34 lice slobode

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Armor Penetration Curves of the Soviet and Allies Tank Guns
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Tank losses of the 5th Tank Army in Prokhorovka Battle, July 11-14, 1943
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 09 Nov 2008 16:08

Mislim da ovde odlicno pristaje sledeci klip. Treba pogleda ceo. Jos neke od bistrih ideja Hitlera. Stvaranje novog i veceg broja divizija. Zapostavljanje iskusnih i postojecih vojnika, te naoruzavanje novih divizija najnovijom opremom.

German BattleTech 8/8
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ово је продукт америчког лупетања.

Тенкови који се могу поредити:

1. ИС-3 и Тигар- победник ИС-3
2. Т-34 и Пантер- победник Т-34

Дакле Тигар и Т-34 нису иста класа као када поредимо Ф-16 са Г-4

ДА би американци макар мало потамнели славу Т-34 они су извукли ТЕШКИ тенк Тигар и рекли "ОВАЈ ЈЕ НАЈБОЉИ" а заборавили ИС-3.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

T-34 је совјетски средњи тенк често означаван као најбољи и најутицајнији тенк Другог светског рата, иако су каснији тенкови из тог периода имали бољи оклоп и наоружање. Први такав тенк произведен је 1940. у Харкову, а произвођен је до 1958. године. Тенк Т-34 је био основа совјетских оклопних снага током Другог светског рата, а касније је извожен у друге земље. Био је најпроизвођенији тенк у Другом светску рату и други свих времена након серије Т-54/Т-55. Публикација објављена 1996. је показала да се Т-34 још увек користио у 27 држава.

Т-34 је развијен из БТ серије брзих тенкова и дизајниран је да замени пешадијске тенкове БТ-5 и БТ-7. Након увођења у службу, био је тенк са најбољим односом ватрене моћи, покретљивости и оклопа, иако је у почетку борбена ефикасност патила због незадовољавајуће ергономије у одељку за посаду, недостатка радија и лоше тактичке употребе. Распоред са два човека на топу је захтевао да заповедник буде такође и нишанџија, што је било типично за већину совјетских тенкова из тог времена; ово се показало слабијим од немачког распореда са тројицом људи (заповедник, нишанџија и пунилац).

Дизајн и конструкција тенка су били константно унапређивани током рата да би се побољшала ефикасност и смањили трошкови, што је омогућило производњу већег броја тенкова. Почетком 1944. уведен је Т-34-85 са моћним топом од 85 mm који су опслуживала тројица. До краја рата, разноврсни и јевтини тенкови Т-34 су заменили многе лаке и тешке тенкове у служби и бројали су већину произведених совјетских тенкова у рату. Његов еволуциони развој је водио директно до Т-54/Т-55 серије тенкова, који су се производили до 1981. и који се још увек користе.

Развој

Совјетски тенк Т-34 произведен је у фабрици локомотива Коминтерна у Харкову. На развоју овог тенка радио је млади руски инжењер Михаил Кошкин који је 1936. год. пребачен у фабрику Коминтерна као главни пројектант. Ова фабрика је била задужена за константну модернизацију БТ тенкова (тзв. брзоходни тенкови који су могли да се крећу и без гусеница што им је омогућило да на путу развију велике брзине). Искуства из Шпанског грађанског рата су показала да су наоружање и оклоп руског тенка БТ недовољни да би могао успешно да се супротстави новим моделима тенкова чија је производња већ почела у неким европским земљама. Због тога је 1937. године фабрика добила задатак да пројектује нови средњи тенк, такође са могућношћу кретања и на гусеницама и на точковима као и БТ. Прототип, који је носио ознаку А-20, завршен је новембра исте године. Нови средњи тенк био је тежак 17.7 t и био је наоружан топом калибра 45 mm. Оклоп је био постављен под великим углом, што ће касније бити једна од главних карактеристика тенка Т-34. А-20 је био први у серији тзв. тенкова отпорних на гранате. Шасија је била иста као и код БТ модела, али са мањим изменама. Убрзо је произведен и модел А-30 који је био наоружан топом калибра 76.2 mm.

