Ima i gorih stvari
Ubistvo trudnice u 9 mesecu, vadjenje ne rodjene bebe i njeno klanje kao i klanje majke pred ocima svog muza, oca...
Samo bolesni umovi to mogu...
IronWill ::Pazite to su takve razmere zivotinjskog moze se reci sektaskog sakacenja i ubijanja tih ljudi da su se ss jedinice zgrazavale nad tim logorom.
Ово нас управља на једну другу, сродну, тему зар не? Наставите, колега.
U toj bojni je sluzio i izvesni Pop Brekalo. Za njega kazu da je posle pokolja, u mantiji koja mu se vukla po zemlji od upijene i natopljene krvi, isao u lokalnu crkvu i drzao misu potpuno krvav, pijan i u totalnom delirijumu.
Preziveli logorasi kazu da se 100% te jedinice nije treznilo. Da su pili da ne bi poludeli....
Vidim iz ovih gore navedenih materijala da Ljubusaci dominiraju medju Ustasama-koljacima. Sakic, Luburic, Artukovic, Milos... U pitanju je Ljubuski u zapadnoj Hercegovini, zar ne?
Jedna od prica koju sam procitao , a ostala mu je urezana u pamcenje samo govori o umnoj poremecenosti i monstruoznisti tih ljudi....
Logorasa bi vezivali za sto ,tako da mu i ruke i noge budu zavezane ,potom bi mu na stomak stavljali zicanu korpu ili od pruca i u nju ubacivali pacova ,koji je prethodno izgladnjivan i hranjen ljudskom krvlju , i posmatrali kako pacov prosto jede stomak i unutrasnje organe nesretnog coveka ....
Pismo italijanskog generala Aleksandra Luzana upuceno Musoliniju o ustaskim zlocinima nad Srbima
Citat iz knjige" Rat i djeca Kozare" Dragoja Lukića:
Citat:Tako su ustaše, predvođene zloglasnim Maksom Luburićem, sravnile sa zemljom selo Draksenić nadomak Jasenovca. Stravičan masakr izvršen je 13. i 14. januara 1942, kad je u seoskoj crkvi ubijeno 208 stanovnika, među kojima i 85 djece. Eve kako su ovo ustaško „natjecanje u krvi“ opisali preživjeli svjedoci — Anka Pavković, Anka Lukač i Mira Blagojević:
„Crkva je bila puna leševa, a krv je dostizala do vrha cipela. Na samom oltaru bila je naslonjena, kao da spava, ubijena žena Nikole Dračine. Pred crkvom, naslonjena na tarabe, ležala je Marta Vrnić sa dvoje djece. Obe dojke bile su joj prorezane i kroz njih provučene ručice njene djece. Dječje ruke bile su vezane žicom. Malo dalje od Marte ležala je Desa Lončar i njeno dijete nabijeno na kolac.“
Kozara čuva uspomenu na jedan od najmonstruoznijih ustaških zločina, izvršen 7. februara 1942, kad je ubijeno 2.300 stanovnika Drakulića, Motika i Sargovca, sela pokraj Banja Luke. Vrhunac divljaštva ustaše su ispoljile u pokolju 551 djeteta:u Drakuliću 294, Motikama 207 i u Sargovcu 50. Ustašku Pavelićevu tjelesnu bojnu u ovom zločinu predvodio je Miroslav Filipović-Majstorović, kapelan samostana u Petrićevcu. Ovaj krvnik imao je još jedno ime — Fra Sotona. Dobio ga je u Jasenovcu, kao jedan od logornika. Kada je zaklao sedmogodišnje dijete Đure Glamočanina, s krvavim nožem u rukama Fra Sotona je hrabrio neodlučne: „Ovo ja u ime boga pokrštavam izrode. Ustaše, slijedite moj put! Sve grijehe uzimam na svoju dušu!“
