Zločini komunista

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 11 Feb 2012 11:59

Khaless ::



O samoj važnosti front agovori i nemački plan kontraofanzive . Posle pobede na Sremskom Frontu nemci su proterani iz reona Dunava u Jugoslaviji i pokušali su proboj da povrate teritorije. Ово је план офанзиве код Балатона. Сремски фронт је био источније. Послије пропасти њемачке офанзиве и совјетске противофанзиве, фронт је помјерен још западније, а Сремски фронт је остао гдје је и био. Пробијен је тек послије почетка Бечке операције, пар дана прије пада Беча. Можемо само замислити колико је Нијемцима било стало до Сремског фронта и Осијека у тренутку кад је Беч пред падом или до Загреба послије пада Беча. Размислите о томе.
Најважније им је било стићи до западних савезника кои су наступали из Италије!

Dopuna: 11 Feb 2012 12:07

vathra ::
Мало су упростио ствари.
Пробој Сремског фронта је био под борбом, и доста је немаца убијено. После пробоја су се немци повлачили, како си и навео.
Али потпуно си заборавио да је ЈА напредовала и на другим правцима, на којима сам ти дао списак изведених операција (у којима су противници претрпели такође велике губитке).
Далеко од тога да је то била само шетња и за једне и за друге.
-У праву си, поједноставио сам јер тактика није тема.
-Из тактичко-оперативне ситуације можемо закључити да се ЈА борила са њемачким заштитницама.
-Ти други крајеви су били још даље од Рајха!
И рат није игра или шетња.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sajkaca ::Da, da, shvatam, komunisti su cinili zlocin nad sopstvenim narodom, jer su to morali - bili prinudjeni, okolnosti i sl. (olaksavna okolnost), a zli kapitalisti jer su to bas hteli (ubistvo sa predumisljajem). Silly me.
Ma jok, Šajkača. Ništa niste razumeli. Nema nikakvog opravdanja ni za "komuniste" ni za "kapitaliste" i nije mi jasno kako ste to uspeli da zaključite iz mog komentara.

• 1Ovo se svidja korisniku: Eutropije
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 11 Feb 2012 12:32

Za lav:

Ne, Sremski front je probijen 12. aprila 1945 godine što znači da su 6-12 marta nemci pokušali kontraofanzivu da pokušaju da pomognu jedinicama na Sremskom frontu koji je bio južnije.
Sama kominikacija Sava-Dunav Drava je bila od životne važnosti za Rajh u Madjarskoj.

Jedan interesantan podatak:

Citat:"Fronti i Sremit
Nga Wikipedia, enciklopedia e lirë
E pashqyrtuar

Fronti i Sremit frontë luftues në mesë forcave të armatosura pro komuniste dhe pro fashiste afër qytetit të Sremit. Në janar 1945 për në frontin verior janë mobilizuar rreth 18.500 shqiptarë në përbërje të Brigadës "Kosmet" dhe 5.000 të tjerë nga Maqedonia"

Albanci na Sremskom frontu. 18,500 Albanaca je mobilisano za Sremski front.
Tu se pominje i "Barski masakr" kada su mobilisani Albanci masakrirani u Baru od strane jedinica NOVJ:

Citat:Masakr u Baru (albanski: Masakra e Tivarit) je naziv za masovno ubistvo velikog broja Albanaca u Baru koje su počinile jugoslovenske partizanske jedinice (46. srpska divizija i 10. crnogorska brigada) u proleće 1945. godine za vreme Drugog svetskog rata.

Žrtve su bili pretežno Albanci s Kosova koje je NOVJ regrutovala kako bi ih iskoristila u borbi protiv nemačkih i drugih osovinskih snaga koje su se tada povlačile s Balkana. Albanci su iz Prizrena sprovođeni ka Baru u tri različite grupe. Gotovo svi pripadnici druge grupe koja je preko Albanije stigla u Bar su ubijeni od strane crnogorskih čuvara.[1] Prema tvrdnjama albanskog svedoka stradali su jer su Albanci iz toga kraja od 1941. počinili mnoge zločine protiv Crnogoraca iz Metohije, pa su se Crnogorci njima osvetili.[2] Osveta je počela kada je jedan partizan Crnogorac nađen mrtav, a ubio ga je bio Albanac.[2] Nakon toga su počeli sa ubijanjem Albanaca iz te grupe jer su ih smatrali neprijateljima partizana.[2]

Procene broja žrtava variraju od 400-450 ljudi (službeni partizanski hroničari), do 1500-2000[2] (albanski istoričari), u zavisnosti od izvora. U SFRJ je ovo bila tabu teme o kojoj se decenijama ćutalo.[1]

Citat:Some 3 760 Albanians of Kosova were killed in the Tivari massacre. By order of the Yugoslav Command, issued in January 1945, for the mobilisation of the Albanians from kosova, who should fight in Trieste (in order to send them away from Kosova), the Yugoslav partisans, in cooperation with Albanian partisan units, gathered 5 400 armed people, members of the partisan units and nationalists from Mitrovica, Prizren, Vuciterne, Podujeve and Pristine.

