Vazdušna bombardovanja na teritoriji Jugoslavije u WWII

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Shufle ::Citat:I dobio sam zbirove po teritorijama:
- Jugoslavija – 31 put,

Јел би могао да поставиш линк до те табеле ?


Link na Davis-ovu knjigu i tabelarne priloge u Excelu postavio sam negde na početku svog pisanja.
Mogli su da se pokupe bez problema. Mada, već je jednom promenjen link.

Ako ne pronađeš u tekstu između 6 i 8 strane teme, pokušaj pretragu.
Knjiga se zove:
Bombing the European
Axis Powers
A Historical Digest of the
Combined Bomber Offensive
1939–1945
RICHARD G. DAVIS

Dopuna: 24 Sep 2010 18:58

Profica ::kolega padobranac malo sam procunja po net-u ali sem tvojih podataka nisam nasao ni jedne sa bombardovanje od 05.04.1944. mora da pitam ove starce po zgradi dali se neko seca tog bombardovanja ,je svi pisani dokumenti koje sam imao priliku da vidim se odnose samo na 06.09.1944.


U tekstu o Leskovcu, kao i o ostalim gradovima, jasno sam naznačio šta je koji izvor dao.
Najčešće su to Davis, Hronologija i liste misija bombarderskih grupa.

Evo uveri se sam šta piše u Hronologiji za Leskovac 5. aprila 1944.

http://www.armyairforces.com/Databases/CombatChronology.aspx

Proveri kod staraca, pa da potvrdimo ili stavimo u sporne podatak iz Hronologije i Davisovih tabela.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Link na Davis-ovu knjigu i tabelarne priloge u Excelu postavio sam negde na početku svog pisanja.
Mogli su da se pokupe bez problema. Mada, već je jednom promenjen link.

Ako ne pronađeš u tekstu između 6 i 8 strane teme, pokušaj pretragu.
Knjiga se zove:
Bombing the European
Axis Powers
A Historical Digest of the
Combined Bomber Offensive
1939–1945
RICHARD G. DAVIS

Ниједан линк који си поставио у вези са књигом и табелама не ради.Мислим да сам нашао књигу :

http://www.au.af.mil/au/aul/aupress/Books/Davis_B99/Davis_B99.pdf

• 1Ovo se svidja korisniku: andrej1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Već dva puta su promenili link od kada sam to poskidao.

Tu negde gde si pronašao knjigu (to je ta) treba da bude još gomila stvari u nekoliko foldera.
Na kraju knjige je link za taj CD. Ali, krelci su promenili lokaciju fajlova, a u knjizi ostavili nevažeći link.

Zato, evo naziva fajlova koji su bili tu:
Sheet Key.pdf
1939-41.xls
1942-45.xls
1942.xls
1943.xls
1944-1.xls
1944-2.xls
1945.xls
Aircraft.pdf
Charts.pdf
Davis_B99.pdf
Maps.pdf
Photos.pdf

Najbitniji su *.xls fajlovi.
Sve je sređeno u tabelama.
Mada, ima grešaka u razvrstavanju po državama, imenima gradova, itd.
Hajde što su Rijeku i još neke gradove razvrstali malo u Italiju malo u Jugoslaviju.
Ali, otkud im Novska u Mađarskoj.

Dopuna: 24 Sep 2010 22:43

Hajde da nastavimo sa Slovenijom i privodimo prvi krug priče kraju. Ostalo je još nekoliko gradova

Dravograd

Železničke instalacije i mostove u Dravogradu saveznički strategijski bombarderi napali su 5 puta.
Ukupno je učestvovalo 136 američkih bombardera, koju su bacili 326 tona bombi.
Amerikanci nisu imali gubitaka u ovim napadima.
Nije bilo noćnih napada ni napada u kategoriji "R".

Prvi napad izvršilo je 11.10.1944. 8 aviona iz sastava 484. BG. Bacili su 16 t bombi na železničke instalacije (M/Y) i to upisali kao svoju 95. misiju.
Napad potvrđuju Davis-ovi podaci, lista misija 484. bombarderske grupe i Hronologija, u kojoj postoji zapis "Fifteenth AF: About 180 B-17's and B-24's, with ftr escort, bomb …, M/Y at …, Dravograd railroad bridge on Yugoslav-Hungarian boundary, ..."

Drugi napad na železničke instalacije (M/Y) izvršio je jedan avion 5.11.1944., sa 1,8 t bombi.
Napad potvrđuju samo Davis-ovi podaci.
Nije pronađen podatak kojoj BG je pripadao taj bombarder, a nije pomenut ni u Hronologiji.


Treći napad, 17.11.1944. izveo je, takođe, jedan bombarder. Na cilj označen kao "RR" (railroad targets) bacio je 2 t bombi.
Napad potvrđuju samo Davis-ovi podaci.
Nije pronađen podatak kojoj BG je pripadao taj bombarder, a nije pomenut ni u Hronologiji.


Usledila je pauza do 24.2.1945, kada je u četvrtom napadu jedan avion bacio 2 t bombi na železnički most (RR/Br).
Napad potvrđuju samo Davis-ovi podaci.
Nije pronađen podatak kojoj BG je pripadao taj bombarder, a nije pomenut ni u Hronologiji.


Peti napad, 05.04.1945. bio je najjači. Železnički most kod Dravograda napalo je 125 bombardera, sa 303,8 t bombi.
Napad potvrđuju Davis-ovi podaci, liste misija 98., 449. i 450. bombarderske grupe i Hronologija, u kojoj piše: "Fifteenth AF: 457 B-24's and B-17's attack railroad bridge at Dravograd, … 96 P-38's dive-bomb Radovljica railroad bridge, …"

Ovaj napad dokumentovan je i fotografijom 450. BG.




Prema Davis-ovim tabelama, napad 5. aprila 1945. bilo je poslednje strategijsko bombardovanje ciljeva na teritoriji Jugoslavije.
Međutim, malu zabunu unosi pregled misija 325. FG. U njemu piše da je na svojoj 301. misiji 325. FG pratila bombardere u napadu na Maribor 12.04.1945. Ne navode kojoj su bombarderskoj grupi pripadali ti bombarderi.
Poznato je da je osnovni zadatak ove grupe bio da štiti tokom misija strategijske bombardere iz sastava 15. američke vazduhoplovne armije. Dakle, bilo bi logično da Davis-ove tabele sadrže podatke o ovom napadu. Međutim, Davis ne navodi napad na Maribor pod ovim datumom.

Dopuna: 26 Sep 2010 13:09

Postojna

Izgleda da Postojna nije imala ciljeve rentabilne za strategijska bombardovanja.
O taktičkim dejstvima postoji samo ova fotografija napada na kasarnu, 23.03.1945.
Lokaciju nisam uspeo da identifikujem.

Snimak dejstva aviona SAAF-a u Postojni 23.03.1945.



Komentar uz sliku:
Australian War Memorial
ID Number: SUK14148
Summary: Postumia, Yugoslavia. 1945-03-23. A South African Air Force Beaufighter aircraft banks away after releasing its rockets during a strike by the Balkan Air Force (a subordinate force to the Mediterranean Allied Air Forces) on the German barracks twenty three miles east of Trieste.

Dopuna: 26 Sep 2010 14:39

Radovljica

Istovremeno dok je 125 strategijskih bombardera napadalo železnički most kod Dravograda, 5. aprila 1945. avioni 14. FG napali su železnički most udaljen nekoliko kilometara od Radovljice.
Prema zapisu u Hronologiji, napad je izvršilo 96 aviona P-38.
"Fifteenth AF: 457 B-24's and B-17's attack railroad bridge at Dravograd, … 96 P-38's dive-bomb Radovljica railroad bridge, …"

Pronađene su dve fotografije, koje potvrđuju ovaj napad.






Slovenska Bistrica - Pragersko

Izgleda da je železnička raskrsnica Pragersko, na teritoriji Slovenske Bistrice, bila meta napada savezničkih strategijskih bombardera čak 7 puta.
Davis u svojim tabelama navodi 5 datuma:
- 13.02.1945. - 8 aviona, 16,0 t bombi;
- 12.03.1945. - 1 avion, 2,5 t bombi;
- 16.03.1945. - 9 aviona, 18,0 t bombi;
- 20.03.1945. - 65 aviona, 194,0 t bombi;
- 21.03.1945. - 19 aviona, 46,5 t bombi.

U napadima, koje je evidentirao Davis, učestvovala su ukupno 102 aviona. Bacili su 277 tona bombi.
Nisu pronađeni podaci o pripadnosti aviona koji su izvršili ove napade, osim za noćni napad 20. marta, koji je izvršila 205. grupa RAF-a.
Taj napad je bio i najjači, sa 65 aviona i 194 tone bombi.

Hronologija potvrđuje napade od 16. i 21. marta.
"March 16, 1945.
Fifteenth AF: 720-plus B-24's and B-17's bomb … and M/Ys at …, Varazdin and Pragersko. …

March 21, 1945.
Fifteenth AF: 660-plus B-24's and B-17's, with ftr escorts, bomb …, M/Ys at …, and Pragersko, …"


O RAF-ovom napadu 20. marta, koji je Davis pogrešno svrstao u Mađarsku, postoje dve dosta nejasne noćne fotografije.

Pragersko 20.03.45. (178 Sq RAF)





Osim pogrešnog svrstavanja Pragerskog u Mađarsku, Davis ne navodi još dva napada, koje su izvršili američki avioni.

