Zločini komunista

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 06 Feb 2012 17:58

sevenino ::za lava, pa to ti i kazem, Srbi jedino gdje su mogli da bjeze je bila suma i jedini prijatelj im je bila puska,(kralj je bio u londonu, braca Srbi u Srbiji, braca Rusi imali svojih problema itd itd) a to znaci ustanak. Motike, drakulic.. su sela koja se naslanjaju na BL. vecina ljudi iz tih sela je radila u rudniku na Lausu. Izmedju tog rudnika i tih sela nalazi se i taj manastir petricevac u kojem je sluzbovao taj glavni dzelat majstorovic. Pa to znaci da je on te ljude gotovo sve poznavao, sto je jos tragicnije u citavoj toj prici. Zlodjela koja je pocinio je cinio u ime NDH i to protiv ljudi koji nisu bili nikavi ustanici. ....
Овог викенда је обиљежена годишњица страдања тих људи у Дракулићу, Мотикама и руднику Раковац (не Лауш како сте Ви написали). Лауш је на другој страни Бања Луке. И то је било прије подјеле на четнике и партизане.

Dopuna: 06 Feb 2012 18:04

sevenino ::
Kakva su tvoja saznanja o drzanju tih cetnika-patriota za vrijeme kozarske ofanzive? Na kozari nije bio nikakav vrhovni stab i slicno. Kakva su tvoja saznanja o drzanju tih cetnika za vrijeme napada cerkeza u lijevce polju? Opet lijevce polje i borba ustasa sa djurisicevim cetnicima? gdje su bili lokalni?

....
Моја сазнања су да је се у вријеме офанзиве на Козару па простору средње Босне налазио пролетерски батаљон са Козаре и водио борбе против четника! И да напоменем пролетери су издали средњебосанце у нападу на Котор Варош, прије подјеле на четнике и партизане.

Dopuna: 06 Feb 2012 18:11

Gorski car ::
MI govorimo o dogadjajima posle 12 septembra 1944 i masovnim egzekucijama OZNE...i njihovom karakteru.. AKo je neko pobio nevine ljude postaljva se pitanje ko je odgovoran???Logicno zar ne ??
Ја говорим о комунистичким злочинима из јесени 1941. године кои су довели до грађанског рата.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lav

Slozices se da je pokolj koji je pomenut u oblasti Banja Luke odnosno u selima Drakulic, Sargovac, Motike pocinjen u rano jutro 7 februara 1942 god,
Zvanican datum podizanja ustanka od strane partizana je 7 juli 1941.
Slozices se da je razlika izmedju dva dogadjaja tacno 7 meseci
Da li je zahvaljujuci tom ustanku ostalo vise srpskih glava
Odgovor je ne
Razlog za prezivljavanje par desetina mestana je u tome sto je sama Nemacka vojska intervenisala kod generala Glez fon Horstenaua koji je upravo i zaustavio taj masakr.
Podizanje ustanka u Srbiji apsolutno nije umanjilo srpske zrtve van Srbije
Ali saradnja Nedica sa Nemcima pomocu koje je primio veliki broj izbeglica iz Slovenije i Hrvatske verovatno jeste.
Ali spasiti srpsku glavu jos uvek je greh

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

apostata ::Roby ::Opet mešanje baba i žaba. Kratak kurs iz semantike: "marskizam" jeste generčiki pojam jer obuhvata učenja koja su sva marksističa po svojoj osnovnoj vokaciji. "Fašizam" jeste generički pojam za pravce, pokrete i učenja insprisana Musolinijevim i Đentileovim pogledima. Nacizam za pravce, pokrete...inspirisne Hiterovim nacional-socijalizmom. "Totalitarne ideologije" opšti je naziv za fašizam, komunizam i nacizam. Dakle, fašizam ne može biti generički pojam za nacizam i fašizam (?), a zašto je to postao objasni sam ranije, tj. zato što je Djed tako želeo a svi levičari sveta oberučke prihvatili. Otuda je i termin "antifašizam" postao carte blanche za iskupljenje grehova jedne "humane" ideologije...


E vidiš Eko bi, kao jedan jedan od vodećih semantičara, na ovo tvoje nemušto objašnjenje reagovao isto kao i onaj smajli.

Tako da đaba se ti već 10-tak stranica koprcaš i trzaš - to ti je tako kako je i pomiri se sa tim.
I što bolan onda ne komentarišeš Noltea i onaj naslov Fašizam u svojoj epohi, da je imao lektora tvog tipa i semantičke potkovanosti sigurno bi ga nazvao Francuska akcija, fašizam i nacizam u svojoj epohi.

I nisi ti ništa objasnio, nego si izvalio još jedan nonsens sa onim da
Citat:(...) upotreba takvog pojma fašizma, kao i njegove suprotnosti „antifašizma“ dolazi sa Istoka, tj. od drug Djeda (...)

Ako cenim Noltea ne znači da moram da se držim njegove terminologije. Još jednom, i poslednji put, antifašizam koji počiva na komunizmu ništavan je, ili bi trebao biti, za svakog normalnog čoveka koji ima osnovne moralne skrupule. Ti, očigledno, ne pripadaš toj sorti jer uvažavaš Marksa koji je smatrao da moral kao "buržoaski" proizvod, treba da završi na smetlištu istorije.

Za Victoriu

Od ključne važnosti je razumeti neku ideju, šta ona znači, kuda njena realizacija vodi. Neke ideje jednostavno iniciraju zločin, sistematski teror i neslobodu. To je slučaj sa komunizmom. Ideje su, dakle, centralne. Veliki svetski ekonomista, nobelovac, Fridrih fon Hajek, naslovio jednu svoju knjigu Kobna ideja aludirajući na socijalizam. Ideje su, dakle, važne, jer svi se rukovodimo njima, čak i onda kada toga nismo svesni.

Dakle, bitna su ova terminološka razlikovanja jer ona osvetljuju suštinu nazadnih i opasnih pokreta, kakav je bio komunistički; pokreta koji je "rovario" dvadesetak godina i finansiran od strane zloglasne Kominterne... Naravno da je bilo ljudi u parizanskoj vojci koji nisu imali pojma o ideologiji ali ipak veliki broj jeste. Pogledaj onaj prilog o onom majoru Ozne koji sam ranije preneo; taj čovek iako ni jednu knjigu u životu nije pročitao, sanjao je još u Lici da kad prvi put dođe u Bg zavali svoje prljave čizme u krevet nekog "buržuja". Iako veoma mlad, taj čovek je već bio ideološki dobro obrađen. Ako se išta ima priznati komunistima, to je da su bili maheri u propagandi (Gebels bi se postideo).

Ključno je, ipak, da je KPJ bila teroristička organizacija koja se zalagala za revolucionarno osvajanje vlasti. Dakle, moji postovi bili su vezani za opis karaktera jedne organizacije i njenih ciljeva, pa otuda i objašnjenje sistematičnosti terora, a ne za to šta je svaki pijun u vojsci drugova, ili zavedeni čovek iz pasivnih krajeva, imao u svojoj glavi.

Za Eutropijusa:

Javna rasprava bolja je, više sagovronika, više ideja, naročito ukoliko čovek ne visi vazda po forumima već ima i neki drugi posao u životu.

• 1Ovo se svidja korisniku: kripo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

za lava, u pravu si, to je bio Rakovac, moj previd, posto je to udnik do rudnika Laus i Rakovac (naselje Rakovacke bare) i laus ti je odmah do tog podrucja, Dijeli ih taj samostan petricevac. I u rudniku laus su svi srbi otpusteni jer se nalazio unutar ogradjenog pojasa Banja Luke.

Vezano za srednju bosnu i proleterski bataljon mozes procitati:" peti udarni korpus"
Prilikom napada 3. KNOP odreda na Italijane u Mrkonjić-Gradu, 25. februara, Uroš Drenović sa četničkim bataljonom "Kočić" izdaje akciju, spašava Italijane i prelazi na njihovu stranu.

Četnička razorna aktivnost osjećala se i u drugim jedinicama odreda, naročito u bataljonima "Iskra" i "Budućnost", alije djelatnost četničkih elemenata bila energično suzbijena.

Istovremeno, na terenu Manjače (zapadno od Banjaluke) razvio je jaku četničku aktivnost italijanski špijun Vukašin Marčetić. U tome su mu pomagali četnički elementi na tom terenu, među kojima najviše Jovo Mišić, bivši žandarmerijski narednik. On je bio u vezi sa Nijemcima i ustašama, kojima je redovno slao podatke o partizanima.

Na području Motajice i u motajičkoj partizanskoj četi 3. bataljona 4. krajiškog odreda razvio je vrlo jaku četničku propagandu Nikola Forkapa, bivši trgovac iz Srpca, koga je iz Beograda poslao Gestapo sa zadatkom da razbije partizanske jedinice na terenu Motajice. Pomagali su mu Milivoj Radonjić, učitelj, pop Milan Babić, gestapovac, i Ljubo Bundalo, desetar u Motajičkoj partizanskoj četi.

