Zločini komunista

• 2Ovo se svidja korisnicima: 6.lickadivizija, HP 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 28 Jan 2014 18:35

Epa Jovane Nenade vidi ovako. Znam ja šta su radili crnogorski komunisti. Al ako su to radili crnogorski komunisti ne znači da su to radili svi komunisti. Odlično ja znam da je sigurno 2/3 ubijenih pravoslavnih sveštenika a verovatno i 3/4 od komunista stradalih u Crnoj Gori ili su bili iz Crne Gore. Al ja isto pitam i zašto nije bilo sveštenika iz Srbije u bežaniji u Sloveniji ili ako je bio bio je zanemarljiv broj (ja u stvari sa prostora tri spomenute eparhije ne znam ni za jednog) a iz Crne Gore skoro svi su pobegli. Na prostoru Braničevske, Šumadijske i Kruševačke eparhije je bilo skoro tri puta više sveštenika i monaha (sa izbeglim sveštenicima) nego u Crnoj Gori a maksimalni broj sveštenika stradalih od komunista po bilo kojoj osnovi je uvrh glave 20 (a verovatno ni toliko). Od ovog broja jedno 6 ili 7 sveštenika bi u bilo kojoj zemlji bilo osuđeno na smrt jer njihova osuda nije imala veze sa politikom.
Bilo bi zaista interesantno ispitati zašto je bila takva zakrvljenost u Crnoj Gori. I pored svih histeričnih falsifikata novokomponovanih četnika ni izbliza nisu uspeli da dokažu ni približnu zakrvljenost u Srbiji. I pored svih propusta koje ima u radu državna komisija je dovela do toga da skoro ni jedan ozbiljan pročetnički istoričar više ne sme da se "frlja" sa zastrašujućim ciframa.

Dopuna: 28 Jan 2014 18:39

Ko je progonio sveštenike posle Prvog svetskog rata kada je na prostoru Srbije trećina napustila crkvenih poziv i otišla u činovnike i učitelje. naravno komunisti su i 1919, 1920, 1921. godine brijali sveštenicima brade i šikanirali ih. Da nije bilo ruskih sveštenika emigranata 1924. godine ni pola parohija u Srbiji ne bi bilo popunjeno. Nemate pojma o čemu pričate. Samo lupetate.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne skrecite sa teme,radi se o komunistickom progromu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne skrećem ja sa teme nego ovde ljudi koji nemaju osnovno poznavanje činjenica pišu svašta. To što je ogroman broj sveštenika posle Drugog svetskog rata napustio službu ne znači da su to uradili jer su bili proganjani jer se potpuno isto desilo i posle Prvog svetskog rata (i to u još mnogo većim razmerama) a u to vreme nije bilo dežurnih krivaca komunista da ih proganjaju.

• 1Ovo se svidja korisniku: objekat 505
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Napisano: 28 Jan 2014 18:35

Epa Jovane Nenade vidi ovako. Znam ja šta su radili crnogorski komunisti. Al ako su to radili crnogorski komunisti ne znači da su to radili svi komunisti. Odlično ja znam da je sigurno 2/3 ubijenih pravoslavnih sveštenika a verovatno i 3/4 od komunista stradalih u Crnoj Gori ili su bili iz Crne Gore. Al ja isto pitam i zašto nije bilo sveštenika iz Srbije u bežaniji u Sloveniji ili ako je bio bio je zanemarljiv broj (ja u stvari sa prostora tri spomenute eparhije ne znam ni za jednog) a iz Crne Gore skoro svi su pobegli. Na prostoru Braničevske, Šumadijske i Kruševačke eparhije je bilo skoro tri puta više sveštenika i monaha (sa izbeglim sveštenicima) nego u Crnoj Gori a maksimalni broj sveštenika stradalih od komunista po bilo kojoj osnovi je uvrh glave 20 (a verovatno ni toliko). Od ovog broja jedno 6 ili 7 sveštenika bi u bilo kojoj zemlji bilo osuđeno na smrt jer njihova osuda nije imala veze sa politikom.