Naime, 9. marta 1945. železničku raskrsnicu Pragersko su bombardovale 455. i 459. BG i 15. marta 484. BG.
Za 9. mart 455. BG navodi podatak da je njenih 19 aviona bacilo 42 tone bombi.
Za 15. mart 484. BG navodi podatak da je njenih 37 aviona bacilo 72,5 tone bombi.
Davis i Hronologija ne pominju ove napade.

Dopuna: 26 Sep 2010 15:25

Pa, pošto smo ručkali, idemo – sa novim elenom u nove pobede.
Oduvek sam tvrdio da moral potiče iz stomaka.

Sveti vid

U selu Sveti vid, dvadesetak kilometara južno od Ljubljane, cilj taktičkih operacija bile su nemačke snage, koje su se, najverovatnije, u to vreme zatekle u selu tokom povlačenja sporednim komunikacijama u pravu Ljubljane i dalje na sever.

Australijski muzej čuva čak četiri fotografije napada raketama u aprilu 1945.
Na prvoj fotografiji još uvek se ne vidi dejstvo raketa po cilju. Jasno se razaznaju crkva, kuće i komunikacije koje vode kroz selo.

Slika Sveti vid, april 1945.


Komentar uz sliku:
Australian War Memorial
ID Number: SUK13990
Summary: St Vid, Yugoslavia. C. 1945-04. Balkan Air Force aircraft are operating in close support of the Yugoslav army. South African Air Force rocket firing Beaufighter aircraft carried out an attack on the enemy garrison village at St Vid near Ljubljana, in northern Yugoslavia, in an area where bitter fighting was in progress between the Germans and the Yugoslav army.

Na drugom snimku iz 1945. već se vide rakete na putanji ka cilju.



Komentar uz sliku:
Australian War Memorial
ID Number: SUK13991
Summary: St Vid, Yugoslavia. C. 1945-04. A South African Air Force Beaufighter aircraft of the Balkan Air Force fires two rockets, which streak towards their target in a German garrison in the village of St Vid near Ljubljana, in northern Yugoslavia.

Na trećem i četvrtom snimku celo selo je u oblaku dima od eksplozija.



Komentar uz sliku:
Australian War Memorial
ID Number: SUK13992
Summary: St Vid, Yugoslavia. C. 1945-04. Fires started by rockets fired from South African Air Force Beaufighter aircraft of the Balkan Air Force in an attack on a German garrison in the village of St Vid near Ljubljana, in northern Yugoslavia.



Komentar uz sliku:
Australian War Memorial
ID Number: SUK13993
Summary: St Vid, Yugoslavia. C. 1945-04. The destruction goes on as the attack by rocket firing South African Air Force Beaufighter aircraft of the Balkan Air Force intensifies, a salvo of six rockets streak towards the German strongpoint, in the village of St Vid near Ljubljana, in northern Yugoslavia.

Dopuna: 26 Sep 2010 15:56

Misije snabdevanja partizana

Da ne bude da su samo bombardovali - pomalo su i snabdevali.
Črnomelj, gradić na jugoistoku Slovenije, oko 25 km južno od Novog Mesta, februar 1945. (RAF)



Komentar uz sliku:
Imperial War Museum
Photo Number: C 5010
Photographer: Graham G (Flt Lt): No. 205 Group RAF
Title: ROYAL AIR FORCE: ITALY, THE BALKANS AND SOUTH-EAST EUROPE, 1942-1945.
Collection No.: 4700-11
Description: Oblique aerial photograph taken from a Consolidated Liberator of No. 205 Group during a supply-dropping mission to Partisan Forces in Yugoslavia. A Liberator is seen approaching the dropping zone at Crnomelj.
Date: February 1945


Predgrad, 05.11.44. (RAF)



Komentar uz sliku:
Imperial War Museum
Photo Number: C 4805
Photographer: No. 34 Squadron SAAF
Title: ROYAL AIR FORCE: ITALY, THE BALKANS AND SOUTH-EAST EUROPE, 1942-1945.
Collection No.: 4700-11
Description: Operation FLOTSAM: the major supply drop to Yugoslav partisans by RAF and SAAF units of the Mediterranean Allied Air Forces. Here parachute containers, dropped from a Consolidated Liberator of No. 34 Squadron SAAF, are seen descending over the drop zone near the town of Predgrad, 30 miles south-west of Zagreb. During a 48-hour period, 660 tons of equipment were delivered by nearly 500 aircraft. The heavy and medium bombers of No. 205 Group contributed 400 dropping sorties to the operation.
Date: 5 November 1944

I nekoliko fotografija nepoznatih lokacija iz kolekcije australijskog muzeja.



Komentar uz sliku:
Australian War Memorial
ID Number: SUK13477
Physical description: Black & white
Summary: Yugoslavia. C. 1944-12. White parachutes dotting the Yugoslav countryside after being dropped from carrier aircraft in a record supply drop to Marshal Tito's army of partisans.



Komentar uz sliku:
Australian War Memorial
ID Number: SUK13565
Summary: YUGOSLAVIA. C. 1945-01. PARACHUTE-BORNE SUPPLIES BEING DROPPED BY THE RAF TO PARTISAN FORCES.



Komentar uz sliku:
Australian War Memorial
ID Number: SUK13566
Physical description: Black & white
Summary: Yugoslavia. C. 1945-01. Parachute-borne supplies being dropped by the RAF for partisan forces.



Komentar uz sliku:
Australian War Memorial
ID Number: SUK13567
Physical description: Black & white
Summary: Yugoslavia. C. 1945-01. Canisters containing supplies for Yugoslav Partisans, after release by parachute from an RAF aircraft.

* * * * *

Dopuna: 26 Sep 2010 16:47

Umesto zaključka

I, ovde bi bio kraj osnovne priče o savezničkim strategijskim bombardovanjima (i ponekom taktičkom), koja su dokumentovana fotografijama.
Namerno kažem da je to samo osnovna priča. Ili, bolje rečeno, ovo je samo deo priče, jer ona nije dovršena ni za jedan pomenuti grad.

Po mom mišljenju, kompletna priča o bilo kom gradu, selu ili raskrsnici mora da ima bar tri dela, koji moraju da daju odgovore na brojna pitanja.
1. Bar na jedno složeno pitanje o Nemcima i njihovim saveznicima:
- Koje snage su se tu nalazile i koju su lokalnu infrastrukturu koristili da bi to predstavljalo rentabilan cilj za savezničke bombardere?
2. Na brojna pitanja o Saveznicima i onima koje Davis označava sa "R" (friendly ground forces or partisans):
- Da li su imali tačne ili zastarele obaveštajne podatke?
- Da li je upotrebljena sila bila primerena vojnom značaju cilja?
- Da li … (ima previše pitanja, koja se tiču tehnologije, obučenosti posada, njihovog borbenog morala, itd.)?
3. I na ne manje brojna pitanja o gradovima i njihovim stanovnicima, među kojima su veoma značajna pitanja:
- Kakve su bile posledice po infrastrukturu i lokalno stanovništvo?
- Da li je lokalno stanovništvo bilo svesno opasnosti koju donose blizina i vojni značaj infrastrukture koju koriste Nemci i njihovi pomagači?
- Da li su iz prvih bombardovanja mogli da izvuku pouku šta može da se dešava u sledećim napadima?
itd.

Nažalost, ni o jednom gradu još nisam pročitao ni jedan tekst u kome su, na jednom mestu, uzeti u obzir svi ovi odgovori.
Izgleda da je istoričarima bilo lakše da se isključivo bave posledicama po infrastrukturu i lokalno stanovništvo, na način kao da oni iz tačke 1. nisu ni postojali.
A onda je lako upasti u grešku i doneti zaključak da su za posledice jedino odgovorni oni iz tačke 2. Pojedinci idu toliko daleko da svu odgovornost pripisuju samo onima pod "R".

Ostalo mi je još mnogo podataka, koji nisu objavljeni u ovoj temi. Nisam ih još objavio zato što mi je polazno opredeljenje bilo da prioritet imaju fotografski dokumentovani napadi.

Ostale podatke objaviću samo u slučaju da nekoga posebno zanimaju podaci o dejstvima savezničke strategijske avijacije u II sv. ratu u njegovom gradu.
Dakle, izvolite, pitajte.

Dopuna: 26 Sep 2010 17:45

Zanimljivosti

U Davis-ovim tabelama, podaci o dejstvima savezničkih strategijskih bombardera za period septembar 1939. - maj 1941. obrađeni su samo na mesečnom nivou.
Precizniji podaci, po danima, obrađeni su za period od 02.06.1941. do 08.05.1945.
U tom periodu izvršili su ukupno 17.641 misiju (bombardovanja, miniranja, dostavljanja pomoći, itd.)

Broj izvršenih misija po godinama (sva ratišta):
Godina / broj misija
1941. / 573
1942. / 1.678
1943. / 2.947
1944. / 9.364
1945. / 3.079
Ukupno 1941-1945. / 17.641

Teritorija Jugoslavije
Godina / broj misija (Davis) / broj misija (svi izvori)
1943. / 0 / 1
1944. / 368 / 432
1945. / 101 / 122
Ukupno / 469 / 555


Najviše aviona u jednom napadu (sva ratišta):
Godina / Br. aviona / Grad / Datum
1941. / 130 / Berlin (Ge)/ 7.9.1941.
1942. / 940 / Cologne (Ge)/ 30.5.1942.
1943. / 764 / Dortmund (Ge)/ 23.5.1943.
1944. / 1.117 / Munich (Ge)/ 12.7.1944.
1945. / 1.198 / Nurnburg/Main (Ge)/ 21.2.1945.