Citat:Marijana Amulić, takođe zatočenica ženskog logora u Staroj Gradiški, svjedočila je o ovom zločinu: „Toga dana u logor su došli Maks Luburić, Ljubo Miloš, Ivica Matković sa grupom nama nepoznatih ustaša. Razlog te posjete bio je oduzimanje djece od roditelja. Užasavajuća vriska majki i plač djece. Slika je bila stravična, porazna. Veća djeca su bježala, pokušavala da se sakriju. Nastalo je zvjersko batinanje, kundačenje. Žene su bile izbezumljene, tukle su se sa ustašama za svoju djecu. Sve je bilo uzalud. Djeca su ležala bespomoćna, bez snage za plač. Umirala su polako i tiho. O njima se brinulo dvadesetak logorašica, bespomoćnih kao i djeca što su bila. Kada nam je naređeno da smjestimo djecu u dvije prostorije jedne prizemne zgrade u krugu logora, Ante Vrban, ustaški poručnik u zapovjedništvu logora, zalijepio je prozore sa papirom i s maskom na licu ubacio u prostorije sa djecom cijankalij. Potom je zalijepio i ulazna vrata. U logoru je poslije tog jezivog umorstva zavladala užasna tišina. Na sve nas je pala neka mora, hodale smo pognutih glava, za čitav život osuđene da nosimo u sebi teret svirepog uništavanja djece sa Kozare.“
I Marija Čizmak bila je očevidac stradanja djece u zloglasnoj starogradiškoj Kuli. Godine 1945. ispričala je ovu jezivu priču Jani Koh, zagrebačkoj književnici: „Noću su došli koljači, Karamarko i Orešković. Karamarko je obilazio djecu sa dugim koljačkim nožem i klao ih tako da je svakom zario oštricu duboko u grlo. Dijete nabodeno na nož odbacivao bi koliko je dalje mogao i tako se oslobađao od svoje žrtve. Manju djecu Orešković je davio rukama ili ih je hvatao za noge i udarao više puta o grede tavana. Krv i mozak cijedili su se niz zidove. Njihove proklete ruke bile su krvave do lakata. Nevina dječja krv cijedila im se niz hlače i čizme. Gazili su preko živih i preko mrtvih. Pucale su dječje kosti. Najstrašnije je bilo to što su djecu klali, davili i ubijali pred očima onih koji su čekali da i sami dođu na red.“
Citat:Kako su se ustaški zločinci sadistički iživljavali nad djecom pokazuje zapis sa svjedočenja Ljube Vranješa, logoraša iz Jasenovca: „Jedna žena držala je na grudima dijete staro možda šest mjeseci. Naišli su Ljubo Miloš i Ante Vrban. Miloš se obratio ženi:
— Molim vas, da li bi ga dozvolili meni?
Uzeo je dijete i počeo govoriti kako je lijepo. Onda se okrenuo Anti Vrbanu i komandovao:
— Na gotovs!
Vrban je izvadio kamu, a Ljubo Miloš je bacio dijete u vazduh i ono je palo na isukani Vrbanov nož. Majka je vrisnula i potrčala prema {28} djetetu, ali ju je Ljubo Miloš presreo, zgrabio za kosu i zaklao. Onda se Ljubo Miloš okrenuo prema meni i upitao:
— Da li si nešto vidio i čuo?
Rekao sam da ništa nisam vidio. Miloš je onda viknuo da se gubim na posao i ja sam se brzo udaljio, preneražen i prestrašen.“
Najkrvoločniji obredi ljudožderskih plemena dođu kao folklorni ples naspram ovoga.....ovako nešto nema ni u najbolesnijim i najmračnijim horor filmovima
Ima i detalj sa kukuruzom, kada je grupa ustasa preobucena u seljake bacala preko bodljikave zice ziv kukuruz izgladnelim logorasima. Celu noc je naime nekoliko ustasa-seljaka tako davalo kukuruz logorasima koji su ovi od gladi prozdirali. Za to vreme ustase su se opijale hercegovackom zilavkom i hranile tablama zaplenjene slanine iz lokalnih srpskih sela. Pripremale su snagu i hrabrost za sutrasnji pokolj....