Ja sam samo postavio pitanje. Tema je ,,zločini komunista,, što bi obuhvatalo sve zločine komunista na teritoriji Jugoslavije. Osim ako komunisti u Crnoj Gori nisu predstavljali odvojen deo KPJ i NOP-a, ne? Ukoliko tema obrađuje samo Šumadiju ili Mačvu ili ukoliko smatrate da sveštenstvo u Crnoj Gori nije pripadalo SPC onda povlačim pitanje.
Elem, ja sam vam samo postavio pitanje da li ste u svojim istraživanjima obrađivali teritoriju Crne Gore. Koliko je sveštenika ubijeno i uhapšeno od strane komunista u Crnoj Gori u toku i nakon Drugog rata? Koliko njih je bilo izloženo represijama posleratne vlasti?
Cenim da se slažete da bi valjalo i ove podatke imati.



Citat:Al ja isto pitam i zašto nije bilo sveštenika iz Srbije u bežaniji u Sloveniji ili ako je bio bio je zanemarljiv broj (ja u stvari sa prostora tri spomenute eparhije ne znam ni za jednog) a iz Crne Gore skoro svi su pobegli.

Možda odgovor leži u tome što su dobrim delom bili svedoci komunističke vlade na terenu u Crnoj Gori. Možda u ovome treba tražiti i razlog što je najveći broj izbeglica krenuo upravo sa crnogorskim četnicima.



Citat:Bilo bi zaista interesantno ispitati zašto je bila takva zakrvljenost u Crnoj Gori. I pored svih histeričnih falsifikata novokomponovanih četnika ni izbliza nisu uspeli da dokažu ni približnu zakrvljenost u Srbiji. I pored svih propusta koje ima u radu državna komisija je dovela do toga da skoro ni jedan ozbiljan pročetnički istoričar više ne sme da se "frlja" sa zastrašujućim ciframa.

Pazite, možda bih se delimično mogao složiti sa pojedincima koji ovo pripisuju specificnosti crnogorskog društva, potežući kao argument raniji događaj oko istrage poturica. Ovo je ako je istina, samo je deo istine. Veći deo istine leži u samom sprovođenju revolucionarne vlasti crnogorskih komunista tamo gde su, naravno bili u mogućnosti da to sprovedu - a koliko se sećam udžbenika istorije, pod svojom kontrolom držali su dobar deo teritorije.




Citat: Ko je progonio sveštenike posle Prvog svetskog rata kada je na prostoru Srbije trećina napustila crkvenih poziv i otišla u činovnike i učitelje. naravno komunisti su i 1919, 1920, 1921. godine brijali sveštenicima brade i šikanirali ih. Da nije bilo ruskih sveštenika emigranata 1924. godine ni pola parohija u Srbiji ne bi bilo popunjeno. Nemate pojma o čemu pričate. Samo lupetate.


Ih sad, nije bas da su okolnosti iz 20ih godina bile iste kao one iz 40ih godina te su i oni iz 20ih i oni iz 40ih iz istog razloga napuštali službu.

• 1Ovo se svidja korisniku: objekat 505
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Овдје можемо додати и протјеривање епископа бањалучког Василија, http://sr.wikipedia.org/wiki/Вас.....80;ћ и забрану обнове храма Христа спаситеља у Бања Луци.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Pera Ždera, objekat 505, victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ostala su svedočanstva episkopa banjalučkog o torturi koju je proašao u komunizmu . Drugi svetski rat ga je zatekao u manastiru Žiči. Nemci su ga internirali zajedno sa Svetim Vladikom Nikolajem. Posle završetka rata odlazi kod svojih roditelja na selo, gde ga je 1949. godine zatekao izbor za episkopa banjalučkog.
Episkop Vasilije je u svojoj pristupnoj besedi na hirotoniji rekao: "Idem na eparhiju svih svetih, na eparhiju znanih i neznanih junaka. Idem na eparhiju popločanu lobanjama i kostima jedne trećine tamošnjih pravoslavnih Srba. Idem na eparhiju opranu krvlju i suzama najboljih sinova i kćeri Crkve naše na čelu sa mučenikom Platonom i drugim sveštenomučenicima. Poklonimo se tim svetim žrtvama; neka im je slava i hvala što ne skrenuše sa puta svetosavskog,komunisti su mu to zapamtili

