Zločini komunista

• 2Ovo se svidja korisnicima: Leonardo, Kombajn
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Priča o četnicima intelektualcima a partizanima polupismenim šloserima nema blage veze sa stvarnošću. Uglavnom je bilo obrnuto. Bio sam recezent za nekoliko monografija gimnazija po Srbiji zadnjih godina. Interesantno je da je većina autora bila prilično pročetnički nastrojena. I upravo da bi dokazali tu tezu o četnicima inteletualcima prebrojavali su koliko je gde otišlo. I u svih 6 gimnazija za koje imam podatke na svakog gimnazijalca koji je otišao u četnike ima 3 do 6 u partizane. Još gori je odnos kod studenata na svakog studenta kod četnika ide od 4 do 10 kod partizana. Zbog ovog većina autora je izbacila ove podatke iz monografija jer im ne odgovara. Al su podaci kod mene i čim dobijem podatke za još dve bitne gimnazije objavi ću ih skupno. Naglašavam da je u svim slučajevima rađen poimeničan spisak i ne računaju se četnici mobilisani avgusta - septembra 1944. godine tj partizani mobilisani posle avgusta 1944. godine nego samo oni koji su dobrovoljno otišli pre avgusta 1944. godine.
I još nešto u Španiju po pravilu nisu išli šloseri i slični. A upravo su povratnici iz Španije bili najznačajniji rukovodioci pri izbijanju ustanka.

• 1Ovo se svidja korisniku: prekodrinski
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 23 Jan 2014 16:34

Fora je u tome sto je tada komunizam bio u modi, za inteligenciju, mlade pogotovu. Slusali su price o nekom tamo dalekom i bajkovitom SSSR-u koji je "proizveo milioniti tenk" i u kome nema gladi i ekonomska kriza ga nije ni dotakla. (Druga je stvar sto niko od tih skojevaca (ili potencijalnih skojevaca) nije ni cuo za "holodomor". Pa pedeset godina kasnije niko nije znao koliko je nizak standard u Nemackoj DR, a sedamdesetih niko na Zapadu nije bio svestan koliko je SSSR truo iznutra. Sad zamislite nekog seljaka iz Temnica koji je cuo za "cistke" itd.)
Milan Jovanovic-Stojmirovic je pisao da je citava mlada inteligencija Beograda, dakle upotrebio je izraz kojim je obuhvatio sve sto vredi medju mladima u Beogradu, pripada idejno komunistima. Jovanovic-Stojmirovic nikada nije bio komunista, dapace, ali ga Milorad Ekmecic citira konkretno za ovo. Verovatno preuvelicava, svi znamo da oni koji vide katastrofu u necemu, preuvelicavaju jer u strahu su velike oci.
Evo, na primer, reziser Purisa DJorjdevic je napisao da su u Cacku 1941. godine, po oslobodjenju grada, paralelno funkcionisale partizanska i cetnicka vlast i narod se mogao DOBROVOLJNO prijaviti u jedne ili u druge redove. Sada, ako bih slusao Miloslava Samardzica, ispalo bi da su cetnici u Srbiji 1941. godine zahvatili 90%, a partizani resto od ustanickih masa. Purisa, medjutim, tvrdi da nije tako bilo. On sam kaze da su se njegovi drugovi iz odeljenja i on opredelili za partizane.
Takodje, nije tacna ni teza da su gazde i domacini ljudi po selima isli u partizane, a sirotinja u cetnike. Mnogo je obrnutih primera, cak, ako se gleda lokalno, dosta je slucajeva u kojima su "golokotre" isle u cetnike, a domacini ljudi u partizane.
Ali, da ne idem dalje u off. Pogledajte knjizevnu, pa i umetnicku scenu, ko je gde isao, pa cete videti. Neka mi neko navede spisak eminentnih pripadnika inteligencije koji su, ako nisu bili vojnici, bili na cetnickoj strani. Ja cu navesti GARANTUJEM spisak ubedljivihih imena na partizanskoj strani.