Teritorija Jugoslavije
Godina / Br. aviona / Grad / Datum
1943. / 20 / Rijeka/Fiume / 30.11.1943.
1944. / 156 / Smederevo / 11.6.1944. / Brod / 27.6.1944.
1945. / 163 / Brod / 19.1.1945.


Najveći broj oborenih aviona u jednom napadu (sva ratišta):
Godina / Br. aviona / Grad / Datum
1941. / 21 / Berlin (Ge)/ 7.11.1941.
1942. / 44 / Bremen (Ge)/ 25.6.1942.
1943. / 57 / Berlin (Ge)/ 23.8.1943.
1944. / 95 / Nurnburg (Ge)/ 30.3.1944.
1945. / 28 / Hannover (Ge)/ 5.1.1945.

Teritorija Jugoslavije
Godina / Br. aviona / Grad / Datum
1944. / 4 / Niš / 15.4.1944.; Maribor / 21.10.1944. / Miniranje Dunava / 1.7.1944.
1945. / 3 / Maribor / 1.4.1945 i 13.2.1945.


Najveća ukupna količina bombi u jednom napadu (sva ratišta):
Godina / Tona / Grad / Datum
1941. / 760,4 / Aachen (Ge)/ 9.7.1941.
1942. / 1.697,8 / Cologne (Ge)/ 30.5.1942.
1943. / 2.803,0 / Hannover (Ge)/ 22.9.1943.
1944. / 5.583,5 / Le Havre (Fr)/ 10.9.1944.
1945. / 5.433,3 / Dortmund (Ge)/ 12.3.1945.

Teritorija Jugoslavije
Godina / Tona / Grad / Datum
1943. / 26,5 / Rijeka/Fiume / 30.11.1943.
1944. / 414,5 / Smederevo / 11.6.1944.
1945. / 373,5 / Brod / 19.1.1945.


Najveća količina zapaljivih bombi u jednom napadu (sva ratišta):
Godina / Tona / Grad / Datum
1941. / 42,0 / Munchen-Gladbach (Ge)/ 7.8.1941.
1942. / 1.100,2 / Cologne (Ge)/ 30.5.1942.
1943. / 1.491,7 / Berlin (Ge)/ 22.11.1943.
1944. / 2.144,5 / Frankfurt-am-Main (Ge)/ 22.3.1944.
1945. / 1.614,6 / Dortmund (Ge)/ 20.2.1945.

Teritorija Jugoslavije
Godina / Tona / Grad / Datum
1944. / 88,0 / Nis / 23.6.1944.
1945. / 9 / Novska / 21.3.1945.


Najveća količina rasprskavajućih bombi u jednom napadu (sva ratišta):
Godina / Tona / Grad / Datum
1943. / 256,2 / Istres La Tube (Fr) / 17.8.1943.
1944. / 2.678,0 / Arnheim (Nl) / 17.9.1944.
1945. / 932,3 / Baker Area (It) / 10.4.1945.

Teritorija Jugoslavije
Godina / Tona / Grad / Datum
1944. / 174,2 / Alibunar / 18.8.1944.


Napadi svrstani u kategoriju "R" (podrška sopstvenim i prijateljskim snagama):
U Davis-ovim tabelama posebno su označavane misije koje nisu bile u okviru redovnih planova strategijskih bombardovanja.

Davis daje ovakva tumačenja upisanih oznaka:
Column N (Area): gives letter code for type of area or city bombing or denotes special bombing operations:
A: “area-like” raids; flown by the US Eighth and Fifteenth Air Forces, 100 or more heavy bombers, bomb mix of at least 20 percent incendiaries, and sighted by H2X
C: city-area bombing; ordered or authorized by directive or numbered air force
F: missions flown as part of Operation Frantic (US shuttle-bombing missions to the USSR)
H: night harassment raids flown by RAF against German and Italian cities
HP: HALPRO mission flown by Americans against Ploesti
O: opportunity city-area bombing, conducted by individual formations and crews following initiative granted by AAF or RAF policy
R: city-area bombing requested by friendly ground forces or partisans

Od ukupno evidentiranih misija (17.641), oznaka "R" upisana je uz 92 misije.
To je samo 0,5 % od ukupnog broja izvršenih misija.
Sa sigurnošću se može tvrditi da je "želja i zahteva" bilo mnogo više.
Na njima posebno insistiraju i izvode svoje zaključke pojedini istoričari amateri, pa i poneki "profesionalac", kada govore i pišu o savezničkim bombardovanjima na teritoriji Jugoslavije.

Da vidim šta kažu brojke.

Pregled po godinama i teritorijama država:
Godina / Yu / Ge / Fr / It / Ukupno
1944. / 31 / 3 / 27 / 5 / 66
1945. / 0 / 26 / 0 / 0 / 26
Ukupno / 31 / 29 / 27 / 5 / 92

Dakle, 31 misija na teritoriji Jugoslavije čini trećinu ovih misija, ali i 0,176 % od svih misija.
Toliko o ispunjavanju "želja".

Šta je u tabelama upisano u koloni "Struktura cilja"?
Jugoslavija:
- 23 puta - T/T: tactical targets, usually frontline enemy troops,
- 6 puta - T/T (City): city area struck to support army operations,
- 1 put - P/A: port area, docks, shipping, warehousing, etc.,
- 1 put - A/F: all airfields, seaplane bases, airdromes, landing strips, etc.;

Nemačka:
29 puta - Army Sup (City); Naravno, na ovoj teritoriji nisu imali koga da pomažu, osim sopstvene jedinice kada negde zapnu.

Francuska:
19 puta - T/T Choke Point,
3 puta - C/C: communications center; town serving as a support center for enemy military operations,
3 puta - Omitted: city-area attack on occupied country (Bomber Command only),
1 put - I/A: industrial area, industrial section of city or town,
1 put - Hy/BR: highway bridge:

Italija:
4 puta - /T (City): city area struck to support army operations,
1 put - M/Y: marshaling yard.

Koji su napadi bili najrazorniji u svakoj od ovih država?
Prvo mesto zauzima napad na Heligoland/Main Island u Nemačkoj, na koji je 18.04.1945. bačeno 3.828,6 t bombi.
Na drugom mestu je Coutances u Francuskoj, gde je 06.06.1944. na komunikacioni centar (C/C) bačeno 526,1 t bomi i, u istovremenom napadu, na T/T Choke Point još 108,0 t bombi.
Treći je italijanski grad Avezzano, gde je 22.5.1944. na tri cilja bačeno 471,2 t bombi.
Na četvrtom mestu je napad sa 268,6 t bombi na "T/T (City)", u Podgorici 06.11.1944.

Dopuna: 27 Sep 2010 18:30

Da odem malo u off.
Bar je dobar primer koliko je komplikovano pričati o ovoj temi i da podatke treba prihvatati sa određenom dozom rezerve.

Odgledah sinoć na "Nacionalnoj geografiji" emisiju o bombardovanjima Nemačke u II sv. ratu.
Saznao sam da nisam bio u pravu kada sam tvrdio da je samo Hitler bombardovao gradove.

Prema tvrdnjama iznetim u toj emisije, bombardovanje nemačkih gradova je bila britanska politika, na kojoj su uporno insistirali, u želji da uruše moral nemačkog naroda.
Američki stratezi su se tome protivili i insistirali na bombardovanjima ciljeva, koji imaju vojni značaj.

Konačno su i oni popustili i prvi put učestvovali u bombardovanju centra Berlina, 03.02.1945.
U emisiji je rečeno da se najčešće smatra da je bombardovanje Tokija bio prvi slučaj kada su Amerikanci bombardovali grad. Međutim, to je bilo mesec dana posle Berlina.

Dakle, kada je reč o bombardovanjima gradova - nemačke gradove su bombardovali i Britanci i Amerikanci.


Koliko sam mogao da procenim, okosnicu priče u ovoj emisiji čine podaci o dejstvima 8. američke vazduhopolovne armije. Neko je to preveo kao "8. bataljon".
Na taj zaključak navodi me podatak (iznet u emisiji) da je američko vazduhoplovstvo imalo svoju prvu misiju u Evropi, tačnije na teritoriji Francuske 17.08.1942.
Prema Davis-ovim podacima, taj podatak je tačan za 8. AF. Međutim, dva meseca ranije, tačnije 12.06.1942. rafineriju u Ploeštiju napala je 9. AF. U to vreme postojala je i 12. AF, a 15. AF je formirana znatno kasnije.


U emisiji je posebno obrađena priča o teškim razaranjima Hamburga, u julu 1943.
Rečeno je:
- da su napade, čiji je cilj bilo razaranje grada, započeli britanski bombarderi 24.07.1943.;
- da je RAF izveo 4 napada u uzastopnim noćima;
- da su američki bombarderi u ta četiri dana, u skladu sa svojom politikom da se ne bombarduju gradovi, dva puta po danu napali luku u Hamburgu;
- da su u prvom napadu učestvovala 792 RAF-ova bombardera i da su bacili 2.000 tona eksploziva i 350.000 zapaljivih bombi.