Deceived, they were disarmed and forced to march from Prizren through the Albanian northern lands to arrive in Tivar. During the march the sick were left aside and done away with.

Some 80 people were killed in Tivar, a coastal city. The rest was shot dead in an hour. Surviving from Tivar were around 1 500 people, who continued their way to Trieste. The victims killed in Tivar were either set to fire or thrown into the sea.

During the years of communist dictatorship the massacre was kept secret. p.ta/kled/jz/lm/Z/

Dopuna: 11 Feb 2012 12:36

Masakr nad Albancima, mali prilog za ovu temu:

Citat:- Mobilizacija se desila u subotu, 10. marta 1945. godine kada su nas okupili i odveli do Sredske, pa zatim do Prizrena. Na početku su nas izvjestili da nas vode kao ispomoć partizanima u borbi protiv Nijemaca, koji su se "ukopali" negdje na Primorju. Iz Sredske je sa nama bio i Vojo Mandušić, vodnik po činu. Oni koji su imali "pik" od vlasti bili su mobilisani. Iz Drajčića je bio Slave Kekov, iz Gornjeg Sela Miloš, iz Ljubižde Trajko, dok iz Mušutišta Spiro Petković i neki Petko koji je u Baru bio ranjavan i kome je amputirana noga. On je ležao sa mnom u bolnici i nakon povratka na Kosovo, radio je u Suvoj Reci, u jednom kiosku.
Na žalost, nekima ne znam prezimena.

Vodio nas je neki policajac Marko iz Lokvice. Kada smo stigli u Prizren, čekali smo ispred vojne pekare u prizrenskoj kasarni. Bilo nas je oko 4.500, smještenih u tri dugačka plehana hangara sagrađena od strane Italijana. U tim hangarima boravili smo 17 dana. Nakon toga, bio je ponedjeljak, odveli su nas kod stare prizrenske pošte i ponovo vratili u kasarnu, gdje su nam dali po dva hljeba i suvu hranu. I tako smo krenuli na put neizvjesnosti. Prošli smo Šadrvan, Kuri česme, Žur i stigli u Kuks gdje smo i prenoćili. ' Na mjestu gdje se spajaju Bijeli i Crni Drim, u blizini jednog razrušenog mosta prenoćili smo, da bismo ujutru rano krenuli za Puku. Tamo su nam ponovo podijelili po dva hljeba i suve hrane. Tako smo stigli do Skadra, gdje smo prenoćili u bivšim turskim kasarnama iznad grada. Tu smo jeli neki pasulj koji je smrdio na gas, pa nas je poslije toga tjerala muka.
Kasnije su stigli i brice iz Skadra, koji su nas ošišali "na nulu". Bili smo prepuni vaši, jer se tada nosila vunena odjeća. Nekako smo izdržali do Skadra. Negdje oko ponoći naređeno nam je da moramo u "pokret". Na kapiji nas je izlazilo po dvije stotine.
Svo vrijeme do Skadra vodila nas je piroćanska i vranjanska vojska. Ti partizani u civilu nisu imali nikakva obilježja. Imali su puške "kragujevke" i u Skadru su nas predali 10. Crnogorskoj brigadi, koji su bili dobro naoružani i obučeni u "engleske uniforme". Nisu nam davali vode, pa smo preko žica od djece u Skadru kupovali vodu za pet leka. Šest dana i noći nam je trebalo da stignemo u Bar. Po dvije stotine nas je preko Skadarskog jezera bilo prenošeno do sabaha. U blizini Bara bilo je jedno mjesto sa česmom na kojoj je bilo napisano "Crna Gora". Tako smo i prvi put vidjeli more. Tako smo stigli i do Starog Bara, koji je bio pun maslinaka i primorskog voća. Prošli smo i pored dvije džamije u Baru. Između Starog i Novog Bara bila je jedna livada. Tu su nam dali odmor. Ovi iz Crnogorske nas nisu toliko mučili kao Vranjanci i Piroćanci, koji su na nas prije toga pucali kada je neko htio da napuni vode iz rijeke.
Oni su nas smatrali dezerterima. Njih dvije stotine nas je sprovelo u Bar i dok su se stražari odmarali u livadi, čuli smo kako je eksplodirala neka bomba. Mi smo mislili da se radi o pucnjavi u gradu. Zatim smo čuli i pucanj. Tada je na bijelom konju naišao komandant te 10. Crnogorske koji je odjednom stražarima koji su odmarali viknuo: "Na gotov's, majku vam vašu", da bi dalje produžio. U međuvremenu su stražari već bili na nogama. Tu sam vidio nekog ubijenog crnogorskog vojnika. Kažu da ga je ubio neki Albanac koji mu je nakon što ga je taj vojnik odgurnuo od česme dok je pio vodu, uzeo pušku i ubio ga. Nakon toga su tog mladića i još dvojicu masakrirali.
Nas su kasnije odveli u fabriku Monopol, gdje nas je dočekao neki oficir riječima: "Majku vam vašu, vi ćete se boriti protiv partizana."
Tek smo tada konačno shvatili da nas smatraju neprijateljima partizana. Mi iz Ljubinja smo bili negdje u sredini Monopola. Tu smo vidjeli vojnika koji je okrenuo puškomitraljez prema nama, dok jedan od mojih rođaka, koji je bio sa mnom uplašeno reče: "Dajdža, ima da nas streljaju". Ja sam mu, tješeći ga odgovorio da se to neće dogoditi. Samo što sam to izustio počela je neviđena pucnjava na nas. Mnogo je ljudi tu pokošeno. Zatim su se čuli pucnjevi iz svih raspoloživih oružja od strane partizana. Izbezumljeni narod je počeo da vrišti, urla... Mene je metak pogodio u petu, ali sam nekako ćutao. Kada sam ranjen i u predjelu glave, iznad noći sve mrtve su, vjerovatno, pokopali po jamama kod te livade, a ranjenike su kasnije prebacili u bolnicu. Dok su nas prebacivali do bolnice nekim malim engleskim kamionima, primjetili smo jednu ženu kako nosi vode.
- Sestro, malo vode! - rekao sam joj.
- Kako da ti dam vode kad si mi ubio brata? - rekla nam je.
Tako su nas žedne odveli do ambulante.