Za razliku od situacije u jedinicama i na terenu 3. i 4. krajiškog odreda krajem februara 1941, situacija na teritoriji Podgrmeča, Bosanskog Petrovca, Drvara i Bosanskog Grahova i u jedinicama 1. krajiškog odreda bila je mnogo povoljnija. Okružni komiteti KPJ za Drvar i Podgrmeč, sa štabom 1. krajiškog odreda, u posljednja tri mjeseca 1941. uspjeli su da političko-propagandnim radom na terenu i u jedinicama odreda razobliče izdajničku ulogu četnika i perfidnu italijansku politiku.

Okružni komiteti KPJ za Drvar i Podgrmeč do kraja 1941. formirali su veći broj partijskih ćelija i aktiva SKOJ-a, po selima a u svim jedinicama 1. krajiškog odreda formirane su partijske ćelije i aktivi SKOJ-a. Stvaranjem mreže partijskih i skojevskih organizacija na terenu, u narodu i u jedinicama odreda, omogućen je još intenzivniji i organizovaniji politički rad u narodu i među borcima. Italijanska i četnička propaganda bile su potpuno raskrinkane i njihov dalji rad u vezi sa tim onemogućen.

Na području Kozare u narodu i u jedinicama 2. krajiškog odreda stanje je bilo povoljnije. Okružni komitet KPJ za Kozaru od početka ustanka formirao je u selima na području Kozare partijske ćelije, aktive SKOJ-a, omladinske pozadinske čete i vojno-političke kurseve za omladinu, koji su trajali obično po dva mjeseca sa razrađenim programom obuke i vaspitanja. Po selima su redovno održavane konferencije, na kojima su istaknuti politički i vojni rukovodioci obavještavali narod i borce o situaciji u svijetu i u Jugoslaviji, o ciljevima NOP-a, ulozi KPJ, razobličavajući politiku okupatora i izdajnika. Takvim organizovanim političkim radom ostvareno je puno moralno-političko jedinstvo naroda Kozare i 2. krajiškog odreda. Okupatori su pokušavali da i na to područje ubace četničke elemente, ah ih je narod otkrivao i odmah likvidirao. Stoga na području Kozare nije bilo četnika.

Jedinice, 2. krajiškog odreda, visoko svjesne cilja narodnooslobodilačke borbe, razvile su veliku borbenu aktivnost. Samo u januaru i februaru 1942. izvele su 60 uspješnih napada i zaplijenile velike količine oružja i druge ratne opreme. Broj boraca povećan je sa 1.000, koliko ih je bilo krajem 1941, na 2.500 krajem februara 1942. godine. Neprijatelj je bio potpuno blokiran u Prijedoru i rudniku Ljubija, a u planu je bio i napad na te neprijateljske garnizone. Svjesna opasnosti koja je prijetila blokiranim njemačkim snagama, "Viša njemačka komanda 65" u Beogradu obratila se pismom štabu 2. krajiškog odreda, moleći ga da dozvoli izvlačenje 923. landesšicen bataljona iz Ljubije do Bosanske Dubice bez borbe.[4] Odgovorje bio pozitivan, ali pod uslovom da njemački vojnici polože oružje. Pošto nisu prihvatili taj uslov, njemačka komanda je angažovala 718. njemačku diviziju za deblokiranje garnizona u Ljubiji. Ona je, u sadejstvu sa četiri bataljona ustaša i domobrana izvršila prodor do Prijedora. U žestokim borbama koje su trajale 20 dana i uz velike gubitke neprijatelju je uspjelo da deblokira 923. landesšicen bataljon.

Veliki rezultati koji su ostvareni u borbi na političkom i bojnom polju u toku druge polovine 1941. i početkom 1942. omogućili su postepeni prelazak na viši nivo organizacije snaga NOP-a u Bosanskoj krajini i na složeniji, kombinovani oblik oružane borbe.

Već početkom februara, sprovodeći naređenje Vrhovnog štaba NOP i DVJ, na Kozari je formirana Kozarska proleterska četa, a krajem mjeseca Druga proleterska četa u Podgrmeču i Drvarski proleterski vod u Drvaru. Naređeno je da te tri proleterske jedinice odmah krenu u srednju Bosnu, radi formiranja proleterskog bataljona Bosanske krajine koji će ući u sastav 1. proleterske brigade, kao njen 7. bataljon.[5]

Na područje srednje Bosne prva je stigla Kozarska proleterska četa. Tu je sa snagama 4. odreda vodila borbe protiv neprijatelja u Kotor-Varošu i Čelincu. U borbi protiv četnika Laze Tešanovića u Lipovcu poginuloje 12 krajiških proletera, a ranjen je i doktor Mladen Stojanović, zamjenik komandanta Operativnog štaba za Bosansku krajinu.[6]

Poslije borbe na Lipovcu, partijsko rukovodstvo i Operativni štab za Bosansku krajinu zaključili su da su četnici iz srednje Bosne, iz okoline Mrkonjić-Grada i sa terena Manjače, međusobno povezani i da usklađeno i planski nastupaju i na vojnom i na političkom planu, radi stvaranja svojih uporišta u srpskom narodu.

S tim u vezi odlučeno je da se formiraju dva udarna bataljona: jedan od boraca iz sastava 1, 3. i 5. krajiškog odreda, a drugi od boraca iz sastava 2. krajiškog odreda (kozarski). Zadatak im je bio da dejstvom na sektoru Mrkonjić-Grada i Manjače unište četničke snage, koje su na tom terenu bile najjače na teritoriji Bosanske krajine i bile oslonac za razvoj ostalih četničkih jedinica.

Udarni bataljon iz sastava 1, 3. i 5. odreda formiran je početkom aprila na terenu Mrkonjić-Grada (selo Medna), a udarni bataljon iz sastava 2. krajiškog odreda (kozarski) u selu Maričkoj[7] 1. aprila 1942. godine.

U međuvremenu, četnici su izvršili puč u selu Jošavci, u srednjoj Bosni, što je kasnije uticalo ne samo na dejstva ta dva udarna bataljona već i na dejstva Krajiškog proleterskog bataljona, formiranog 25. marta 1942. u Čelincu od Kozarske proleterske i Grmečke proleterske čete i Drvarskog proleterskog voda. Prema prvobitnom planu, bataljon je dobio zadatak da 31. marta krene preko planine Borja i sela Blatnice prema rijeci Bosni, prebaci se preko nje u istočnu Bosnu i uđe u sastav 1. proleterske brigade. Sa bataljonom su krenuli štab 4. krajiškog odreda i politički komesar Operativnog štaba za Bosansku krajinu, Osman Karabegović, s namjerom da bataljon usput ponovo prevede četničke jedinice u Pribiniću, Buletiću i Blatnici na liniju NOB-a, odnosno da ponovo formira partizanske jedinice, a zatim produži prema rijeci Bosni.

Tada su u selu Jošavci bili smješteni: Operativni štab za Bosansku krajinu, štab 4. krajiškog odreda, Okružni komitet KPJ za srednju Bosnu, Okružni komitet SKOJ-a za srednju Bosnu, bolnica 4. krajiškog odreda i zaštitno i pomoćno osoblje.

Ali, krajem marta, kada je Krajiški proleterski bataljon krenuo preko planine Borja prema selu Pribiniću, u Jošavci su se zatekli samo članovi Okružnog

komiteta KPJ za srednju Bosnu, članovi OK SKOJ-a za srednju Bosnu, oko tridesetak ranjenih boraca u bolnici i Radoslav Radić, pritajeni četnik, koji je preko Petra Rigera održavao tajnu vezu sa Gestapom u Banjaluci i sa Lazom Tešanovićem na planini Čemernici. Radoslav Radić je saznao još 28. marta da će Krajiški proleterski bataljon 31. marta izvršiti pokret prema Tesliću. Stoga je odlučio da tada izvede puč napadom na partizanske ustanove u Jošavci i na ranjene proletere, među kojima je bio i ranjeni zamjenik komandanta Operativnog štaba za Bosansku krajinu, doktor Mladen Stojanović.

Za napad je izabrao tridesetak njemu odanih kolebljivih boraca Jošavačke partizanske čete s političkim komesarom čete Petrom Aleksićem na čelu. Za tu zavjeru nije znao komandir čete Stojan Simić, član KPJ, koga je sa grupom boraca Radić namjerno poslao na položaj prema Kotor-Varošu, da bi noću između, 31. marta i 1. aprila u Jošavci ostali samo zavjerenici.

Puč je izvršen te noći napadom na OK KPJ, OK SKOJ-a za srednju Bosnu, Operativni štab, u kome je bio sam načelnik Milan Ličina, i na bolnicu. Doktor Mladen Stojanović je ležao u kući Danila Vukovića u selu Gornja Jošavka.

U tom napadu ubijeni su sekretar OK KPJ za srednju Bosnu Rajko Bosnić, sekretar OK SKOJ-a Željko Barić, član štaba 4. krajiškog odreda Edhem Karabegović Leda, načelnik Operativnog štaba NOPO za Bosansku krajinu Milan Ličina, veći broj proletera iz zaštitnice bolnice i ranjenika. Nekoliko ranjenika je uspjelo da pobjegne iz bolnice i, uz pomoć bolničarki, stigne u Prnjavorsku i Crnovršku partizansku četu.

