Zločini komunista

• 1Ovo se svidja korisniku: objekat 505
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kroz zatvore Udbe i SDB od 1945. do 1985. godine prošlo je više od 500 sveštenika.
a kakvi su sadisti bili komunisti najbolje govori primer medju sveštenicima koji su zajedno sa mitropolitom Joanikijem zarobljeni i ubijeni kod zidanog mosta je bio i dr Luka Vukmanović , profesor teologije, rođeni brat Svetozara Vukmanovića - Tempa. Po nekima jedan od najpismenijih ljudi toga vremena,ni molbe svoje majke da ne ubije svog brata nije uslišio,
Ubistvima sveštenika su rukovodili svetozar vukmanović i pukovnik ozna -vladimir rolović koji je likvidiran
kasnije u švedskoj
izvor spc na osnovu istrživanje dr Džomić evo neka od imena sveštenih lica šumadijske eparhije ubijenih od komunista spisak nije konačan

1. Богољуб Николић из с. Добрача, грбички поп. Комунисти су га возили камионом по селима, гађали су га камењем. Стрељан је у Капислани под лажном оптужбом. По изјави његове ћерке Марије, поштедели би му живот да је пристао уз комунистичку власт. Био је Дражин цивилни командант Крагујевца.

2. Марко Живадиновић, свештеник из села Драгоцвети. Мучен је и убијен лопатама.

3. Бошко Савић, парох из села Конатице. Убијен у Умци. Партизани су му ишчупали језик, тело су му бацили у Саву.

4. Станко Лазаревић, свештеник и парох у селу Сисковац. Мучен, бачен на пругу.

5. Игуман Софроније, старешина манастира Јошаница. Убијен је у ноћи између 26. и 27. септембра 1942, на месту Црначка коса.

6. Лазар Јевремовић, богослов, убијен исте ноћи када и игуман Софроније.

7. Милентије Пешић, јеромонах и сабрат манастира Каленић. Убијен крајем 1945, код места Каменар. Партизан, родом из села Сибнице, после тога је полудео.

8. Сергеј Михајловић, јеромонах и сабрат манастира Каленић. Тело му је пронађено у оближњем потоку, са видљивим траговима мучења.

9. Милан Сретеновић, најмлађи крагујевачки свештеник. По освајању града, комунисти су га ухапсили и мучили. Тело му је пронађено у клозету.

10. Михаило Радић, рођен у Брњици, свештеник у М. Крчмарима. Војни свештеник у јединицама Шумадијске групе корпуса. Повукао се са четницима у Босну, заробљен и стрељан код Калиновика 1945.

11. Бошко Живадиновић, свештеник-вероучитељ из Крагујевца. Повукао се са четницима у Босну, убијен од комуниста код Калиновика. У допису Окружног народног одбора Крагујевац Земаљској управи народних добара Србије, бр. 851 од 16 марта 1946, Бошко Живадиновић, свештеник из Бадљевца, помиње се као једно од ''лица чија је имовина конфискована као ратних злочинаца и народних непријатеља''.

12-13. Светолик Швабић, рођен у Божурњи, свештеник у Врбичкој цркви у Аранђеловцу, и његов син Михајло. Повукли су се са четницима у Босну, убијени су од комуниста код Калиновика пролећа 1945. Срески народни суд у Тополи, одлуком Конф. бр. 35/46, од 7. фебруара 1946, утврдио је да се ''народном непријатељу'' Светолику нема шта конфисковати. Тражена је конфискација целокупне имовине. Михајло се не помиње у документима о конфискацији.

14. Будимир Буда Соколовић, свештеник, избеглица из Босне. Повукао се са четницима у Босну, убијен је од комуниста код Калиновика. Био је верски референт Дражине Врховне команде.

(Извори: према подацима протојереја Драгослава Бранковића, ''Глас јавности'', 29. октобар 1999. године; додатак о Богољубу Николићу, према изјави његове ћерке Марије аутору; о убиству Михајла Швабића, према истраживањима Радета Главаша из Аранђеловца; документа о конфискацији: Историјски Архив Шумадије у Крагујевцу, Фонд Окружног народног одбора Крагујевац, кутија бр. 39.)