U ambulanti u Miločeru bio sam smješten sa još oko dvjesto ranjenih, da bi me kasnije prebacili na liječenje u Herceg Novi - sjeća se Kaplani.
Na novinarsko pitanje koji su razlozi takve brutalnosti i strijeljanja, Mehmed Kaplani kaže:
- U pitanju je osveta prema Kosovarima još iz perioda 1935. godine kada je tadašnja vlast Kraljevine Jugoslavije otela zemljište od Albanaca sa Kosova na području Đakovice i Peći i to isto dala Crnogorcima. Mnogo je takvih primjera otimanja tuđeg zemljišta. Jednom katoliku iz Trepe-tince oduzeto je veliko imanje sa kućom i dato Crnogorcima. Tako su uradili i u Duš-anovu i Ljutoglavu kod Prizrena. Otimali su albansko, tursko, muslimansko po čitavom Kosovu. Kada je Njemačka 1941. godine objavila rat, Crnogorci su počeli da bježe preko klisure prema Crnoj Gori. Tada su se Albanci njima osvetili za otetu zemlju.

Prema podacima kojim raspolaže vrijedni i oštroumni starina Mehmed Kaplani, osim Bošnjaka iz Župe i Podgora bilo je nasilno mobilisanih i ubijenih iz Gore.
Većina imena, kako nam reče Kaplani,. koja su pomenuta kao poginuli borci iz Gore u knjizi Miodraga Nikolića: "Prizren -S Titom ka pobedi, 1941-45", su imena ljudi koji su strijeljani marta 1945. godine u Baru. Strijeljani u Baru su: Ahmed Ahmeti i Zuber Ismailji iz Rapče, Hasan Abdurahim i Irfan Dalifi iz Baćke, Sali Jamini iz Kukaljana, Tefik Tasip iz Lještana i Naim Hamiti iz Kukljibega.
Pokazujući nam dokumenta, Mehmed Kaplani nam je rekao da je do 1995. godine primao boračku penziju, te da mu je iste godine od strane vlasti uz vrlo čudno obrazloženje "da je bio na strani neprijatelja" ukinuta.

http://www.prizren-web.com/magazin/index.php?optio.....Itemid=184
http://www.prizren-web.com/magazin/index.php?optio.....Itemid=184
http://www.prizren-web.com/magazin/index.php?optio.....Itemid=184

Dopuna: 11 Feb 2012 12:41

Citat:- Kada smo stigli u Ulcinj, iz jednog motela izišla su tri Crnogorca sa njihovim tradicionalnim kapama sa ocilima (četiri "C") i nakon što su nas ugledali, prokomentarisali su: "Došli ste nam kao naručeni. Vi sa bijelim kapama ste balisti, je li? Vidjećete vi u Baru", zaprijetili su. To nam je, poslije najave u Albaniji, bila druga opomena i znak šta nas čeka u Baru - sjeća se teških trenutaka Sabrit Bajra.