Sjutradan, pošto im nije uspjelo da ga primoraju da pređe na njihovu stranu, četnici su ubili doktora Mladena Stojanovića.

Za puč u Jošavci sekretar Partijskog povjereništva za Bosansku krajinu, Đuro Pucar Stari, saznao je kada je sa Udarnim kozarskim bataljonom stigao na Vrbas i Bočac. Tada je donio odluku i Udarnom bataljonu 2. krajiškog odreda naredio da izvrši pokret prema srednjoj Bosni.

U međuvremenu, četnici su pod komandom Radoslava Radića izvršili puč i u Maslovarskoj partizanskoj četi (8. aprila) i, povezavši se sa četnicima Ilije Malića, zajednički napali Udarni bataljon 2. krajiškog odreda u selu Karaču. U žestokoj borbi Udarni bataljon je uspio da razbije četničke položaje, ali su oni ostali kompaktna i jaka grupacija i povukli su se prema Derventi i Doboju. Usput su napali tamošnje partizanske čete i preveli ih na stranu četnika. Radoslav Radić se sa grupom četnika prebacio na teren Motajice, gdje je sa Nikolom Forkapom i Ljubom Bundalom razbio Motajičku partizansku četu i od nje formirao dvije četničke čete. Jednu, pod komandom Nikole Forkape, na terenu planine Motajice, a drugu, pod komandom Ljube Bundala na desnoj strani donjeg toka Vrbasa.

Udarni bataljon 2. krajiškog odreda spojio se sa proleterskim bataljonom 27. aprila u selu Vijačani, kod Prnjavora. Pošto on, prema pređašnjem planu, nije mogao krenuti prema istočnoj Bosni, jer su i tamo bili prevladali četnici, donijeta je nova odluka da taj bataljon sa Udarnim bataljonom napadne glavnu grupaciju četnika na terenu Dervente. Do borbe je došlo 6. maja 1942. u selu Pojezna. Četnici su uspjeli da se izvuku iz te borbe sačuvavši svoje snage. Do tada su već bili uspjeli da prevedu pučevima na svoju stranu sve partizanske čete na području srednje Bosne, osim Prnjavorske, Imljanske i Crnovrške.

U takvoj situaciji sekretar Partijskog povjerenstva za Bosansku krajinu, Đuro Pucar Stari, koji se tada nalazio sa Udarnim i proleterskim bataljonom, odlučio je da sa Udarnim bataljonom krene nazad na Kozaru, da bi se vratio s jačim snagama i uništio četnike. Za to vrijeme ostao je da dejstvuje na području srednje Bosne samo Krajiški proleterski bataljon. Taj bataljon, koji je imao 220 proletera, već prilično umoran i iscrpljen u stalnim borbama i pokretima, bio je osam puta brojčano slabiji od četnika koji su operisali na tom terenu (bilo ih je oko 1.600). Sem toga, na tom području su dejstvovale i ustačko-domobranske i njemačke snage, koje su imale oko 6.000 ljudi i koje su bile u savezu sa četnicima. Izrazitu brojčanu nadmoćnost neprijatelj je iskoristio prije pristizanja pojačanja sa Kozare - 8. juna 1942. napao je 1. krajiški proleterski bataljon u selu Lepenici, na sjevernim padinama planine Motajice, prema dolini Save, grupacijom od l.l00 četnika, koje su podržavale njemačke jedinice. Proleterski bataljon, koji se našao opkoljen sa svih strana, probio se prema najvišem vrhu planine Motajice, razbijajući tri neprijateljska obruča. U proboju je ubijeno više stotina četnika i neutvrđen broj Nijemaca, a bataljon je prepolovljen. Više od 100 proletera poginulo je u jurišima, a 117 se probilo na Gradinu, najviši vrh Motajice. Poslije te borbe, proleterski bataljon se noću 13/14. juna prebacio preko Save u Slavoniju, gdje je nastavio borbu sa slavonskim partizanima do oktobra 1942, kada se iz Slavonije prebacio preko Save na Kozaru.

Do polovine juna 1942. četnici su potpuno prevladali na području srednje Bosne, razbivši 4. krajiški odred.[8] Ostale su samo četiri gerilske grupe i pojedini komunisti, koji su nastavili borbu u novim uslovima.


Sad dolazi neprijateljska ofanziva (izvinite sto je tako nazivam, mada bi je po novim istoricarima trebalo nazvati "prijateljska ofanziva") na Kozaru i citavoj tragediji Kozarackog lonca, prikljucili su se i kao zaprska cetnici tamo nekog marcetica.


Uopste o stanju u cetnickim jedinicama govori i izvjestaj majora vranjesevica

IZVEŠTAJ MAJORA SLAVOLJUBA VRANJEŠEVIĆA OD 3. FEBRUARA 1943. MAJORU ZAHARIJU OSTOJIĆU O VOJNO-POLITIČKOJ SITUACIJI U ČETNIČKIM ODREDIMA ZAPADNE BOSNE I SARADNJI SA NEMAČKIM I USTAŠKO-DOMOBRANSKIM JEDINICAMA1

VRANJEŠEVIĆ D. SLAVOLJUB
pešadijski major2
3—II—43 g.
Osječani
Opširan izveštaj o situaciji kod četničkih odreda u zapadnoj Bosni

NAČELNIKU ŠTABA GOSPODINA MINISTRA VOJSKE,
MORNARICE I VAZDUHOPLOVSTVA
majoru g. Zahariju Ostojiću3

Naređenje od 17 decembra 1942 godine, dostavljeno mi preko kapetana g. Bore Mitranovića, primio sam 18-I-t. g. u Osječanima.4
Na osnovi ovoga naređenja podnosim opširan izveštaj o situaciji kod odreda zapadne i srednje Bosne.
Odredi zapadne i srednje Bosne, nemajući nikakve neposredne, pa ni posredne veze, sa odredima Istočne Bosne i vrhovnom komandom u Otadžbini, a uvidevši potrebu, da se međusobno povežu radi potpomaganja u borbi protiv neprijatelja, stvorili su zajedničku komandu u mesecu juhi 1942 g., koju su nazvali: »Glavni štab bosanskih četničkih odreda5«. Kasnije, 31 decembra6 1942 g. ovaj je naziv promenjen u naziv »Komanda Bosanskih četničkih odreda«.