Dopuna: 23 Jan 2014 16:38

ltcolonel ::
I još nešto u Španiju po pravilu nisu išli šloseri i slični. A upravo su povratnici iz Španije bili najznačajniji rukovodioci pri izbijanju ustanka.
Sto se Spanije tice, mislim da sam to vec napisao na ovom forumu, da uzmemo Ernesta Hemingveja i Erika Hobsbauma, pa i DZordza Orvela kao primere. Hobsbaum je sam rekao da je u Evropi tada svrstavanje na stranu republikanaca bilo moralno pitanje. Na nekim univerzitetima bilo je pitanje casti da li si za republikance ili falangiste. Svako ko je osetio taj "moralni zov", osetio je i potrebu da pomogne spanskoj republici, a neki su otisli da se bore i ostave svoje zivote u Spaniji. (Naravno svi znamo, zbog brojnih opstrukcija i svega i svacega, nisu svi koji su zeleli otisli u Spaniju). Neki su tada prepoznali "crno zlo", neki su isli "na sigurno", pa se kasnije desio Drugi svetski rat. Sve u svemu, siroka tema. Ali, te price o "sloserima" itd. mi vec idu na ganglije.

• 3Ovo se svidja korisnicima: apostata, 6.lickadivizija, HP 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sajkaca ::
Не поричем могућност, али ни другу, да је неки сињор стипендиста ди Гебелс узео слике из, нпр. Етиопије или Албаније?
Пропаганда, па још актуелна је чудо! Да не помињем скорашње товарење и претоваривање греха и злочина међу бившим земљацима, али отац ми је из жабарске окупациомне зоне. Кућа нам је паљена само 3 пута ('41-43.), а пљачкана мало више. Нису били гадљиви ни на картонску кутију у којој је покојна тетка, тада десетогодишњакиња имала неке своје џиџе, огледалце, чешаљ, лутку крпењачу. Једном рођаку су, весело, наслонили цев под мишку и прострелили га са 6,5- срећом закачише само плућа. После је неком чудо што је отишао у партизане а не међу плаћенике Пирција Биролија (њихов гувернер на Цетигну).
Ако се неко и иживљавао над ЛЕШЕВИМА, зашто не поменуше и сопствени "специјалитет", уз шаљиви рицинус (мало се онередиш, јес срамота, али ипак!), имали су обичај да сумњивце кастрирају!? Још су жртве, тако осакаћене и понижене, прећуткивале ТО зло, од срамоте.

• 1Ovo se svidja korisniku: prekodrinski
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Priča o četnicima intelektualcima a partizanima polupismenim šloserima nema blage veze sa stvarnošću...

Што се тиче приче о партизанима шлосерима, како вам не падне на памет да је то у директној вези са вишедеценијским стварањем представе о пијаним, прљавим брадоњама који углавном траже гдје ће шта приклати, силовати и попалити... што би се рекло како су посијали (комунисти) тако и жању, на жалост.
Ни једно ни друго није истина, наравно, и на једној и на другој страни је било врхунских интелектуалаца, али и злочинаца. Бојим се да ће проћи још дуго времена док се не створи реална слика дешавања у нашем грађанском рату. Чињеница је да су у почетку рата у Херцеговини комунисти (намјерно их не зовем партизанима јер тада народна војска није ни била идеолошки подјељена) завели народ и били масовно прихваћени. Послије првих "лијевих скретања"(како чедан назив у тадашњој официјелној литератури) народ је увидио о чему се ради и до краја рата партизани осим спорадичних упада нису били значајан фактор у истој. Чињеница је такође, да су први удар тзв. "лијевих скретања" у Херцеговини примили виђенији Срби који су преживјели усташки терор пар мјесеци раније (и усташе су имале исти приступ). Послије се већ није пуно гледало ко је имао какав друштвени статус већ у ком је табору био.