Šta o ovome kažu Davis-ove tabele?

Prema njegovim tabelama (smatram ga za ozbiljan izvor) serija neprekidnih bombardovanja nije trajala 4, već 6 dana - od 24. do 29. jula.

Datum / AF / Cilj / Poslato aviona / Oboreno / t razornih bombi / t zapaljivih bombi
24.07.1943. / RAF / City / 740 / 12 / 1.541,0 / 1.143,1
25.07.1943. / RAF / City / 6 / 0 / 4,5 / 0,7
25.07.1943. / 8. AF / UB/Yards / 68 / 12 / 100,0 / 56,0
26.07.1943. / RAF / City / 5 / 0 / 4,4 / -
26.07.1943. / 8. AF / UB/Yards / 54 / 2 / 97,0 / 29,2
27.07.1943. / RAF / City / 739 / 17 / 1.277,7 / 1.429,5
28.07.1943. / RAF / City / 4 / 0 / 3,5 / -
29.07.1943. / RAF / City / 726 / 28 / 1.259,2 / 1.409,2

Dakle, za 24.07.1943. razliku je se broj aviona (za 52) i tonaža razornih bombi, za oko pola tone.
Kada se tonaža zapaljivih bombi, koju navodi Davis, preračuna u broj od 350.000, dobije se da je jedna u proseku bila teška 3,26592 kg.

Nisam u Davis-ovim tabelama našao potvrdu da su samo za pet meseci konstantnih napada na Berlin Britanci izvršili 11.000 letova i izgubili više od 600 aviona.
Nisam naša ni potpunu potvrdu podataka da su u napadu na Berlin, 03.02.1945. učestvovala 1.003 bombardera i da je 21 oboren.
Davis, za taj datum, navodi podatak o 717 bombardera i 24 oborena.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ padobranac
Nisam uspeo da saznam od starijih sugradjana validne informacije o bombardovanju aprila 44. Oni koje pamcenje koliko toliko sluzi znaju samo da je bio "rodjendan na kralja", ali nemaju veze kog datuma je to bilo, tako da postoji mogucnost da je bilo 2 bombardovanja ali da je prvo bilo manjeg obima i da nije direktno pogodilo grad pa na njega nisu mnogo obracali paznju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Aprilsko bombardovanje jeste bilo slabije od septembarskog.
Na železničke instalacije 32 bombardera bacila su 67 t bombi.

U septembarskom je 25 aviona gađalo železničke instalacije sa 61 t bombi, a čak 77 aviona je bombardovalo taktičke ciljeve, sa 198,5
t bombi.

Izgleda da su se među taktičkim ciljevima našli i oni koji su slavili kraljev rođendan.

Dopuna: 10 Okt 2010 20:27

"Zanimljiva statistika" - nastavak

U podnaslovu "Zanimljiva statistika" videli smo gde je mesto Jugoslavije u ukupnim savezničkim strategijskim bombardovanjima na ratištima Evrope.

Očigledno je da, po broju napadnutih ciljeva i angažovanim snagama, za saveznike Jugoslavija nije imala baš preterano veliki vojni značaj.
Moram da napomenem da takav zaključak najvećim delom zasnivam na podacima koje je obradio i tabelarno prikazao Richard g. Davis, u prilozima svoje knjige "Bombing the European Axis Powers A Historical Digest of the Combined Bomber Offensive 1939–1945".

U zaključnom delu te knjige on je dao i zbirne podatke po državama. Međutim, za teritoriju Jugoslavije brojke su nešto veće od onih koje sam dobio sabirajući podatke iz detaljnih tabela.
Naravno, sve vreme govorim samo o strategijskim bombardovanjima. I to treba jasno razlikovati od priče o svim bombardovanjima u Drugom svetskom ratu.


Ali, kako to obično biva, interesovanja su najčešće lokalnog karaktera.
I, kako reče dr Momčilo Pavlović u svom tekstu "Istina o savezničkom bombardovanju srpskih gradova 1944.", tekstovi o ovom periodu istorije često su imali senzacionalistički i dnevno-politički pristup, sa pitanjima: "zašto je saveznička avijacija razarala gradove Srbije i Crne Gore", "da li je Broz naredio bombardovanje gradova Srbije i Crne Gore", "zašto su bombardovani samo srpski gradovi, a ne i hrvatski" i sl.

A onda krenu oni drugi da dokazuju da je na njihove gradove ipak palo više bombi, nego na srpske i crnogorske, da su češće i više puta napadani, da je bilo više žrtava, više razaranja itd.

U tim raspravama, i jedni i drugi zaborave da analiziraju složenu celinu, što je osnovni preduslov da se bar približe objektivnijim zaključcima.
Ipak, svi oni koji u takve rasprave krenu sa političkih platformi, uglavnom se saglase oko toga ko je najviše kriv. Naravno, Tito i partizani.


U prvom delu "Zanimljive statistike" su neki podaci za sva evropska ratišta upoređeni sa teritorijom Jugoslavije. U nastavku, evo malo podataka samo za teritoriju Jugoslavije.

Već sam naveo Davis-ov podatak da je savezničko strategijsko vazduhoplovstvo izvelo 469 misija na teritoriji Jugoslavije. U taj broj uračunate su i misije koje nisu čisto bombarderskog karaktera (npr., miniranje Dunava).
U svim podacima, koji slede, Brod je izdvojen u posebnu kategoriju, zato što ni izvorni podaci nisu razvrstani na Slavonski i Bosanski Brod. Zato ni ja ne mogu da ih pripišem ni Hrvatskoj ni BiH.

Koliko je bilo čisto bombarderskih misija, sa tačno definisanim ciljem i poznatim ostalim podacima?
Računica je izvedena po principu "jedan cilj - jedan napad", bez obzira na to koliku puta je jedan cilj bio napadnut.

Republika / Br. napada / Uk. Aviona / Uk. t bombi / Oboreno
Srbija / 110 / 3.688 / 9.478 / 26
Crna Gora / 22 / 604 / 1.710 / 0
BiH / 46 / 1.375 / 3.442 / 5
Brod / 21 / 1.200 / 2.726 / 7
Hrvatska / 115 / 3.021 / 7.264 / 21
Slovenija / 67 / 1.721 / 4.043 / 28
Makedonija / 2 / 87 / 252 / 0
NN lokacija / 29 / 253 / 428 / 0
Ukupno YU / 412 / 11.949 / 29.343 / 87

U Srbiji su ti napadi raspoređeni na teritorije 23 opštine, u Crnoj Gori na 6, u BiH (bez Bosanskog Broda) na 16, u Hrvatskoj (bez Slavonskog Broda) na 18, u Sloveniji na 9 i u Makedoniji na 1.

Uočljiva je koncentracija na pojedine ciljeve po republikama:
- Srbija: Beograd i Niš;
- Crna Gora: Podgorica i Kolašin;
- BiH (bez Bosanskog Broda): Sarajevo i Višegrad;
- Hrvatska (bez Slavonskog Broda): Pula, Zagreb i Rijeka;
- Slovenija: ubedljivo Maribor i znatno manje Slovenska Bistrica i Dravograd.

Interesantna slika se dobije kada se ovi napadi sortiraju po republikama na mesečnom nivou.
Ne znam da li se baš potpuno poklapa sa dinamikom povlačenja Nemaca i njihovih saradnika.

U Srbiji se uočavaju bar četiri intenzivnija perioda:
- april 1944: 14 napada,
- avgust 1944: 17 napada,
- septembar 1944.: 32 napada (apsolutni maksimum u Srbiji i Jugoslaviji),
- novembar 1944.: 19 napada.

U BiH apsolutni maksimum je bio u novembru 1944.: 20 napada.

Ne znam da li je nešto zaostalo ili kasnije stiglo u Crnu Goru, jer je karakterističan samo decembar 1944.: 10 napada.

U Hrvatskoj:
- prvi maksimum dostignut je u februaru 1944.: 13 napada,
- drugi i treći u junu i julu 1944.: po 10 napada,
- apsolutni maksimum dostignut je u februaru 1945.: 28 napada.

I u Sloveniji je prvi maksimum bio u februaru 1945. (14 napada) i martu 1945. (18 napada), što je i poslednji maksimum za Jugoslaviju.

Dakle, ako izuzmemo Crnu Goru, koja malo iskače iz hronološkog niza, imamo sledeću sliku maksimalnih intenziteta bombardovanja:
- Srbija: septembar 1944.,
- BiH: novembar 1944.,
- Hrvatska: februar 1945. i
- Slovenija: mart 1945.

Neka mi neko dokaže da otprilike ovim redom nije išlo i oslobađanje Jugoslavije.


"R" napade (R: city-area bombing requested by friendly ground forces or partisans) pojedinci posebno ističu, kada žele da dokažu razlike po republikama u žrtvama i razaranjima.

Koliko je bilo "R" napada po republikama?