U ovoj komandi učlanjeni su sledeći odredi:
»Kočić«7, »Mišić«8, puk »Manjača«9, Trebavski, Ozrenski, a od 1 - X - 42 g. i Majevička Brigada.
Da bi situacija bila što jasnija, smatram za potrebno da iznesem, koju prostoriju zauzimaju pojedini odredi kao i osobine lica, koja tim odredima komanduju.
Teritorija pojedinih odreda:
Borjanski odred10, kao najveći, zauzima prostoriju između r. Save, r. Vrbasa do ušća r. Vrbanje (sem s. Slatine, Trapista i s. Turski Čelinac), r. Vrbanje, linije: izvorni deo Vrbanje—Pribinić— i r. Bosna do Dobo ja.
Komandant ovoga odreda je Radoslav Radić, seoski trgovac. Isti je i komandant Bosanskih četničkih odreda. Čovek star 52 godine, burne prošlosti. Bio kiridžija, pekar, preduzimač, liferant, pa na posletku seoski trgovac; nekoliko puta kao trgovac padao pod stečaj. Ima velikih mirnodopskih dugova (preko 100 tužbi kod sreskog suda u B. Luci). Prema podacima i mnogobrojnim tvrdnjama njegovih poznanika bio je 20 godina član komunističke partije. U svome radu upotrebljava komunističke metode (zakulisan i podmukao rad), ima svoju kliku koja izvršava sva njegova naređenja pa i najpodlija.
Komanduje narodski sa puno demagogije. Nepreza od sredstava da dođe do cilja. Oficire ne trpi i gleda na svaki način, da ih ukloni iz svoje jedinice i da ih na koji bilo način unizi, kao što rade i ostale komuniste. U borbi lično hrabar. Za vreme partizana, bio politički komesar borjanskog odreda. Kada je došlo do razmimoilaženja između partizana i četnika, osetio je volju naroda i pristupio na stranu četnika.11 Jedan mu sin poginuo kao komunista, a drugi kao komunista odveden u logor Jasenovac. Veoma je ambiciozan i lukav.
Kao stariji austrijski podoficir sposoban je da komanduje jednim bataljonom.
Sa ovim čovekom mora se u radu biti veoma oprezan, ako ne želi da mu isti za najkraće vreme dođe glave.
Odred »Kočić« zauzima prostoriju između r. Sane uzvodno od Ključa, linije: pl. Klekovača—Glamoč—Šipovo*—r. Pljeva—r. Vrbas od Jajca do Crne Rijeke, drum: Crna Rijeka—Mrkonjić-grad—Čađavica—Ključ.
Komandant ovoga odreda je Uroš Drenović, učitelj i rezervni potporučnik. Covek 30-tih godina. Okretan, vredan i energičan, bolesno ambiciozan (želi da bude neka veličina) te se ne ustručava da zapliva u Nemačke i Hrvatske vode. Ova njegova osobina dovela je do propasti njegovog odreda. Naime, napustio je odred i sa porodicom preselio na stalno stanovanje u varoš Mrkonjić grad. Slao poklonstvenu deputaciju u ime Bosanske Krajine da izjavi lojalnost poglavniku i vladici Germogenu u Zagreb. Večito je sa Hrvatima i Nemcima u B. Luci.
Lično veoma hrabar, dobar borac, ali slab starešina, nema sposobnosti da komanduje većom jedinicom u borbi. Mnogo podložan uticaju žene, koja takoreći sa njime komanduje.
Od odreda ima svega oko 130 boraca i ako mu je odred brojao oko 900 boraca.
Puk »Manjača« zauzima prostoriju između r. Vrbasa (nizvodno od Crne Rijeke pa do Crne Luke12) — ž. pruga B. Luka
Prijedor, r. Sana (od Prijedora do Ključa) i druma: Ključ
Mrkonjić Grad — Crna Rijeka.
Komandant ovoga puka je aktivni poručnik Vukašin Marčetić13 (aktiviran kao rez. pešad. oficir 1939 godine), star 33 godine, labav, popustljiv, detinjast i neozbiljan, veoma ambiciozan, veoma plašljiv, sa jedinicom ne učestvuje u borbi, kao komandir sokolovačke čete, zbog nerada sa svojim ljudstvom, sva ova četa je sem jednog četnika, otišla u partizane, ženskaroš, sklon piću, veoima arogantan prema svakome, a naročito prema Hrvatima i Nemcima. Voli da sam sebe hvali, a naročito trpi samo one koji ga hvale. I on, kao i Drenović, želi da bude neka veličina i da se pomoću Nemaca i Hrvata dočepa nekog zavidnog položaja. Sa potčinjenima vodi stalnu borbu oko položaja, usled čega je došlo do cepanja ovoga puka u tri odreda. Blagodareći komandantima bataljona naredniku vodniku Jovanu Mišiću i redovu Milutinu Azariću, u odnosu na neprijatelja—partizane, istupaju zajednički kao jedna jedinica pod komandom narednika vodnika Jovana Mišića, u borbi. Ovaj puk do sada u borbi protiv partizana, pokazao je sjajne uspehe.
Vukašin Marčetić, kao komandant, samo onda bi bio dobar, kada bi imao nad sobom starešinu koji bi ga stalno kon-troliso i upućivao šta ima da radi. Kod ovoga puka komando-vanje je organizovano na vojničkoj osnovi.
Odred »Obilić«14 zauzima prostoriju između reka Vrbasa i Vrbanje, pa na jug do Vlašić planine.
Ovim odredom komanduje Lazar Tešanović, učitelj i rezervni pešadiski poručnik. Čovek 30 godina. Veoma hrabar, okretan, energičan, bistar, karaktera svetlog. Odred je organizovan na vojničkoj osnovi, odličan vojnik i starešina, u stalnoj je i uspešnoj borbi sa partizanima. Jedan od najboljih komandanata odreda učlanjenih u komandi bosanskih četničkih odreda.
Prema svome dosadanjem radu zaslužuje da bude unapređen i odlikovan primernim odlikovanjem.
Odred »Trebava« zauzima prostoriju između r. Bosne, r. Spreče (od ušća do s. Male Brijesnice), linije: Mala Brijesnica — Skipovac — Zelinja — Smiče, drum: Srnice — Gradačac i linija: Gradačac — Modrica.
Trebavskim odredom komanduje prota Savo Božić iz Trebave. Čovek šesdesetih godina. Veoma inteligentan, odličan diplomata, veoma svežeg (može se reći mladićskog) duha, suviše blag. Komandovanje kod ovoga odreda zasnovano je na široko parlamentarnoj osnovi. U sebi nema ničega vojničkog ni komandantskog, zbog čega je disciplina kod ovoga odreda veoma slaba.
Odred Ozrenski zauzima prostoriju planine Ozrena između r. Bosne, r. Spreče i sa juga r. Krivaje.
Komandant ovoga odreda je Cvijetin Todić, težak, star 35 godina. Veoma energičan, odlučan i istrajan. Vrlo hrabar (može se reći najhrabriji prema hrabrima); kod boraca voljen i poštovan, najogorčeniji borac protiv komunista i partizana. Kao komandant vrlo dobar. Pored odlikovanja koje je dobio za osvedočenu ličnu hrabrost, mislim da isti zaslužuje i unapređenje kao i odlikovanje za osvedočenu komandantsku hrabrost i sposobnost. Ovo je odličan komandant u svakom pogledu. Po činu je rez. bolničarski narednik.
Majevička brigada15 zauzima prostoriju pl. Majevice sa njenim padinama sem pojedinih mesta, koje drže Hrvati, kao npr. Ugljevik, s. Međeđa, s. Lopari itd.
Komandant ove brigade je vojvoda Radivoje Kerović, star 28 godina. Veoma hrabar, energičan i odlučan. Veliki protivnik komunista i partizana. Kod boraca popularan i voljen. Odličan starešina u svakom pogledu. Kada svi napuštaju, pa i najpozvaniji, položaje i vojsku, vojvoda Kerović ostaje, prikuplja snage i nastavlja borbu dalje. Ovaj čovek zaslužuje svaku preporuku i odlikovanje.
Zajednička osobina sviju komandanata jeste: da ljubomorno čuvaju svoje položaje, te zbog toga nerado primaju oficire u svoju sredinu.
Istina, neradom primanju oficira u pojedine odrede uzrok je još i taj, što su se mnogi oficiri bilo na koji način domogli punomoć ja raznih prestavnika naše vrhovne komande u Otadžbini, kompromitovali se u odredima i morali iz istih da beže. Na taj način stvoreno je veliko nepoverenje prema oficirima i podoficirma, koji nisu iz ovih krajeva.
U ovome pogledu imamo dosta primera, kao:
Kapetan Dušan Janjić, koji je došao sa punomoćijem u ime Gospodina Ministra izdato mu od strane kapetana Dragoslava Račića sa zadatkom da ide u Slavoniju (Pakrac). Ovaj to nije učinio, nego je ostao u Borjanskom odredu, gde je proveo vreme od septembra do danas u neradu.16
Na Majevici pojavljuje se kapetan Žarko Milurović,17 sa ovlaštenjem dobijenim od majora Žarka Todorovića.18 Po dolasku na Majevicu saopštava, da je došao na Majevicu da komanduje, a ne da se bori, posle čega bude sa Majevice proteran.
Sa ovlaštenjem i štambiljima došao je rezervni potporučnik Dušan Dukić, koji ne izvršava naređenje gospodina Ministra i ne odlazi u Krajinu, gde je upućen,19 nego odlazi u Motajicu, gde posle zajedno sa komunistima vrši napad na Prnjavor ovih dana i pomaže sve u zauzimanju istog.20
Dolazi neki kapetan Mijatović, sa ovlašćenjem nekog inspektora Đure Plećaša, za vezu glavnog bosanskog štaba, sa komandom operativnih jedinica Istočne Bosne. Ovaj, boraveći nezaposlen kod glavnog štaba, odlazi u Motajicu, gde je ostao sve do poslednjeg dolaska komunista tamo, kada mu se je za sada izgubio trag.
Ovih dana dolazi neki samozvani poručnik Milovčević sa jednom ženskom, koji je poslat iz Kalinovika za Krajinu, pa i on odlazi u Motajicu, gde se i sada nalazi.
Od strane .potpukovnika g. Pavlovića21 poslat je kao neka vrsta njegovog delegata — kurira narednik Mišić,22 sa ovlašćenjem i naređenjima za prikupljanje podataka o svim odredima. Međutim, ovaj čovek nije dorastao za izvršenje ovog zadatka.
Prema ovome molim, da se izboru oficira, koji se upućuju ovamo, obrati najveća pažnja i da se u opšte ne upućuju pre nego što se stvori mogućnost za reorganizaciju po uputstvu broj pet.