• 1Ovo se svidja korisniku: prekodrinski
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::victoria :: Kako ti dođe do podatka o 40 pogubljenih,pa samo u Gavrilovićevoj knjizi je uzgred spomenuto toliko imena viđenijih ljudi iz Užica i okoline?
Нисам ја дошао никако до те бројке, 90-их је у Ужицу радила вишестраначка комисија која је то испитивала. За период Ужичке републике пописали су 42 лица које су комунисити под различитим околностима убили. Пошто неким странкама није одговарало што су добили број неколико пута мањи него што су очекивали (и колико је Видан ”навео” у том роману), повукли су се из рада.
Резултати комисије су објављени на нету, и то чак на неком равногорском сајту, мислим да је Драган Крсмановић писао чланак, али не могу да га нађем.
Овај мој коментар је само индиректно везан за тему и за цитиране постове, али изражава мој принципијелни став о истраживаљу прошлости.

Ја добијем оспице када чујем да нека страначка или вишестраначка комисије врши неко истраживање. Било да се ради о историји или малверзацијама у привреди!
Истраживање би требало да раде стручне комисије састављене од људи који имају потребна знања и искуство и који су способни да одвоје посао од својих предубјеђења и страначке припадности.
Да се вратим на горе поменуту комисију, ако су се неке странке повукле из њеног рада, значи комисија није завршила посао. Ако комисија није завршила рад и службено објавила резултате, онда не можемо рећи да је комисија утврдила само 42 жртве. Она је прекинула рад и није утврдила коначан број.


ltcolonel ::Priča o četnicima intelektualcima a partizanima polupismenim šloserima nema blage veze sa stvarnošću. Uglavnom je bilo obrnuto. Логично је да неко када прича о себи прича све најбоље, а о својим противницима све најгоре.
Логично је да ће у својим редовима набрајати угледне људе, а у противничким само разноразни олош. Истина је да у свакој војсци има и једних и других, питање је само омјера. Исто тако кад је ријеч о злочинима, истичу се противнички злочини и њихова окрутност, посебно према недужнима, а властити злочини се оправдавају као освета, дјело појединаца и сл., истичу се хумани поступци према непријатељу итд.
Постоји и једна специфичност партизанских злочина, као и четничких над србима, бар када је Босна у питању. Морамо признати да су међунационални односи и тада били затегнути и оптерећени прошлошћу. Тако да су се злочини других над србима и могли некако разумјети, али злочини партизана или четника су некако више бољели. Теже је падало једно убиство неког угледнога човјека од стране комуниста или четника него десет која су починиле усташе. Тако да су у неким мјестима превладали четници, а у другим партизани. У моме су послије неких злочина Данка Митрова превладали четници. И неки од њих су били спремни да врате "мило за драго" и то са каматом. Вјероватно је у неким другим мјестима гдје су четници убили неке недужне људе било супротно.