Кошкин је убрзо дошао до закључка да је инсистирање на могућности да руски тенкови могу да се крећу и без гусеница погрешно. Црвена армија је врло ретко користила могућност да БТ тенкове употребљава без гусеница, а овакав дизајн је додатно компликовао процес производње и наметао је одређена ограничења у погледу максималне тежине. Због тога је предложио конструисање новог тенка који ће се кретати искључиво на гусеницама. Нови модел носио је ознаку А-32 (касније Т-32). Главни војни комитет СССР-а дозволио је конструисање модела А-32, али није одустао од идеје коришћења тенка са могућношћу кретања и на точковима. Зато је затражено да се А-20 и А-32 упоредно тестирају. Оба прототипа произведена су 1939. године у Харкову и представљена су Управи за оклопне снаге. Управа је предложила да се на моделу Т-32 појачају оклопна заштита и главно наоружање. Нови модел на којем су извршене ове модификације добио је ознаку Т-34.

Због озбиљне међународне ситуације Главни војни комитет СССР-а је, након завршетка прототипа 19. децембра 1939. године прихватио увођење Т-34 као основног оклопног возила у наоружању совјетских снага. Пред крај јануара 1940. године произведен је први серијски Т-34. Током фебруара исте године два примерка овог тенка прошла су строга теренска испитивања под надзором самог Кошкина. Крајем јуна 1940. године завршена је израда производних нацрта и започела је серијска производња Т-34. С обзиром на то да се Кошкин у међувремену разболео, пројекат је преузео Александар Морозов.
Део сталне поставке Војног музеја у Београду

Између 1940. и 1944. године произведено је скоро 36.000 комада Т-34. Од 1944. до 1945. године произведено је и 23.000 комада модела Т-34/85. После рата Т-34 није више масовно произвођен, али је до 1946. године произведено преко 2.000 комада. Производња Т-34 је поново покренута 1951. године у Пољској и Чехословачкој у којима је произведено 1.380 и 3.185 комада модела Т-34/85. Према неким проценама укупно је произведено 65.947 шасија овог тенка које нису употребљене за израду јуришних топова или било које друге варијанте оклопног возила. Многи од ових тенкова учествовали су у сукобима широм планете током Хладног рата.

Борбена употреба

Други светски рат

Т-34 је веома брзо постао симбол совјетског отпора немачком аргесору. Немачки војници, који су обучавани да ниподаштавају Црвену армију и да совјетског војника сматрају припадником ниже расе били су веома изненађени појавом Т-34 који се по квалитету и ватреној моћи у великој мери разликовао од свих тенкова са којима су се до тада сусретали на европском ратишту. Т-34 је могао без проблема да се супротстави било ком немачком тенку који се тада налазио у наоружању немачке армије. Међутим, као и свако ново возило Т-34 је патио од одређених механичких недостатака. Није било неуобичајено да први Т-34 иду у напад носећи резервну кутију мењача са собом. Механички недостаци су убрзо отклоњени и Т-34 је постао један од најбољих тенкова у Другом светском рату.

Током зиме 1941-42. године Т-34 је био у предности над немачким тенковима због своје способности да се креће кроз дубоки снег или блато захваљујући својим широким гусеницама и великим носећим точковима. Немачка пешадија, која је на почетку напада на СССР углавном била наоружана противтенковским топовима Пак 36 калибра 37 mm и ПаК 38 калибра 50 mm није имала оруђе којим би могла да се супротстави новом руском тенку. Упркос томе, низак ниво обуке совјетских тенковских посада и неискуство њихових команданата онемогућили су да Т-34 докаже свој квалитет на бојном пољу.

Акценат у производњи совјетскх тенкова, а нарочито Т-34 био је стављен на попуну јединица које су претрпеле велике губитке током прве године немачког напада. Због тога је остало мало места за техничко усавршавање које би довело до смањења масовне производње. Средином 1943. године производња Т-34 премашила је 1.000 комада месечно што је било више од немачке месечне производње тенкова. Међутим, због лоше тактичке употребе руски тенковски губици су такође били много већи од немачких.

