Vazdušna bombardovanja na teritoriji Jugoslavije u WWII

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@cxfan

Pitanje si formulisao na način za koji ja uporno tvrdim da je pogrešan.
Postoji suštinska razlika između bombardovanja grada i bombardovanja cilja koji je na teritoriji toga grada.
Zato ja iznosim podatke o bombardovanjima konkretnih ciljeva na teritorijama gradova i republika.
Mislim da smo na prethodnim stranama dovoljno razjasnili zašto bombardovanje konkretnog cilja može da liči na bombardovanje grada.

Ali, ako prihvatim tvoju formulaciju pitanja, moj odgovor bi bio: "Sa najmanje 25 bombardovanja Maribor je najčešće bombardovani grad, ne samo na teritoriji Slovenije, već na celoj teritoriji Jugoslavije."

Bombardovanja su počela noćnim napadom 18 RAF-ovih aviona 23. januara 1944. Posle duže pauze, nastavljena su 13. oktobra 1944. i trajala do 01.04.1945.
U tim napadima učestvovala su najmanje 1.102 američka i 103 britanska aviona.
Oboren je 21 američki i 7 britanskih. Bacili su preko 2.800 tona bombi.

Ali, o tome ću tek da pišem detaljnije.
Daj mi još malo vremena da rešim problem hard diska, pa nastavljam.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Da nastavim, iako još nisam spasio ažurne podatke.
Zato mi ne zamerite što ću kasnije morati da vršim dopune i ispravke.
----------------

SKRAĆENI PREGLED BOMBARDOVANJA - BOSNA I HERCEGOVINA, HRVATSKA, SLOVENIJA

Postoje bar dva problema zbog kojih nije moguće precizno razvrstati bombardovanja ciljeva na teritorijama Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

Prvi problem je kako razvrstati 18 napada na ciljeve u Brodu.
Za saveznike su Bosanski i Slavonski brod bili samo "Brod". Istini za volju, možda je moguće razvrstati neke napade uz koje piše "Brod/North" ili "Brod/South". Samo tri napada mogu da se sigurnije lociraju. To su napadi na rafineriju nafte, koja je, koliko se sećam, u Bosanskom Brodu.

Drugi problem je nesaglasnost podataka koje navode različiti izvori.
Na primer, na sajtu 461. BG piše da im je 02.04.44. cilj bio "Bihac Marshalling Yard". Taj podatak potvrđuje i Hronologija.
Međutim, prema Davis-ovim tabelama 02.04.44. jedini cilj na teritoriji BiH bio je aerodrom u Mostaru.
Cilj najbliži Bihaću, koji navodi Davis, bio Sinac, kod Otočca, a to je Hrvatska. Prema njegovim podacima, napad na "Sinac Marshalling Yard" je izvelo 35 aviona, od kojih su 2 izgubljena. Bacili su 64,2 tone bombi.

Pazite sad.
I 461. BG navodi da je napala "Bihac Marshalling Yard" sa 35 aviona i da je 2 izgubila. Samo se neznatno razlikuje podatak o količini bombi.

Objašnjavaju i da su izgubili dva aviona tako što su se sudarili dok su posade posmatrale da li njihove prve bombe pogađaju cilj. Stvarno su im to bile prve bombe, jer je to bila prva borbena misija 461. BG.
Neiskustvo je uzlo danak.

Iz ovih razloga smatram da je najbolje da u nastavku iznesem podatke o bombardovanjima sledećim redosledom:
1. Bosna i Hercegovina (bez Bosanskog Broda),
2. Brod (Bosanski i Slavonski),
3. Hrvatska (bez Slavonskog Broda),
4. Slovenija.


Bosna i Hercegovina

Od 08.01.1944. do 05.01.1945., na ciljeve na teritoriji Bosne i Hercegovine saveznički strategijski bombarderi su bacili oko 3.400 tona bombi.
U Misijama je učestvovalo više od 1.385 aviona (341 RAF-ov). Oboreno je 6 američkih i jedan RAF-ov.

Bombardovali su ciljeve na teritoriji 17 gradova/naselja (u zagradi je broj strategijskih/taktičkih napada):
Banja Luka (6/0), Bihać (4/1), Bosanska Gradiška (1/0), Bosanska Krupa (1/0), Bosanski Novi (1/0), Doboj (3/0), Drvar (1/0), Fojnica (1/0), Livno (1/0), Maglaj (0/1), Mostar (3/0), Prijedor (2/1), Rogatica (1/1), Sarajevo (9/1), Travnik (0/1), Višegrad (6/0) i Zenica (2/1).
Dakle, po broju napada prednjači Sarajevo, zatim Banja Luka, Višegrad, Bihać, Mostar itd.

Međutim, broj napada ne daje kompletnu sliku, bez podatka o količini bačenih bombi.
1. Sarajevo - 9 napada, 332 aviona, 1.013 tona bombi. Oborena su 3.
2. Višegrad - 6 napada, 136 aviona, 466 tona bombi.
3. Mostar - 3 napada, 248 aviona, 419 tona bombi. Oborena su 4.
4. Bihać - 4 napada, 103 aviona, 269 tona bombi.
5. Zenica - 2 napada, 153 aviona, 214 tona bombi.

Na teritoriji BiH izvršeno je samo jedno noćno bombardovanje (Sarajevo M/Y, 4.11.1944., jedan avion).
Na zahtev partizanskih jedinica po jednom su bombardovani ciljevi na teritorijama Banja Luke, Bosanske Krupe, Bosanskog Novog, Drvara, Livna, Prijedora i Rogatice, dva puta na teritoriji Višegrada i tri puta na teritoriji Bihaća (Zavalje i Žegar, 29.05.1944., upisani su kao dve misije).

Dostupne su fotografije bombardovanja Banja Luke, Doboja, Livna, Mostara, Sarajeva i Zenice.

Dopuna: 24 Jun 2010 10:39

SKRAĆENI PREGLED BOMBARDOVANJA - BOSNA I HERCEGOVINA, HRVATSKA, SLOVENIJA
(nastavak)

Slavonski Brod (Hrvatska) i Bosanski Brod (BiH)

Od 02.04.1944. do 04.03.1945., na ciljeve na teritorijama Slavonskog i Bosanskog Broda saveznički strategijski bombarderi su bacili oko 2.726 tona bombi.
U 16 dana bombardovanja učestvovalo je najmanje 1.200 aviona (196 RAF-ovih). Oboreno je 6 američkih i jedan RAF-ov (identičan slučaj kao na celoj teritoriji BiH).

Struktura ciljeva: City - jednom; Hy/Br - dva puta; RR/Br - dva puta; O/R - tri puta; M/Y - 13 puta.
Neka vas ne zbunjuje što je ovde zbir 21, a ne 16. Odgovor je jednostavan. Istog dana bombardovali su više ciljeva.
Na primer, 19.01.1945. ciljevi su bili:
1. Brod - Hy/Br,
2. Brod - RR/Br,
3. Brod/North - M/Y
4. Brod/South - M/Y

Sva tri bombardovanja rafinerije u Bosanskom Brodu izvršila je 205. Grupa RAF-a. To su bili noćni napadi u kojima je učestvovalo ukupno 196 aviona. Bacili su ukupno 477,5 tona bombi.
Ostala bombardovanja izvršile su jedinice 15. AF, kao dnevne misije.

Najjače bombardovanje bilo je 19.01.1945., kada je 410 aviona bacilo 870,9 tona bombi na mostove i železničke instalacije.

Britanci su izgubili jedan avion u napadu na rafineriju 14.07.1944.
(Wellington X; LP502; No 37 Sqn; 2 KIA; 3 ?; Brod, Yugoslavia; Mission to Brod, flak, cr 10 m S of town).
Amerikanci su izgubili jedan avion 21.09.1944. i čak 5 aviona u napadu 19.01.1945.
Jedan od aviona oborenih u napadu 19. januara je B-24G-16-NT, serijski broj 42-78404; "Daisy Mae" iz 723th BS/450th BG (Pilot Robert S. Hogan and the navigator Chester Zubowski bailed out).

Dostupne su fotografije pojedinih bombardovanja, ali i one koje dokazuju da ovo nisu konačni podaci.
Između ostalog, to je jedna fotografija na sajtu [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] na čijoj poleđini stoji datum 2. jun 44.
Hronologija i Davis ne potvrđuju ovaj datum.
Za sada ostaje nerazjašnjeno da je na fotografiju greškom upisano "jun", a ne "jul". Pogotovo što postoji i fotografija sa datumom 2. Jul.

Dopuna: 25 Jun 2010 12:30

SKRAĆENI PREGLED BOMBARDOVANJA - BOSNA I HERCEGOVINA, HRVATSKA, SLOVENIJA
(nastavak)


Hrvatska

Mislim da sada dolazi na red deo teksta koji može da izazove polemike.
To mi nije namera, ali podaci koji slede su u veoma velikoj koliziji sa više tvrdnji iznetih u tekstu koji su postavili Khaless (strana 4) i Bili_galeb (strana 6).

Reč je o podacima iz prikaza knjige gospođe Marice Karakaš Obradov "Anglo-američka bombardiranja Hrvatske u Drugom svjetskom ratu", sa podnaslovom "Saveznički zračni napadi na Nezavisnu Državu Hrvatsku 1943.-1945."