Cim je svanulo, ustaski logornik Milos je postrojio grupu od oko 2,000 logorasa ispred baraka. Nosio je beli mantil i nemacki automat preko prsa. Viknuo je iz sveg glasa " Cuo sam da je sinoc ovde bila gozba. Ajde dede neka mi neko od vas kaze koje pravio gozbu i ko je najvise pojeo kukuruza" Logorasi su cutali. On je onda prisao polako nepreglednom stroju, i prvom mladicu koji je bio do njega rekao da otvorio usta i razjapi svoje vilice sto vise. Gledao mu je u zube. Nesretni mladic je imao ostatke kukuruza medju zubima. Ovaj cim je to video explozivno je izvukao noz koji mu je bio za pojasom, uhvatio mladica za kosu i naredio mu da klekne izmedju njegovih nogu. Medjutim mladic je od straha krenuo da se opire, tako da krvnik nije uspeo da ga savlada. Pritrcalo je par Ustasa i svi su zajendo skocili na mladica koji je urlao. Sa obliznjeg mitraljeske osmatracnice je otvorena vatra ispred nogu logorasa uz zaglusujucu buku ustasa sa zapetim puskama, da cela kolona otstupi 20 metara unazad. Rvanje je potrajalo, ustase nikako nisu mogle da savladaju mladog deliju koji se opirao. Glavu je svom snagom stegnuo uzprsa tako da Milos nije nikako uspevao da mu noz metne pod grkljan. U jednom momentu, u opstem gusanju jedan ustasa se svojim nozem dobro rasekao po sopstvenoj saci. Kada je to video, Milos je potpuno poludeo. Trazio je da mu jedan od ustasa koji je na nisanu drzao ostale logorase, donese sekiru. On je hitro otrcao po nju, uz glasno psovanje Milosa koji je bio sav zajapuren od besa. Ustase koje su vec dobro po ledjima i zatiljacnom delu isekli mladica su govorile da puca iz automata, da ga ubije. Ovaj je to odbio govoreci da za Srbina nije metak. Rekao im je da ga drze svom snagom. U tom momentu je ovaj doneo sekiru. Milos je odmah zgrabio i rekao jednom ustasi da se skloni jer je ovaj opkoracio mladicevu glavu. Prvo ga je udario usicama sekire po ledjima. Medjutim, videvsi sekiru mladic je poluzaklan uspeo da zbaci grupu ustasa sa svojih ledja i da krene da bezi prema boldjikavoj zici. Ustase su uspele da ga sustignu, a Milos je ostrom stranom sekire uspeo da mu pola glave raspolovi. Videvsi toliku krv i organizam koji se opire, zgrabio je automat i poceo nasumicno da puca po logorasima uz povike "Ubij stoku mater im...." Sve ustase su zapucale. Za tili cas je streljano 2000 logorasa. Posto su ustase neplanirano u afektu pobile sve logorase i posto u naredna 2 dana nije bilo transporta novih logorasa, lesevi su krenuli da se raspadaju i da nesnosno smrde. Cekala se sledeca tura ljudskog mesa........
(To je odlomak iz Knjige NOB naroda i narodnosti u Jugoslaviji koja opisuje sve zatvore i logore na prostoru cele Jugoslavije)
Dopuna: 02 Feb 2012 14:40
Pripadnici Jasenovacke posadne bojne poziraju na poklanim lesevima
Ovako, da se razumemo jos odmah na pocetku, ne umanjujem stradanja ljudi koji su umrli u logoru Jasenovac, i ni najmanje ne nameravam da smanjujem odgovornost ljudi koji su vodili taj logor.
Takodje, nikako ne nameravam da se igram pogadjanja sa brojevima ljudi koji su tamo ubijeni ili na jedovite muke nekako preziveli taj logor. Ali brojka od 700.000 ubijenih u tom logoru mi nikako ne odgovara.
Dozvolite mi da objasnim.
Istrazivanjem na teritoriji Jugoslavije, doslo se do zakljucka da je demogravski gubitak na teritoriji Jugoslavije za vreme drugog svetskog rata bio nesto vise od jedan milion ljudi. Tu spadaju i oko 250.000-320.000 ljudi koji su poginuli u partizanima, otprilike jos toliko ljudi koju su poginuli u ostalim oruzanim formacijama na teritoriji Jugoslavije, a bili su sa te teritorije. Pored Jasenovca, bilo je tu i dosta drugih, manjih ili vecih logora i zatvora na teritoriji Jugoslavije, a nesto nasih ljudi su bili i po zatvorima i logorima i u drugim drzavama.
Kada se sve to preracuna i izmeri, pa cak i da ima nesto preklapanja izmedju ovih grupa, nikako se ne moze doci do brojke od 700.000 ljudi koji su stradali u logoru Jasenovac.
Opet cu da kazem, da ne zelim da se igram sa brojkama, niti da umanjujem krivicu onih koji su stvorili i vodili logor, niti da umanjujem patnju koju su logorasi morali da podnose za vreme svog prezivljavanja tamo.