Суочени са добро наоружаним и оклопљеним совјетским тенковима Немци су почели да опремају своје јединице новим противтенковским топом ПаК 40 калибра 75 mm. Такође, средином 1943. године Немци су на бојишту почели да користе тенкове Панцер V Пантер и Панцер VI Тигер који су имали топове калибра 75 и 88 mm и који су били технички супериорнији у односу на Т-34 због чега су руски тенковски губици и даље били изузетно високи.

Током последње године рата совјетска тактичка употреба оклопних јединица се значајно поправила, али су губици у тенковима и даље били велики. Због тога је 1944. године у наоружање уведена нова верзија Т-34/85 која је била наоружана топом калибра 85 mm и са побољшаном оклопном заштитом и покретљивошћу. Нови Т-34/85 је и даље био инфериоран у односу на немачки тенк Пантер што је надокнађивао својом бројношћу. Ипак, користећи своје предности као и прилагођавајући се тренутној тактичкој ситуацији на бојишту Т-34/85 је био довољно добар да преокрене језичак на ваги у корист Совјетског Савеза.

На почетку Другог светског рата Т-34 је чинио једва 5% од укупног броја руских тенкова; до средине 1943. године удео тенка Т-34 у укупном броју руских тенкова је достигао 50-60% и наставио је да расте све до краја рата. До тренутка када је Т-34 постао најбројнији совјетски тенк Немци су већ развили нове тенкове (нпр. Пантер који је настао по угледу на Т-34) који су имали боље перформансе. Совјетски тешки тенкови ИС серије, коју су произвођени у другој половини рата, такође су имали боље карактеристике од Т-34.

У односу на тенкове западних сила у Другом светском рату Т-34 се најлакше могао упоредити са америчким Шерманом. Оба тенка су представљала значајан напредак у време када су конструисани. Оба тенка су прошла бројне модификације које су повећале њихову борбену способност. Оба тенка су била прилагођена масовној производњи и лако су се одржавала у теренским условима. Ни један није могао самостално да се супротстави најновијим немачким тенковима Пантер и Тигар. Тенк има многе улоге на ратишту. Једна од њих је да пружа подршку пешадији. Међутим, основна улога тенка је борба са непријатељским тенковима. Немачка производња тенкова је била ограничена на релативно мали број супериорних тенкова чија компликована конструкција је онемогућавала масовну производњу као што је била совјетска. Совјетска одлука да произведе велики број тенкова Т-34 уз постепено отклањање недостатака и побољшање конструкције показала се као исправнијом од немачке и у великој мери је допринела победи у Другом светском рату.

Хладни рат

После Другог светског рата Т-35/85 је коришћен у рату у Кореји - претходницу инвазије Севернокорејских снага на Јужну Кореју 1950. године чинили су пукови ових тенкова. На Јужнокорејској страни супротставили су им се амерички тенкови Шерман и М-26 Першинг који су се налазили у саставу снага УН. Т-34 је такође коришћен у сукобима на Блиском Истоку, Вијетнаму и у рату у бившој Југославији. Хрватска војска је наследила 25-30 Т-34 од бивше ЈНА, али су они повучени из употребе. Такође је учестовао и у гушењу устанка у Мађарској 1956. године, а неколико комада налазило се и у наоружању зараћених страна у Авганистану.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Борбена ефикасност

"Најбољи тенк на свету" - Фелдмаршал Паул Лудвиг Евалд фон Клајст (Лидел Харт, 1951.).

Борбена ефикасност совјетског тенка Т-34 на почетку рата може се оценити на основу његових „чврстих“ и „меких“ карактеристика, с тим да се под „чврстим“ карактеристикама подразумевају, оклоп, ватрена моћ и покретљивост, док се под „меким“ карактеристикама подразумевају ергономске особине као што су једноставост употребе, прегледност из тенка, распоред посаде и др. Т-34 је имао изванредне „чврсте“ карактеристике, док су „меке“ карактеристике биле лоше.