Knjigu nisam nabavio ni pročitao. Zato sam možda doveden u zabludu, jer kada se nešto izvuče iz konteksta, može da dobije sasvim drugačiji smisao.
Uz to, prihvatam činjenicu da gospođa Karakaš Obradov, u odnosu na mene, ima jednu značajnu prednost - profesiju istoričara i iskustvo, koje (valjda) ide uz to.
Nasuprot tome, ja imam bar dve mane (za koje je najviše odgovoran pokojni prof. dr Vladimir Vodinelić).
Prva je da me je naučio da jedino sistemno-strukturni pristup daje rezultate u istragama.
Druga je da personalni dokazi najčešće imaju veoma ograničenu vrednost ako nisu potvrđeni kvalitetnim materijalnim dokazima (validnost personalnih dokaza već sam objasnio na primeru ratnog gradonačelnika Nikšića).

U pokušaju da potvrdim navedene podatke nailazim na najmanje dva problema.

Prvi problem mi je da definišem teritoriju o kojoj piše gospođa Karakaš Obradov.
Podnaslov je jasan - reč je o teritoriji NDH.
Međutim, naslov mi nije jasan.
Da li misli na teritoriju današnje Hrvatske i bombardovanja te teritorije u Drugom svetskom ratu ili misli na teritoriju Hrvatske kakva je bila u Drugom svetskom ratu, pa to pojašnjava podnaslovom.

Razlika između tih teritorija nije beznačajna.
Možda knjiga govori o sasvim trećoj teritoriji, koja se dobije kada se saberu teritorije današnje Republike Hrvatske i NDH.
Na takvu pretpostavku navode me okolnosti da pominje:
1. gradove koji su bili na teritoriji NDH, ali nisu na teritoriji današnje Hrvatske i
2. gradove koji nisu bili na teritoriji NDH, a danas su na teritoriji Hrvatske.

Podaci koje iznosim odnose se na teritoriju današnje Republike Hrvatske, bez podataka o Slavonskom Brodu, iz razloga koji sam već obrazložio.


Drugi problem mi je što ne znam o kojim sve napadima govori knjiga.
Podaci koje iznosim odnose se na strategijska bombardovanja.
O taktičkim i svim ostalim dejstvima savezničke avijacije nemam podataka.
Osim ponekog datuma i nekoliko fotografija (npr., raketiranje železničke kompozicije u stanici Banova Jaruga, nemačkih ili ustaških jedinica koje su zatekli u tom trenutku na putevima ili u kasarnama u Bjelovaru, Gospiću, Gračacu, Žumberku, itd.).


1.
Već ovi problemi su dovoljan razlog da ne mogu da potvrdim tačnost rečenice:
"Ne postoji grad u Hrvatskoj koji nije bio izvrgnut anglo-američkom bombardiranju od jeseni 1943. do proljeća 1945."

Na primer, pronašao sam veliki broj izviđačih snimaka Gline iz avgusta 1944. Pronašao sam podatak da su, u povratku sa misija, kod Gline pala čak tri saveznička aviona.
Ali, nigde nisam pronašao podatak da je bombardovano bilo šta u Glini.

Ovo je samo jedan od primera, zbog kojih mogu da potvrdim samo kraj citirane rečenice.
Strategijska bombardovanja današnje teritorije Republike Hrvatske počela su 30.11.1943. (jesen), bombardovanjem rafinerije nafte u Rijeci (ona tada nije pripadala teritoriji NDH, pa zato i u savezničkim statistikama piše "Fiume, Italy").
Poslednje u nizu bilo je bombardovanje železničkih instalacija u Varaždinu, 16.03.1945. (proleće).
To je bio kraj bombardovanja ciljeva na teritoriji Hrvatske, ali i ne i na teritoriji Jugoslavije. Poslednji na teritoriji Jugoslavije bombardovan je železnički most kod Dravograda (Slovenija), 5.04.1945.

Naglašavam da je 30.11.1943. bio početak strategijskih bombardovanja. Naime, najstariji zapis koji sam pronašao je bombardovanje nekog cilja u Dubrovniku, 09.10.43. ("P-38's fly sweep between island of Corfu and Dubrovnik"). Ovo je razvrstano u taktička dejstva, koja su izvodile jedinice 12. AF.


2.
Ne mogu da potvrdim ni tvrdnju o:
"640 savezničkih zračnih napada na hrvatske gradove i mjesta na kopnu i otocima".
Čak i kada napad na svaki cilj brojim kao poseban napad (npr., napad 19.02.1945. na četiri cilja u Puli brojim kao četiri bombardovanja), dobijem zbir od 111.
U 111 uračunavam čak i neuspešni napad na Zagreb 06.12.1944., kada nisu bacili bombe, a izgubili su jedan avion.
Dalje, kada dodam sve što je tada bilo u sastavu NDH i Italije i nešto pronađenih taktičkih dejstava, još uvek sam ispod 200, što je mnogo daleko od 640.

Pomenutih 111 bombardovanja izvršilo je 2.826 aviona (521 RAF-ov), koji su bacili preko 6.813,9 tona bombi. Oboreno je 20 (1 RAF-ov u Puli, 21.02.1945.).
Samo četiri napada su bila noćna:
- Rijeka - 21.01. i 19.07.1944.;
- Zagreb - 16.10.1944.;
- Vinkovci - 17.10.1944.;
- Pula - 03.03.1945.


3.
Ne mogu da potvrdim ni tvrdnju:
"Najteža razaranja pretrpjeli su Slavonski i Bosanski Brod, Zadar, Šibenik, Split i Vinkovci."

Bilo bi logično.
Oba Broda, zbog rafinerije i komunikacija preko Save (5 vrsta ciljeva bombardovano 21 put, sa preko 2.726 tona bombi).
Zadar/Zara, kao važna pomorska luka (4 dana; 2 cilja; 4 bombardovanja; 97 aviona; 206,3 tone bombi).
Šibenik, kao važna pomorska luka (3 dana; 2 cilja; 3 bombardovanja; 51 avion; 128,7 tona bombi).
Split, kao važna pomorska luka (8 dana; 4 cilja; 9 bombardovanja; 124 aviona; 302,2 tone bombi).
Vinkovci, kao važna železnička raskrsnica (5 dana; 1 cilj; 5 bombardovanja; 161 avion/74 RAF-ova; 465 tona bombi).

Ne znam koji je bio kriterijum, ali podaci govore da su još gore prošli:
Pula/Pola (15 dana; 7 ciljeva; 22 bombardovanja; 649 aviona/101 RAF-ov; 1.625,9 tona bombi; 9 oboreno).
Rijeka/Fiume (13 dana; 5 ciljeva; 17 bombardovanja; 589 aviona/277 RAF-ovih; 1465,6 tona bombi).
Zagreb (15 dana; 3 cilja; 20 bombardovanja; 591 avion/69 RAF-ovih; 1,378,8 tona bombi; 7 oboreno).

Inače, najžešći napad na teritoriji Hrvatske bio je 09.01.1944. kada je 107 američkih bombardera bacilo 319,5 tona bombi na luku u Puli.


4.
Dosta taktičkih dejstava upisano je, npr., kao "Dalmatian coast at...". To je dodatni razlog da se ne upuštam u diskusiju o pojedinačnim podacima kao što je: "Split s okolicom napadnut je 71 put".
Što se mene tiče, da još jednom preciziram svoj stav.
Nisu napadani gradovi. Za napad su određivani konkretni ciljevi.
Konkretno, u Splitu:
- P/A: port area, docks, shipping, warehousing, etc. - pet puta;
- M/Y: marshaling yard - dva puta;
- I/A: industrial area, industrial section of city or town - jedan put;
- T/T (City): city area struck to support army operations - jedan put.


5.
Diskutabilna je i izneta tvrdnja po čijem zahtevu su vršeni napadi (bar ovih 111).
U Davis-ovim tabelama napomena "R" stoji samo uz četiri napada:
- 27.05.1944. - Ražanak;
- 29.05.1944. - Knin;
- 03.06.1944. - Omiš i Split.

Izgleda da je sve ostalo bilo po nekim planovima koje su pravili saveznički generali, pa je verovatno njima upućena rečenica:
"Današnjim pravnim rječnikom to se slobodno može nazvati prekomjerno i neselektivno bombardiranje".

6.
Što se tiče žrtava i štete, za svaku je pohvalu ako je u knjizi napravljena kvalitetna analiza sva tri zasebna sistema, čija se vremenska i prostorna dimenzija u jednom periodu poklapala. Naravno, sistemno-strukturni pristup podrazumeva i analizu njihove međusobne interakcije.

Da podsetim šta sam napisao 16. maja 2010. o tri međusobno povezana sistema.
Sistem broj 1 (deo savezničkog vazduhoplovstva) stvoren je sa ciljem da uništi sistem broj 2 (nemačke i kvislinške snage).
Sistem broj 2 i sistem broj 3 (teritorija, sa gradovima, naseljima i ljudima koji ne pripadaju ni prvom ni drugom sistemu) nalaze se istovremeno na istom prostoru. Sistem broj 2 koristi infrastrukturu sistema broj 3.
Zato je neminovno da dejstvo sistema 1 po sistemu 2 ima posledice i po sistem broj 3.

S obzirom da nisam još završio ni analizu "Sistema 1", smatram da ne mogu argumentovano da govorim o dešavanjima u "Sistemu 3". U svakom slučaju, smatram da je svaka civilna žrtva "nepoželjna", a u svakom ratnom sukobu neprijateljski vojnik može da bude samo "poželjna" žrtva.
Nećemo ovoga puta o tome koliko je žrtva sama doprinela da postane žrtva. To ne izučava Vojna istorija, već Viktimologija.

Iz istog razloga ne mogu da diskutujem ni o šteti nanetoj "Sistemu 3".
Ipak, u takvoj diskusiji treba imati u vidu da su ciljevi većinom bili stacionarni objekti. Bili su vlasništvo "Sistema 3", ali ih je za svoje vojne potrebe koristio "Sistem 2".
Čak i kada je bilo reč o pokretnim ciljevima, nije logično očekivati da neko kaže: "Isterajte to iz naselja na čistinu, pa da onda gađamo i ne pravimo drugima štetu".