• 6Ovo se svidja korisnicima: gorran, apostata, vathra, Koca Popovic, ltcolonel, Gorski car
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vathra je izneo apsolutno tačan podatak, koji je više puta objavljivan a i lično sam mu ga (kao član Komisije) potvrdio. Početkom 1997. godine je (na inicijativu tada vladajućeg SPO) u Užicu pokrenuta inicijativa da se definitivno utvrdi broj i identitet žrtava partizanske vlasti tokom Užičke republike i neposredno nakon definitivnog oslobođenja. Cilj je bio da se utvrdi šta je istina od Samardžićevih tlapnji iz 1990. godine kako je iznad kasarne u Krčagovu streljano i pokopano "10.000 najuglednijih srpskih domaćina iz tog kraja", zatim da se rehabilituju Živojin Pavlović, Andrija Mirković i Mihailo Milovanović, ali i da krajni rezultat bude svojevrsno pomirenje ideoloških suparnika.
Komisija je imala vrlo šarolik stručni sastav: dva profesora istorije, jedan etnolog, viši samostalni policijski inspektor, dipl. ing. geodezije, profesor Prostornog planiranja, te specijalista Ortopedije vilice i ortodoncije. Pridodati su i dvoje sudskih zapisničara, referent matičnih knjiga iz Opštine, kao i po jedan predstavnik svih stranaka iz Skupštinskog saziva. Kasnije su se pridodali i jedan hobista iz Udruženja ratnika i potomaka Oslobodilačkih ratova Srbije 1912-1918., sekretar SUBNOR-a i predstavnik Instituta za zaštitu spomenika.
Posle nepune dve godine vrlo zahtevnog i napornog istraživanja, koje je obuhvatilo analizu svih presuda, knjiga umrlih, kojekakvih zapisnika, novinskih izveštaja, knjiga, svedočanstava svedoka, sećanja učesnika, popisa nadgrobnih spomenika, kao i najnapornijeg prekopavanja lokacija za koje je ranije mnoštvo poštivalaca JVuO tvrdilo da su masovne grobnice - rezultat je bio poražavajući za inicijatore istraživanja.
Slovom i brojem, bez mogućnosti i statističke greške, partizanska vlast u Užicu je od 24.09. do 29.11.1941. godine (dok je trajala Užička republika) streljala 38 lica. Još 4 osobe su preminule u bolnici ili u svojim kućama od posledica povreda nastalih torturom tokom isleđivanja. Od toga, skoro svi su bili policijski službenici, ljotićevci, Pećančevi četnici i osobe koje su se aktivno uključile u nemački okupacioni aparat (u smislu potkazivanja). Oni su streljani u oktobru, a neposredno pred povlačenje iz Užica krajem novembra likvidirani su i nekolicina istaknutih predvodnika napada četnika DM na Užice (Borba na Trešnjici). Ovo poslednje je koštalo glave slikara Mihaila Milovanovića, jer je nedvosmisleno utvrđeno kako je bio jedan od organizatora i planera napada. U ovdašnjem Istorijskom arhivu je sačuvano nekoliko zapisnika iz njegove istrage, a ni članovi njegove porodice (tada živi) nisu sporili da je u njihovoj kući u selu Gostinica održavano više sastanaka četničkih oficira Andrije Jevremovića, Stojka Filipovića, Strahinje Rogića i Sretena Stranjakovića (koji su i predvodili napad). Dakle, nije streljan zato što je bio akademski slikar.
Dalje, jedina osoba sa spiska likvidiranih tokom Užičke republike koja se nije uklapala u opis "narodnih neprijatelja", bio je Živojin Pavlović. Od njega je kasnije Slobodan Gavrilović napravio arhi-mučenika, proturivši tezu da je ubijen kao autor "Bilansa sovjetskog termidora" i antistaljinista. Činjenice su neuporedivo jednostavnije - Pavlović je nakon povratka iz Francuske uhapšen od predratne policije, posle mučenja je "revidirao stavove", prokazao brojne istaknute komuniste i čak postao službenik Ministarstva informisanja!!! Treba li i ovde dodatno objašnjenje...