- Stigli smo tako i do Bara. Prolazeći kroz jedno muslimansko selo, vidio sam džamiju i taman smo htjeli da se napijemo vode iz obližnje seoske česme, stražari nam to nisu dozvolili. Tada je naišao jedan muslimanski oficir, ne znam mu ime, i upitao nas je:
"Odakle ste?"
"Iz Prizrena" - odgovorili smo.
"Slušajte dobro šta ću vam reći. Prije šest dana u Baru održao se neki sastanak ili konferencija. Vama pripremaju osvetu omladinci Crne Gore, zbog Xhafera Deve koji je načinio veliku štetu ovim krajevima" - dodao je taj bošnjački oficir.
Tako je taj bošnjački partizanski oficir najavio mračne namjere i objasnio prije strijeljanja šta se sprema Kosovarima.
- Na ulazu u Bar, na jedoj ledini primijetio sam, od hotela gdje smo bili smješteni, veliku gomilu ljudi kako ih dovode. To je bio užas. Da sam samo imao neki foto aparat pa da vidite taj užas - kaže Bajra i nastavlja sa opisom čina strijeljanja:
- Počeli su rafali iz dva mitraljeska gnijezda, a čuli su se rafali i iz obližnjeg sela nastanjenog Crnogorcima. Ljudi su padali okolo. Prije strijeljanja sam na 150 metara udaljenosti, ispred hotela "Rumija", vidio pripremljene iskopane jame. Crnogorci su odmah nakon strijeljanja preuzimali leševe zaprežnim kolima i bacali ih u te jame. Bilo je ranjenih koji su pobacani u jame, nad njima su bacani mrtvi. Preostale leševe za koje nije bilo mjesta u jamama, kamionima su odvozili i "kipali" u Jadransko more -kaže Sabrit Bajra i dodaje:

- Gledao sam taj prizor preko terase hotela. Vrata su nam bila zaključana. Odjednom, stepenicama dođe jedan čovjek. To je bio neki bošnjački kapetan. Prije tog oficira neki Crnogorac je htio da nas sve u sobi pobije. Osujetio ga je taj kapetan.
"Braćo", rekao je plačnim glasom bošnjački kapetan, "otvarajte vrata. Ništa vam neću. Samo vas želim spasiti. Znate li samo koliko je vani ljudi strijeljano? Hoću samo da vas spasim

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Khaless ::
Za lav:
Ne, Sremski front je probijen 12. aprila 1945 godine što znači da su 6-12 marta nemci pokušali kontraofanzivu da pokušaju da pomognu jedinicama na Sremskom frontu koji je bio južnije.
Sama kominikacija Sava-Dunav Drava je bila od životne važnosti za Rajh u Madjarskoj.

Мислите ли на Њемачку офанзиву код Балатонског језера? Ја не видим њену везу са стањем на Сремском фронту. Какве су то значајне успјехе постигли партизани на Сремском фронту почетком марта, да би Нијемци морали извести офанзиву да растерете тај дио фронта? И колико је партизански јединица упућено у Мађарску да помогне Совјетима да одбију ту офанзиву. И уопште која је то логика, напасти јаче (Совјете) зато што ти слабији (партизани) угрожавају дио фронта. Па то неби урадио ни неко ко од војног образовања има само курс командира вода (основни официрски, како га сада овдје зову).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lav

Posto vidim da si dobro upucen u sam tok dogadjaja na Sremskom frontu mozes li sa nama da podelis tvoje misljenje o potrebi otvaranja tog fronta i po tvom misljenju da li je to bila nepotrebna grobnica srpskog naroda ili ne. Koliko je meni poznato tu je izginulo gro srpske omladine da li su njihove glave date da bi se napravila neka epopeja i to iskoristilo za revoluciju ili je to doprinos koji je bio od kljucnog znacaja za pad Berlina i samog rajha.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Eutropije, Khaless
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Говоримо већ 60 страна о злочинима комуниста, а нисмо кренули од почетка...