Primeri napada u neimenovanim naseljenim mestima na voz (26.02.1945.) i nemačku motorizovanu kolonu (01.04.1945.)






7.
I na kraju, da ne budu zanemareni manji gradovi i naselja, evo Davis-ovog spiska strategijskih bombardovanja (abecedno i sa ispravljenim i prevedenim nazivima):
Baškanova, Carevdar, Čakovec, Drniš, Hlebine, Hum, Imotski, Ivanjska, Karlobag, Kistanje, Knin, Korčula (otok), Metković, Omiš, Osijek, Pula, Ražanak, Rijeka, Sinac (Otočac), Sisak, Split, Šibenik, Varaždin, Vinkovci, Voćin, Vukovar, Zadar i Zagreb.

Na taj spisak mogu da dodam samo delimični spisak taktičkih dejstava: Brač (otok), Dubrovnik, Krka (River), Medak (?), Metković, Ploče, Skradin, Susak (?) i Vela Luka.

Po raznim sajtovima postavljene su neke fotografije strateških bombardovanja, a ima i fotografija taktičkih dejstava (Banova Jaruga, Bjelovar, Dubrovnik, Gospić, Gračac, Lošinj, Žumberak).

Dopuna: 25 Jun 2010 13:00

Zaboravih da napomenem.

Samo u prikazu bombardovanja ciljeva u Hrvatskoj pokušao sam sa računicom da napad na svaki pojedinačni cilj brojim kao jedno bombardovanje.

U svim prethodnim kao jedno bombardovanje računao sam jedan dan u jednom gradu, bez obzira koliko je pojedinačnih ciljeva bilo.
Tako ću da činim i u narednim prikazima.

Smatram da je ovo logičniji princip (bez obzira na okolnost da su pojedine BG mogle da stignu na svoj cilj u nekom gradu u jutarnjim satima, sledeće da dođu do tog grada čak nekoliko sati kasnije, itd.).

Dopuna: 25 Jun 2010 14:12

SKRAĆENI PREGLED BOMBARDOVANJA - BOSNA I HERCEGOVINA, HRVATSKA, SLOVENIJA
(nastavak)


Slovenija

Strategijska bombardovanja ciljeva na teritoriji Slovenije trajala su od 23. januara 1944. do 05. aprila 1945.
Prvo je bombardovan cilj u Mariboru (A/I), a poslednji železnički most kod Dravograda.
Ujedno, on je bio poslednji cilj za strategijska bombardovanja na teritoriji Jugoslavije.

U 50 dana bombardovanja 1.657 aviona bacilo je preko 3.850 tona bombi na ciljeve u 10 slovenačkih gradova i naselja.
RAF je učestvovao u samo 4 noćna napada (Borovnica - 26.09.1944. i Maribor - 23.01.1944., 01.02.1944. i 21.10.1944.)

Amerikanci su izgubili 21, a Britanci 7 aviona.


Broj dana bombardovanja po gradovima (abecedno):
Borovnica - 4
Celje - 4
Dravograd - 5
Jesenice - 1
Legrad - 1
Lese - 1
Litija - 1
Ljubljana - 4
Maribor - 25
Pragersko - 4

U svim gradovima, osim u Mariboru, u jednom danu bombardovan je jedan cilj.
Čak 11 dana u Mariboru je bombardovano više ciljeva (od 2 do 4).
Ako primenimo princip brojanja 1 cilj = 1 bombardovanje (kao kod Hrvatske), dolazimo do zbira od 42 bombardovanja ciljeva u Mariboru.


Ukupan broj aviona / oborenih / tonaža bačenih bombi:
Borovnica 195 / 0 / 510,2
Celje 34 / 0 / 58,5
Dravograd 136 / 0 / 325,6
Jesenice 25 / 0 / 44,5
Legrad 1 / 0 / 2,2
Lese 1 / 0 / 2,0
Litija 1 / 0 / 1,0
Ljubljana 22 / 0 / 43,8
Maribor 1.205 / 28 / 2.780,3
Pragersko 37 / 0 / 83,0

Po broju aviona i količini bačenih bombi najjači napad bio je na železničke instalacije u Mariboru 07.11.1944. (162 aviona; 3 oborena; 390,2 tona bombi).

Na teritoriji Slovenije nije bilo bombardovanja na zahtev partizanskih jedinica.

Nisam još razjasnio četiri misije o kojima nema drugih podataka osim datuma i mesta izvođenja.

Već 25 bombardovanja ciljeva u Mariboru dovodi ga na prvo mesto na listi, ne samo na teritoriji Slovenije, već na celoj teritoriji Jugoslavije.

Pronađene su fotografije o strateškim bombardovanjima Borovnice, Dravograda, Maribora i Pragerskog i fotografije taktičkih napada na ciljeve u Postojni i Svetom vidu kod Cerknice.

* * *
Kraj pregleda po republikama.

Dopuna: 29 Jun 2010 12:15

MALO ZANIMLJIVE STATISTIKE

Pronađeno je 190 datuma napada na ciljeve na teritoriji Jugoslavije.
Statistika je zasnovana samo na podacima o strategijskim bombardovanjima.
Nisu uračunate misije upisane kao "Danube". To su noćne misije miniranja Dunava, koje je izvršavala 205. RAF-ova grupa.
U statistiku su uračunati podaci o 16 datuma upisanih kao "Misc., Yu." i podaci o još 14 lokacija, koje, samo na osnovu imena, ne mogu da razvrstam po republikama.

Dakle, brojke koje slede su minimalne.


Broj napadnutih lokacija u jedom danu:
- 91 put je napadnuta po jedna lokacija;
- 45 puta po 2 lokacije;
- 18 puta po 3;
- 15 puta po 4;
- 7 puta po 5;
- 7 puta po 6;
- 3 puta po 7.

Po broju napadnutih lokacija u jednom danu izdvajaju se datumi:
- 18.11.44. - 8 lokacija (Novi Pazar, Novska, Priboj, Prijepolje, Sarajevo, Sjenica, Višegrad i Zidani Most;
- 07.11.44. - najmanje 9 lokacija (Maribor, Mitrovica, Novi Pazar, Podgorica, Prijepolje, Raška, Sarajevo, Sjenica i nepoznat broj drugih ciljeva formulisanih kao "Misc., Yu");
- 29.05.44. - 10 lokacija (Banja Luka, Bos Krupa, Bos Novi, Drvar, Knin, Livno, Podgorica, Prijedor, Zavalje i Žegar).
Rekord drži 21.11.44., kada je u jednom danu napadnuto 13 lokacija.


Međutim, najveći broj aviona nije se pojavio na nebu Jugoslavije 21., već 7. novembra 1944.
Na taj dan, na ciljeve na teritoriji Jugoslavije više od 440 bombardera bacilo je preko 1.159 tona bombi. Ovi podaci su nepotpuni, jer nema brojki koliko je aviona toga dana napalo ciljeve u Raškoj i Podgorici.

Na drugom mestu je 19.01.45. sa 411 aviona i 873 tone bombi. Od toga samo jedan u napadu na cilj u Zagrebu, a ostali u napadu na Brod.


Taj napad na Brod je bio i najjači pojedinačni napad na jedan cilj.
Istovremeno, on je na prvom mestu po broju izgubljenih aviona u jednom danu (5 aviona).
Tačnije, deli prvo mesto sa 13. februarom 1945. I na taj dan su saveznici izgubili 5 aviona, ali u dva različita napada (3 nad Mariborom i 2 nad Pulom).

Posmatrano po mesecima, najintenzivnija dejstva savezničke strategijske avijacije bila su u septembru 1944. (1.894 aviona, 4.877 tona bombi).
Slede novembar 1944. (1.481 avion, 4.005 tona bombi) i februar 1945. (1.050 aviona, 2.379 tona bombi).

Ali, ovo nisu meseci sa najvećim savezničkim gubicima.
Najviše aviona u jednom mesecu izgubili su u aprilu 1944. (17 aviona). Tek posle toga dolaze novembar 1944. (14 aviona) i februar 1945. (12 aviona).
Izgleda da je samo mart 1945. prošao bez gubitaka.
Izgubili su i najmanje 7 aviona tokom neborbenih misija na teritoriji Jugoslavije.


Noćni napadi su sigurno bili najstrašniji za one koji su se zatekli blizu cilja. Noćne napade je izvodila isključivo 205. grupa RAF-a.

Grad - cilj - broj napada
Borovnica - RR/Via - 1
Brod - O/R - 3
Kraljevo - M/Y - 1
Maribor - A/I - 2
Maribor - M/Y - 1
Niš - M/Y - 1
Niš - Loco/Wks - 1
Novska - M/Y - 2
Pragersko - M/Y - 1
Pula - P/A - 1
Rijeka - Torpedo/P - 1
Rijeka - O/R - 1
Sarajevo - M/Y - 1
Smederevo - O/R - 1
Vinkovci - M/Y - 1
Zadar - P/A - 1
Zagreb - M/Y - 1


I da statistiku završim podacima o jednoj kategoriji napada, čiji značaj mnogi žele da preuveličaju. Među njima nisu retki ni profesionalni istoričari.
Jedni to rade u želji da dokažu da su za žrtve i razaranja najodgovorniji partizani.
Drugi žele da dokažu da su se i četnici trudili i bili na pravoj strani.
Treći ne sagledavaju celinu sistema i samo se povode za prvima ili drugima, itd.

