online
- Pridružio: 21 Maj 2008
- Poruke: 15339
|
На средњем веку је постављена тема о Јухорским записима.
Да поставимо и овде текст из тог зборника о цивилним жртвама у Србији од савезничког бомбардовања 1943-4.
Цео рад у ПДФ-у:
https://www.mycity.rs/must-login.png
Овде је табеларни преглед броја страдалих.
За нека места постоје поименични пописи и/или извештаји. Како сматрамо да ти подаци нису коначни, дата је процена колико би могли да износе укупно. За неколико места нисмо успели да пронађемо икакве податке, па је дата процена.
За ову тему су најзначајнији подаци о броју страдалих цивила у Београду који, запањујуће, досад нису били познати!
Ево поглавља о Београду:
Citat:Београд и Земун
Београд је, уз Марибор и Брод (Славонски и Босански) претрпео најтеже бомбардовање од стране савезника. На ове градове је укупно бачено по око 2500 тона бомби. У Београду је било више значајних циљева, гађане су ранжирне станице (око 910 тона бомби), железнички мостови (970 тона), аеродром (око 290 тона), ваздухопловна индустрија (око 210 тона), складиште горива (63 тоне) и друмски мост (45 тона).
Прво бомбардовање је било 16. и 17. априла 1944. године. Гађани су ранжирна станица, аеродром, фабрике авиона Икарус и Рогожарски. Бачено је око 940 тона бомби. Скоро све мете су биле у близини стамбених насеља, тако да је било неизбежно да ће при бомбардовању страдати и доста цивила.
По подацима добијеним од ЈКП ”Погребне услуге” сахрана првих пострадалих је била у заједничким гробовима (рововима). На Новом гробљу је сахрањено 313 идентификованих лица, 78 неидентификованих лица мушког пола, 71 неидентификовано лице женског пола и 16 неидентификованих лица дечјег узраста. На Централном гробљу је сахрањено 142 идентификованих лица, 32 неидентификована лица мушког пола, 18 неидентификованих лица женског пола и 2 неидентификована лица дечјег узраста. Укупно 455 идентификованих лица, као и 217 неидентификованих (110 мушких, 89 женских и 18 лица дечијег узраста) – што је укупно 672 лица. Ове податке не треба да сматрамо коначним – због рушења већег броја вишеспратница део жртава је остао затрпан, док је и један део теже повређених преминуо. Колико је грађана накнадно сахрањено можемо да пратимо на основу наредних извештаја.
У серији извештаја које је слао Отсек за гробља II Потпредседнику Општине града Београда имамо наведен број сахрана лица настрадалих у бомбардовању на наведени датум, као и укупан збир. Тако је 4. маја сахрањено 13 лица, што је са претходно сахрањеним чинило укупно 727 лица. У извештају од 20. маја се наводи да је сахрањено 1 лице (укупно 776 лица), а засебно су наведени и пострадали и у бомбардовању од 18. маја. На дан 14. јуна није било сахрањених, и дотад је било сахрањено укупно 781 лице.
Такође је 16. 5. направљен поименични списак настрадалих у бомбардовању 16-17. априла, у коме се налази 486 имена. Овај списак се такође не може сматрати коначним, што се види из чињенице да је још 4. маја било сахрањено 727, односно око 50% више лица.
Извештаји Пасивне заштите (Luftschutz) дају опширнији опис штете. Ова организација је била задужена за санирање штете на водоводној, канализационој и електричној мрежи насталој бомбардовањем, вађењем затрпаних људи из рушевина, проналажењем неексплодираних бомби. У извештају Вође Пасивне заштите од 3. маја О ваздушном нападу на Београд 16. и 17. априла 1944. године има доста детаља о бомбардовању. Наводи се да је у погођен део око Бајлонове пијаце, и јужно изнад Александрове улице, са претежно цивилним зградама. Свих 6 државних дечијих болница је погођено, при чему је у породилишту у Крунској страдало 9 мајки са новорођеним бебама. До тог датума је било сахрањено 730 цивила, а по њиховој процени тај се број може повећати за још око 40 лица која су била још затрпана. Тешко повређено је око 1200 лица, а 3000 лако. Подаци о броју сахрањених лица се незнатно разликују од података Отсека за гробља, могуће због лица која су накнадно преминула од повреда.
Већ неколико дана касније су поново бомбардовани циљеви у Земуну. Тако је 21. априла је гађана ранжирна станица са 77 тона, а 24. априла фабрика авиона ”Икарус” са 51 тоном.
Железнички мост ка Панчеву је гађан 7. маја са 95 тона бомби. У извештајима Пасивне заштите или Отсека за гробља нема података о страдалима и штети за тај датум.
Ранжирне станице у Београду и Земуну су гађане 18. маја, са око 200 односно 63 тоне бомби. По извештају Пасивне заштите од 23. маја, и овог пута је било великих цивилних жртава на Топчидерском брду, крај око Милешевске улица, затим око Дунав станице, и Котеж Неимара и Пашиног брда. Процена дата у овом извештају је да је било око 350 погинулих и 650 рањених. Извештај Отсека за гробља од 20. маја наводи да је од 18. до 20. маја било сахрањено 167 грађана на Новом гробљу, и 45 на Централном, као и да је тог дана сахрањено још 30 на Новом и 3 на Централном гробљу – укупно 245 грађана. На дан 14. јуна била је свега једна сахрана, тако да је број сахрањених грађана био 230 на Новом и 72 на Централном гробљу, укупно 302 лица погинула у бомбардовању од 18. маја. Извештаји Пасивне заштите наводе да су од 20. маја до 13. јуна из рушевина извучено 65 лешева. Како је у истом периоду сахрањено 87 лица, вероватно се разлика односи на преминуле од повреда, укупно 22 лица.