Episkop Vasilije je 22. avgusta 1953. godine napadnut od strane komunista u Banjaluci. Tom prilikom je kamenovan i proteran iz sedišta svoje eparhije. Po dolasku u Beograd, episkop Vasilije je Svetom Arhijerejskom Sinodu SPC podneo pismeni izveštaj o svemu što se u Banjaluci dogodilo. Taj izveštaj je zaveden u delovodnom protokolu Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC pod brojem 2107, zapisnik br. 691/1953. Episkop Vasilije je u tom izveštaju napisao:
Dana 18. avgusta ove godine, uoči Preobraženja, rukovodioci Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije u Banjaluci održali su na raznim mestima u Banjaluci konferencije, na kojima su me napadali da ne sarađujem sa narodnim vlastima, da sam saradnik okupatora, neprijatelj današnjice i naroda. Rekli su da sam za Preobraženje zakazao crkveni zbor u rebrovačkoj crkvi, koji ću pretvoriti u političke manifestacije. Crkva je na periferiji Banjaluke. Posle ovih konferencija, jedan deo njihovih učesnika pošao je da demonstrira. Pored episkopije prošlo ih je 150-200 ljudi i žena oko 9 časova vičući: "dole vladika Kostić, napolje iz Banjaluke, napolje iz zemlje, dole narodni neprijatelj, dole krvave mantije, ........
brzojavom sam izvestio Sveti Arhijerejski Sinod o dešavanjima i pretnjama Zatim sam uputio zvaničan akt Gradskom odboru Sekretarijata za unutrašnje poslove u Banjaluci sa plaćenim odgovorom. U aktu sam izvestio upravne vlasti o demonstracijama protiv mene, o mitingu i o usmenom saopštenju delegacije sa mitinga. Molio sam da mi se garantuje bezbednost, koja se pruža svakom građaninu FNRJ, čak i onima, koji su zbog prestupa po zakonu osudjeni.
Istog popodneva načelnik sekretarijata Krabegović je pozvao protu Vranješevića da mi ne mogu garantovato bezbednost kao pojedincu jer je ovde u pitanju volja naroda.

Po odluci Sinoda, da odmah krenem za Beograd. To sam mogao da učinim tek sutradan 22. avgusta
putem do stanice sam bio pljuvan udaran kamenovan od naroda koji su komunisti nahuškali ,mantiju su mi iscepali probili .Bio sam izvadio kartu za drugu klasu, ali, tobož, nije bilo mesta, te su mi našli mesta u trećoj klasi. Putnici su počeli da protestuju što su me doveli među njih, da zbog mene "stradaju" i oni. Kroz otvoren prozor neko je pružio ruku, dohvatio me za desni rukav gornje mantije i pocepao ga......

Članovima Svetoga Arhijerejskog Sinoda pokazao sam svoje rane, krv, iscepanu pelerinu i mantiju i usmeno im ispričao sve što ovde pismeno podnosim Svetom Arhijerejskom Sinodu. S toga mislim nije potrebno da podnosim bilo kakav lekarski izveštaj ili uverenje o mojim povredama.
Ni kada je izabran za žikog episkopa komunisti ga nisu ostavili na miru. Vladika Vasilije je bio hrabar i istinoljubiv čovek. Posebno je žalio srbsku omladinu koju su komunisti duhovno, moralno i nacionalno sakatili u školama.
Zbog toga je početkom oktobra 1971. godine u selu Brezni kod Gornjeg Milanovca održao besedu u kojoj je naglasio da se omladina pogrešno vaspitava i da je srbska himna "Bože pravde".
zbog toga govora pokrenut je Prekršajni postupak koji je okončan neverovatnom brzinom. U rešenju opštinskog sudije za prekršaje iz Gornjeg Milanovca episkopu Vasiliju Kostiću je izrečena kazna zatvora u trajanju od trideset dana. Predmet vladike Vasilija je nosio broj UP 3760, a "prekršaj" je podveden pod član 2, stav 64 Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira.
Zatvorsku kaznu je izdržao u kraljevačkom zatvoru.
Vladika Vasilije je umro u leto 1978. godine. Sahranjen je na monaškom groblju u manastiru Žiči.
dokaz hajke komunista