Reč je o napadima svrstanim u kategoriju "R: city-area bombing requested by friendly ground forces or partisans".

Davis je u svojim tabelama u ovu kategoriju razvrstao samo 31 napad.
To je manje od 1% od svih napada savezničke strategijske avijacije na ciljeve na teritoriji Jugoslavije.

U strukturi ciljeva dominira "T/T: tactical targets, usually frontline enemy troops" (23 puta).
Dva puta je upisano "T/T (City): city area struck to support army operations".
Četiri puta je upisano "City". S obzirom da u legendi tabela ne postoji objašnjenje, pretpostavljam da je greška u unosu i da treba da piše "T/T (City)".
Po jednom je upisano "A/F: all airfields, seaplane bases, airdromes, landing strips, etc." i "P/A: port area, docks, shipping, warehousing, etc."

Napomena "R" ne stoji ni uz jedan napad na ostale ciljeve.
Dakle, mostovi, pruge, rafinerije i drugi industrijski kompleksi itd., rušeni su po nekim savezničkim planovima, a ne na nečiji zahtev.

Bez obzira koliko je ko poslao saveznicima telegrama sa spiskom želja, oni su ih ispunili na sledeći način:
- četiri puta - Podgorica;
- tri puta - Mitrovica;
- po dva puta - Novi Pazar, Prijepolje, Sjenica i Višegrad;
- po jedan put - Banja Luka, Bihać, Bosanska Krupa, Bosanski Novi, Drvar, Knin, Livno, Omiš, Peć, Prijedor, Ražanak, Rogatica, Split, Užice, Zavalje i Žegar.


* * * * *
Što se mene tiče, ovo bi bio kraj opšteg izlaganja o savezničkim strategijskim bombardovanjima ciljeva na teritoriji Jugoslavije u WWII.

Već sam više puta naglašavao da su podaci nekompletni i ponekad kontradiktorni.
Zato ću u narednom periodu slobodno vreme više da koristim za traganje za novim podacima. Pre svega, u traganju za kompletnim listama misija jedinica koje su bile u sastavu strategijskih i taktičkih delova MAAF-a.

Svaka pomoć u tome dobro bi mi došla. Pa, ako nešto saznate, makar i slučajno naletite na neki podatak, slobodno objavite.

Naravno, veoma rado ću, kao i do sada, da odgovorim na svako pitanje koje postave članovi Foruma.
I bez novih podataka imam dosta činjenica i fotografija o bombardovanjima lokacija o kojima još nismo diskutovali.


cxfan je već pitao za Maribor.
Zaslužuje da dobije još kompletniji odgovor. I to preko reda.
Uostalom, posle skraćenih pregleda po republikama nema mnogo svrhe da se držim takvog redosleda i po gradovima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

padobranac75 ::@easy

Iako je na redu tek slovo Č (ačak), evo za tebe preko reda (idem abecednim redom, gde je V pri kraju).

Imam jednu lošu i jednu dobru vest.

Loša (samo za tebe): Neće biti priče o Vršcu, jer nisam našao ni jedan podatak.

Dobra (za tebe i za sve ostale): Izgleda da Vršac nije bombardovan u II sv. ratu.

Saveznici nisu u Vojvodini bombardovali ništa istočnije od Alibunara i Ilandže.
Možda je nešto i bilo, ali po značaju nije zavređivalo pažnju autora dva osnovna dokumenta koja citiram.
Za Ruse ne znam. Neko ih je pomenuo na početku teme.

Vršac se pojavljuje u nekim tekstovima, koji pominju zahtev Draže Mihailovića da saveznici bombarduju put Pančevo - Vršac.
Ne znam da li je formulacija preuzeta verodostojno iz originalnog dokumenta, ali zaslužuje komentar.

Put se bombarduje na mestima na kojima vojne motorizovane kolone ne mogu da zaobiđu oštećenje. Inače, nema svrhe. Pokušaj da između Pančeva i Vršca nađeš bar jedno takvo mesto.

Nešto je trulo i ako je zahtev u originalu glasio: "nemačke kolone na putu ...".
Ako neka jedinica patrolira i uoči nemačku kolonu na putu, bombardovaće je i bez Dražinog ili bilo čijeg zahteva.

Ima smisla njegov zahtev da se bombarduju železničke stanice Perković i Slivno, jer su na njima veliki nemački magacini, puni ratnog materijala.
Bez obzira na to koliko dugo je putovala informacija relacijom: Draža - komanda jugoslovenske vojske u Kairu - saveznici, magacini su bili tu i kada su stigli avioni.
Da li bi i nemačka motorizovana kolona još uvek bila negde između Pančeva i Vršca?

Ne, Vršac nije bombardovan čak nisam čuo ni izveštaje da je nadletan avionima. Hvala Bogu na tome.
Jedan od razloga je što je glavna ruta, po mom mišljenju bila savsko.Dunavsko-Moravski koridor... iliti moderni "Koridor 10" koji se ubismo da sagradimo.
Pravac Pančevo-Vršac-Temišvar niej imao nikakvu ulogu sve do 1944 u leto kada Rusi dolaze na granice Rumunije i kada nemci počinju da se povlače, ali su redovno bili pod napadima ruskih šturmovika i srednjih bombardera tako da nije bilo potrebe za strategijskom bombardovanjem.

Štaviše niej bilo većih borbi u Vojvodini sem Sremskog fronta i Drave dok su drugi gradovi uglavnom napuštani ili bez borbi ili uz samoubilačku odbranu lokalnih nemaca iz redova SS.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

@Khaless

Rusi su već pominjani, ali niko da postavi nešto konkretnije o dejstvima njihove avijacije.

Naravno, oni nisu išli do Maribora, Pule, Rijeke... Sigurno nisu imali ni planove ni mogućnosti za strategijska bombardovanja, kao zapadni saveznici.
Ali, u istočnom delu Jugoslavije sigurno je bilo dosta njihovih taktičkih dejstava.

* * *

Kao što sam obećao cxfan-u, evo kompletnijeg odgovora o Mariboru.
Zbog velikog broja bombardovanja i tekst je poduži.
Mnogo je i fotografija. Bilo bi dobro da ih postavim na mestu na kojem ilustruju tekst.
Biće to komplikovano, pa ću da ih postavim u dodatku (moraću čak iz tri puta, ako ne izbacim neke i svedem na najviše 20).


MARIBOR

Napisao sam da su ciljevi u Mariboru bombardovani 25 puta (dana). Podatak je zasnovan na Davis-ovim tabelama.
Naknadno sam pronašao još dva datuma, koje pominju drugi izvori. Hronologija pominje 7. januar 1944., a dve bombarderske grupe na spiskovima misija navode 9. mart 1945.
To znači da je, najverovatnije, bilo 27 dana bombardovanja.

Ostaje isti podatak da je 11 dana u Mariboru bombardovano više ciljeva istovremeno (od 2 do 4).
To znači da se po principu brojanja 1 cilj = 1 bombardovanje (kao kod Hrvatske), zbir od 42 bombardovanja povećava na 44.

U napadima, koji su počeli 23.01.1944. i, sa prekidima, trajali do 01.04.1945., učestvovala su 1.102 američka i 103 britanska aviona. Oboren je 21 američki i 7 britanskih. Bacili su ukupno oko 2.800 tona bombi.


1.

Prvi u nizu bio je napad 7. januara 1944. Bar tako piše u bazi 2. bombarderske grupe, u kojoj je spisak pilota 34 aviona, čiji je cilj toga dana, na 118. misiji BG, bio u Mariboru.
Šta je bio tačan cilj pojašnjava zapis iz Hronologije borbenih dejstava: "B-17's, with P-38 escort, bomb an aircraft factory at Maribor and a torpedo factory at Fiume".

Nažalost, postoji razlog za sumnju u tačnost ovog podatka. U dosadašnjoj diskusiji o bombardovanjima već smo otkrili jednu grešku u ovoj bazi podataka. U njoj je upisan netačan podatak da su 20.12.1943. bombardovali cilj u Beogradu.


2.

Zato je možda tačan Davis-ov podatak da je prvi bio noćni napad 23. januara 1944., kada je 18 RAF-ovih aviona bacilo 28 tona bombi na cilj označen kao objekti avio-industrije. Nemci su oborili dva aviona.


3 - 4.

Dalje, Davis tvrdi da su isti cilj bombardovali Amerikanci 30. januara (22 aviona, 66 tona bombi) i ponovo Britanci 01. februara (25 aviona, 41 tona bombi, jedan oboren).

Problem je što ove podatke ne potvrđuju Hronologija i liste misija bombarderskih grupa.
Nema ni fotografija sa misija, osim jednog RAF-ovog izviđačkog snimka.

[vidi dodatak: Maribor, 02.02.44. (RAF-ov izviđački snimak)]


5.

Prema Davis-ovim podacima, usledila je višemesečna pauza. Prekinuta je manjim bombardovanjem železničkih instalacija i mostava 13. oktobra 1944. (2 aviona, 4,5 tona bombi).
Nije pronađen podatak iz koje su jedinice bili ti avioni, a bombardovanje ne potvrđuje ni Hronologija.


6.

Sutradan, 14. oktobra, iste ciljeve bombardovala su 54 aviona sa 135 tona razornih i 14 tona zapaljivih bombi. Toga dana Nemci su oborili 4 aviona.
U bombardovanju su učestvovale 98. i 450 BG.

Priložene fotografije pokazuju da se ni podaci sa sajtova bombarderskih grupa ne mogu prihvatiti kao apsolutno tačni. Naime, u spisku misija 450. BG piše da su 14.10.1944. izveli svoju 156. misiju. Na fotografijama, koje su prilagali u okviru zvaničnih izveštaja sa misija, jasno je obeleženo da im je to bila 152. misija.