„Велика тројка“ тј. најважније три карактеристике конструкције тенкова су одувек били оклоп, ватрена моћ и покретљивост. Т-34 је имао изванредан баланс између ова три чиниоца. Модел произведен почетком 1941. године имао је дебео, закошен оклоп који је на средњим растојањима могао да издржи погодак било ког стандардног немачког противтенковског оруђа. Т-34 је могао бити уништен само дејством немачког противавионског топа калибра 88 mm или дејством противтенковског топа калибра 50 mm и краткоцевног топа од 75 mm са малих растојања. Највећи број немачких тенкова током 1941. године није био наоружан топом калибра 75 mm; стандардно наоружање немачких тенкова у то време био је топ калибра 37 mm. Од средине 1942. године Т-34 је постао рањив на побољшана немачка противтенковска оруђа и тако је остало до краја рата, али је његова оклопна заштита била равноправна ако не и боља од оклопне заштите америчког тенка М-4 Шерман и немачког тенка Панцер IV.

По питању ватрене моћи, Т-34 је почетком 1941. године био супериоран у односу на све немачке тенкове. Његов топ калибра 76 mm могао је без проблема да пробије оклоп било ког немачког тенка. Овај топ је поред противоклопне користио и високо-експлозивне гранате којима је дејствовао против меких циљева и непријатељске пешадије. Са увођењем нових немачких тенкова типа Пантер и Тигар у наоружање почетком 1943. године Т-34 је изгубио предност у ватреној моћи коју је до тада уживао. Због тога су совјетски конструктори модификовали куполу тенка и у њу уградили топ калибра 85 mm. Ова модификација није га учинила бољим од нових немачких тенкова, али је граната испаљивана из овог топа могла под одређеним условима и са одређених растојања да пробије оклоп тенкова Пантер и Тигар.

Покретљивост је била велика предност Т-34. Широке гусенице, одлично вешање типа „кристи“ и снажан мотор учинили су га једним од најпокретљивијих и најбржих средњих тенкова у Другом светском рату. Широке гусенице омогућавале су му да се релативно лако креће по блату и дубоком снегу, а широки самоносећи точкови „кристи“ суспензије могли су без проблема да издрже вожњу изван пута и пружали су додатну бочну заштиту.

Одлични чврсти фактори учинили су да Т-34 постави стандарде које ће током Другог светског рата нерадо усвојити чак и немачки конструктори.

Међутим, неки фактори код Т-34 су били изузетно лоши, упркос неким побољшањима током рата. Све верзије овог тенка наоружане топом од 76 mm имале су скучену куполу са два члана посаде. Командир је имао лошу прегледност изван куполе: због поклопца на куполи, који се отварао унапред, био је принуђен да ситуацију на бољном пољу прати кроз један визир и један покретни перископ. Поред командовања тенком, морао је да рукује и главним наоружањем за разлику од немачких, британских и енглеских тенкова који су углавном имали куполе са три члана посаде, командиром, топџијом и послужиоцем (пуниоцем). Командир који је имао још два члана посаде у куполи могао је у потпуности да се посвети свом задатку. Овај недостатак исправљен је у моделу Т-34/85 који је имао куполу са три члана посаде.

Прегледност са позиције возача је такође била лоша. Поједини возачи су чак пријавили да им је оптика била толико лоша да су током битке увек држали поклопац на предњој плочи мало одшкринут како би видели терен испред себе. Овај недостатак је представљао велико тактичко ограничење употребе Т-34 зато што возачи нису могли да користе конфигурацију терена у своју корист. Пунилац је такође имао веома тежак посао зато што купола није имала корпу (под куполе који се окреће заједно са њом и у којој су смештени чланови посаде). Сличан проблем постојао је и код неких савезничких тенкова као што је М-3 Стјуарт. Под тенка био је покривен сандуцима са гранатама. У тенку је постојало 9 граната спремних за употребу, смештених у бочним носачима борбеног одељења. Након што би ових 9 граната било потрошено, послужилац је морао да вади гранате из сандука на поду што је знатно успоравало брзину паљбе.

Додатни фактори који су умањили почетни утицај Т-34 на бојном бољу били су лоше стање у руководству армије, неразвијена тактика употребе тенковских јединица и лош систем обуке, што је све била последица Стаљинових чистки у Црвеном армији током 1930-их година. Многе тенковске посаде ишле су у борбу само уз основну војничку обуку и 72 сата проведена у учионици. Ови проблеми додатно су повећани лошим ергономским особинама тенка као и недостатком радија без којег се није могла замислити координација напада тенковских јединица. Немачки тенкисти веома брзо су схватили да совјетски тенковски напади долазе у крутим формацијама и без искоришћавања предности терена. До 1943-44. год. ови недостаци су у великој мери отклоњени, али ниво обуке совјетских тенковских посада никада није достигао немачки.

