online
- Pridružio: 21 Maj 2008
- Poruke: 15305
|
Везано за бомбардовање фабрике Икарус у Земуну, из монографије Икарус Икарбус 1923-1998:
https://archive.org/details/IKARUSIKARBUSMonografija19231998/mode/2up
Током краткотрајног априлског рата у Југославији 1941 . године, у бомбардовању је делимично оштећена само фабрика авиона „Рогожарсш", док су друге авио-фабрике углавном остале неоштећене. ИКАРУС је обуставио рад на дан бомбардовања Београда,
6. априла, а немачке окупационе власти су извршиле заплену предузећа 17. априла 1941. Предузеће је проглашено ратним пленом. Управи је саопштено да заплена не обухвата само некретнине, већ и целокупну производњу, тј. сировине, материјал и алат. После краћег времена, на основу овлашћења Немаца, полудржавно друштво „Gesellschaft fur Luftfahrbedari" одузело је сировине, израђене и полуизрађене авионске делове у вредности од 17.500.000 динара, Вредност одузетих авионских делова, као и авиона који су се налазили на оправци, износила је око 30.000.000 динара.
Немци су настојали да све ваздухопловне фабрике одмах ставе у службу својих ратних циљева, а неке од њих постале су и филијале немачких фабрика авиона. Током јуна 1941. све ваздухопловне фабрике обноаиле су производњу. Било је предвиђено да ИКАРУС производи делове за ловачке авионе МЕ-109.
Управни одбор ИКАРУСА се залагао код немачких власти да се на основу међународног ратног права предузеће изузме из ратног плена. Немачка фирма ,,Wiener Neusadtler Flugzeugwerke“ била је овлашћена да управља ИКАРУСОМ. Ова фирма узела је целу фабрику, третирајући је као ратни плен, па није ни сматрала потребним да са управом ИКАРУСА сачини попис машина и уређаја. Половином 1943. фирма је известила управу фабрике да је добила налог од надлежног немачког мииистарства да ИКАРУС, према Хашкој конференцији, треба сматрати приватним власништвом, а не ратним пленом, и да према томе жели формално да уреди правни однос. ИКАРУС је од тада био у статусу закупа од стране немачког предузеГта WNF. Ова фирма је сама израчунала висину закупнине, узимајући за основу немачке прописе за овакве случајеве. За читаво време окупације власници нису имали никакав увид и утицај на рад фабрике.
Већи део радника фабрике био је незадовољан што је морао да ради за окупатора, па су користили сваку прилику да направе саботажу, како би успорили процес производње. Другог октобра 1943. године, за време фабричког испитивања једног „бленкајма 11 , механичари и један бивши војни пилот, који се прикрио у трупу, онеспособили су фабричког пилота и побегли у Турску. У партизане је отишло више од 300 радника, од којих су после ослобођења Радоје Дакић и Лазар Саватић проглашени за народне хероје.
Као објекат војне индустрије, фабрику су у два наврата, 17. и 25. априла 1944, бомбардовали савезници, разоривши хангаре и ручне радионице. До темеља је уништена најмодернија и највећа радионица, изграђена 1939. године, као и лакирница. Од осталих зграда, јако су оштећени велики хангар и столарска ручна радионица. Предузеће WNF је одмах раселило машине и уређаје по разним радионицама у Земуну и околини. Уочи ослобођења Београда и Земуна ова фирма однела је у Немачку и Мађарску већи део машина, алата и материјала.
Из доступних непотпуних извора може се закључити да су у ИКАРУСУ током окупације рађени стабилизатори и други делови структуре „месершмита МЕ-109", и ревизија и поправка авиона које су заробили Немци. Укупно је од 1941. до 1944. у ИКАРУСУ поправљено више стотина авиона, преко 20 различитих типова.
|
