offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26049
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
robertino ::Ne mogu sad naći ali negdje sam vidio popis cjenik koliko košta zub zlatni, srebreni, obični, koliko košta roba / obuća / naočale ako je "vrhunski i poznati brend". ...
I da, ona ss babetina je pravila od kože lampe ... Prestrašno i takvoj mi EU težimo i ili smo već u njoj. ...
I da Hugo boss i Bayer, Afga, (igfarben), Porsche ... imaju prste u tom cjeniku
Ја сам написао један текст (објављен у више часописа и портала), управо на ту тему. Ево га овде, па коме буде интересантно, нека прочита. Наравно, Први, а поготово Други светски рат , били су ратови мултинационалних корпорација - ''Форд'', ''Џенерал моторс'', ''Викерс'', ''Де Хевиленд'', итд, итд, против фирми какве су ''БМВ'', ''Јункерс'', ''Месершмит'', ''Рајнметал'', ''ИГ Фарбен'', ''Круп'', итд, итд. Ништа ново, нажалост.
Ево и текста коме , сигурно није у овом топику место, али нека га док га не преместим негде другде. Греота да се баци...
Колико кошта човек?
Koliko košta čovek? Koliko vredi ljudski život? Filosofi će vam govoriti o neponovljivosti ljudske kosmogonije, fenomenologiji, itd, itd, ali vojnici se filosofijom ne bave (bar ne oni koji direktno učestvuju u ''proizvodnom procesu''). Eto , dakle , pravog pitanja: koliko košta ubiti čoveka i koliko tako dobijena sirovina vredi? Pri tom mislim na uniformisanog i naoružanog homo sapiensa, a ne jadnog civila čiju smrt istražuju inspektori za krvne delikte. Ne bavim se kriminalom, već ratom. Vojska se tome, kao i svemu drugom, posvetila temeljno i s dužnom pažnjom (uz neizbežnu dozu crnog humora) i dobila sledeće rezultate:
Ljudsko telo, razloženo na svoje osnovne sastojke ,po velikoprodajnoj ceni (VP) bez PDV košta oko 76 $. Najviše poena ''vuče'' krv, ako se na vreme izvadi. Pošto je rat posao, takoreći kao svaki drugi, oduvek su logističari znali koliko ih košta osvajanje neke teritorije kroz uklonjene neprijateljske vojnike, a uz sopstveni trošak. Pre 15.000 godina to nije koštalo ništa. Već pre dve hiljade godina Julije Cezar je trošio nešto preko 75 centi po neprijateljskom lešu, kao jedinici mere. Napoleona, kao vojskovodju prve armije koja je uvela obavezno služenje vojnog roka, mrtav neprijatelj koštao je oko 3.000$ po komadu. U Prvom svetskom ratu SAD (koje su, inače, prve uvele unifikaciju opreme i naoružanja što se smatra značajnom tekovinom Gradjanskog rata) svoje poreznike je ''obradovala'' računom od 21.000 $ za jednog mrtvog Nemca. Pošto su vojske i vojnici napredovali, skakala im je i cena. Vojnik sila osovine koštao je oko 2.000.000$. Kakvo je sada prolazno vreme što se tiče cene proizvodnog procesa eliminisanjasavremenog vojnika? Kako im stoje akcije?Ako je verovati podacima, za svakog ubijenog Srbina u toku onih 78 dana, alijansa je od svojih poreznika izmamila ni manje ni više 10, 4 miliona dolara...Obrni - okreni, dolazimo do toga da su pacifisti u pravu: vojska je najjevtinija kada ne ratuje. Onaj ko ne hrani svoju vojsku , hraniće tudju. I plaćati , naravno.
Zna se koliko i kakvih elemenata, odnosno materija ima u ljudskom telu: koliko zlata, azota, krvi, srebra, bakra, limfe, itd, itd. Kada se ljudsko telo analizira, odnosno rastavi na sastavne delove (naravno, ovo je hipotetika, mada su Nemci značajno ''unapredili'' korišćenje ljudskog tela - kose, kože, kostiju, itd), dobija se računica. Srce, recimo, niko nije vrednovao kao neprocenjivo skup organ za presađivanje koji se plaća desetinama hiljada dolara, već kao mišić od nekih osamsto grama šupljikavog , žilavog mesa... Mozak, najdragocenije što postoji u kosmosu, u ovom slučaju je beskorisna masa koja pet minuta posle vlasnikove smrti počinje bespovratno da se kvari i truli, itd, itd. Najskuplja je krv, naravno ako se na vreme izvuče .
Nije reč , dakle, o upotrebnoj vrednosti ili šta u pravom trenutku znači ponudjen bubreg za transplataciju, već o tehničkoj vrednosti, da ne kažem ''proizvodnoj'' ceni čoveka, odnosno ljudskog tela. Reč je o malo crnohumornoj analizi koja jeste tačna. Istina je , naravno, da je ljudski život neprocenjivo važan, neponovljiv i svom ''vlasniku'' najdragoceniji mogući; no ovde je reč najpre o anatomiji i fiziologiji (koliko košta, recimo, kvadratni metar mrtve ljudske kože i za šta može da se upotrebi, ili sto grama kose, itd), a posle i o logističkoj ceni. Koliko treba novca da se pokrene ratna mašina i da počne da se (izvini na izrazu) isplaćuje... Nisu se samo Evlin i Ajra Tofler bavili ovakvim računicama. Poznato je da je nemačka ratna industrija vrlo ozbiljno računala sa ekonomskim efektima likvidiranih logoraša, a proizvodi od ljudi stvarno su korišćeni (jastuci punjeni kosom, kožni povezi za knjige i dokumenta, sapun, itd). No, kako god, nije ta vrsta cene koštanja ljudskog životaovde tema, već ekonomičnost ratovanja i ubijanja kao takvog.
|