[vidi dodatak: Maribor, 14.10.44. , 450 BG]


7.

Pod datumom 17.10.1944. Hronologija kao cilj navodi "... railroad bridge at Maribor ...".
Taj dan 455. BG upisuje kao svoju 135. misiju.
Bombardovanje potvrđuju i Davis-ove tabele:
- T/T: 1 avion, 3 tone bombi;
- M/Y (Maribor/Southwest): 17 aviona, 1 oboren, 42 tone bombi;
- RR/Br: 17 aviona, 41,5 tona bombi.


8.

Već sledeći napad na železničke instalacije izvršen je 21. oktobra.
Bila je to noćna misija 205. grupe RAF-a. Napad je izvelo 60 aviona sa 181 tonom bombi. Među njima bili su i avioni iz 31. ili 34. eskadrile SAAF pridodate juna 1944. 205. grupi.


9 - 14.

U novembru 1944. železničke instalacije su bombardovane čak 6 puta.

Davis navodi dva datuma, koje ne potvrđuju drugi izvori:
- 1.11.1944.: 1 avion, 2 tone bombi (9. napad);
- 5.11.1944.: 1 avion, 2,5 tone bombi (10. napad).

Jedanaesti napad (treći novembarski), koji navodi Davis, bio je 6.11.1944. (26 aviona, 1 oboren, 76,5 tona bombi).
Ovaj napad potvrđuje i Hronologija: "... alternate targets of Maribor, marshalling yard ..."

Najjači napad je bio 7. novembra (12. napad), kada su 162 američka bombardera bacila 390 tona bombi. Tri su oborena.
Između ostalih, učestvovale su: 2, 301., 463. i .483. BG.

U Hronologiji o tom danu piše:
"550+ B-17s and B-24s attack Maribor and Alipasin Most, and troop concentrations at Novi Pazar, Sjenica, Prijepolje, and Mitrovica, 124 P-38s strafe troop concentrations at Podgorica and roads and railroads near Raska, between Visegrad-Prijepolje-Sjenica and from Sjenica to Novi Pazar."

Jačinu napada dokumentuju ogromni oblaci dima na nekoliko fotografija, koje je toga dana snimila 301. bombarderska grupa.

[vidi dodatak: Maribor, 07.11.1944., 301. BG]


Posle samo 10 dana, 17. novembra, 30 aviona bacilo je na železničke instalacije 70,2 tona bombi (13. napad). Jedan je oboren.
Ovaj datum su na spiskove svojih misija stavile 455. i 456. BG, a naveden je i u Hronologiji.

Dva dana kasnije, 19. novembra, usledio je 14. napad (6. novembarski).
Hronologija pominje Maribor pod tim datumom (... and Maribor, marshalling yards, plus several scattered targets of opportunity ...), a Davis navodi podatke o 23 aviona i 39,5 tona bombi.


15.

Petnaesti napad bio je 6. decembra 1944., sa 55 aviona i 110,5 tona bombi. Dva su oborena.
Osim Davis-a napad potvrđuje još dva izvora:
- Hronologija ("... attack marshalling yards ... Maribor ...") i
- fotografija sa 144. misije 461. BG, 6. decembra 1944.

[vidi dodatak: Maribor South Marshalling Yard, 06.12.44., 144. misija 461. BG]


16.

Bombardovanje 19. decembra potvrđuje Davis (M/Y, 49 aviona, 1 oboren, 96 tona bombi) i spiskovi misija 465. i 485. BG.
Hronologija ne pominje Maribor pod ovim datumom.


17.

Samo osam dana kasnije, 27. decembra, usledio je napad oko koga su saglasna sva tri citirana izvora.
Davis: Maribor/Main, M/Y, 65 aviona, 160 tona bombi;
Hronologija: "B-17s and B-24s bomb ... and Maribor ...";
Spiskovi misija bombarderskih grupa: 464., 465. i 485.


18.

Usledila je pauza do 31. januara 1945., kada je železničke instalacije bombardovalo 9 aviona, sa 17 tona bombi.
Ovaj datum potvrđuje i Hronologija, a prema spisku misija 485. BG bila je to njihova 129. misija, kombinovanog bombardovanja (Maribor - Marshalling Yards, Moosbierbaum, Austria - Oil Refinery).


19.

Serija od četiri februarska bombardovanja počela je 13. februara 1945. Ovaj datum pominju tri izvora.

Davis navodi tri cilja:
- Maribor / Loco/Wrks, 20 aviona, 30 tona bombi;
- Maribor / M/Y, 15 aviona, 35,5 tona bombi;
- Maribor/South / M/Y, 118 aviona, 3 oborena, 215,5 tona bombi.

U Hronologiji piše: "In the Vienna area of Austria, 640+ B-17s and B-24s with fighter support hit the S ordnance depot, S and SE goods and 2 at Zagreb and 2 at Maribor, the Pula harbor, the Maribor locomotive depot and rolling stock repair shops, and several targets of opportunity."

Maribor navode na spiskovima misija 455., 456., 459., 461. i 484. BG.
Malo zbunjuje fotografija 301. BG. Za taj dan upisali su misiju na Beč.
[vidi dodatak: Fotografije 301. i 641. BG]


20.

Sva tri izvora potvrđuju i bombardovanje 14. februara.

Davis sada navodi četiri cilja:
- Maribor / M/Y, 4 aviona, 8 tona bombi;
- Maribor/South / M/Y, 64 aviona 160,7 tona bombi;
- Maribor/Main / M/Y, 5 aviona, 7,8 tona bombi i još jednom
- Maribor/South / M/Y, 6 aviona, 11,5 tona bombi.

U Hronologiji je zapisano: "500+ B-24s and B-17s bomb ... Celje, Maribor, and Zagreb, ; and several scattered targets of opportunity; P-38s also bomb the Moosbierbaum refinery and Maribor marshalling yard ...".

Na jednom spisku misija 459. BG uz ovaj datum naveden je i Maribor.
Na spisku je i misija 483. BG.

[vidi dodatak: Bombardovanje železničke stanice Maribor, 14.02.1945.]


21.

Datum, 15. februar navodi samo Davis (RR, 1 avion, 2,5 tone bombi). Nema ga u Hronologiji ni u spiskovima misija.


22.

Oko 19. februara saglasni su Davis i Hronologija.
Davis: Depots, 6 aviona, 12 tona bombi;
Hronologija: "marshalling yards at Maribor, ... shipyards in Fiume, Italy; and the Pula, harbor and military installations."

Osim fotografija sa februarskih misija strategijskih bombardera, britanski Imperial War Museum čuva fotografiju napada na voz u okolini Maribora u februaru 1945.

[vidi dodatak: Maribor, 03.02.45., RAF-ov napad na voz]

Australian War Memorial u svojoj kolekciji čuva sliku napada na nemačku motorizovanu kolonu.

[vidi dodatak: Maribor, februar 1945., napad na nemačku motorizovanu kolonu]


23.

Serija martovskih bombardovanja 1945. započeta je već 1. marta jakim napadom na železničke instalacije, uključujući i naročito jako bombardovanje depoa za održavanje i popravku lokomotiva.

Davis navodi podatak da je 116 aviona bacilo 245 tona bombi i da je jedan avion oboren.
Hronologija pominje "marshalling yards at Jesenice and Maribor".
Bombardovanje potvrđuju i spiskovi misija četiri bombarderske grupe (301., 455., 456. i 459 BG).

Interesantno je da je 455. BG u svom spisku misija za 1. mart 1945. zabeležila da je izvršila 207. i 208. misiju. Dakle, nad Mariborom dve misije u istom danu.


24.

Za 4. mart 1945. Davis navodi dva cilja - Loco/Wks i M/Y. Ukupno 44 aviona i 83,5 tona bombi.
Hronologija ne pominje Maribor uz ovaj datum, a nema ga ni u pronađenim spiskovima misija.


25.

Postoji mogućnost da je u Davis-ovim tabelama pogrešno upisan datum 4. mart 1945.
Naime, pod datumom 8. mart upisani su identični podaci (ciljevi, broj aviona, količina bombi, broj oborenih aviona).
Razlika je u tome što 8. mart potvrđuje Hronologija ("…locomotive depot at Maribor …") i spisak misija 450. BG. Oni su upisali da im je na 235. misiji sekundarni cilj bio u Mariboru.
Pronađena je i jedna fotografija 450. BG, sa datumom 8. mart 1945.

[vidi dodatak: Maribor, 08.03.45., 450 BG]


26.

Davis i Hronologija ne pominju Maribor uz datum 9. mart 1945.
Međutim, na spiskovima misija 98. BG navodi da jeo je na 391. misiji cilj bio Maribor Loco Depot i Wagon repair a 450. BG da je na 236. misiji bombardovala Maribor Marshalling Yards.


27.

Strateška bombardovanja Maribora završena su 01.04.1945., kada je 125 aviona iz 2., 301., 463. i 483. BG bacilo 364,5 tona bombi na železnički most. Oborena su dva iz 483. i jedan iz 463. BG.
Osim Davis-a i bombarderskih grupa ovo bombardovanje potvrđuje i Hronologija ("... bomb the Maribor, railroad bridge, ...")

Dve fotografije koje slede nisu označene, pa se ne može pouzdano tvrditi kog datuma su snimljene.

[vidi dodatak: Maribor, nepoznat datum, 450 BG]

* * *

Hronologija pominje Maribor još jednom, pod datumom 12. april 1945.