Ранжирна станица је поново гађана 6. јуна, са око 75 тона бомби. Извештај Пасивне заштите од 6. јуна наводи штету насталу у околини, и ”случајност јучерашњег напада је да није имао људских жртава”. То потврђује и извештај Отсека за гробља од 14. јуна који их такође не помиње.
Извештаји о сахранама на градским гробљима дају врло прецизан податак о броју сахрањених и о датумима. Ипак, и ове податке треба узети критички јер постоји могућност да нису сви страдали обухваћени њима. На жалост, и Историјском архиву Београда нисам успео да пронађем извештаје Отсека за гробља после 14. јуна. У ИАБ сматрају да се ти извештаји можда налазе међу несређеном грађом.
Следеће бомбардовање је било 3. јула, кад су гађана ”Шелова” складишта нафте на Чукарици са око 63 тоне бомби. У извештају Пасивне заштите о радовима за 3. јул, се наводи да је тешко страдала Чукарица, и то улице: Пожешка, Радничка, Љешка и појас између њих. Губици у људству су били ”запањујуће мали” у односу на разарање, избројано је 24 мртва и 58 рањених, при чему је 15 рањених било у врло тешком стању.
Последња бомбардовања су била 3, 6, 8. и 18 септембра, кад су у склопу операције ”Ретвик” гађани сви мостови преко Саве и Дунава, са укупно око 900 тона бомби. Извештаји Пасивне заштите за ове датуме дају опис штете и број страдалих. За 3. септембар, у извештају од 15 часова се наводи свега 8 мртвих и више лакше рањених.
У бомбардовању 6. септембра, иако је бачено око 106 тона бомби, мање него претходних дана, је страдао велик број цивила. Извештај Пасивне заштите од 16. часова 6. септембра наводи да је на Пашином брду порушено око 60 зграда, и било је око 35 мртвих. У околини Мостара, код Прокопа је погођено више примитивних склоништа. Код једне стене иза општинских станова у улици Франше Депереа где се склонио велики број грађана су пале две велике бомбе, те је пронађено око 45 раскомаданих лешева. Код Вапине фабрике, и код Пробирнице је пронађено 6 лешева. На крају извешаја се наводи да су до 16 часова на гробља пребачена 82 леша, и да се може очекивати укупно до 100. Рањених је било преко 250, а лакше рањених преко 400.
За 8. септембар се у извештају од 13 часова наводи да је било свега 15 погинулих, и већи број рањеника, што је оцењено као мало у односу на разарања.
У последњем бомбардовању Београда 18. септембра гађан је железнички мост на Сави, о чему постоји кратак извештај Пасивне заштите од 18. септембра. Доста бомби је пало на земунску страну, а свега неколико на београдску страну, где је запаљен један теретни воз. Није било настрадалих. Наводно је неколико бомби пало близу Авале, где је било мртвих и рањених.
На основу тога можемо да дођемо до укупног броја настрадалих грађана у савезничким бомбардовањима Београда.
- За Ускршње бомбардовање имамо податак да је два месеца касније било укупно сахрањено 781 лице.
- Месец дана после бомбардовања од 18. маја су била сахрањено укупно 302 лица.
- У бомбардовању 6. јуна није било настрадалих.
- По извештајима Пасивне заштите у бомбардовањима 3. јула је било 24 погинула, и могуће да је још 15 подлегло повредама.
- У септембарским бомбардовањима наводи се 8 погинулих 3. септембра, око 100 лица погинулих 6. септембра, свега 15 настрадалих 8. септембра и не наводе се губици за 18. септембар.
Укупан број лица погинулих у бомбардовањима наведен у овим извештајима је 1245.
То свакако није коначан број, и можемо да сматрамо да је он укупно нешто већи, јер је могуће да је било још лица која нису откопана у време писања извештаја или су касније подлегла повредама. То се поготово односи на бомбардовања из јула и септембра где имамо извештаје Пасивне заштите из истог дана. За бомбардовања у априлу и мају смо могли да пратимо ситуацију и до два месеца после, па је вероватно да је већи део страдалих у тим бомбардовањима обухваћен у извештајима. Узевши и то у обзир, број страдалих цивила у Београду је сигурно нешто већи од 1245 колико се наводи у извештајима, али не би требало да прелази 1300.
У научном раду Тијане Пауновић, где су анализиране матичне књиге умрлих Вождовачке цркве, се наводи једно лице погинуло у бомбардовању 18. септембра, четири лица преминула од рана у октобру, као и четири дечака који су погинули 2. децембра од експлозије заостале бомбе (упитно да ли се ради о бомби баченој током савезничког бомбардовања).
Приликом Ускршњег бомбардовања је погођен и логор Сајмиште, у ком је погинуло 60 логораша, а 150 рањено. Они су сахрањени на Бежанијском гробљу, и нису обухваћени извештајима Отсека за гробља. Поменућемо да је у бомбардовањима Београда страдао велик број ратних заробљеника у логору Земун (Dulag 172 Semlin), као и немачких војника, али за њих немамо тачне податке и нису део овог истраживања.
У Земуну је по извештају градоначелника Ханса Мосера у бомбардовањима априла 1944. укупно настрадало 205 лица, а око 100 лакше и теже повређено. Немамо друге податке осим ових.
|