МИЛОСЛАВ САМАРЏИЋ - ТАЈНЕ »ВУКОВЕ РЕФОРМЕ«
http://www.pogledi.rs/download/Tajne%20Vukove%20reforme.zip

2. Вук Караџић - први српски комуниста
Закључак поглавља
Citat:Вук Караџић је касније, у време Маркса и Енгелса и њиховог "Манифеста комунистичке партије" 1848. године, такав револуционарни програм само прилагодио комунизму:
"ненародни језик" преименовао је у језик "више класе", а "народни" у језик "ниже класе". Комунистичка "класна подела" коју је дао у наведеном чланку такође је само допуна идеја које му је оставио Копитар.
За Вука Караџића је језик оно што је за комунисте његовог доба својина. Вук је против језика "више класе", комунисти су против њене својине; Вук се бори за језик "ниже класе", они за њен ноложај. И Вуку и комунистима основно је класично социјалистичко начело једнакости (насупрот грађанском начелу слободе): Вук је за једнакост на језичком плану тражећи језик који сви разумеју, језик "ниже класе", док комунисти траже једнак друштвени положај за све. У Вуковом случају се "вишој класи" не сме дозволити да буде богата језиком и духом, а у комунистичком материјалним добрима. И за Вука и за комунисте мера вредности је "нижа класа". У оба случаја имамо потпуно негирање стваралаштва "предреволуционарног" периода, уз убеђење да историја почиње од њих самих. Обе стране стално траже конфликт, "рат", како је то Вук отворено рекао Лукијану Мушицком, а Ђуро Даничић поновио Јовану Хаџићу, итд.
Вук Караџић је први донео комунизам у Србију. Иако је он то учинио на пољу језика, последице нису само језичке природе. Ова тема заслужује једну посебну студију, али у те последице, поред наметања револуционарног начина понашања, свакако спада и брзо клијање посејаног злог семена. Како су "Вуковом реформом" тадашње младе генерације нагло одсечене од светосавске традиције, то су се на духовном пољу нашле у безваздушном простору. Зато су биле подложне лошим утицајима. Отишавши на школовање у велике европске центре донеле су много лоших идеологија, од социализма и комунизма до анархизма. Тако је, у извесном смислу, управо Вук Караџић духовни отац Светозара Марковића и његових другова.
Зар је онда чудно што комунисти од 1945. године гаје култ Вука Караџића? Ни сам Меша Селимовић не може да одоли Вуковом револуционарству. Он види његове слабе стране, али уместо да извуче праве закључке једноставно сматра да тако мора бити у револуцији. (Селимовић је био активни учесник комунистичке револуције у Југославији.) Зато је основна карактеристика његове књиге "За и против Вука" један велики апсурд: у њој су изнети аргументи "против" Вука, док су "за" само пишчеви закључци!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

објекат 505
Сремски фронт је био јужни дио источног фронта и неко га је морао држати. Пошто је Југославиа била савезница, сјетимо се да је један од оснивача УН, то је запало нама. Значи Југословени су га морали држати. Није спорна да се на њему морало и нападати. Али офанзивне операције имају своја правила, а комунисти их нису баш поштовали. Да ли намјерно или из незнања, то не могу да тврдим. Чињеница је да губици нису били сразмјерни успјеху. И то је ствар коју треба озбиљно испитати. Иначе допринос партизана побједи у 2.СР је неупоредиво мањи него што су нас учили у школи. Али се не може негирати. Ми имамо проблем што је основни циљ комуниста у 2.СР био освајање власти, а послије су писали историју тако да величају себе. Не може се негирати ни антифашизам комуниста, јер у исто вријеме на истом мјесту не могу постојати двије власти. Значи њима су били сви непријатељи.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pih Vathra, nije to ništa. Oni koji su pročitali ovo Samardžićevo delo mogli su da saznaju i neke druge zanimljivosti. Recimo da je Kopitar podvodio Anu (kasniju Vukovu suprugu) Vuku Karadžiću samo da bi ga zadržao van Srbije. Isto tako je pažnje vredan i podatak da je Vuk hteo da proda jedno od svoje dece.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 11 Feb 2012 14:13

lav ::

-Пар дана је неодређен о вријеме. Напишите тачне датуме. И и ''пар дана'' није мало, То је довољно да се јединице извуку или да буду окружене и уништене.



Lave S A B O T I R A S TEMU!!!!

Posto sa mnogo znanja nameces temu zasto neotvoris NOVU??

Ali neka ti bude kad si bezobrazan...



Prvo da postavim pitanja da malo razvijes vijuge...


1.Sta mislis je l slucajno bila saveznicka ofanziva ka Becu u Italiji i JA u Jugoslaviji pocetkom aprila(prve dve nedelje )????????????

2.Je l si cuo za sastanak Tita Aleksandera i Tolbuhina u Beogradu 1945????????????????????