"Twelfth AF: LBs, during 11/12 Apr, hit Po R crossings, MBs, restricted by low clouds, bomb approaches to Maribor bridge, hit tgts along Brenner rail line, and spt British Eighth Army in Argenta area. FBs attack NE Italian railroad lines, including fuel dumps and comm tgts in Po Valley."

Koliko ja razumem ovaj pasus, zbog niske oblačnosti nije bilo bombardovanja mostova u Mariboru.

Dopuna: 02 Jul 2010 13:24


MARIBOR - fotografije

Maribor, 02.02.44. (RAF-ov izviđački snimak)



Uz ovu fotografiju stoji komentar:
RAF Museum
Object Title: Maribor, aero engine, vertical reconnaissance photograph of, 35 miles south south east of Graz, 2 February 1944
Object Description: Maribor, near Graz, vertical view, showing bomb craters.
Full Classification: MONOCHROME PRINT/MONOCHROME PHOTOGRAPH {See Scope Note}/PHOTOGRAPH/PHOTOGRAPHIC/Classifications
Named Collection; Mr Charles Sims Collection
Place: Maribor/(Towns and Cities)/Yugoslavia, 1929-1992 {See Scope Note}
Subject Concept: 1939-1945; Photographic Reconnaissance; Factories; Bomb Damage; Targets; Aero Engine Industry
Object Location (C=Cosford, H=Hendon, S=Stafford): H...
Department: Photographs
Object Number: PC72/202/132


Maribor, 14.10.44. , 450 BG






Maribor, 07.11.1944., 301. BG










Maribor South Marshalling Yard, 06.12.44., 144. misija 461. BG




Fotografije 301. i 641. BG







Bombardovanje železničke stanice Maribor, 14.02.1945.




Maribor, 03.02.45., RAF-ov napad na voz



Komentar uz sliku:
Imperial War Museum
Photo Number: C 4979
Photographer: No. 249 Squadron RAF
Title: ROYAL AIR FORCE: ITALY, THE BALKANS AND SOUTH-EAST EUROPE, 1942-1945.
Collection No.: 4700-11
Description: Still from camera gun footage shot from a North American Mustang Mark III of No. 249 Squadron RAF, during an attack on a goods train near Maribor, Yugoslavia. Steam escapes from the locomotive's boiler as cannon fire from the Mustang scores a direct hit.
Date: 3 February 1945


Maribor, februar 1945., napad na nemačku motorizovanu kolonu



Komentar uz sliku:
Australian War Memorial
ID Number: SUK13809
Physical description: Black & white
Summary: Maribor, Yugoslavia. C. 1945-02. German road transport being attacked by a Balkan Air Force P51 Mustang aircraft. The Germans, who have leapt from their vehicles, can be seen trying to take cover, one on the left of the house, three just beyond it, and one near them, beside the tree.
Copyright: Status to be assessed


Maribor, 08.03.45., 450 BG




Maribor, nepoznat datum, 450 BG





Nadam se da će cxfan biti zadovoljan odgovorom.

Odoh da sređujem podatke, dok neko ne postavi novo pitanje.

* * *
Neko od urednika mogao bi da prebaci slike sa istim naslovom u više kolona. Ja nisam siguran da to znam, dok ne vidim kako je urađeno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Pozdrav!
Evo da se priključim temi.
Upravo sam u 4. mjesecu ove godine, zajedno sa još dva autora, objavio knjigu o stradanjima Senja u Drugom svjetskom ratu. Ostala moja dva autora nažalost su pokojni, jedan je umro tijekom rada na knjizi, a drugi neposredno poslije objavljivanja knjige. Oni su bili živi svjedoci drugog svjetskog rata i bez njihove pomoči teško da bi ova knjiga mogla nastati u obliku kojem je objavljena.
Knjiga SENJ – stradanja u Drugom svjetskom ratu svojevrsna je povijesna fotomonografija koja govori o stradanju Senja u Drugom svjetskom ratu. Knjiga je podijeljena na tri cjeline:
1. dio donosi kronološki prikaz njemačkih i savezničkih bombardiranja grada te sadrži poseban prilog o savezničkom bombardiranju Senja.
2. središnji dio, podijeljen na 7 poglavlja, sustavno i kontinuirano, u jednoj zamišljenoj šetnji kroz porušene gradske ulice, prikazuje zabilježene strahote razaranja grada.
3. dio na dinamičan, ponekad i dramatičan način, u pravilu kronološki, prikazuje raznovrsne vojske što su tijekom Drugoga svjetskog rata djelovale u Senju.

Bombardiranje Senja zrakoplovima u Drugom svjetskom ratu ni nakon ove knjige neće biti do kraja razjašnjeno, samo će biti nešto potpunije istraženo nego što je to bilo dosad. Poglavito se to odnosi na saveznička bombardiranja o kojima smo prikupili više podataka. S obzirom na tu okolnost potrebno je napomenuti da su saveznička bombardiranja, iako puno učestalija, gradu nanijela manje štete i žrtava nego što su to učinili njemački zrakoplovi u samo dva dana bombardiranja.
Posebnu su značajnost ovoj knjizi dala svjedočenja, kao i fotografije, koje su nam ustupili sami sudionici zračnih napada na Senj u Drugom svjetskom ratu. Tako su nam se javili ljudi od nekih 88, 90 godina koji su sudjelovali u napadima. Ukupno je iz raznih izvora prikupljeno 10 fotografija snimljenih iz aviona koji su bombardirali Senj. U središnjem dijelu ima preko 100 slika ruševina, a na kraju još nekih 40 fotografija različitih vojski slikanih u Senju.

NJEMAČKO BOMBARDIRANJE GRADA SENJA 1943. GODINE
15. rujna 1943. g. neznatna oštećenja

7. i 8. listopada 1943. g. To je bilo najjače i najstrašnije bombardiranje Senja u Drugom svjetskom ratu. Nije zabilježeno u koliko su navrata njemački zrakoplovi bombardirali Senj i koliko je bilo ukupno zrakoplova. Poimenično je utvrđeno 48 poginulih osoba. Međutim, točan broj poginulih nikada se neće moći utvrditi.

9. listopada 1943. g. njemački zrakoplovi nastavili su bombardiranje na senjskom području.

SAVEZNIČKO (ANGLO-AMERIČKO) BOMBARDIRANJE GRADA SENJA 1944. I 1945. GODINE
15. srpnja 1944. g. savezničke snage prvi put su bombardirale grad Senj. Potopljen je parobrod Slavija na Beloj rivi i vojnički brod. Izgorjela je kuća na obali u vlasništvu obitelji Scarpa (Košare).

14. kolovoza 1944. g. zapaljeni su carski magazini i potopljene dvije veće bracere.

18. rujna 1944. g. grad je bombardiran, ali bez veće štete.

10. i 12. listopada 1944. g. Teška bombardiranja savezničkih zrakoplova. U bombardiranju je srušen Biskupski dvor. Pogođena je klaonica na Škveru te kuće Josipa Papića i Ivana Tomljanovića Dade. Pogođena je i kuća između Doma sv. Terezije i Biskupskog dvora. Poginulo je više osoba. Prilikom napada na usidrene brodove u senjskoj luci srušen je saveznički zrakoplov tipa Beaufighter. Pogođena su još dva zrakoplova.

4. studenoga 1944. g. šest savezničkih zrakoplova bombardiralo je Senj. Poginula je jedna osoba.

18. siječnja 1945 .g. grad je bombardiran u četiri navrata. Izbačeno je 60 – 80 bombi. Poginule su tri osobe.

2. veljače 1945. g. 12 zrakoplova u dva navrata napalo grad. Oštećena je crkva svete Marije na Artu.

4. i 5. veljače 1945. g. grad je bombardiran u dva navrata.

7. veljače 1945. g. grad je bombardiran u tri navrata s ukupno dvanaest zrakoplova. Oštećene su zgrade na Malim vratima, Velika placa i Ožegovićianum. Mnogo je bombi palo na zapadni dio grada, Škver i oko Biskupskog dvora. Srušeno je nekoliko kuća, oštećena je Plovanija (župni dvor) te ponovno Katedrala.

8. veljače 1945. g. bombe su pale na Kolan.

13. veljače 1945. g. bombardiranje grada uzrokovalo je manja oštećenja.

20. veljače 1945. g. uslijedilo je vrlo jako bombardiranje. Senj je bombardiran u dva navrata s ukupno 23 zrakoplova. Bombe su pale na luku, park Art i Lopicu. Poginule su dvije osobe.

24. veljače 1945. g. bombe su padale na Nehaju. Tvrđava Nehaj neznatno je oštećena s istočne strane.

Knjiga Senj – stradanja u Drugom svjetskom ratu ima težište na slikama razrušenog Senja, a uvodni dio iako predstavlja novost u saznanjima ipak ostaje na razini osnovnih informacija, za više od toga nije bilo vremena jer su rokovi za izdavanje knjige bili definirani, a koncepcija knjige oslanjala se na slike, a ne na tekst. Inače sam pravnik po profesiji i za ovu tematiku sam se zainteresirao prije otprilike tri godine. I dalje smatram da bombardiranja grada Senja još uvijek mogu biti bolje istražena nego što je to učinjeno u spomenutoj knjizi tako da sa istraživanjem želim nastaviti i dalje.
Ukoliko netko ima kakav prilog ili saznanja u vezi toga cijenio bih svaki doprinos po tom pitanju. Ono što je padobranac 75 postavio u vezi Maribora doista je impresivno.
U prilogu donosim nekoliko slika iz knjige.
Pozdrav,
Mislav Bilović

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Dobrodošao cyber2000.

