|
''Pošteno govoreći, mogućnost da se provozamo bila je ugrožena. Povesti tenk T-44 to, bez preuveličavanja, remek-delo sovjetske tenko-gradnje po mraznom vremenu, jeste težak posao. Mehaničari su se mučili preko dva i po sata, dok im motor nije dao mrvicu nade na uspeh. Da bi se motor pokrenuo, trebalo je zagrejati ulje, zagrejati 70 litara vode za sistem hlađenja..kada je sve stavljeno u pogon (i hidraulika, i elektrika, itd), tenk se pokrenuo...A sada još jedna proba - pre nego što pokrenemo mašinu, nužno je bilo 20 minuta zagrevati 'na prazno'. No ne brinite,to je bilo strašno prosto jer je mašina bila obezbeđena sistemom koji je mogao za petnaestak minuta, pa je mašinu za bitku moglo pripremiti dovoljno operativno. Uopšte, do kraja rata bio je to dovoljno revolucionarni tenk. Nije bio toliko moderan kao nemački, ali je svoju ulogu ispunjavao stoprocentno. s obzirom na konstrukciju, njega ste mogli popraviti ili dorađivati na bilo kom priručnom zavodu, a s druge strane, takav tenk nije bilo strašno poslati na polje bitke...Zatim ovaj oficir priča o razlici između dva tenka (34 i 44), visini tenka, debljini oklopa (branja)...Zahvaljujući položaju motora pojavilo se više mesta za ekipaž (posadu) no svejedno je bilo tesno i ja (spiker) mogu teško da zamislim kako su u nekim modelima tenkova uspevali da smeste i pet ljudi. Tenkisti tog vremena bili su stvarno heroji: teskoba, visok nivo buke, pa kad neko viče u mikrofon praktično te i ne čuje...
Onda opet intervju : oficir govori o broju članova, kalibru, broju bojevog kompleta, a upotrebljivost je naravno zavisila od obučenosti posade...
Spiker ponovo: nezavisno od izvanredne konstukcije, on nažalost nije stigao da mnogo učestvuje u ratu jer u maju 1945. tek što su se završila frontovska ispitivanja.
Onda oficir govori o 12. cilndričnom motoru, transmisiji koja je dozvoljavala tenku da razvije brzinu do 50 kilometara na čas-
Spiker: njih su pustili relativno malo - skoro 2000 komada. Brzo je postalo jasno da 85. milimetarski top je nedovoljan za bojevost ove mašine.
Oficir: govori o rekonstrukciji ovoga tenka koja je počela 2009. godine.
Spiker: na tenku su gotovo svi delovi originalni sem motora i par sitnica, uglavnom motor je uzet sa kasnijih teških tenkova. Rekonstrukcijom su se zabavili beloruski restauratori. Stvar je u tome da su neki delovi koji su ubačeni bili jevtiniji, a ovaj primerak je tako postao jedistven . On, naravno, ne može da puca, ali može da ''igra'' u filmovima...''
To bi, okvirno , bilo to.
|