KOMANDOVANJE

Komandovanje je u glavnom zasnovano na širokoj parlamentarnoj bazi. Svakoj pa i najmanjoj radnji predhodi konferisanje i iznuđavanje pristanka i najnižih starešina.
Štab, odnosno komanda se sastoji od sledećih organa:.
komandant, pomoćnik, načelnik štaba. Sama komanda ne uživa ni malo potrebnog autoriteta.
1 - XII - t.g.23 primio sam se dužnosti načelnika štaba u nameri da utičem, koliko.je moguće, na poboljšanje ovog stanja, ali je glavna smetnja u radu sam komandant sa osobinama koje sam izneo, pored toga što sam bio i u borbama sve do pre nekoliko dana.
Sve ovo: ambicioznost starešina iz naroda i ljubomorno čuvanje njihovih položaja, jeste razlog slabe discipline, a ova je uzrok tome, što u borbama sa komunistima, nisu postignuti oni uspesi, koji su mogli biti postignuti.
Za zapadnu Bosnu pošao sam po naređenju Gospodina Ministra sa potporučnikom Dušanom Dukićem, koji je trebao da ponese i radiostanicu. Preko Majevice sam krenuo sa Ste-vanom Botićem, kapetanom Manojlom Pejićem, potporučnikom Milanom Dukićem i potporučnikom Knežićem, na zahtev delegata Majevice, koji su tražili da dođemo i na Majevici stanje sredimo, jer je nastao razdor oko položaja između kapetana Stevana Damjanovića i vojvode Kerovića. I kapetan Damjanović je dolazio u s. Kraguljevac i pozivao nas da dođemo i stanje sredimo.24 Po dolasku na Majevicu, tamo smo našli jednu delegaciju, na čelu koje se je nalazio Ilija Mikašinović, koji se predstavio kao četnički poručnik, dok je u stvari narednik, a ova delegacija pošla je da uhvati vezu sa vrhovnom komandom i lično sa Gospodinom ministrom, u ime novoosnovanog štaba.25 Tamo je došao i kapetan Račić.
Kada je Stevan Botić otvorio sastanak (konferenciju) u pogledu sređivanja stanja stvari, ustao je kapetan Račić i rekao: »Čiča ne priznaje nikakav štab bosanskih četničkih odreda, a pogotovo Stevana Botića, Čiča je naredio da na svaki način onemogućim i likvidiram Stevana Botića i njegove saradnike, jer su se isti Čiči zamerili«. — Lično nemam ništa protiv likvidacije ovoga štaba, ali drzak postupak kapetana Račića izazvalo je kod svakog čoveka revolt, pa i kod mene. Račić je izjavljivao kako je gospodin Ministar lični prijatelj njegov i kako je on određen da uredi stanje u Bosni.
Račić je saopštio da Gospodin Ministar ne priznaje gorski štab bosanskih čatničkih odreda,26 a da priznaje »glavni štab« na čijem je čelu Rade Radić. Istog dana on sastavlja depešu za Gospodina Ministra, da je Majevica sređena i ako bi ma ko napao Majevicu, da će ćela Bosna odmah stupiti u borbu.
Primetio sam, da kapetan Račić sve priče okoline, ako ga ova hvali, prima za gotovo i toga smatra Srbinom. Sebe smatra jedinim prijateljem Gospodina Ministra i, nepoznavajući pravo i stvarno stanje u srednjoj Bosni i Krajini, ubeđen sam da je dostavljao i Gospodinu Ministru netačne izveštaje.
Za dokaz navešću nekoliko primera:
U njegovom prisustvu, izabran je jednoglasno za komandanta Majevičke brigade vojvoda Radivoje Kerović i to stanje Račić je priznao. Kapetan Damjanović određen je za komandanta jednog bataljona. Posle dva dana probavljena sa kapetanom Damjanovićem, predlaže mene za komandanta te brigade, što ja, obzirom na izbor Kerovića i moj zadatak, odbijam.
Posle ovoga kapetan Račić sam preuzima komandu na Majevici.
Kod nas su se nalazile dve radiostanice: jedna za Majevicu, a druga, data Dušanu Dukiću, za Krajinu. Kada smo bili na večeri, Račić upada sa naoružanim ljudstvom u kuću i saopštava: »Čiča je naredio da oduzmem stanice od Stevana Botića«. Kada se je Stevan Botić počeo sa njim objašnjavati, naredio je, da se kuća pretrese i radiostanice pronađu i oduzmu. Skrenuo sam pažnju Račiću da stanice nisu stanice Stevana Botića, već Majevice i Krajine, ali on se na ovo nije ni obraćao.
Na ovaj način i Majevica i Krajina ostale su bez radio-stanica sve do danas. A ovo je jedan od najkrupnijih razloga današnjeg stanja ovih odreda, jer vrhovna komanda nije znala niti joj se moglo staviti do znanja ma šta o ovim krajevima.
Kada je kapetan Račić primio komandu na Majevici, došlo je do sukoba između njega i pojedinih komandanata bataljona, tako da se je skoro vodila borba. Tako je ubijen i jedan od najboljih komandanata žandarmeriski narednik Ih ja Gajić27 kod crkve u s. Priboju.
Tako se je kapetan Račić prepirao sa starešinama na Majevici, sve dok nisu došli i Majevicu napali komunisti, kada se je sa Majevice povukao u najkritičnijem času. Iz Srbije poslao je pismo u kome kaže: »Kada rasterate partizane, javite ako sam potreban, pa ću doći«.
Sada protiv njega na Majevici vlada veliko ogorčenje, zbog svega izloženog.
Kao što se vidi, ima mnogo osnova da se naznači, da je, pored ostalih uzroka, krivac i kapetan Račić, što u ovim krajevima nije sprovedena organizacija u ono vreme, kad je to bilo moguće izvesti i brzo i lako, da je Gospodinu Ministru prestavljeno pravo stanje i da su svi krajevi (odredi) imali sa Gospodinom Ministrom direktnu vezu.
Svakako, kod predviđene organizacije, da je ova sprovedena, danas komunisti ne bi uspeli da razbijaju odred po odred i da zagospodare sa situacijom skoro do r. Bosne.


SADANJA SITUACIJA

Noću 23/24 - VIII — komunisti su iznenadno prodrli na teritoriju odreda »Kočić« i zauzeli Mrkonjić grad.28 Do sada, oni su gospodari na toj teritoriji, mada su bili izbačeni iz više od pola iste i Mrkonjić grad su naše snage dva puta preotimale od njih.
Jakim snagama, oni su nadirali na teritoriju manjačkog puka (sa tri brigade), ali ih je manjački puk odbijao, borio se od tada pa sve do danas junački, naneo im ogromne gubitke u petomesečnoj stalnoj borbi, i teritorija puka Manjače je skoro u celosti očuvana.
Komunisti, nemogavši prodreti preko pom. teritorije, zaobišli su je, pa zauzevši Jajce,29 prešli preko r. Ugra, upali na teritoriju odreda »Obilić«, pa zatim na teritoriju Borjanskog odreda 30 - XI - 42 g., gde se još i sada vode borbe. Može se reći, da su komunisti mnogo jačim snagama uspeli da zagospodare sa dve trećine Borjanskog odreda i da je inicijativa sada u njihovim rukama.30
Puku na Manjači ukazivali su pomoć ostali odredi, ali zbog nesposobnosti starešinskog kadra i slabe discipline i organizacije, ova pomoć nikada nije iskorišćena kako treba, nije bila efikasna i ubrzo se je vraćala.
Situacija je sada ozbiljna, ali nije kritična. Sa kapetanom Pejićem, mojim pomoćnikom, došao sam u Trebavski i Ozren-ski odred, gde se sada nalazimo, da bi se ovde formirao jedan korpus,31 koji bi prešao preko r. Bosne i dejstvovao u pravcu Prnjavora, pa dalje prema situaciji, u duhu izdatog nam naređenja, a u granicama mogućnosti, obzirom na izloženo stanje stvari. U ovome smo uspeli i pom. korpus prelazi r. Bosnu 8. o.m.32

Komunisti se sada nalaze uglavnom: Prema Teslicu, pl. Uzlomac i Klupe, jačim snagama (sekcija Prnjavor 1 : 100.000) i prema Derventi jednom drugom jačom grupom svojih snaga.33
U Karanovcu (sekcija B. Luka 1 : 100.000) skoncentrisan je odred Obilić, Manjački puk i jedan deo Borjanskog odreda, koji će operisati i koordinirati s nama, sa težnjom da očistimo Borjanski odred i komuniste odbacimo ka Kotor Varoši i, po mogućstvu preko r. Ugra.
O toku ovih operacija izveštavaće kapetan Mitranović, takođe u granicama mogućnosti.

NEMCI

Četnički odredi učestvuju u borbi zajedno sa Nemcima češće puta, ali na zasebnim sektorima. Pre našeg dolaska, Nemci su uspeli da u borbu protiv komunista uvode četnike tako, da im ovi osiguravaju krila i da se mešaju u komandovanje. Ovome se je odmah stalo na put, ma da sa dosta poteškoća.
Po sebi se razume da se mnogo interesuju o tome, da li mi imamo kakve veze sa Dražom Mihailovićem — što mi odbijamo, navodeći da je to samo komunistička propaganda kako bi izazvali Nemce protiv nas, pa nas tako priklještene, uveli u svoje redove.
Ipak, često puta Nemci čuju kako svi četnici pevaju »Od Topole pa do Ravne Gore« ili »Od Manjače pa do Ravne Gore«, »sve su straže generala Draže« itd., dakle jasno primećuju, ali moraju da trpe.
Njihova nemoć oseća se.