Republika / Br. napada / Uk. Aviona / Uk. t bombi / Oboreno
Srbija / 11 / 223 / 554 / 4
Crna Gora / 4 / 116 / 345 / 0
BiH / 11 / 349 / 750 / 0
Hrvatska / 5 / 154 / 272 / 0
Ukupno YU / 31 / 842 / 1.921 / 4


Najjači "R" napadi po republikama bili su:

Republika / Datum / Uk. Aviona / Uk. t bombi / Oboreno / Cilj
Srbija / 23.11.1944. / 33 / 94 / 1 / Užice (City)
Crna Gora / 06.11.1944. / 82 / 269,0 / 0 / Podgorica (T/T City)
BiH / 26.05.1944. / 36 / 108 / 0 / Bihać (T/T)
Hrvatska / 03.06.1944. / 38 / 73 / 0 / Split (City)

U Srbiji je napad u direktnoj vezi sa ponovnim zauzimanjem Užica, u pokušaju Nemaca da obezbede povlačenje delova grupe armija "E" pravcem Užice - Višegrad - Sarajevo.
U BiH napad je u direktnoj vezi sa borbenim operacijama poznatim pod imenom "Desant na Drvar".


Napade po pravilu "O" (O: opportunity city-area bombing, conducted by individual formations and crews following initiative granted by AAF or RAF policy) skoro niko i ne pominje.
A upravo u takvim napadima ciljevi su bili u gradskim jezgrima.
Upravo takvi napadi mogli su da nanesu najviše ljudskih žrtava i najveću individualnu materijalnu štetu.
Upravo o takvim napadima odlučivale su posade ili vođe formacija, na osnovu opštih stavova svojih komandi.

Koliko je bilo "O" napada po republikama?

Republika / Br. napada / Uk. Aviona / Uk. t bombi / Oboreno
Srbija / 3 / 64 / 188 / 1
Crna Gora / 2 / 2 / 5 / 0
BiH / 4 / 65 / 174 / 3
Brod / 1 / 30 / 72 / 0
Hrvatska / 4 / 15 / 31 / 1
NN lokacija / 3 / 6 / 22 / 0
Ukupno YU / 17 / 182 / 492 / 5


Najjači "O" napadi po republikama bili su:

Republika / Datum / Uk. Aviona / Uk. t bombi / Oboreno / Cilj
Srbija / 16.4.1944 / 29 / 87 / 1 / Beograd (City)
Crna Gora / 5.5.1944 / 1 / 2,5 / 0 / Podgorica (City)
BiH / 14.1.1944 / 49 / 139 / 3 / Mostar (City)
Brod / 27.6.1944 / 30 / 72 / 0 / Brod (City)
Hrvatska / 19.2.1945 / 12 / 24 / 1 / Pula (City)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@padobranac
Uspeo sam da dodjem do nekih podataka koji su mi se ucinili vrlo interesantnim.
u aprilu 44. je saveznicki bombarder koji je zaostajao iza glavne grupe(verovatno pogodjen, pa se oslobadjao tereta) bacio bombe na periferiji Leskovca kod Spitaljskog grobalja. Bombe su pale na livade na kojoj su deca napasala stoku i tom prilikom je nastradala jedna devojcica.
28.avgusta grupa Sovjetskih aviona Polikarpov PO-2 je bacala bombe u niskom letu na mlin Zivka Stojiljkovica koji je tom prilikom zapaljen, i na fabriku cigle i crepa (danas je na tom mestu Dubocicin stadion) tom prilikom je poginuo jedan radnik ciglane.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Taj jedan bombarder ne uklapa se u podatak o 32 aviona, koji su 5. aprila 1944. bombardovali železničke instalacije (M/Y) u Leskovcu ili okolini.
To je Davis-ov podatak.

Trebalo bi da se sećaju i tog događaja. Priznaćeš da bi 67 tona bombi moralo da ostane duže u sećanju od 2-2,5 tone, koliko je mogao da ponese jedan.

Davis je ovo upisao kao Leskovac. U Hronologiji je formlacija koja može da se prevede kao "okolina Leskovca". Možda je u tom odgovor, odnosno da je bombardovano nešto od železničkih instalacija u neposrednoj blizini, a ne u samom gradu, kao u septembru.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

milten2004 ::padobranac75 ::

Ostale podatke objaviću samo u slučaju da nekoga posebno zanimaju podaci o dejstvima savezničke strategijske avijacije u II sv. ratu u njegovom gradu.
Dakle, izvolite, pitajte.



Zanima me Nis.
Da li postoji jos neka fotografija?
Postoji li jos neki podatak?

O Nišu sam objavio sve što sam do sada pronašao - i podatke i slike.
To sam uradio za sve gradove za koje sam pronašao bar jednu fotografiju iz vremena II sv. rata.
Ostali su podaci o gradovima za koje nemam fotografije.

Istina, Niš ću da pomenem još jednom - u dodatku "Zanimljivosti", koji tek pripremam.

Dopuna: 21 Okt 2010 16:26

Zanimljiva statistika o borbenom iskustvu
jedinica 15. AF, koje su dejstvovale na teritoriji Jugoslavije

Na kraju Drugog svetskog rata, bombarderski deo američke 15. vazduhoplovne armije činila je 21 bombarderska grupa.
U borbenu upotrebu na ovim prostorima uvođene su sukcesivno. Neke sa već stečenim borbenim iskustvom na drugim ratištima, a neke kao novoformirane i bez borbenog iskustva.

Već smo se u okviru teme dotakli pitanja povezanosti borbenog iskustva i "kolateralne štete".
Dakle, da vidimo sa kakvim borbenim iskustvom su amerikanci dolazili da napadaju ciljeve na teritoriji Jugoslavije (RAF nije u ovoj statistici).


U novembru 1943. u sastavu 15. američke vazduhoplovne armije bilo je operativno samo 5 bombarderskih grupa (97., 98., 99., 301. i 376.).
Do početka dejstava na teritoriji Jugoslavije, ove grupe su već stekle solidno borbeno iskustvo.
To dokazuju redni brojevi njihovih prvih misija na teritoriji Jugoslavije.

BG / Redni broj prve YU misije (Cilj)
376. / 283. (Zagreb)
98. / 244. (Sisak)
97. / 215. (Pula)
301. / 199. (Rijeka)
99. / 125. (Maribor)

U ovu grupu može da se svrsta i 2. BG, koja je stigla u Italiju u decembru 1943., kao već iskusna bombarderska grupa. Njena 118. misija (Maribor) bila joj je prva po redu na teritoriji Jugoslavije.

U decembru 1943. postale su operativne i dve novoformirane bombarderske grupe (449. i 450.).
One su svoje vatreno krštenje imale upravo na teritoriji Jugoslavije, gde su zajedno izvele svoju prvu (Mostar), drugu (Zadar), treću (Skoplje) i petu misiju (opet Mostar). Naravno, vraćale su se i kasnije, kada su stekle iskustvo nad drugim ciljevima.

U januaru 1944. na aerodrome u Italiji stigle su 451., 454., 455. i 456. BG.
I to su bile novoformirane grupe, za koje se, takođe, može reći da su počele borbeno iskustvo da stiču bombardujući ciljeve na teritoriji Jugoslavije.

Za 451. nema kompletnog spiska. U pronađenim dokumentima njena 68. misija evidentirana je kao prva na teritoriji Jugoslavije. To je bila misija bombardovanja taktičkih ciljeva na pravcu Sijenica, Pljevlja, Prijepolje, u kojoj je učestvovalo samo sedam aviona iz ove grupe.

Prve ciljeve na teritoriji Jugoslavije 454. BG bombardovala je na svojoj četvrtoj (Šibenik) i petoj misiji (Rijeka). Posle dužeg prekida, ponovo se vratila na 52. (Bosanski Novi), 53. (Knin) i 57. misiji (Omiš).

Slična situacija je i sa 455. i 456. BG. Počele su od 3. misije (455. - Zadar, 456. - Šibenik), a nastavile od 53. (455. - Banja Luka), odnosno od 31. (456. - Niš).

Od februara 1944. iz Italije operiše još pet bombarderskih grupa (459., 460., 461., 463. i 483.).
U martu 1944. pridružuje im se 464. BG, a u aprilu 465., 484. i 485.

Za 460. nema podataka, a 459. je počela od 21. misije (Niš).
Za ostale može se reći da su borbeno iskustvo sticale na ciljevima u Jugoslaviji.

Tabela izgleda ovako:
BG / Redni brojevi prvih YU misija (Cilj)
464. / 3. (Podgorica); 31. (Subotica)
461. / 1. (Bihać); 2. (Drniš); 3. (Niš); 4. i 6. (Zagreb)
463. / 1. (Imotski); 2. i 3. (Brod); 4. (Niš); 5. (Zagreb)
483. / 1. (Split); 2. (Brod); 3. i 4. (Niš); 5. (Beograd)
465. / 1. (Podgorica); 26. (Smederevo)
484. / 1. (Drniš); 4. (Podgorica)
485. / 1. (Knin); 6. (Niš)

Dakle, "uvežbavali" su se na većem delu teritorije Jugoslavije.
Ipak, izdvajaju se Niš, u aprilu 1944. i Podgorica, 5. maja 1944. Tek posle toga slede Zagreb i Brod.

Neko će sada da primeti da se nisu "uvežbavali" u Makedoniji i Sloveniji.
Postoji logično objašnjenje, ali da ga sada ne elaboriram.



Koji je odnos ukupnog broja misija i broja misija na teritoriji Jugoslavije?

Po bombarderskim grupama, to izgleda ovako.