Još nepovoljniji po SPO i zaljubljenike u četnike DM bio je skor prebrajanja žrtava posleratne vlasti - do u glavu svega 24 osobe su streljane u Užicu. Svima je utvrđen identitet i detalji hapšenja, suđenja, izvršenja presude i lokacija gde su sahranjeni. To je ispizdelo predstavnika SPO i onog Udruženja 12-18, pa su napustili dalji rad Komisije. Insistirali su da se u konačni izveštaj unese i kako je iz užičkog kraja uhapšen i sproveden u Valjevo na streljanje "neutvrđeni broj nacionalno opredeljenog stanovništva", ali to nije dolazilo u obzir jer nije bilo ni naznake tačnosti takvih tvrdnji.
Trivijalnost najviše klase odigrala se kada smo vršili raskopavanja pomenute lokacije u Krčagovu, gde je navodno bila masovna grobnica. I pored višednevnog angažovanja, na mestima koje su pojedinci označili kao "100% pouzdana" pronađena su svega TRI (3) ljudska kostura sa pripadajućim lobanjama. Pregledom stanja vilica utvrđeno je kako su u pitanju osobe starosti do 40 godina, na skeletu nije bilo znakova nasilne smrti u smislu oštećenja koštanog sklopa, sahranjeni su u linijskom rasporedu jedan do drugog i procenjeno je kako ima osnova da su zakopani pre više od 50 godina od vremena nalaženja (1997. godina).
Pošto sam već previše "otišao u širinu", prilažem i link ka spisku sudski procesuiranih lica nakon oslobođenja, a primerak sam davnih godina prosledio i Republičkoj asocijaciji za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta, kasnije i Komisiji za utvrđivanje tajnih grobnica.
Inače, Vidan Mićić je bio običan stražar tokom Užičke republike, kasnije borac II proleterske. Niko ga se ni po kom osnovu nije sećao kao ikakvog egzekutora ili važniju "čiviju" u aparatu oko Rankovića i Krcuna tokom Užičke republike. Slobodan Gavrilović je objavio knjigu o Živojinu Pavloviću nakon Mićićeve smrti, jedva ga je par puta uživo i video. Čovek je bio lečeni alkoholičar, sklon stanjima sužene svesti. Imajući na umu da je Gavrilović svojevremeno bio delegat Kongresa SKJ poznat po izjavi: "U mojim venama teče Lenjinova krv!", vrlo uslovno prihvatajte sve što objavljuje i govori od kako se "presvukao" pod uticajem emigracije (čitaj: Desimira Tošića i Sretena Marića).
Delovanje Komisije je izvuklo na videlo još neke interesantne detalje, nalik ovim koje pominje ppuk. Nebojša. Tokom WWII, iz samog grada Užica doslovno niko nije bio u četnicima DM. Tokom Užičke republike oficir za vezu je bio kapetan Milorad Mitić (pre rata na službi u Lisi kod Ivanjice), posle 29.11.1941. godine ilegalni komandant nepostojeće Užičke brigade bio je učitelj Đorđe Novaković (izbeglica iz Bosne, deklarisani ljotićevac, streljan od Nemaca zbog sumnje da petlja s nelegalizovanim četnicima), a jedino se za Srpka Medenicu može reći da je bio Užičanin u četnicima (a i on je došljak). Praktično nismo imali koga da "pomirimo", jer je odnos broja boraca NOVJ i JVuO iz našeg grada bio oko 1.600:1.
Toliko o 10.000 likvidiranih, od toga preko 400 žrtava Vidana Mićića...
Evo obećanog linka:
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&am.....g36awwELQg