HRVATI34

Ovi se redovno predaju komunistima, gde god ovi na njih udare.
Hrvatski oficiri nalaze spas u komunizmu.
Zbog sporazuma sa Hrvatima, koji su ovi odredi sklopili pre našeg dolaska, borbe sa Hrvatima ne vode se.35 Naprotiv, za većinu starešina i boraca može se reći, da su taj sporazum shvatih kao definitivan svršetak rata, pa i otuda javašluk i slaba disciplina.
Sada, dok se ne raščisti sa komunistima, ovakvo stanje mora da ostane.

MUSLIMANI

Takođe naklonjeni komunizmu i odlaze u njihove redove. Ustaše: Hrvati i muslimani, takođe odlaze u komuniste. Kao i ranije, cilj im je isti: Srbin-četnik.

ZAKLJUČAK

Sporazumno s nama, kapetan Mitranović će u svome izveštaju izložiti potrebe, koje su za sada najhitnije, za poboljšanje stanja stvari i molim, da se to što pre usvoji i ostvari.
Pre svega, još jedna ispravna radiostanica sa jednim radiotelegrafistom, neophodno je i hitno potrebna.
Molim da se prostudira pitanje: kako da se smanji odlazak hrvatskih vojnika i muslimana u komuniste i kako da se pridobiju i učine bezopasnim za nas. Mi činimo sve što se ne kosi sa dostojanstvom srpske borbe, da ih pridobijemo, ali nas je malo i kod dosadanje organizacije, u borbi, dva-tri čoveka, nemogu učiniti sve, pogotovo sa sadanjim komandantom, koji se u ovakvoj situaciji, još neko vreme mora trpeti.
Radiostanica London, treba ovome da posveti više pažnje.
Jedan viši hrvatski oficir, otvoreno mi je izjavio, da su im komunisti simpatičniji od nas, da je kod njih bolja propaganda, nego kod nas, i da oni moraju sa svojim narodom, a jedan drugi odgovorio je, da je Hrvatski narod mnogo zgrešio pa sada traži izlaz.
Izveštaj je pisan na brzu ruku, pri slabom svetlu, a sledeći biće bolji, — pošto sad kurir žuri36
Pešadiski major, Slav. D. Vranješević
Shodno naređenju od 17-XII- 1943 g.,37 saglasan sam sa ovim izveštajem u svemu stim, što mi sve stvari, odnoseće se na kapetana Račića, nisu poznate, a znam da je nagao i ima običaj da vređa i bogateliše druge38
Vazduhoplovni kapetan I kl., Manojlo S. Pejić "

za objekt, to podrucje je bilo izrazito mijesano stanovnistvo i taj poduhvat je ucinjen zbog pravljenje mjesta za domace nesrpsko stanovnistvo i taj kraj nije imao nikave veze ni sa partizanima, ni sa cetnicima. Mirni i vrijedni ljudi. Ista sudbina je zadesila i mjestane pisakavice ali to je dvadesetak kilometara dalje prema Kozari. Ovakvih " Drakulica" imas po NDH koliko hoces, tako da teza da su Srbi ubijani zbog partizanskog ustanka apsolutno ne stoji. Srbi su ubijani, gdje god se ustasama ukazala prilika za to, a za tzv partizanske teritorije tu su i ustase i cetnici zajedno tamanili "komuniste" tj njihove familije.

"Прелазећи на покоље од 5. и 12. фебруара 1942. године у Пискавици и Ивањ-
ској, Лукајић прави разлику измедђу покоља у Дракулићу, Мотикама и Шарго вцу,
који је извршен 7. фебруара, и оних извршених у Пискавици 5. и 12. фебруа ра
1942. године. За покољ од 7. фебруара каже да је био акт про грамиране проме не
демографске структуре у Бањој Луци и околини, те, као такав, озбиљно припре-
мљен у сарадњи с одредом Павелићевог „тјелесног здруга“, који га је извео под
руководством натпоручника Јосипа Мислова и фра Томислава Филиповића, припа-
дника фрањевачког самостана Петриће вац код Бање Луке, док су покоље од 5. и
12. фебруара 1942. године извршиле домаће усташе, као одмазду за партизанске
диверзије на прузи Бања Лука-Приједор. Лукајић напомиње да се та разлика одра-
зила и на број сведока о поменутим покољима. "

• 2Ovo se svidja korisnicima: awathorn, Leonardo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 06 Feb 2012 21:12

Uz najbolju volju zaista ne mogu da razumem neke komentare.
Da li na ovom forumu ima ikog ko nije osudio zločine komunista ili je rekao da ih nije bilo? Čemu onda ponavlajnje te bajalice:Bilo je komunističkih zločina, Bilo je komunističkih zločina, Bilo je...Bilo je.. Pa jeste - bilo je i svi se slažu u njihovoj osudi. Problem je u nečemu drugom što je često van racionalne percepcije ostrašćenih komenta(to)ra - u politizaciji ove teme. Govoriti o masovnim zločinima uvek je uokvireno sa previše emocija pa je onda lako napraviti taj pogrešan korak i preći na politizaciju. To je nespojivo jedno sa drugim i po meni predstavlja nepoštovanje žrtava jer se njihove tragadije koriste u svrhu drugih ciljeva.
Isto tako, simptomatično je i usvajanje mučeničke i egocentrične misli: „Naše žrtve su neuporedive i samo mi imamo monopol na patnju“
Pitanje koje se nameće, a na koje niko ne daje odgovor je zašto se svi ubijeni od strane partizana automatski imaju smatrati žrtvama. Zar među ubijenima nije bilo onih koji su osuđeni u posleratnim procesima? Zar među njima nije bilo saradnika okupatora? Zar nije bilo onih koji su do kraja držali oružje u ruci? Zar nije bilo onih koji su aktivno pomagali u pokušajima rušenja nove vlasti? Zar sve njih treba ubrojati u žrtve komunističkog terora? Koliko je bilo tekvih? 10 000 ili 50 000? Naravno bilo je nevinih, onih koji su ubijani samo zato što se komšiji svideo zlatni sat ili tabakera, onih koji su prokazani samo da bi se neko umilio novim vlastima i etablirao kao ispravan građanin nove države ali koliko ih je bilo? 10 000 ili 50 000? Nisu svi ubijeni žrtve - neki su i krivci.

Sve to naravno prati nacionalistička histerija hranjena sa raznih strana. Pogledajte naslov sledećeg novinskog članka, a onda ga uporedite sa sadržajem (boldovano):

Citat:Pronađena nova masovna grobnica žrtava komunističkih zločina

Posmrtni ostaci su pronađeni na dubini od jednog metra u
blizini reke Ždraljice, u delu fabrike u kome su tokom i
posle Drugog svetskog rata masovno streljani pripadnici
različitih vojnih formacija i građana...
bez detaljne analize ne može tačno tvrditi
da li se radi o pripadnicima partizanskog ili ravnogorskog
pokreta ili o streljanima posle Drugog svetskog rata, rekao
je Zirojević. (FoNet 23.11.2011 15:17)

Ovo je pravedan i nepristrasan način za imenovanje zločina i zločinaca?! Možda su partizani streljali druge partizane pa ćemo i njih notirati kao žrtve komunista?
U vezi prvog dela posta i činjenice da se partizanima/komunistima sva streljanja podvode pod ratni zločin navešću još jednom sledeći izveštaj:
Citat:31. децембра 1942. 13. пролетерска бригада и главнина 4. кордунашке бригаде напала је НДХ гарнизон у Крашићу који су сачињавеле 33. и 35. усташка бојна и домобранска опкопарска сатнија. Током борбе у којој су савладали отпор усташа и домобрана, партизани су у Крашићу затекли око 200 мртвих усташа и домобрана, а 233 су заробили. Већину заробљеника су, према извештају Оперативног штаба, поубијали: "Ми смо, по захтјеву народа, иако то није био један од главних разлога, већину усташа ликвидирали. ...192 усташе ликвидирали смо, а остало упутили смо дјеломично кућама а нешто их задржали у партизанима. У партизанима задржали смо оне за које смо добили точне податке да нису разбојници, а били су приморани, па неки чак и случајно ухваћени и натјерани у усташе. Од домобрана, такође смо их 26 ликвидирали. Ликвидирали смо оне који су били на гробљу и заклали нам два партизана, а једног водили по Крашићу и тукли. 28 домобрана добровољно се јавило за партизане, а 26 смо их задржали сами.
Zbog ovoga je pre nekog vremena u Zagrebu podneta krivična prijava protiv partizanskog komandanta Bulata. Da li je i ovo ratni zločin? Ako jeste onda su sve strane u sukobu bile zločinačke jer su sve činile iste zločine. Ovo nije nikakva relativizaciaj zločina nego činjenica zasnovana na materijalnim dokazima u vidu različitih istorijskih dokumenata.