3.Je l znas sta je dogovoreno na tom sastanku?????????????????????????????????????????????????

4. Koju je ulogu dobila Jugoslovenska armija u prolecnoj ofanzivi???????????????????????????????????????????????????


5.Je l znas kog datuma je pala Bolonja u Italiji u odnosu na Bec i kakav je znacaj imala Bolonja za slamanje Armijske Grupe C ???????????

lav ::

-Знам да није било усташа у Црној Гори, али не знам шта се тамо дешавало и зато и не пишем о Црној Гори.


Pa onda nemoj da diskutujes ni o Sremskom gorntu jer ni tamo bio prusutan sta se desevalo ako ti je to princip..

lav ::
Али ти пишеш и о крајевима о коима незнаш скоро ништа. Пишеш о догађаима и људима о коима немаш потруна сазнања.

Ja sam POSTAVIO pitanje!!!

lav ::
Пишеш да су уништена два Њемачка корпуса, а не знаш њихове губитке у људству и техници. Не сумњам у постојање тих корпуса. Нема потребе да ми доказујеш њихово постојање, само ми напиши њихове губитке!


Precizne podatek nemam..Znam samo da je zarobljeno 16 000 97. nemackog korpusa sa mnostvo tehnike..to je ono sto je ostalo posle borbi a imao je u u martu pre pocetka oopercija svom sastavu 188, 237, 710 divizije ,24 brigadu kraskih lovaca..u Okolini Trsta 11 diviziju za osiguranje sa (jedna flotila
eskortnih razarača i jedna flotila torpednih čamaca) — u
Tršćanskom i Kvarnerskom Zalivu.Grupu džepnih podmornica i Transportna flotila teretnih
brodova, desantnih splavova i naoružanih motornih drvenih
brodova — na području Pule;Mornaričku obalsku artiljeriju (pet mornaričkih artiljeriskih
diviziona) — na prostoriji Gradež, Tržič, Trst, PulaRijeka i na kvarnerskim ostrvima.Armisku obalsku artiljeriju (dva obalska artiljeriska
puka od po tri diviziona, jedan protivavionski divizion) — duž
jadranske obale i na ostrvima.

Pa gubici nisu mali..Oces operacijski plan???



OCes da dam pismo Aleksandra Cercilu gde kaze da je Tito vojnicki u dosta boljoj poziciji zahvaljujucu osvajanju Trsta??(koje je omoguceno taktickim okruzenjem 97 koprusa)


Sto se tice 15 koprusa:
373 i 392 legionarska, 104 lovačka divizija i 10 i 11
ustaško-domobranska divizija), u dolini Une i na prostoru
Lika, Gorski Kotar, Kordun.

Naneti su mu teski gubici u KNinskoj operaciji..
Citat:
U borbama, punim požrtvovanja, sopstveni gubici su
vrlo visoki i doveli su do razbijanja 264. peš. div. i raspada
jednog većeg dela 373 (hrvat.) peš. div.8 Prema dosadašnjim
izveštajima, snage angažovane u borbama u prostoru Knin
— Zrmanja-Vrelo izgubile su u vremenu od 1. do 5. 12. 4488
ljudi, od toga 1058 ranjenih i evakuisanih, 700 ranjenih, koji
su ostali u rukama neprijatelja, i 2730 mrtvih ili nestalih.
Rezultat je privremen, pošto se razbijeni [delovi] još
uvek sakupljaju
.................................

Još nisu pristigli detaljni izveštaji o
gubicima.
K-da XV AK, Ia, Str. pov. br. 2210



Gubici su bili ogromni...Posle stabilizacije rabijen u Licko primorskoj operciji cepanjem na dva dela...


Citat:
Time je nemački
15 brdski armiski korpus bio ponovo razdvojen, a njegova
istočna grupa (373 legionarska i 10 ustaško-domobranska divizija)
izložena sistematskom uništavanju koje je završeno u
opkoljenom Bihaću


Zapadni deo grupe usao je u sastav 97 kopusa.


Ako ovo nije unistenje ne znam sta je??Ako ih JA nije unistio ko je ?? Vanzemaljci sa svemirskim oruzjem???








lav ::

Gorski car ::
Pretpostvaljam samo jedne cetnicke strane..i na osnovu toga formirao sliku
На основу чега си ти формирао слику о догађаима у неком крају у коме ниси ни био? Можда на основу извјештаја посматрача УН?


Na nego na osnovu dokumenata.. Ti si formirao sliku na cetnickih prica u tvom kraju...i sad si uhvaio Boga za m.... E da sam ja ostao pri slici koju je meni moja baba ispricala u Crnoj Gori nikad ne bi znao za pasje jame...