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Skrabalo,
Najpre velika zahvalnost za ovako opsiran i pun podataka "raport" iz Titovog nam Uzica!
Imam samo dve konstatacije, ako se ne ljutis.
Skrabalo ::Imajući na umu da je Gavrilović svojevremeno bio delegat Kongresa SKJ poznat po izjavi: "U mojim venama teče Lenjinova krv!", vrlo uslovno prihvatajte sve što objavljuje i govori od kako se "presvukao" pod uticajem emigracije (čitaj: Desimira Tošića i Sretena Marića).
Jel se seca neko da je on tamo neke 1993. godine deset minuta (nekadasnjim poslovnikom jedno od mogucih vremena za govor narodnih poslanika pojedinacno) u Narodnoj Skupstini Republike Srbije cutao za govornicom i na kraju rekao "Boze, oprosti im, ne znaju sta cine", prekrstio se i otisao nazad, u poslanicku klupu?
Imao sam prilike da razgovaram sa dr Slobodanom Gavrilovicem i mogu reci da je on ostao levicar, ne rigidni kao u doba socijalizma, ali svakako levicar. Sto se tice knjige Zivojina Pavlovica, Gavrilovic je o njoj pisao veoma afirmativno. Treba istaci da je u ocenama i prikazima te knjige Gavrilovic opravdavao na vise mesta Rusku revoluciju i nijednom recju nije napadao Vladimira Lenjina, Lava Trockog i ostale vodje, ali je napadao Josifa Staljina i staljiniste kao one koji su mnogo ucinili na devijaciji revolucije, sto svakako i jeste tacno.
Ono u cemu me je Gavrilovic razocarao je sto je na moje pitanje da li je rodjeni Uzicanin rekao da jeste i ne samo da jeste, nego je rekao da su i njegovi preci iz grada. Kasnije mi je jedan Uzicanin rekao da nema pojma i da uopste nije Uzicanin po rodjenju, nego Kosjerac. Mali detalj, cak i nebitan za ovu pricu, ali sitna laz ume mnogo toga da kaze o ljudima...
Skrabalo ::
Delovanje Komisije je izvuklo na videlo još neke interesantne detalje, nalik ovim koje pominje ppuk. Nebojša. Tokom WWII, iz samog grada Užica doslovno niko nije bio u četnicima DM. Tokom Užičke republike oficir za vezu je bio kapetan Milorad Mitić (pre rata na službi u Lisi kod Ivanjice), posle 29.11.1941. godine ilegalni komandant nepostojeće Užičke brigade bio je učitelj Đorđe Novaković (izbeglica iz Bosne, deklarisani ljotićevac, streljan od Nemaca zbog sumnje da petlja s nelegalizovanim četnicima), a jedino se za Srpka Medenicu može reći da je bio Užičanin u četnicima (a i on je došljak). Praktično nismo imali koga da "pomirimo", jer je odnos broja boraca NOVJ i JVuO iz našeg grada bio oko 1.600:1.
Da, bas sa tim Uzicaninom koji mi je pricao o Gavrilovicu sam cuo da uopste u gradu nije bilo cak ni cetnickih simpatizera. Kada sam ga pitao kako je moguce da u jednom gradu u Srbiji 1941. godine uopste nema monarhista, rekao mi je da ih je bilo po okolnim selima, ali da u samom gradu uopste nije bilo cetnika. U Uzicu i okolnim selima bilo je cak i nekoliko popova SPC koji su bili partizanski prvoborci.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Razmišljam nešto. Sve mi se čini da su ovi zločini dobili na glasu kod nas, kako nas već 15 godina unazada svake godina ima manje za cirka 30 do 50 hiljada. Izvinjavam se što ovako upadam, ali moram.

• 1Ovo se svidja korisniku: Jovan Nenad
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[quote] . . .[Trivijalnost najviše klase odigrala se kada smo vršili raskopavanja pomenute lokacije u Krčagovu, gde je navodno bila masovna grobnica. I pored višednevnog angažovanja, na mestima koje su pojedinci označili kao "100% pouzdana" pronađena su svega TRI (3) ljudska kostura sa pripadajućim lobanjama. . . ./quote]
Kako ste mogli pronaći kosture na Krčagovu kada su Nemci dozvolili rodbini da ih iskopa i sahrani,odmah nakon bekstva partizana iz grada ?
Citat: . . .I u svih 6 gimnazija za koje imam podatke na svakog gimnazijalca koji je otišao u četnike ima 3 do 6 u partizane. Još gori je odnos kod studenata na svakog studenta kod četnika ide od 4 do 10 kod partizana . . .
Po čemu su gimnazijalci i studenti "viđeniji ljudi" i "intelektualci" ? Onda a i danas ? Zato što su UPISALI fakultet ?

• 2Ovo se svidja korisnicima: 6.lickadivizija, HP 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zaboravljate da nisu svi išli u četnike ili partizane iz ideoloških razloga.