Dopuna: 06 Feb 2012 21:23

RobyCitat:Javna rasprava bolja je, više sagovronika, više ideja, naročito ukoliko čovek ne visi vazda po forumima već ima i neki drugi posao u životu.
Tako reci, a ne da nemaš vremena pa da zato nećeš na PP.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sevenino

Potpuno se slazem sa tobom da je kraj bio mesanog sastava.
Lukajic jos navodi da u selima Sargovac, Drakulic i Motike je u ranu zoru doslo 206 ustasa koje su oni videli prvi put u zivotu a da im je u pomaganju oko toga koja je kuca srpska pomogle komsije Hrvati koji su razvukli imovinu stradalih Srba odmah po pokolju, cak ima navoda da su neki nesrecnici jos ispustali dusu dok su komsije nosile pokucanstvo.
Ali to nije tema jer slozices se taj pokolj nisu direktno izveli komunisti... vec ustase sa ciljem promene demografske strukture okoline Banja Luke kao buduceg glavnog grada NDH.

Medjutim mene zanima tvoj stav o pokolju od 5 i 12 februara koji se odigrao u Piskavici i Ivanjskoj

Kako i sam navodis taj pokolj je odgovor na partizanske diverzije

U tom pokolju je likvidirano kako je posleratna komisija utvrdila 292 lica samo u Piskavici, u Ivanjskoj nema preciznih podataka.
Na stranama 567-579 je spisak od 520 imena stradalih
Jasno se vidi da su nestale cele porodice a evo prezimena nekih porodica
Milosevic 91 clan
Milakovic 90 clanova
Sutilovic 53 clana
Djudjic 49 clananova
Knezevic 27 clanova itd.

Evo nekih pitanja na koja ces nadam se kao ozbiljan covek i kao covek koji dobro poznaje tematiku odgovoriti nepristrasno i da napomenem pitanja nisu provokativnog karaktera i ucesce u odgovorima moze uzeti svaki clan ove diskusije

1.Imas li podatke koliko je partizanskom diverzijom na pruzi BanjaLuka-Prijedor naneseno gubitaka neprijatelju da li je njihova akcija bila vredna gore pomenutog spiska

2.Da li bi se neko od prezivelih clanova gore pomenutih porodica slozio da je akcija bila opravdana
Ta akcija koja je sprovedena u crno je zavila mestane tih sela i cisto sumnjam da je imala ikakvog uticaja na ishod II sv. rata.

3.Imas li podatak za i jednu slicnu diverziju u nekom selu koju su izveli saveznici (ne mislim na Ruse) a da je usledila takva odmazda i ako imas jesu li se posle takve odmazde i dalje pravile diverzije

5.U slucaju ponavljanja istorije da li bi preporucio ponovo takve akcije i ako znas sta ce se desiti ili bi se odlucio za mudriju politiku.

6.Da li su za ovaj zlocin podjednako odgovorni i oni koji su ga sproveli kao i oni sto su ga isprovocirali

Ja sam izvukao zakljucak da tim diverzijama se nije imalo cilj unistenje okupatora vec desetkovanje srpstva.
Kao dokaz tome stoji i cinjenica da su takve diverzije izvodjene uglavnom u sredinama koje je uglavnom bilo naseljeno Srbima.

Da li ima diverzija sa takvim ishodom po Sloveniji ili Makedoniji
Ja nisam cuo
Da li su Slovenci bolje prosli ili Srbi
Po svakom pitanju JESU
Da li im nesto fali sto nemaju ovakve spiskove, mislim da ne

Napomena
Jos jednom ne zelim niko da ovu poruku shvati kao provokativnu
Vec
1.Kao zelju da nam se nesto ne ponovi
2.Da izvucemo zakljucke i postanemo mudriji

Unapred zahvalan za odgovore

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

victoria ::PARABELUML
-Nema revanšizma kod mene,ja sam mislio da ćemo ovu temu brzo završiti,međutim . . .
-Kada sam video neke komentare(negiranje-minimiziranje,opravdanje,naknadni i naprasni "legalizam" odnosno očekivanje od žrtava i njihovih porodica da dokažu da su nevine,nedovoljno krive za takvu kaznu i sl. . . ) bilo mi je jasno da su Vidani Micići i dalje među nama.To me je toliko zaprepastilo i pogodilo da dve-tri noći nisam spavao.(verovao ti ili ne).Ramišljao sam ko bi od npr.onih koje poznajem bio spreman da me umlati krampom zbog IDEJE ?
Pitam se gde i među kakvim ljudima živim ?
Zamoliću te da nam svima daš linkove do tih spornih poruka kako bi smo sami mogli da ih preispitamo i ustanovimo da li ova kvalifikacija pojedinih sagovornika stoji.

Zašto ovde neko misli da su partizani voleli i cenili saborce koji su uzivali u mučenju i ubijanju?

Da li mi trebamo sve pripadnike oružanih formacija koji su pred kraj rata i neposredno posle streljani da stavljamo u isti rang sa onima koji su bili nevine žrtve?

-----------------------------------------

Ukoliko ne dobijemo odgovor nadam se da će moderatoski tim konačno reagovati na ovakavu komunikaciju!

• 1Ovo se svidja korisniku: Eutropije
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

victoria ::
apostato,zločini koje su komunisti počinili,u većem ili manjem obimu,sigurno nisu počinili zbog ovakvog ili onakvog tumačenja pojma fašizma,marksizma,nacizma. . .Ne verujem da su pripadnici OZN-e i njihovi nalogodavci tako dobro vladali filozofijom i političkom ekonomijom,imajući u vidu njihovu obrazovnu strukturu.Uz ponekog intelektualca(Koča Popović,Velebit,Pavle Savić . . .ne mogu u trenutku da se setim više nijednog)koji sigurno nisu uzeli velikog(verovatno nikakvog) učešća u događajima iz naziva ove teme,to su uglavnom bili mašinbravari,seljaci,čobani,nesvršeni studenti . . .pa ne razumem ovako žučnu raspravu oko tumačenja pojma i suštine gore navedenog.
Ako su ljudi koji su počinili ove stvari iz naslova teme imali samo maglovitu predstavu o marksizmu,fašizmu . . .onda su još teže mogli pojmiti antifašizam,odnosno tumačiti ga na način kako njima odgovara pa zato među žrtvama vidimo čak i povratnike iz nacističkih logora na primer
Žučna rasprava, kako ti to kažeš, u odnosu i na temu, a i na konkretne stvari koje vi svi ostali navodite, ima stvarno nekakav (da to tako nazovemo) akademski karakter i ja iskreno smatram da joj nije mjesto u okviru ovako uže definisane teme.

Upravo iz tog mog uvjerenja i proizilaze te moje žučne reakcije na sitna podmetanja, kojima se sa jednim en passant stilom perfidno nastoji promovisati stavove čije krajnje konsenkvence ne da nisu naivne, nego su krajnje ozbiljne.

Tendencija izjednačavanja komunizma sa fašizmom ima kao krajnji cilj, ne samo totalnu reviziju razloga, uloga, doprinosa i rezultata WWII, nego kako revalorizaciju antifašizma, kao najveće civilizacijske tekovine XX vijeka, tako i nametanje unisonog tumačenja samog XX vijeka na bazi liberalne paradigme.
Citat:-Uzgred,šta bio tvoj motiv da uzmeš ovakav nadimak,tzv.nick ?Kako ti vidiš ,na primer,hrišćanstvo?
(...)
Šta su za tebe hrišćanske vrednosti?
Pitam te zbog toga što me zanima postoji li dublji uzrok našeg nerazumevanja ?Kojim se Ti bogovima klanjaš,ako se klanjaš?
Možda se mi i ne možemo razumeti uprkos svim naporima.Pozzz
Julijan je dobio naziv “otpadnik” samo zato što je pobijedilo ono od čega je on “otpao”, da nije tako vjerovatno bi ga zvali “veliki”.

A dobro šta ti podrazumjevaš pod pojmom “hrišćanske vrijednosti”?

Pa uglavnom sam ateista, mada se kao stariji pomalo “otimam” na agnosticizam.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sevenino ::za lava, u pravu si, to je bio Rakovac, moj previd, posto je to udnik do rudnika Laus i Rakovac (naselje Rakovacke bare) i laus ti je odmah do tog podrucja, Dijeli ih taj samostan petricevac. I u rudniku laus su svi srbi otpusteni jer se nalazio unutar ogradjenog pojasa Banja Luke.

Na području Motajice i u motajičkoj partizanskoj četi 3. bataljona 4. krajiškog odreda razvio je vrlo jaku četničku propagandu Nikola Forkapa, bivši trgovac iz Srpca, koga je iz Beograda poslao Gestapo sa zadatkom da razbije partizanske jedinice na terenu Motajice. Pomagali su mu Milivoj Radonjić, učitelj, pop Milan Babić, gestapovac, i Ljubo Bundalo, desetar u Motajičkoj partizanskoj četi.