• 2Ovo se svidja korisnicima: Jovan Nenad, victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

victoria ::
Šta to znači "samo napustilo" ?Ako su omladinci i članovi partije podsticani na šikaniranje i maltretiranje sveštenih lica je li to onda dobrovoljna odluka ?Čupanje brade je bila uobičajena aktivnost(u Crnoj Gori-Banjanima znam zasigurno) a bilo je i jahanja popova.U Banjanima su deca u školi podsticana da pevaju pesmicu "Oče naš iže jesi uzmi konopac pa se obesi !"
Pretresanja parohijskih domova,batinjanja od strane "nn" lica i sl.
Zar podatak da je više sveštenika "samo napustilo" službu posle rata nego za vreme rata ne govori sam po sebi o tretmanu koji je imala SPC pod komunistima ?

О настојању комунистичких власти да младе богослове по завршетку Богословије одврати од рукополагања у свештенички чин знам сигурно из личног искуства да је тачно. Познајем најмање двојицу људи који су искористили "прилику" да после Богословије оду у државну службу и то тако што им је тражено само да донесу фотографију таблоа на коме је њихова генерација, а то је био доказ да су завршили Богословију. Зашто слика матурског таблоа, а не сведочанство, е па зато што СФРЈ није признавала Богословију и њено сведочанство, али су овако "легално" примали у државну службу. Такође из личног искуства знам јер сам био присутан, када су двојица свештеника из Свештеничког удружења причали које повластице су као припадници тог удружења имали у време Тита, е кад сам их упитао а шта сте ви за узврат радили? Одговор је био кратак и јасан: "Обећали смо да нећемо проповедати у цркви, на парастосима и сл. и достављали смо повремено податке о крштењима ван својих парохија". Покојни протојереј Љубиша Јовановић је био итекако био шиканиран зато што није хтео у Удружење, али то је опет ван теме јер би отворило неке друге теме. Такође био сам присутан у Крушевачкој Општини 1998. године са свештеником који је хтео да покрене парохијски часопис, е није могао јер се десило следеће: Речено му је да документацију коју је припремио мора да покаже Председнику Општине (у то време, а и сада, познат као Миле Меда) да би се са њим свештеник договорио какото да се изведе као добро дело тадашње Партије на власти. Свештеник је то одбио. Тада је упућен у СУП да се тамо распита о томе. У СУП Крушевац на једном од шалтера, у приземљу, службеница, када је чула да су нас упутили из Општине прочитала је свештенику из неке књижице, како она рече закон из 1985.год., по коме свештена лица не могу бити запослена у просвети, телевизији, новинама, радио станицама и сл. и наравно не могу покретати и бити власници новина и сл.
Говорим о 1998.години у Србији и граду Крушевцу, лично сам био присутан, чуо и видео све ово са свештеником тако да било какве апологије не могу ме разуверити да није било шиканирања свештенства. Не улазим у то како су други свештеници покретали своје листиће, часописе и сл. и да ли су они имали неке услове које су пре тога морали испунити, али у овом случају се тако десило.
Свештеник који је био у Великој Врбници код Крушевца од 1997.године до 2001. (ако се добро сећам) ми је испричао следеће: Да би уписао Богословију 1985.године, потребно је било да извади лекаско уверење у Диспанзеру и да га приложи уз осталу документацију за упис у Богословију. Када је докторка чула због чега тражи Уверење, почела је да га наговара да одустане од тога јер то није за човека, то је радила иако је мајка будућег свештеника била присутна у ординацији. КАко дете није одустајоло и хтело да изађе, изнервирана докторка је рекла мајци дечака да мора да иде на преглед код психијатра јер се ненормално понаша и жели да иде у Богословију. Преглед је је показао да је момак био потпуно здрав. Човек је завршио Богословију, Факултет, радио у Богословијиа и даље се бави књигом.
Ето, толико од мене, надам се да није скретање са теме.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Према др Сави Скоку, у прве велике злочине партизана у Херцеговини спада убиство тројице руских монаха (Између два рата братство манастира Дужи чине руски монаси - емигранти из царске Русије након октобарске револуције) Евгенија, Михајла и Лукијана у манастиру Дужи поред Требиња, 23. децембра 1941. Комунисти су их натерали да сами себи ископају раку, затим их ликвидирали хладним оружјем, а потом опустошили манастир.