BG / Ukupno misija / Broj YU misija
2. / 412 / 18
97. / ? / 5
98. / 417 / 24
99. / ? / 5
301. / 469 / 26
376. / 452 / 22
449. / 254 / 27
450. / 274 / 35
451. / ? / 7
454. / 243 / 14
455. / 253 / 20
456. / 249 / 16
459. / 242 / 17
460. / ? / ?
461. / 223 / 28
463. / 222 / 23
464. / 210 / 11
465. / 191 / 9
483. / 213 / 18
484. / 208 / 21
485. / 187 / 16

Naravno, po ukupnom broju izvedenih misija vode one bombarderske grupe koje su bile operativne još krajem 1943. Vodi 301. BG. Slede je 376., 98. i 2.
Tek na petom mestu je 450. BG. Ali, ona drži rekord od 35 YU misija, odnosno oko 13 % od ukupnog broja svojih misija.

Ovo je samo prvi deo priče o borbenom iskustvu jedinica 15. AF, koje su dejstvovale na teritoriji Jugoslavije.
U nastavku će biti više reči o proceni koliko su gubici uticali na njihovo borbeno iskustvo i kakvo je ono moglo da bude u trenutku izvršavanja zadataka na teritoriji Jugoslavije.
Taj deo ne može da se preskoči zato što nije svejedno da li je bombardovanje izvršila jedinica koju čine posade sa iskustvom od pedesetak misija ili su znatan deo jedinice činile nove posade, tek pristigle kao zamena za izgubljene u prethodnim misijama.
Mislim da moguću razliku u efektima bombardovanja ne moram da objašnjavam.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa Makedonija je do sredine novembra 1944 vec oslobodjena.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trpe Grozni ::Pa Makedonija je do sredine novembra 1944 vec oslobodjena.

Tačno. A i pre toga nije bilo mnogo svrhe rušiti mostove koje je lako zaobići.
Jedino logično bi bilo bombardovanje lokacije na kojoj se u tom trenutku nalazi veća koncentracija žive sile, goriva ili drugih zaliha.

Ali, evo nastavka priče o borbenom iskustvu.



Uticaj gubitaka na borbeno iskustvo bombarderskih grupa

Dosadašnja procena borbenog iskustva bombarderskih grupa zasniva se isključivo na ukupnom broju izvršenih zadataka grupe kao celine.

Međutim, za precizniju procenu borbenog iskustva nedostaje bar još jedan veoma bitan podatak:
Koliki su bili gubici po bombarderskim grupama?

Logično je da su oborene posade aviona zamenjivane novim posadama, bez borbenog iskustva.
Zato je i logično da, i posle 100-150 misija, priča o borbenom iskustvu jedinice kao celine "ne pije vodu". Naročito u slučaju kada je u kratkom periodu moralo da bude zamenjeno mnogo posada.

Da bi se izvela preciznija računica trebalo bi dostupne podatke o gubicima, na mesečnom nivou, preračunati u:
- procenat od formacijskog brojnog stanja posada bombarderske grupe i
- procenat od brojnog stanja u trenutku nastanka gubitka.

To je skoro nemoguće, jer u dostupnom delu američke baze podataka o udesima vojnih aviona (http://accident-report.com) nije svaki gubitak aviona istovremeno i trajni gubitak posade.
Detaljniji podaci o tome šta se tačno desilo nalaze se u Izveštajima o izgubljenim posadama (MACR). Međutim, isuviše je obiman posao pronalaženje i proučavanje više od dve hiljade takvih izveštaja o gubicima aviona iz sastava 15. AF, samo u period u kojem je trajalo bombardovanje teritorije Jugoslavije.

Da ne pominjem da je potpuna nepoznanica dinamika, kojom su bili u stanju da vrše popunu. Zato, evo krajnje pojednostavljene računice, zasnovane na najvećim mesečnim gubicima svake bombarderske grupe.

2. bombarderska grupa

Dejstva na teritoriji Jugoslavije počela je u januaru 1944.
Već u februaru 1944. izgubila je 23 aviona, u martu 14 i do 17. aprila još 7.
To znači da je grupa u bombardovanje ciljeva u Beogradu 17. aprila 1944. možda krenula sa velikom brojem novajlija.
Do sledećih misija na teritoriji Jugoslavije (Bihać, 17. maja i Beograd, 18. maja) nove posade su mogle da steknu borbeno iskustvo od po dvadesetak misija.

Sledeće značajnije gubitke imali su u julu (11 aviona) i avgustu 15 aviona.
I to može da znači da su u bombardovanje beogradskih mostova 3. septembra i Broda 8. septembra 1944. poveli dosta novih posada.


97. bombarderska grupa

Dejstva na teritoriji Jugoslavije počela je u januaru 1944.
Najveće mesečne gubitke imala je u aprilu 1944. - 14 aviona i julu - 13 aviona.
Nije pronađen kompletan spisak misija, ali je poznat podatak da su posle aprilskih gubitaka bombardovali luku Ražanak, 27. maja 1944.
Eventualno pronalaženje spiska misija razjasnilo bi da šta su bombardovali posle julskih gubitaka.


98. bombarderska grupa

Dejstva na teritoriji Jugoslavije počela je u junu 1944.
U tom mesecu imali su i najveći mesečni gubitak od 10 aviona.
To može da znači da su u bombardovanje železničkih instalacija u Zagrebu (7. jula) krenuli sa neznatno smanjenim borbenim iskustvom grupe kao celine.
Tek kada se na junski gubitak doda julski od 6 i avgustovski od 8 aviona, moglo bi se reći da je borbeno iskustvo grupe bilo znatnije smanjeno tokom bombardovanja skladišta goriva u Novom Sadu (7. avgusta) i železničke raskrsnice u Vinkovcima (24. avgusta).


99. bombarderska grupa

Dejstva na teritoriji Jugoslavije počela je u januaru 1944.
Ni za ovu grupu nije pronađen kompletan spisak misija. Međutim, iz podatka da su im tri najveća mesečna gubitka bila u februaru - 7, aprilu - 8 i julu 1944. - 9 aviona, može se zaključiti da tokom celog perioda dejstava na teritoriji Jugoslavije grupa nije imala značajnije padove borbenog iskustva.


301. bombarderska grupa

Dejstva na teritoriji Jugoslavije počela je u januaru 1944.
Ako je januarski gubitak od 10 i februarski od 17 aviona popunjen u martu, onda gubici u martu (7 aviona) i prvoj polovini aprila (4 aviona) nisu značajnije umanjili borbeno iskustvo grupe za napad na zemunski aerodrom 16. aprila 1944.

Sledeće značajnije gubitke imali su u julu (14 aviona) i avgustu 7 aviona (slično kao i 2. BG).
Kao i kod 2. BG, to može da znači da su u bombardovanje beogradskih mostova 3. septembra i železničkih instalacija u Sarajevu 8. septembra 1944. poveli dosta novih posada.


376. bombarderska grupa

Dejstva na teritoriji Jugoslavije počela je u junu 1944.
U prethodna tri meseca izgubili su 10 aviona. Ako su ti gubici pravovremeno popunjavani, onda junski gubitak od 8 aviona nije značajnije umanjio borbeno iskustvo grupe pre bombardovanja aerodroma u Zagrebu 30. juna 1944. Sličan zaključak važi i za bombardovanje železničkih instalacija u Zagrebu (7. jula), jer su do tada izgubili još 7 aviona.
Međutim, zaključak sigurno ne važi za bombardovanje i vijadukta Borovnica (29. avgusta), železničkog mosta u Ćupriji (30. avgusta), mostova u Kraljevu (1. i 2. septembra), pa možda i železničkih instalacija u Nišu 8. septembra).
Glavni argument za promenu zaključka je vezani tromesečni gubitak od 35 aviona (8 - jun, 13 - jul i 14 - avgust).
Posle toga, do aprila 1945. nisu imali mesečni gubitak veći od 7 aviona.


449. bombarderska grupa

Dejstva na teritoriji Jugoslavije počela je u januaru 1944.
Najveći vezani mesečni gubitak grupa je imala u aprilu (21 avion) i maju 1944. (12 aviona). Aprilski gubitak i gubitak 6 aviona u prvoj polovini maja znače da je borbeno iskustvo grupe bilo znatno oslabljeno neposredno pre bombardovanja železničkih instalacija u Beogradu, 18. maja 1944.
Od juna 1944. do aprila 1945. gubici nisu bili veći od 6 aviona mesečno.


450. bombarderska grupa

Dejstva na teritoriji Jugoslavije počela je u januaru 1944.
Ova grupa drži čak tri neslavna rekorda:
1. najveći broj izgubljenih aviona u jednom mesecu (april 1944. - 26 aviona);
2. najduži period vezanih mesečnih gubitaka (februar -16, mart - 11, april - 26, maj - 15, jun - 13, jul - 9, ukupno - 90) i
3. najviše izgubljenih aviona u celom periodu od aktiviranja decembra 1943. do kraja aprila 1945. (135 aviona).
Poređenja radi, šest bombarderskih grupa pojedinačno je izgubilo manje aviona u periodu januar 1943. - april 1945.