Naređeno je da te tri proleterske jedinice odmah krenu u srednju Bosnu, radi formiranja proleterskog bataljona Bosanske krajine koji će ući u sastav 1. proleterske brigade, kao njen 7. bataljon.[5]

Na područje srednje Bosne prva je stigla Kozarska proleterska četa. Tu je sa snagama 4. odreda vodila borbe protiv neprijatelja u Kotor-Varošu i Čelincu. U borbi protiv četnika Laze Tešanovića u Lipovcu poginuloje 12 krajiških proletera, a ranjen je i doktor Mladen Stojanović, zamjenik komandanta Operativnog štaba za Bosansku krajinu.[6]



U međuvremenu, četnici su izvršili puč u selu Jošavci, u srednjoj Bosni, što je kasnije uticalo ne samo na dejstva ta dva udarna bataljona već i na dejstva Krajiškog proleterskog bataljona, formiranog 25. marta 1942. u Čelincu od Kozarske proleterske i Grmečke proleterske čete i Drvarskog proleterskog voda. Prema prvobitnom planu, bataljon je dobio zadatak da 31. marta krene preko planine Borja i sela Blatnice prema rijeci Bosni, prebaci se preko nje u istočnu Bosnu i uđe u sastav 1. proleterske brigade. Sa bataljonom su krenuli štab 4. krajiškog odreda i politički komesar Operativnog štaba za Bosansku krajinu, Osman Karabegović, s namjerom da bataljon usput ponovo prevede četničke jedinice u Pribiniću, Buletiću i Blatnici na liniju NOB-a, odnosno da ponovo formira partizanske jedinice, a zatim produži prema rijeci Bosni.


U međuvremenu, četnici su pod komandom Radoslava Radića izvršili puč i u Maslovarskoj partizanskoj četi (8. aprila) i, povezavši se sa četnicima Ilije Malića, zajednički napali Udarni bataljon 2. krajiškog odreda u selu Karaču. U žestokoj borbi Udarni bataljon je uspio da razbije četničke položaje, ali su oni ostali kompaktna i jaka grupacija i povukli su se prema Derventi i Doboju. Usput su napali tamošnje partizanske čete i preveli ih na stranu četnika. Radoslav Radić se sa grupom četnika prebacio na teren Motajice, gdje je sa Nikolom Forkapom i Ljubom Bundalom razbio Motajičku partizansku četu i od nje formirao dvije četničke čete. Jednu, pod komandom Nikole Forkape, na terenu planine Motajice, a drugu, pod komandom Ljube Bundala na desnoj strani donjeg toka Vrbasa.

Udarni bataljon 2. krajiškog odreda spojio se sa proleterskim bataljonom 27. aprila u selu Vijačani, kod Prnjavora. Pošto on, prema pređašnjem planu, nije mogao krenuti prema istočnoj Bosni, jer su i tamo bili prevladali četnici, donijeta je nova odluka da taj bataljon sa Udarnim bataljonom napadne glavnu grupaciju četnika na terenu Dervente. Do borbe je došlo 6. maja 1942. u selu Pojezna. Četnici su uspjeli da se izvuku iz te borbe sačuvavši svoje snage. Do tada su već bili uspjeli da prevedu pučevima na svoju stranu sve partizanske čete na području srednje Bosne, osim Prnjavorske, Imljanske i Crnovrške.

U takvoj situaciji sekretar Partijskog povjerenstva za Bosansku krajinu, Đuro Pucar Stari, koji se tada nalazio sa Udarnim i proleterskim bataljonom, odlučio je da sa Udarnim bataljonom krene nazad na Kozaru, da bi se vratio s jačim snagama i uništio četnike. Za to vrijeme ostao je da dejstvuje na području srednje Bosne samo Krajiški proleterski bataljon. Taj bataljon, koji je imao 220 proletera, već prilično umoran i iscrpljen u stalnim borbama i pokretima, bio je osam puta brojčano slabiji od četnika koji su operisali na tom terenu (bilo ih je oko 1.600). Sem toga, na tom području su dejstvovale i ustačko-domobranske i njemačke snage, koje su imale oko 6.000 ljudi i koje su bile u savezu sa četnicima. Izrazitu brojčanu nadmoćnost neprijatelj je iskoristio prije pristizanja pojačanja sa Kozare - 8. juna 1942. napao je 1. krajiški proleterski bataljon u selu Lepenici, na sjevernim padinama planine Motajice, prema dolini Save, grupacijom od l.l00 četnika, koje su podržavale njemačke jedinice. Proleterski bataljon, koji se našao opkoljen sa svih strana, probio se prema najvišem vrhu planine Motajice, razbijajući tri neprijateljska obruča. U proboju je ubijeno više stotina četnika i neutvrđen broj Nijemaca, a bataljon je prepolovljen. Više od 100 proletera poginulo je u jurišima, a 117 se probilo na Gradinu, najviši vrh Motajice. Poslije te borbe, proleterski bataljon se noću 13/14. juna prebacio preko Save u Slavoniju, gdje je nastavio borbu sa slavonskim partizanima do oktobra 1942, kada se iz Slavonije prebacio preko Save na Kozaru.

Do polovine juna 1942. četnici su potpuno prevladali na području srednje Bosne, razbivši 4. krajiški odred.[8] Ostale su samo četiri gerilske grupe i pojedini komunisti, koji su nastavili borbu u novim uslovima.[/color]


Sad dolazi neprijateljska ofanziva (izvinite sto je tako nazivam, mada bi je po novim istoricarima trebalo nazvati "prijateljska ofanziva") na Kozaru i citavoj tragediji Kozarackog lonca, prikljucili su se i kao zaprska cetnici tamo nekog marcetica.
Ovakvih " Drakulica" imas po NDH koliko hoces, tako da teza da su Srbi ubijani zbog partizanskog ustanka apsolutno ne stoji. Srbi su ubijani, gdje god se ustasama ukazala prilika za to, a za tzv partizanske teritorije tu su i ustase i cetnici zajedno tamanili "komuniste" tj njihove familije. "
-Чини ми се на да не познајете баш нај боље Бања Луку. Између Дракулића и Лауша се налазе насеља: Раковачке Баре, Петрићевац и Паприковац.
-Зашто су партизани све устаничке чете звали партизанским или можда ти устаници ни сами нису знали да су партизани. Учесници устанка су причали да су они били устаници или југословенска војска, а до подјеле је дошло касније. Од никога нисам чуо да је на почетку био партизан, можда их је и било, али ја нисам упознао ни једнога. И откуда толики шпијуни, да није Илија Чворовић водио истрагу?
-Са којим крајњим циљем су пролетерске јединице послате у средњу Босну? Можда зато што им није успио план да наметну своје вођство устаницима и народу тих крајева?
-Тада су требали заједно са ''локалнима'' да нападну Котор Варош, али нису, само су се ''локални'' борили. Тада је погинуо и син Раде Радића. Њихов циљ је био обрачун са Тешановићем.
-Значи ли то да је сваки командир, кои није признао комунистичко вођство, извршио четнички пуч?
-Одакле је Илија Малић и гдје се налази Карач? Јесте ли сигурни да је постојала Мотајичка партизанска чета?
-Како мислите превладали четници? Па ти људи су ту рођени и ту живјели. За четнике су их прогласили комунисти, када нису прихватили њихову власт. А неко је дошао са стране да их напада и убија, због чега? Можда због политичке непослушности? Па нису четници са Мањаче напали партизане на Козари почетком 1942.године, већ обратно. И за све међусобне жртве они су криви. Исто као што су Нијемци криви за цивилне жртве током заузимања Берлина 1945. године, јер да нису напали СССР, Совјети не би ни заузимали Берлин.
-Види се да је комунистима била важније уништење четника у средњој Босни него одбрана Козаре.
-До половине 1942. четници су ослободили своја родна села од партизанских нападача. Ово би по мени била правилнија констатација. Па ваљда је свако домаћин у својој кући?
-Зашто заборављате да су Козарачки партизани први напали четнике? Четници и партизани су тада били у сукобу, почетом од стране партизана. То сте и Ви написали у горе наведеном цитату.
-На жалост оваквих ''Дракулића'' је много. И нису настали због устанка, већ обрнуто. Устанак је избио због оваквих ''Дракулића''. Тачно је да су усташе убијале Србе гдје, када и како су могли. Што се тиче тамањења комуниста, па они су почели то тамањење, још на почетку устанка. Они су ликвидирали угледније људе по селима, да би наметнули своју команду.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Roby ::
Ako cenim Noltea ne znači da moram da se držim njegove terminologije. Još jednom, i poslednji put, antifašizam koji počiva na komunizmu ništavan je,

Izgleda da sa nonsensa polako prelaziš na nebuloze.
Citat:ili bi trebao biti, za svakog normalnog čoveka koji ima osnovne moralne skrupule. Ti, očigledno, ne pripadaš toj sorti jer uvažavaš Marksa koji je smatrao da moral kao "buržoaski" proizvod, treba da završi na smetlištu istorije.
(...)

A što voliš da mantraš o tom moralu kao "buržoaskom proizvodu" ..,, draže ti je izgleda to nego hljeba pojest'.

Šta da ti kažem na to infantilno tumačenje?
Pravilno i pedagoški bi bilo da ti preporučim da pročitaš Njemačku ideologiju, Teze o Fojerbahu ili Ekonomsko - filozofske rukopise (mislim da se radi o 7. poglavlju) ... ili ako ti je to previše onda uzmi odličnu Kangrginu analizu pod nazivom Etički problemi u djelu Karla Marxa.

Znam da od toga nema ništa, al' Bog mi je svjedok da sam barem pokušao.