• 1Ovo se svidja korisniku: 6.lickadivizija
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pera Ždera ::victoria ::
Šta to znači "samo napustilo" ?Ako su omladinci i članovi partije podsticani na šikaniranje i maltretiranje sveštenih lica je li to onda dobrovoljna odluka ?Čupanje brade je bila uobičajena aktivnost(u Crnoj Gori-Banjanima znam zasigurno) a bilo je i jahanja popova.U Banjanima su deca u školi podsticana da pevaju pesmicu "Oče naš iže jesi uzmi konopac pa se obesi !"
Pretresanja parohijskih domova,batinjanja od strane "nn" lica i sl.
Zar podatak da je više sveštenika "samo napustilo" službu posle rata nego za vreme rata ne govori sam po sebi o tretmanu koji je imala SPC pod komunistima ?

О настојању комунистичких власти да младе богослове по завршетку Богословије одврати од рукополагања у свештенички чин знам сигурно из личног искуства да је тачно.Složena tema.
Zanimljivo je npr da je 80 bogoslova iz Cetinjske bogoslovije imalo spomenicu 1941, a dvojica su proglašena za narodne heroje.

• 1Ovo se svidja korisniku: objekat 505
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 28 Jan 2014 21:54

Још једно сећање. Године 1988. (мислим да је био мај месец) у Цетињском манастиру је била екскурзија Призренских богослова са својим Ректором, садашњим Ректором Богословије у Нишу. Том приликом тадашњи Митрополит Данило их је питао да ли би неко од њих, богослова, био код њега свештеник и да би му одмах дао чак 6 (шест) парохија да опслужује. На питање богослова зашто толико парохија једном свештенику? Одговорио је: "Имам МНОГО ПРАЗНИХ ПАРОХИЈА у Митрополији, а и да му дам и шест парохија не би имао од чега да живи јер све се живо РАЗБЕЖАЛО из цркве.". Тамо где нема притиска и сл. се не бежи, бар то тако мени тако изгледа. Био сам присутан када се ово десило, ако неког занима може се проверити у Богословији, вероватно код Ректора, који је месец био.

Dopuna: 28 Jan 2014 21:56

gorran ::Pera Ždera ::victoria ::
Šta to znači "samo napustilo" ?Ako su omladinci i članovi partije podsticani na šikaniranje i maltretiranje sveštenih lica je li to onda dobrovoljna odluka ?Čupanje brade je bila uobičajena aktivnost(u Crnoj Gori-Banjanima znam zasigurno) a bilo je i jahanja popova.U Banjanima su deca u školi podsticana da pevaju pesmicu "Oče naš iže jesi uzmi konopac pa se obesi !"
Pretresanja parohijskih domova,batinjanja od strane "nn" lica i sl.
Zar podatak da je više sveštenika "samo napustilo" službu posle rata nego za vreme rata ne govori sam po sebi o tretmanu koji je imala SPC pod komunistima ?

О настојању комунистичких власти да младе богослове по завршетку Богословије одврати од рукополагања у свештенички чин знам сигурно из личног искуства да је тачно.Složena tema.
Zanimljivo je npr da je 80 bogoslova iz Cetinjske bogoslovije imalo spomenicu 1941, a dvojica su proglašena za narodne heroje.
Веома сложена тема, сеже до Димитрија Туцовића. Нпр. и отац једног покојног Председника Србије па и Југославије је био богослов који је извршио самоубиство. Мислим боголсов по стручној спреми. Но држимо се комуниста у току и после Другог рата да не буде брисања због одступања од теме.
Мала примедба, Споменице су се издавале после Рата зар не, када су и многи крштени хтели да буду некрштени што се тиче књига крштених. Није лако било нити је сада колико видим лако бити свештеник Господњи. У сваком случају да су и сви постали народни хероји и сл. то не би било оправдање за прогон, убијање и сл. ма и једног другог свештеника који је остао ван тековина револуције и гледао своја посла.