Januarske misije na teritoriji Jugoslavije 450. BG je izvodila kao novoformirana i neiskusna grupa (po dva puta Mostar, Skoplje i Zadar.
Posle petnaeste misije (Skoplje, 24.01.1944.) nije dejstvovala po teritoriji Jugoslavije do 14. juna, kada je na 87. misiji bombardovala rafineriju u Osijeku.
Bilo bi logično da je za tih sedamdesetak misija stekla solidno borbeno iskustvo. Međutim, u međuvremenu je izgubila čak 74 aviona.
I uz najbolju dinamiku popune grupa kao celina do tada nije mogla da stekne značajnije borbeno iskustvo. Ono sigurno nije značajnije poboljšano ni do 93. misije (aerodrom Zagreb, 30. jun), pa ni do 99. misije (železničke instalacije u Zagrebu, 7. jula).
Možda je ipak uspela da skupi nešto borbenog iskustva do 116. misije (aerodrom Alibunar, 7. avgusta) i do 127. misije (železnička raskrsnica Vinkovci, 24. avgusta).

Zbog velikih prethodnih gubitaka i nepoznate dinamike popune teško je reći kakav je bio uticaj avgustovskih i septembarskih gubitaka (po 6 aviona). Ipak, mislim da oni nisu tolikog obima da bi drastično promenili avgustovski trend rasta borbenog iskustva grupe.
Ako je to tako, trend rasta borbenog iskustva nastavljen je u septembru, tokom bombardovanja železničkog mosta u Kraljevu (2. septembra, 133. misija), železničkih instalacija u Leskovcu (6. septembra, 136. misija), železničkih instalacija u Nišu (8. septembra, 137. misija), itd.


451. bombarderska grupa

Nije pronađen spisak misija. Prema nekim dokumentima, nepotvrđeni podatak je da im je prvo dejstvo na teritoriji Jugoslavije bilo u julu 1944.
Značajnije gubitke imali su u aprilu 1944. - 17 aviona.
Imali su i dva vezana perioda. Jul - 12 i avgust - 17 aviona. Oktobar - 13, novembar - 9 i decembar - 15 aviona.
Bez spiska misija teško je da se utvrdi da li su posle ovih gubitaka dejstvovali na teritoriji Jugoslavije.


454. bombarderska grupa

Dejstva na teritoriji Jugoslavije počela je u februaru 1944.
Prvi vezani period većih gubitaka imali su u martu (10 aviona) i aprilu 1944. (12 aviona).
Posle toga imali su samo dve majske misije na teritoriji Jugoslavije. Istog dana, 29. maja, bombardovali su taktičke ciljeve oko Bosanskog Novog i Knina.

Drugi vezani period većih gubitaka imali su u julu (8 aviona) i avgustu 1944. (12 aviona).
Posle toga su, takođe, imali samo dve septembarske misije na teritoriji Jugoslavije - Niš, 2. septembra i Novi Sad 6. septembra 1944.


455. bombarderska grupa

Dejstva na teritoriji Jugoslavije počela je u februaru 1944.
Karakterističan je vezani period gubitaka u junu - 15, julu - 12 i avgustu - 9 aviona.
Za procenu sa kakvim su borbenim iskustvom ušli u septembar bio bi koristan podatak o dinamici popune, jer su u istom ovom periodu izveli 55 misija van teritorije Jugoslavije.
Dakle, teško je proceniti sa kakvim su borbenim iskustvom bombardovali ciljeve u Novom Sadu 1. septembra, Nišu 2. septembra, ponovo u Novom Sadu 6. septembra i Brodu 8. septembra 1944.

456. bombarderska grupa

Dejstva na teritoriji Jugoslavije počela je u februaru 1944.
I ova grupa ima niz: april - 11, maj - 12, jun - 6 i jul 1944. - 12 aviona.
Pad borbenog iskustva, zbog aprilskih i majskih gubitaka, verovatno je uticao na rezultate bombardovanja taktičkih ciljeva u Bihaću, Drvaru i Obrovcu 29. maja 1944. Verovatno su junski gubici dodatno uticali i na rezultate bombardovanja železničkih instalacija u Nišu 23. juna. Do sledećeg bombardovanja drumskog mosta u Nišu, 2. septembra izgubili su samo 5 aviona i izveli 42 misije. Opet bi bila korisna dinamika popune.

I u decembru 1944. ova grupa je izgubila 12 aviona. Posle toga je učestvovala samo u bombardovanju drumskog mosta u Brodu, 19. januara 1945.


459. bombarderska grupa

Dejstva na teritoriji Jugoslavije počela je u aprilu 1944.
Karakteristični niz gubitaka je: april - 12, maj - 9, jun - 15, jul - 19, avgust - 14 aviona.
Polovinu aprilskih gubitaka grupa je imala pre bombardovanja železničkih instalacija u Nišu 15. aprila 1944., odnosno tri četvrtine pre bombardovanja železničkih instalacija u Beogradu, 21. aprila.
U periodu najvećih gubitaka izvršili su tri misije na teritoriji Jugoslavije - Livno i Prijedor, 29. maja i Split, 3. juna 1944.
U septembar su ušli sa julskim i avgustovskim gubitkom od 33 aviona i 51 izvedenom misijom van teritorije Jugoslavije.
To je opet situacija zbog koje je nezahvalno procenjivati koliko su bili iskusni u Nišu 2., Novom Sadu 6. i Beogradu 8. septembra 1944.


460. bombarderska grupa

Nije pronađen podatak kada je otpočela dejstva na teritoriji Jugoslavije (nema spiska misija).
Karakterističan je period velikih gubitaka: april - 10, maj - 10, jun - 11, jul - 18 aviona. Mada su i do kraja godine mesečno gubili od 5 do 11 aviona.


461. bombarderska grupa

Dejstva na teritoriji Jugoslavije počela je u aprilu 1944.
Julski gubitak 20 i avgustovski 8 aviona sigurno su smanjili borbeno iskustvo grupe pred misije Mitrovica - 2., Smederevo - 3. i Beograd - 6. septembar 1944.
Novembarski gubitak 5 aviona sigurno se nije odrazio na borbeno iskustvo pred misije Sarajevo - 3. i Maribor - 6. decembra 1944. Na ove decembarske YU misije nije se odrazio ni gubitak 13 aviona u decembru, jer su izgubljeni posle ovih misija.
Ipak, decembarski gubitak je mogao da utiče na misije u januaru 1945. (Zagreb 5. i Brod 19. januara). Mada, opet je između Maribora i Zagreba bilo još 16 misija.


463. bombarderska grupa

Dejstva na teritoriji Jugoslavije počela je 30. marta 1944., bombardovanjem aerodroma u Imotskom. Bila im je to prva borbena misija.
I sledeće četiri aprilske misije imala je na teritoriji Jugoslavije (Brod - 2. i 3., Niš - 5. i Zagreb - 6. aprila). Nastavila je od 10. i 11 misije (Beograd - 16. i 17. aprila). Do 10. misije izgubila je samo 5 aviona (Davis navodi podatak o 6 - 2 u Nišu i 4 u Zagrebu). Zbog malog broja misija, može se smatrati da je sve ove zadatke izvršila kao još neiskusna bombarderska grupa.

A onda je usledio niz: maj - 18, jun - 10, jul - 14 i avgust - 9; ukupno 51 avion.

Bombardovanje železničkih instalacija u Zagrebu, 30. maja, bila im je 32. misija. To bi trebalo da je već dovoljan broj misija za sticanje solidnog borbenog iskustva. Međutim, osim 5 aprilskih, već su u maju do tada izgubili još 18 aviona.

Do bombardovanja železničkih instalacija u Beogradu, 6. juna, izgubili su još dva aviona, a do napada na podmorničku bazu u Puli, 8. juna, još jedan. Još jedan izgubili su do napada na rafineriju u Smederevu, 11. juna.

Do 27. juna mesečni gubitak je narastao na 10 aviona, što sa majskim gubitkom iznosi ukupno 28 aviona. Ostaće nepoznanica da li je zbog tolikih gubitaka (ili zbog procene da nije potrebno više) banjalučki aerodrom 30. juna napalo samo 25 aviona. Grupa je taj napad upisala kao svoju 50. misiju.

Sledeća im je bila 71. misija - bombardovanje železničkih instalacija u Brodu, 30. jula. Prema Davis-ovim podacima, napad je izvršen sa 106 aviona. Potvrđeno je učešće 301. i 463. BG, ali u taj broj morale su da uđu još neke grupe, pogotovo što je do njega 463. izgubila još 12 aviona.

Do napada na aerodrom u Nišu, 17. avgusta, grupa je imala još 10 misija. Ali, od avgustovskih 9, do tada je izgubila još 3 aviona. Slična situacija je i do napada na železničke instalacije u Novom Sadu, 30. avgusta - još 10 misija i još 5 izgubljenih aviona.

Očigledno je da, zbog značajnih konstantnih gubitaka, grupa kao celina nije mogla da stekne značajnije borbeno iskustvo ni do 95. misije (Beograd, 3. septembra), pa ni do 99. (Brod i Sarajevo, 8. septembra).

Veće gubitke grupa je imala još u februaru (8 aviona) i martu 1945. (10 aviona). Posle toga bombardovali su železnički most u Mariboru, 1. aprila 1945.
Bilo bi logično da se pretpostavi da je na toj (202. misiji) grupa imala znatno borbeno iskustvo. Međutim, podatak o 91 izgubljenom avionu do tada, kaže da je ovu misiju izveo možda potpuno promenjeni sastav posada, kojima to nije bila 202. misija.


464. bombarderska grupa

Dejstva na teritoriji Jugoslavije počela je u maju 1944.
I ova grupa ima dva vezana niza većih gubitaka: (1) maj - 15, jun - 10, jul - 21 i avgust - 13; (2) oktobar - 11, novembar - 6 i decembar - 15.