Dakle imas ili nesto vise da kazes osim prica nasih baba i djedova???

Dopuna: 11 Feb 2012 14:14

vathra ::Говоримо већ 60 страна о злочинима комуниста, а нисмо кренули од почетка...

МИЛОСЛАВ САМАРЏИЋ - ТАЈНЕ »ВУКОВЕ РЕФОРМЕ«
http://www.pogledi.rs/download/Tajne%20Vukove%20reforme.zip

2. Вук Караџић - први српски комуниста
Закључак поглавља
Citat:Вук Караџић је касније, у време Маркса и Енгелса и њиховог "Манифеста комунистичке партије" 1848. године, такав револуционарни програм само прилагодио комунизму:
"ненародни језик" преименовао је у језик "више класе", а "народни" у језик "ниже класе". Комунистичка "класна подела" коју је дао у наведеном чланку такође је само допуна идеја које му је оставио Копитар.
За Вука Караџића је језик оно што је за комунисте његовог доба својина. Вук је против језика "више класе", комунисти су против њене својине; Вук се бори за језик "ниже класе", они за њен ноложај. И Вуку и комунистима основно је класично социјалистичко начело једнакости (насупрот грађанском начелу слободе): Вук је за једнакост на језичком плану тражећи језик који сви разумеју, језик "ниже класе", док комунисти траже једнак друштвени положај за све. У Вуковом случају се "вишој класи" не сме дозволити да буде богата језиком и духом, а у комунистичком материјалним добрима. И за Вука и за комунисте мера вредности је "нижа класа". У оба случаја имамо потпуно негирање стваралаштва "предреволуционарног" периода, уз убеђење да историја почиње од њих самих. Обе стране стално траже конфликт, "рат", како је то Вук отворено рекао Лукијану Мушицком, а Ђуро Даничић поновио Јовану Хаџићу, итд.
Вук Караџић је први донео комунизам у Србију. Иако је он то учинио на пољу језика, последице нису само језичке природе. Ова тема заслужује једну посебну студију, али у те последице, поред наметања револуционарног начина понашања, свакако спада и брзо клијање посејаног злог семена. Како су "Вуковом реформом" тадашње младе генерације нагло одсечене од светосавске традиције, то су се на духовном пољу нашле у безваздушном простору. Зато су биле подложне лошим утицајима. Отишавши на школовање у велике европске центре донеле су много лоших идеологија, од социализма и комунизма до анархизма. Тако је, у извесном смислу, управо Вук Караџић духовни отац Светозара Марковића и његових другова.
Зар је онда чудно што комунисти од 1945. године гаје култ Вука Караџића? Ни сам Меша Селимовић не може да одоли Вуковом револуционарству. Он види његове слабе стране, али уместо да извуче праве закључке једноставно сматра да тако мора бити у револуцији. (Селимовић је био активни учесник комунистичке револуције у Југославији.) Зато је основна карактеристика његове књиге "За и против Вука" један велики апсурд: у њој су изнети аргументи "против" Вука, док су "за" само пишчеви закључци!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 11 Feb 2012 15:23

Gorski car ::

lav ::

-Пар дана је неодређен о вријеме. Напишите тачне датуме. И и ''пар дана'' није мало, То је довољно да се јединице извуку или да буду окружене и уништене.



Lave S A B O T I R A S TEMU!!!!

Posto sa mnogo znanja nameces temu zasto neotvoris NOVU??

Ali neka ti bude kad si bezobrazan...



Prvo da postavim pitanja da malo razvijes vijuge...


1.Sta mislis je l slucajno bila saveznicka ofanziva ka Becu u Italiji i JA u Jugoslaviji pocetkom aprila(prve dve nedelje )????????????

2.Je l si cuo za sastanak Tita Aleksandera i Tolbuhina u Beogradu 1945????????????????????


3.Je l znas sta je dogovoreno na tom sastanku?????????????????????????????????????????????????

4. Koju je ulogu dobila Jugoslovenska armija u prolecnoj ofanzivi???????????????????????????????????????????????????


5.Je l znas kog datuma je pala Bolonja u Italiji u odnosu na Bec i kakav je znacaj imala Bolonja za slamanje Armijske Grupe C ???????????

Не саботирам тему само тражим тачне датуме. А ко је безобразан нека процијене остали учесници форума.

Dopuna: 11 Feb 2012 15:29

Gorski car ::
lav ::
Пишеш да су уништена два Њемачка корпуса, а не знаш њихове губитке у људству и техници. Не сумњам у постојање тих корпуса. Нема потребе да ми доказујеш њихово постојање, само ми напиши њихове губитке!