Немачка виђења тенка Т-34

Веома је важно напоменути да су Немци били врло непријатно изненађени појавом тенка Т-34. Иако је још 1938. године известан број тих тенкова учествовао у борбама са Јапанцима на границама Манџурије, Немци практично нису ни наслутили да постоји. На њих су налетели убрзо по отпочињању операције „Барбароса“, 22. јуна 1941. године. Т-34 су убрзо сејали страву међу немачким војницима на попришту, јер је њихов чеони оклоп лако одбијао у страну пројектиле испаљене из немачких противоклопних и противавионских топова, сем калибра 88 mm. Један немачки пешадијски пук се први пут сусрео с њима југоисточно од Смоленска, у јесен 1941. године, о чему постоји сведочанство једног од преживелих: "Најпре смо зачули јаку буку мотора... Нешто касније смо помоћу двогледа видели како се челични колос пробија кроз дрвеће шумице испред нас. За њим се котрљао још један, још један и још један: према нама су ишла четири тенка Т-34... Лаке хаубице нису могле ништа тим гигантима иако су тачно гађале... Посаде наших противтенковских топова у заседи су хладнокрво пустиле да им се приближе на само тридесет метара, а онда су отвориле ватру. Директан погодак - али се пројектил одбио у страну! Тенк се све више приближавао, котрљајући се према нашим топџијама. Добијао је погодак за поготком, тачно у чело, али без икаквих последица. На крају се тако докотрљао до топа и згазио га као инсекта, претворивши га у безобличну гомилу челика... Тада је са 2000 метара удаљености отворила на те тенкове паљбу наша тешка артиљерија. Противоклопне гранате су остављале фосфоресцентан траг (ради лакше корекције ватре) па смо могли да видимо како је четврта граната постигла директан погодак. Међутим, испаљена са овако велике удаљености, чак и граната као ова, тешка 20 килограма, напросто је склизнула са монструмовог оклопа... Мало касније зачули смо из позадине нама добро познату тутњаву, која нам је сада звучала као најлепша музика. У помоћ су нам долазила два јуришна топа... Опет смо видели гранате како лете ка совјетским тенковима... свака је постигла директан погодак, али (нисмо могли да поверујемо сопственим очима) СВАКА се одбила од тенка ..."

Признање генерала Ериха Шнајдера (нем. Erich Schneider):

"Совјети су створивши изузетно добар тенк извршили огроман корак напред ... Изненадна појава тих тенкова на фронту је имала велики учинак. Тенк Т-34 представљао је праву сензацију. Имао је 26 тона, био је наоружан топом 76,2 mm, чије су гранате у почетку пробијале оклоп наших тенкова и на удаљеностима од 1500 до 2000 метара, док су гранате наших тенкова пробијале његов оклоп тек са раздаљине мање од 500 метара, и то у случајевима кад су били гађани бокови или задњи део тенка Т-34."

Немци су, у почетку, успевали да онеспособе Т-34 само ако би он, покушавајући да заузме што бољи положај за паљбу, окренуо немачким противтенковским топовима своје бокове. Немци ће убрзо усавршити своје противтенковске топове и конструисати сопствене тенкове способне да се боре са тенковима Т-34, али су своју неприпремљеност на почетку кампање платили са много топова и друге технике и са много људских живота.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 10 Nov 2008 10:23

Т-44

Т-44 је био совјетски тенк који је ушао у производњу током последње године Другог светског рата

Т-44

Главне карактеристике
Дужина 7.65 m
Ширина 3.15 m
Висина 2.45 m
Тежина 31.9 Т
Брзина 51 km/h на путу
km/h изван пута
Досег 300 km
Главно наоружање топ 85 mm модел ЗИС-С-53
Споредно наоружање 2×ДТМ митраљеза
Максималан оклоп 120 mm
Мотор 12-цил. дизел модел В-44
520 коња
Посада 4

Настанак

Још пре избијања Другог светског рата по први пут се појављује тенковски пројекат који треба да наследи Т-34 . Због катастрофалног почетка сукоба и потребе за убрзаном производњом тренутно довршених модела тенкова пројекат каснијег имена Т-44 је био обустављен до бољих дана. Ти дани напокон наступају после битке код Курска када долази до ослобађања дела Украјине у којем започиње производња првих примерака овог тенка.