Imam dosta prikupljenih podataka i o drugim gradovima, ne samo o Mariboru. Pokušavam da ih, pre objavljivanja na ovoj temi, još jednom proverim i dopunim.

Evo malog doprinosa tvom istraživanju ratnih događanja u Senju. Ali, pre fotografije i datuma koji ne navodiš, malo komentara.
Oni ilustruju složenost istraživanja ovih događanja, koja, kako i sam kažeš: "… ni nakon ove knjige neće biti do kraja razjašnjeno, samo će biti nešto potpunije istraženo nego što je to bilo dosad."

Bilo bi dobro da možemo da pročitamo tvoju knjigu. Ako je to komercijalno izdanje, ne očekujem da se u skorije vreme pojavi u knjižarama izvan Hrvatske. Po opisu vidim da ste vas trojica uložili veliki trud. Objavi bar izvore koje ste koristili za prikupljanje podataka.

Posebno bih prokomentarisao tvoju konstataciju: "da su saveznička bombardiranja, iako puno učestalija, gradu nanijela manje štete i žrtava nego što su to učinili njemački zrakoplovi u samo dva dana bombardiranja."

Ona mi je posredni dokaz da sam u pravu kada u ovoj diskusiji uporno insistiram na pravljenju razlike između bombardovanja "gradova" i "ciljeva u gradovima". Pogledaj moje tekstove na prethodnim stranicama i da ne ponavljam ono što sam već napisao o višeslojnoj slagalici.
Tvoja rečenica mi je i još jedan dokaz za zaključak koji sam već napisao u ovoj temi. Nemačko vazduhoplovstvo je bombardovalo gradove. Savezničko vazduhoplovstvo je imalo precizno definisane ciljeve (koji su najčešće bili u gradovima).

Ne insistiram na ovoj razlici zbog toga što sam, kako bi neko mogao pogrešno da zaključi, "veliki obožavalac" saveznika. Ne želim ni da ih amnestiram za žrtve i štetu koju su naneli. Posebno ne za ono što su uradili u najnovijoj istoriji ovih prostora.

Insistiram zato što ne želim da budem pristrasan i neobjektivan. Zato se zalažem za analizu zasnovanu na celovitom i sistemskom pristupu, koji jedini može da nas odvede najbliže istini, odnosno, kako i sam kažeš: "samo će biti nešto potpunije istraženo nego što je to bilo dosad".
(Nadam se da, kao pravnik, u ovoj rečenici možeš da prepoznaš stav rodonačelnika kriminalističke nauke na ovim prostorima - pokojnog prof. dr Vladimira Vodinelića.)


Ako si čitao prethodne stranice, video si da se podaci koje postavljam na ovu temu primarno odnose na strategijska bombardovanja. Trudim se da sva bombardovanja o kojima nađem podatke razvrstam na strategijska i taktička. Mada, onome kome padne bomba na kuću sasvim je svejedno kojoj je vrsti pripadalo.

Početak istraživanja bile su tabele koje je napravio Richard G. Davis, kao prilog svoje knjige "Bombing the European Axis Powers A Historical Digest of the Combined Bomber Offensive 1939–1945".
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
U tim tabelama Davis ne pominje Senj.

Njegove podatke proveravao sam i dopunjavao iz drugih izvora.

Jedan od njih je i "AAF Combat Chronology".
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Hronologija pominje Senj (Senje) samo pod datumom 25.06.1944. - "Fifteenth AF: ... 1 ftr gp strafes tgts along Fiume-Senje road and at other points on Istrian peninsula."

Značajan izvor podataka je i sajt [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] Sadrži mnogo deklasifikovanih dokumenata. Nažalost, izgleda da su u formi mikrofilmova i nisu direktno dostupni na internetu. Ali mogu po određenoj proceduri da se dobiju.
I ovaj izvor pominje Senj samo jednom, odnosno da poseduje dokument "ENEMY FLAK REPORT, SENJ, YUGOSLAVIA".

Sledeći izvor bile su mi liste misija bombarderskih grupa, koje su učestvovale u strategijskim bombardovanjima (objavio sam linkove).
Na pronađenim spiskovima ne pominje se Senj.
Još nisam pronašao spiskove svih bombarderskih grupa, ali njihovi podaci treba da se poklapaju sa Davis-ovim tabelama.

Zaključak bi bio da ciljeve u Senju nisu bombardovale jedinice koje su činile bombarderski deo MASAF-a (Mediterranean Allied Strategic Air Force).

Međutim, MASAF je u svom sastavu imao i lovački, odnosno lovačko-bombarderski deo (avioni P-38, P-47 i P-51). Zadatak im je bio da prate i štite teške bombardere (B-17 i B-24) i da mitraljiraju ili bombarduju ciljeve koji nisu "rentabilni" za teške bombardere. Npr., kao u citiranom zapisu iz Hronologije - 25.06.1944. na putu Rijeka-Senj.
Ni za ove jedinice nisam još pronašao sve spiskove misija.
S obzirom da su bili u formacijskom sastavu strategijske avijacije, smatram da i njihove akcije treba razvrstati u strategijska bombardovanja.

Dakle, moguće je da su ciljeve u Senju bombardovale jedinice koje su činile lovački, odnosno lovačko-bombarderski deo MASAF-a.
Još sam daleko od proučavanja dejstava ostalih delova MAAF-a (Mediterranean Allied air Force). A moguće je da su se i oni pojavljivali na ovim prostorima. Organizacionu šemu sam objavio na ovoj temi.

Naravno, u svom istraživanju nisam preskakao ni jedan izvor na koji sam "naleteo".
Pretraživanje po internetu otežava znatan broj slovnih i drugih grešaka, pa i kontradiktornosti u podacima.

Primer kontradiktornosti je i fotografija koju čuva Australian War Memorial.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]



Uz sliku je komentar:
"Summary: Lussin Island, Yugoslavia. 1945-01-11. Smoke rising from targets after an air attack at Senj by South African Air Force rocket-firing Beaufighter aircraft of the Balkan Air Force."

Po tom tekstu, slika bi trebao da prikazuje napad na cilj na otoku Lošinj, a pominje i Senj, koji je na dalmatinskoj obali, 60 kilometara severoistočno od Lošinja.
U prvom trenutku bio sam u dilemi: Lošinj ili Senj. Na otoku Lošinj nisam pronašao lokaciju koja se uklapa u ovu sliku. Međutim, i današnja konfiguracija pristanišnih dokova u Senju dobro se uklapa u snimak iz 1945.

I ovo je strategijsko bombardovanje. Naime, delovi SAAF-a prebačeni su juna 1944. u sastav 205. grupe RAF-a, koja je sa 15. AF činila MASAF.

Ako u daljem traganju naletim na još nešto o Senju - javljam.

padobranac75

Dopuna: 09 Jul 2010 11:54

Mali dodatak za podatke g. Bilovića.

Beaufighter (serijski broj NT997), koji je oboren 10.10.1944., bio je iz 19. Sqn SAAF.
Nisam pronašao ni jedan podatak da je ta jedinica ikada bila u sastavu snaga za strategijska bombardovanja.

Zaključak bi bio da je ovo bombardovanje izvedeno po nekim taktičkim planovima.
Možda nešto više može da se sazna ako se pođe u pretragu od podatka o posadi (F/Lt Vance | Lt Medalie) i napomene uz ovaj slučaj ("dived into the see attacking KT ship at Senj; Lt M. MIA").

Inače, Senj je bio mesto pada još tri aviona. Datumi se ne poklapaju sa navedenim datumima.

Za nemački Ju 52/3m ne piše da li je pogođen u napadu na Senj ili je pogođen 27.9.1943. na nekom drugom mestu, pa se srušio kod Senja.

P-38 iz 14. lovačke grupe srušio se kod Senja 10.5.1944. Po upisanoj napomeni, za njega je jasno da je oštećen na drugom mestu ("Escort to Wiener Neustadt, M/F on right eng before reaching Austrian border, tried to return, a/c caught fire, b/o NW of town").

Treći avion je Hurricane IV RP iz No 6 Sqn. On se srušio 21.7.1944. Na osnovu napomene ne može da se zaključi da li je napadao cilj u Senju ili mu se Senj našao na pravcu odlaska na zadatak ili povratka u bazu.

Nešto je jasnija situacija sa dva aviona koja su se srušila na otoku Prvić.

Za Beaufighter (14.8.1944.) u napomeni piše: "hit by flak attacking Senj harbour; ditched 2 m S Prvic I".
Uz Hurricane IV (8.4.1945.) je napomena: "Hit by 40 mm AA attacking E boats in Senj harbour; oil leak;b/o from 800 over the island; no dinghy observed; acft washed on coast".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@padobranac75

Citat:S obzirom da su bili u formacijskom sastavu strategijske avijacije, smatram da i njihove akcije treba razvrstati u strategijska bombardovanja.