Precizne podatek nemam..Znam samo da je zarobljeno 16 000 97. nemackog korpusa sa mnostvo tehnike..to je ono sto je ostalo posle borbi a imao je u u martu pre pocetka oopercija svom sastavu 188, 237, 710 divizije ,24 brigadu kraskih lovaca..u Okolini Trsta 11 diviziju za osiguranje sa (jedna flotila
eskortnih razarača i jedna flotila torpednih čamaca) — u
Tršćanskom i Kvarnerskom Zalivu.Grupu džepnih podmornica i Transportna flotila teretnih
brodova, desantnih splavova i naoružanih motornih drvenih
brodova — na području Pule;Mornaričku obalsku artiljeriju (pet mornaričkih artiljeriskih
diviziona) — na prostoriji Gradež, Tržič, Trst, PulaRijeka i na kvarnerskim ostrvima.Armisku obalsku artiljeriju (dva obalska artiljeriska
puka od po tri diviziona, jedan protivavionski divizion) — duž
jadranske obale i na ostrvima.

Pa gubici nisu mali..Oces operacijski plan???
Мене интересујуе број мртвих, број рањених, број заробљених, количина уништене и заробљене технике. Ни операцијски план не би вио вишак. Да мало развијеш мождане вијуге, питам те колико је њемачких корпуса уништено у Стаљинградској битци? Па да мало упоредимо.

Dopuna: 11 Feb 2012 15:32

Gorski car ::

Naneti su mu teski gubici u KNinskoj operaciji..
Citat:
U borbama, punim požrtvovanja, sopstveni gubici su
vrlo visoki i doveli su do razbijanja 264. peš. div. i raspada
jednog većeg dela 373 (hrvat.) peš. div.8 Prema dosadašnjim
izveštajima, snage angažovane u borbama u prostoru Knin
— Zrmanja-Vrelo izgubile su u vremenu od 1. do 5. 12. 4488
ljudi, od toga 1058 ranjenih i evakuisanih, 700 ranjenih, koji
su ostali u rukama neprijatelja, i 2730 mrtvih ili nestalih.
Rezultat je privremen, pošto se razbijeni [delovi] još
uvek sakupljaju
.................................

Još nisu pristigli detaljni izveštaji o
gubicima.
K-da XV AK, Ia, Str. pov. br. 2210



Gubici su bili ogromni...Posle stabilizacije rabijen u Licko primorskoj operciji cepanjem na dva dela...


Citat:
Time je nemački
15 brdski armiski korpus bio ponovo razdvojen, a njegova
istočna grupa (373 legionarska i 10 ustaško-domobranska divizija)
izložena sistematskom uništavanju koje je završeno u
opkoljenom Bihaću


Zapadni deo grupe usao je u sastav 97 kopusa.

Јесу ли ово подаци из званичних њемачких извјештаја?

Dopuna: 11 Feb 2012 15:39

Gorski car ::
lav ::
На основу чега си ти формирао слику о догађаима у неком крају у коме ниси ни био? Можда на основу извјештаја посматрача УН?


Na nego na osnovu dokumenata.. Ti si formirao sliku na cetnickih prica u tvom kraju...i sad si uhvaio Boga za m.... E da sam ja ostao pri slici koju je meni moja baba ispricala u Crnoj Gori nikad ne bi znao za pasje jame...

Dakle imas ili nesto vise da kazes osim prica nasih baba i djedova???


На основу докумената Уједињених Нација? Или на основу комунистичких докумената?
Какве бабске приче? Ради се о људима са именом и презименом. Они су имали браћу и сестре, а неки и дјецу. Ако неко не зна ко му је отац или дјед, то је његов проблем, али овдје се ради о људима кои знају ко им је убио најмилије. Такође по гробљима постоје споменици са годином смрти.
Пошто си се више пута позивао на позив Краља Петра ll, можеш ли поставити текст тога позива.
А и колико ја знам у војсци позив није обавезујући акт. Обавезујући су:наређење, борбена заповијест, наредба и на вишим нивоима уредба. Ако командант једне јединице позове своје потчињене да дају крв, свако од њих добровољно одлучује да ли ће дати крв или не. Али ако нареди, онда ту нема добровољности, онда се то мора или се сноси одговорност за не извршење наређења.
Такође свакаи обавезујући акт се заводи у неки дјеловодник. Имате ли број тог позива и дјеловодника у кои је заведен.
Ако било ко има, замолио бих га да постави.
И Његово Величанство је похађало Војну академију, те је морало знати кои су акти командовања у војсци.