|
Napisano: 22 Apr 2025 17:59
banebeograd ::pa ako su ti oblaci smetali da se vidi sta je pogodjeno, kako je onda moglo bez smetnji da se nisani ?
Ако узмемо за пример да су бомбе бачене са 20 хиљада стопа - 6100 метара, и да је брзина авиона била 160 миља на час -око 260 км/ч односно 72 метра у секунду.
Прво треба да прорачунамо колико је требало да бомбе падну са те висине. Бомбе су врло аеродинамичне и тешке, па је отпор ваздуха скоро занемарљив. По таблицама је пут дужи за свега неколико процената него што би било без трења.
Формула за пређени пут је:
s=g*t2/2
6100=9,81/2*t2
t=sqrt(6100/4.9)=sqrt(1245)=35,3
Ако додамо пар процената на отпор, добијемо 36 секунди.
Треба додати још неко време за које треба да се појави уочљива експлозија, али треба сачекати још неко време да и последњем авиону експлодира бомба, што опет може бити више десетина секунди.
Што све укупно значи да може да прође више од минут од отпуштања бомбе до снимања дејства, за које време авион пређе више од 4км. Тако да је савршено могуће да се бомбе одбаце ван облака, а да осматрање дејства не може да се изврши.
Dopuna: 22 Apr 2025 18:10
За оне који више воле праксу од теорије, ево једне необјављене слике.
21. 4. 1944. Спремање за дејство по фабрици мотора Раковица.
Прва ствар коју видимо на слици је да се не види ништа од облака.
Друга ствар коју можемо да сазнамо је да фабрика мотора у Раковици није гађана током рата.
Облаци су били изнад мете, продужили су даље и гађали циљеве у Земуну.
----
Има још примера.
Аеродром у Земуну је требало да се гађа први пут у новембру 1943. године. Целих пет месеци пре него што је први пут бомбардован Београд.
Мета је била облачна, бомбардери су се вратили назад и гађали секундарни циљ у Грчкој.
|
