|
Mada je T-34 poslužio kao inspiracija, Panter i T-34 niti prate istu filozofiju, niti im je način upotrebe bio isti. T-34 je bio univerzalni tenk, dok je Panter isključivo odgovor na njegovu pojavu i trebalo je da omogući Nemcima premoć na bojnom polju. Nemci imaju na hiljade lakih i srednjih tenkova, lovaca tenkova, te su se očigledno kroz teške tenkove pokušali izboriti sa brojčanom premoći saveznika.
Ostao sam pri mišljenju da je Nemcima trebao jedan usavršeni hibrid tenka III i IV, kao osnova za sva druga vozila - tenk, lovac tenkova, samohotke, inžinjerska vozila itd. Panter je mogao biti dodatak od '43 čak u prepolovljanom broju od proizvedenih, ali da je bio u startu jasnije osmišljen u pogledu konačne težine i prvenstveno namene. Ovako je trebao da posluži kao tenk za postizanje prevlasti, a neprestano je hramljao i potpuno otkazivao. Očigledno impotentno oružije, zbog niza tehničkih nedostataka, za ozbiljnu ofanzivu.
Pojedinačno gledano, iz mog ugla, s obzirom na realne okolnosti koje su vladale, svako normalan bi platio da se nađe u Panteru i ne bi prihvatio ni milion dolara da sedne u T-34. A po pitanju gubitaka ne bih citirao ni jednu bitku sve do trenutka kad su Sovjeti pokrenuli veliku kontraofanzivu na svim frontovi. Velika snaga njihovog oružija i duha se upravo ogleda u tome što su oni skoro izgubljen rat pretvorili u pobedu. Veliki gubici T-34 idu u prilog prednosti koju su Nemci eksploatisali tokom prve polovine rata. Da nisu pokrenuli invaziju, sa svakom sledećom godinom drastično bi im se umanjile šanse za bilo kakav uspeh.
|