Bilo bi logično da je do svoje 31. misije (Subotica, 17. juna 1944.) stekla solidno borbeno iskustvo, da do tada nije izgubila 23 aviona.
U narednih 14 misija, odnosno do napada na skladište goriva u Beogradu, 3. jula, gubitak je povećan na 25 aviona.

Do napada na aerodrom u Nišu, 21. avgusta imali su još 32 misije, ali i julski gubitak 21 aviona i 3 aviona pre 21. avgusta.
Iako je napad na drumski most Supovac kod Niša (2. septembra) grupi bio 88. misija u njih nije moglo da učestvuje 60 aviona, koji su bili u sastavu grupe u prethodnom periodu.

Do kraja septembra i tokom oktobra grupa je izvela oko 25 misija na drugim ratištima, gde je izgubila 11 aviona. Sa tim gubitkom vratila se da bombarduje koncentracije nemačkih trupa oko Mitrovice (5. novembra) i Prijepolja (16. novembra).
Iako je Prijepolje bila 118. misija grupe, nisam siguran koja je po redu bila posadama, jer je grupa do tada izgubila 74 aviona.

Do 140. misije (Maribor, 27. decembra) ukupan gubitak se povećao na 91 avion. Od toga, 6 u novembru i 12 zaključno sa 26. decembrom. Dakle, neposredno pre ove misije grupa je imala gubitak od 18 aviona, a nepoznanica je da li je i kada nadoknađen oktobarski gubitak 11 aviona.

Posle znatno manjih gubitaka, grupa je bombardovala železničke instalacije u Zagrebu (19. januara) i lučke instalacije u Puli (13. i 17. februara 1945.).


465. bombarderska grupa

Dejstva na teritoriji Jugoslavije počela je u maju 1944.
Za grupu je karakterističan period gubitaka: jul - 9, avgust - 14, septembar - 10 i oktobar - 10.

Bombardovanje aerodroma u Nišu, 21. avgusta, grupi je bila 37. misija. Od početka jula do tada grupa je izgubila 20 aviona, odnosno 31 avion od formiranja grupe.

Do bombardovanja mosta Supovac kod Niša (2. septembra) gubitak se povećao za 5 aviona, a broj misija za 40. Ostalih 5 aviona u septembru grupa je izgubila na drugim ratištima i posle ovog bombardovanja.

Ako su ovi gubici pravovremeno nadoknađeni, grupa je mogla da za 22 misije stekne solidno borbeno iskustvo do 100. misije (bombardovanje taktičkih ciljeva u Mitrovici 5. novembra 1944.).
Uz dodatnih 20-25 misija, čak ni decembarski gubitak od 9, januarski od 2 i februarski od 2 aviona ne bi trebalo da su značajnije umanjili iskustvo grupe za napad na železničke instalacije u Mariboru (19. i 27. decembra 1944.) i lučke instalacije u Puli (17. februara 1945.).


483. bombarderska grupa

Dejstva na teritoriji Jugoslavije počela je u aprilu 1944.
Ova bombarderska grupa nema karakterističnih vezanih mesečnih perioda većih gubitaka.
Mesečni gubici grupe su uglavnom u okviru proseka od 5 aviona. Izdvajaju se samo dva meseca - jul 1944. sa 20 izgubljenih aviona i mart 1945. sa 12 aviona.

Neposredno posle julskih gubitaka grupa je bombardovala železničke instalacije u Brodu (9. avgusta) i Novom Sadu (30. avgusta). Brod je grupi bio 64., a Novi Sad 82. misija.

Martovski gubitak 12 aviona bio je između 13. i 24. marta 1945. To znači da najverovatnije nije ni bilo vremena da se izgubljene posade zamene novim pre napada na železnički most u Mariboru, 1. aprila. Grupi je to bila 193. misija.


484. bombarderska grupa

Dejstva na teritoriji Jugoslavije počela je u aprilu 1944.
Ni ova bombarderska grupa nema karakterističnih vezanih mesečnih perioda većih gubitaka.
I njeni mesečni gubici grupe su uglavnom u okviru proseka od 5 aviona. Izdvajaju se samo dva meseca, sa po 11 izgubljenih aviona - jun 1944. i februar 1945.

Junski gubitak raspoređen je na 10 aviona 11. i 13. juna i jedan avion 26. juna. Dakle, neposredno pre bombardovanja lučkih instalacija u Splitu (14. juna) i Puli (22. juna). Očigledno nije bilo vremena da se popuna izvrši za te napade. To znači da su učestvovale većinom posade kojima je to bila 32. misija. Čak i ako je zamenjeno 7 aviona izgubljenih u maju, posade su mogle da imaju po 10-15 misija.

Od februarskog gubitka, samo 3 aviona su izgubljena pre napada železničke instalacije u Mariboru (13. februara) i Celju (14. februara 1945.). A grupa je već upisala svoju 152. i 153. misiju.
Slobodno može da se tvrdi da ceo februarski gubitak od 11 aviona i deo od 3 aviona martovskog gubitka nisu uticali na borbeno iskustvo grupe pre napada na železničku raskrsnicu Pragersko, 15. marta 1945. Pogotovo što im je to bila 176. misija.


485. bombarderska grupa

Dejstva na teritoriji Jugoslavije počela je u maju 1944.
Grupa ima samo jedan povezan dvomesečni period većih gubitaka: jun - 14 i jul - 8 aviona. U ostalim mesecima gubici su na mesečnom proseku od 5 aviona.

Manji deo junskog gubitka (4 aviona) verovatno nije značajnije umanjio borbeno iskustvo grupe stečeno na 23 misije izvršene pred napad na rafineriju u Smederevu, 11. juna.

Sličan zaključak može da se izvuče i za napad na luku u Splitu, 30. juna. Učestvovalo je samo 17 aviona (Davis-ov podatak). Do tada je i ukupni gubitak grupe bio 17. aviona, a misija 33. po redu.

Ako je junski gubitak nadoknađen u julu, nove posade su imale dovoljno vremena da se uvežbaju do 65. misije, odnosno do napada na aerodrom u Nišu, 21. avgusta 1944.


* * *
Bila bi to dosta pojednostavljena priča o borbenom iskustvu posada bombardera iz sastava bombarderskih grupa 15. američke vazduhoplovne armije, tokom strategijskih bombardovanja ciljeva na teritoriji Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.
Pričati priču o posledicama njihovih dejstava, samo sa aspekta materijalne štete i civilnih žrtava, a zanemariti bar ove uprošćene činjenice, pa i ponašanja civila kao da nije rat, u najmanju ruku je neozbiljan pristup temi.
Takav pristup ne mogu sebi da dozvole ni amateri, a o profesionalnim istoričarima da i ne govorim.

Dopuna: 18 Nov 2010 8:43

Zahvaljujući g. Mislavu Biloviću (cyber2000), ovih dana imao sam priliku da pročitam knjigu "Senj - stradanja u Drugom svjetskom ratu".

Nadam se da objavljivanjem skenirane naslovne strane neću da povredim autorska prava izdavača.




Kvalitet štampe i opreme ove foto-monografije sigurno će da zapaze svi kojima stigne u ruke.
Zato želim da ukažem na kvalitet, koji mnogim čitaocima može lako da promakne.
To je izuzetna objektivnost autorâ u prikazivanju ovog razdoblja istorije Senja.

Zato ova knjiga ima mnogo širi značaj, nego što je očuvanje sećanja na stradanja Senja u Drugom svetskom ratu.
Svojom objektivnošću ona je svojevrsna lekcija i primer jednom broju profesionalnih istoričara, koji su upali u zamku površnosti i tumačenja istorije prema dnevno-političkim potrebama.

Gledajući razne dokumentarne emisije i čitajući tekstove takvih dnevno-političkih istoričara nailazio sam na začuđujuće podatke, koji ne mogu da se pravdaju lapsusom ili štamparskim greškama.

Nažalost, nisu retki ni oni koji su spremni da takve istoričare citiraju, na blanko poverenje u njihovu titulu. A onda se kao virusi šire netačni podaci.

Jer, nikome ne padne na pamet da, na primer, podeli navedenu količinu bombi sa navedenim brojem aviona, proveri tehničke podatke tadašnjih bombardera i odmah zaključi da je količina bombi preterana ili je navedeni broj aviona premali.

Nikome ne bude sumnjivo kada u jednoj rečenici pročita da je napad izvelo 700 bombardera (!?), a već u sledećoj taj broj naraste na 1.500 (!?), to nije zabeleženo ni u napadima na najznačajnije ciljeve u Nemačkoj.

Šta čitalac može da zaključi iz priča o bacanju tempiranih bombi, koje eksplodiraju tek sledeći dan, osim da je namera saveznika bila da se pobiju nevini civili.

Šta da čitalac misli o motivima autora koji napiše da je napad na železničku raskrsnicu bio neprecizan, jer je jedna bomba pala na naseljeni deo grada, pa onda krene da nabraja broj srušenih i oštećenih kuća, broj poginulih civila, itd., itd.

Sve ove zamke autori monografije "Senj - stradanja u Drugom svjetskom ratu" uspeli su da izbegnu.
Gospodinu Biloviću na tome iskreno čestitam i žao mi je što te čestitke ne mogu da uputim i preostaloj dvojici preminulih koautora.