Иако је било произведено до краја рата 150 примерака Т-44 нити један од њих није употребљен у борбама пошто су заповедници више преферирали стари поуздани Т-34 , од ове новотарије.

Опрема

Т-44 је био у стварности међугенерацијски тенк између ратно популарног Т-34 и будућег светски најмасовније произвођеног тенка Т-55 . Као такав тенк он је у себи имао неке особине од оба тенка. Гусенице су биле од Т-34 , али сам систем кретања је био од раних модела Т-55 . Слично томе купола је била преузета од претходника, док је мотор био од наследника.

Оклоп Т-44 је био дебео 120 mm, док је величина топа зависила о верзији тенка и кретала се између 85 и 122 mm. Након произведених 1.800 примерака Т-44 1947 . године се доноси одлука о обустави производње како би се ослободили индустријски капацитети за градњу Т-55 .

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

ima li negde podataka o T-34 dali se jos koristi danas?

Dopuna: 29 Nov 2008 14:09

Tenk T 34 je koriscen i od strane Nemaca. U Estoniji su izvadili jedan T 34 koji je bio zaplenjen od rusa, cak su i oznake promenjene, ali to nije glavna fora, tenk je preko 60 godina "spavao" na dnu jednog jezera, kada su pronasli gde lezi izvadili su ga i evo ga:





















osim motora sve je ispravno!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jooooj Sunburn podsetime na nesto sad.....

Evo snimka

T34 rising from the dead

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ajde da ispricam,mali off...

Inace gledao ja snimak i jedan "strucan" Nemac nesto komentarisao da je to "Nemacki panzer tenk" i da to nije Ruski T-34 jer se lepo vidi na njemu Nemacki krst sto znaci da je to Nemacki panzer tenk a ne Ruski T-34

Ja odgovorim na njegov komentar i kazem da je to T-34 samo je zarobljen od strane Nemaca,i on meni posalje kuci mail i onako u smislu da sam ja idiot i da je to Nemacki panzer a ne T-34

Onda sam mu poslao mail i lepo objasnio koji je to tenk i otkud on Nemcima....i naravno onako Srpski pomenem mu i familiju cisto da neostanem duzan .........nikad se vise nije javio da komentrise nesto

Kraj off.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tenk je bio u hladnoj vodi 6 decenija korozija nije ostetila metal, mozda i zbog toga sto nije slana morska voda,ali ipak to je cudo, gusenice citave pa kotrlja se, sve mi ispravno. Huh, cudo od tenka.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jos ranije sam video negde na forumu izvlacenje tog T-34/76. A mislim da smo to postavili ovde u temi negde na pocetku. Ima i vadjenje i BT-7 tenka.

Inace TOP GUN ima na Ahtung Panzer o zarobljenim saveznickim tenkovima u Nemackoj upotreni. I to sam posatavio ali evo ponovicu link. Pa posalji Nemcu da ga dotuces ... pa mu objasni da su Nemci nekada bili uredna nacija i da su sve lepo oznacavali. Pa ono r u zagradi - (r) - znaci Ruski .
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 30 Nov 2008 10:44

sunburn ::ima li negde podataka o T-34 dali se jos koristi danas?
Ovde je spisak zemalja koje su ga koristile i neke od njih mozda ga jos imaju u uporebi. Vidjani su u angoli i Somaliji.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

evo deo teksta koji se odnosi na slike koje sam postavio:

Citat:"The durability of the T-34 is underlined by a recent restoration. In 2000, a T-34 Model 1943 was recovered that had spent 56 years at the bottom of a bog in Estonia.[11] The tank had been captured and used by retreating German troops, who dumped it in the swamp when it ran out of fuel. There were no signs of oil leakage, rust, or other significant water damage to the mechanical components. The engine was restored to full working order."
znaci i motor je proradio!!!
e i ja bi se poklonio pred ovaj tenk kao ovaj deda veteran.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo BT-7
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]