NE, ovo nikako ... ovi napadi lovaca u sklopu 15th AF nikako se nemogu svrstati u strategijsko bombardovanje, mislim da bi to bila velika greška.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prema prikupljenim saznanjima u knjizi sam objavio:

...U sastavu 254. WING-a, između ostalih, nalazili su se srednji bombarderi Martin Marauder (B-26) i Lockheed PV1 i PV2 Ventura te jurišni lovac Bristol Beaufighter X za koje je zrakoplove prema prikupljenim saznanjima utvrđeno da su sudjelovali u zračnim napadima na Senj u Drugom svjetskom ratu. Navedeni zrakoplovi bili su u sastavu sljedećih eskadrila:

16. Squadron South African Airforce (SAAF) – zrakoplovi Bristol Beaufighter X
19. Squadron South African Airforce (SAAF)- zrakoplovi Bristol Beaufighter X
25. Squadron South African Airforce (SAAF)- zrakoplovi Lockheed Venturas i Martin Marauder (B-26)
39. Squadron Royal Air Force (RAF) - zrakoplovi Bristol Beaufighter i Martin Marauder (B-26)

Osim navedenih, u istoimenoj bazi bile su smještene i dvije talijanske eskadrile (132° Gruppo i 28° Gruppo Stormo Baltimore) i jedna grčka eskadrila (13th Hellenic Squadron) srednjih bombardera Martin 127 Baltimore čiji su zrakoplovi sudjelovali u mnogim zračnim napadima na području bivše Jugoslavije, kao i u napadima na gradove na našoj obali, pa je moguće i na Senj, ali isto se ne može utvrditi sa sigurnošću.
Senj su možda napali i zrakoplovi 351. ili 352 (Y) squadrona RAF-a s partizanskom posadom, koji su se u jesen 1944. g. počeli koristili zrakoplovnom bazom na Visu. Naime, zabilježeno je da su 23. listopada 1944. g. zrakoplovi 352 (Y) squadrona RAF-a napali Jablanac kraj Senja i uništili jednu brodicu.

Mislav

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ne znam dal je bilo. Bombardovanje Banjaluke 11 aprila 1941. i 26. i 27. septembra 1944.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

@gorozup

Možda si u pravu da ovo nije strategijsko bombardovanje. Može ovo da bude i taktičko.
Ranije sam napisao da pretpostavljam da je Davis-ov osnovni kriterijum za razvrstavanje bio – po kojim planovima je nešto rađeno. To je logično.
Sve što je rađeno po strategijskim planovima, izvršavaju jedinice iz sastava MASAF-a i – razvrstava se u tu kategoriju. Pri tome, nije bitno da li cilj napada istovremeno 410 aviona (Brod 19.01.45.) ili samo jedan avion (u Davis-ovim tabelama ima mnogo takvih primera).

U ovom slučaju problem je što u komentaru uz fotografiju ne piše koja je jedinica izvršila ovo bombardovanje.
SAAF još nisam dovoljno proučio. Ali, proučavajući RAF-ovu 205. grupu, našao sam podatak da im je, iz sastava taktičkih snaga, juna 1944. pridodat deo jedinica SAAF („31 and 34 (SAAF) Squadrons. Joined 205 Group in June 1944. Both equipped with Liberator VIs and operating from Celone.“).
Dakle, od tada, pa do kraja rata, SAAF je delovao i u strategijskoj (MASAF) i u taktičkoj grupaciji (MATAF).

Dalje, ako pogledaš sliku i podatke o tipu aviona (Beaufighter), videćeš da ovo nije napad klasičnih, čisto lovačkih aviona.
Osnovna namena aviona Bristol Beaufighter je bila da bude torpedni bombarder. Ali, mogao je da bude naoružan i bombama i raketama.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

U svakom slučaju, dok ne saznamo još neki detalj, ovaj napad ne možemo da sa sigurnošću razvrstamo.
Ako je to bila neka od eskadrila koje navodi cyber2000, verovatno je bilo taktičko. Ne znam kojim su grupacijama pripadale, ali znam da nisu bile u sastavu MASAF-a.

* * *
@majsta

Nemam podataka o nemačkom bombardovanju Banja Luke.
Možda će neko da pokrene temu i o drugim bombardovanjima u Drugom svetskom ratu. Ova tema se ograničava samo na saveznička.

Banja Luka

Prema Davis-ovim tabelama ciljevi na teritoriji Banja Luke bombardovani su 6 puta. Od toga:
- 4 puta je bombardovan aerodrom (6. aprila, 30. juna [50. misija 463. BG], 07. i 08. jula 1944.),
- taktički ciljevi jednom (29. maja 1944., na zahtev partizanskih jedinica [R: city-area bombing requested by friendly ground forces or partisans]) i
- ciljevi u Gradu jednom (31. januara 1945. po pravilu "O: opportunity city-area bombing, conducted by individual formations and crews following initiative granted by AAF or RAF policy").

U tim napadima 68 aviona 15. AF bacilo je 158 tona bombi.

Hronologija pominje bombardovanja 29. maja i 30. juna. Banja Luku pominje i pod datumom 28. maj 1944., ali u kontekstu bombardovanja nemačkih snaga na komunikacionim linijama u rejonu Knin-Bihać-Banja Luka. Ne pominje Banja Luku uz ostale datume koje navodi Davis.

Da ovo nije kraj priče o Banja Luci dokazuje prva fotografija, koju je postavio majsta.
Nju čuvaju jedan britanski i jedan australijski muzej.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Obratite pažnju.
Uz istu sliku Imperial War Museum navodi datum 27.09.1944, a Australian War Memorial 12.10.1944.
Ni jedan od ovih datuma ne poklapa se sa datumima u Davisovim tabelama, niti sa podatkom iz tabele o oborenim avionima da su 18.08.1944. nad Banja Lukom oborena dva aviona Bristol Beaufighters, upravo iz jedinice čije je dejstvo prikazano na slici.

Uz sve to, izgleda da ta jedinica nikada nije bila u sastavu 205. grupe RAF-a, što znači da nije bila ni u sastavu MASAF-a.
Formacijsku pripadnost 19. eskadrile SAAF-a razjasnio je cyber2000.

Dva različita komenta uz istu sliku:

Imperial War Museum - komentar uz sliku:
Photo Number: C 4693
Photographer: No. 19 Squadron SAAF
Title: ROYAL AIR FORCE: ITALY, THE BALKANS AND SOUTH-EAST EUROPE, 1942-1945.
Collection No.: 4700-11
Description: Oblique aerial photograph showing buildings in the medieval castle at Banja Luka, Yugoslavia, burning from an attack with rocket projectiles by Bristol Beaufighters of Nos 16 and 19 Squadrons SAAF. German troops had established a stronghold in the castle, following the reduction of which the town was captured by Partisan forces.
Date: 27 September 1944

Australian War Memorial - komentar uz sliku:
ID Number: MED1916
Physical description: Black & white
Summary: Banjaluka, Yugoslavia. 12 October 1944. Aerial view from a Bristol Beaufighter aircraft during the attack on the castle with smoke rising. At the request of Yugoslav Partisan forces, South Africa Air Force Bristol Beaufighter aircraft of the Balkan Air Force attacked a castle being used as an enemy stronghold, key Yugoslav communications centre. The Partisans themselves marked the exact target with squares of red cloth. Sixty-four rocket projectiles from the Bristol Beaufighters fired the German citadel. Soon after the air attack the Partisans captured the town. They claim 3000 Germans killed and 2000 prisoners taken.




* * *
Ako neko želi preko reda, neka se javi.
Inače, sledi Doboj.

Dopuna: 12 Jul 2010 14:38

Nema prekorednih želja. Dobro, onda ide…

Doboj

Železnički most u Doboju je bombardovan najmanje 4 puta.

Prvo bombardovanje izvršila je 450. BG 20.11.1944. Učestvovala su 33 aviona. Bacili su 94 tone bombi.
To su dokumentovali sa dve fotografije. Fotografijom neposrednog dejstva i fotografijom na kojoj je ucrtana slika pogodaka.

Napad na železnički most u Doboju, 20.11.44., 450 BG



Slika pogodaka posle napada 450 BG na železnički most u Doboju, 20.11.44.
(na Google snimku lokacije još su vidljivi ostaci stubova bivšeg mosta)




Na slikama je upisano da im je to bila 176. misija. Verovatno je to pogrešan podatak, jer im je cilj 176. misije bila Sjenica, a Doboj je bio 181., bar prema tabelarnom pregledu njihovih misija.
Napad potvrđuje i zapis u Hronologiji: "Fifteenth AF: … 92 B-24's attack Sarajevo M/Y, and railroad bridges at Doboj, Zenica, and Fojnica. 11 P-38's divebomb M/Y at Brod…"

Sledeće bombardovanje bilo je planirano već za sutradan, ali 450. BG nije pronašla cilj ("Target not reached").
Ipak, samo posle dva dana, 19 aviona pronašlo je cilj i bacilo 55 tona bombi.
Nije poznato iz koje su BG, ali ga potvrđuje i Hronologija:
"Fifteenth AF: 81 B-24's attack road and railroad bridges at or near Zenica Brod, and Doboj. 30 P-38's bomb Doboj M/Y, 13 hit Doboj road and rail bridge, and 4 attack, but miss, bridge at Maglaj. 13 B-24's and B-17's drop supplies at points in Yugoslavia."

Prema Davis-u, treći napad na isti cilj, 5.1.1945., izvela je 205 grupa RAF-a, sa 39 bombardera i 122 tone bombi.
Međutim, u Hronologiji za taj datum piše:
"Fifteenth AF: 1 B-24 bombs Zagreb railroad sidings. 69 others abort due to total cloud cover over tgt. 38 P-51's fly cover over tgt area. 33 P-38's bomb N railroad bridge at Doboj. other operations are limited to rcn, supply drops, and escort."
Da li ovo znači da je istog dana most bombardovan dva puta?

Davis ovim datumom završava pregled strategijskih bombardovanja mosta, ali Hronologija pominje Doboj još jednom, pod datumom 19.01.1945.:
"Fifteenth AF: Over 400 HBs attack N and S M/Ys, a railroad bridge, and a highway bridge at Brod. Because of overcast, only 1 of 112 HBs sent against Zagreb M/Y bombs tgt while others abort. 46 P-38's bomb S railroad bridge at Doboj and 59 P-51's sweep from Zagreb to Gyor. Other P-38's fly rcn missions and rcn escort and cover MATAF B-25's on supply run."