15. Никола Пејовић, рођен 2. августа 1902. године у селу Додоши у Црној Гори, на Скадарском језеру. Током рата свештеник у селу Ђурђево код Раче Крагујевачке. Био је војни свештеник Лепеничке бригаде 2. шумадијског корпуса. Убијен је од комуниста 18. јуна 1945. године на планини Узломац у Босни. Сахрањен је на месту Попова коса.

(Извор: према подацима потомака Николе Пејовића датим аутору.)

16. Живота Димитријевић, богослов, члан Омладинске групе из Борча. Убијен у болници Шумадијске групе корпуса у Младиковинама код Теслића, 27. априла 1945. године.

17. Владета Владимир Н. Павићевић, јереј из Кијева код Лапова. Свештеник 3. крагујевачке бригаде. Убијен 1944. од комуниста.

18. Добривоје Нешковић, богослов. Убијен 29. августа 1941. у околини Крагујевца. Према изјави Добривојевог унука, Дарка Бељаковића из Крагујевца, аутору, он је био познат као један од најбољих студената Теолошког факултета и по пријемима на Двору, где је позиван. Комунисти Раје Недељковића ухватили су га испред родне куће, у Грошници, када се враћао из Београда. Мучили су га целе ноћи у оближњој шуми. Ујутру је нађен мртав, без прстију на руци, без табана, без полног органа, са ископаним очима и исеченим ушима. Такође: према књизи С. Ћировића ''На трагу злочина''.

19. Богдан М. Дамњановић, богослов, потпоручник, рођен у Коштунићима. На позадинским дужностима у Горској краљевој гарди. Стрељан у Крагујевцу крајем 1944.

20-21. Костадин Новичић, јереј, свештеник из Стојника и његова жена. Комунисти су их убили 1943. године.

22. Мирослав Миро Глушац. Свештеник из Бањалучке епархије, дошао у Шумадију као избеглица. Повукао се у Босну са Горском краљевом гардом, као њен благајник. Убијен од комуниста 1945. године у области Сарајева.

(16-22: према необјављеном раду Б. Јевтића ''ЈВуО у Шумадији'', као и према изворима наведеним у тексту.)

23. Михаило Поповић из Борча, богослов и катихета. Током рата је држао је верски курс у оквиру Равногорског покрета. На крају рата постаје монах, а убрзо и игуман манастира Свете Тројице у Овчарско-кабларској клисури, под именом Јелисеј. Комунисти сазнају да је за време рата био са четницима, изводе га из манастира, муче и убијају хладним оружјем на путу према железничкој станици, 5. новембра 1945. године.

(Извор: књига С. Ћировића ''На трагу злочина''.)

24. Борко Поповић из Аранђеловца, рођен 1921. Завршио богословију. Комунисти га мобилисали и одвели на Сремски фронт, где су га убили метком у потиљак. Убица се после јавно хвалио. (Извор: према истраживању Радета Главаша из Аранђеловца.)

25. Драгић Аврамовић, парох стојнички, свештеник цркве Св. Илија у Црквинама. Током рата хапсили га љотићевци и слали у логор, као сарадника четника. Повукао се са четницима у Босну, где су га убили комунисти.

(Извор: према подацима истраживача Марка Стојановића из Младеновца. Такође: Б. Јевтић, ''ЈВуО у Шумадији'', необјављени рад.)

26. Свештеник Марјан из Овсишта. Радио је у Школи резервних официра у селу Брајићи, са мајором Палошевићем.

(Извор: према изјави породице Јовановић из Г. Грбица, која је сачувала његову слику, на којој је и потпоручник Арсеније Јовановић, командант 3. младеновачке бригаде Горске краљеве гарде.)

27. Непознати монах Манастира Грнчарице код Крагујевца. Убијен 1941, од стране комуниста који су дошли да пале црквене књиге. Био је избеглица, затекли су га у манастирској библиотеци. (Извор: према изјави монаха манастира Грнчарице.)

28. Мирон Ђурић, архимандрит, убијен од комуниста 30. августа 1943. године у Страгарима.

(Извор: према извештају Недићеве службе безбедности: Зборник докумената, том 1, књига 21, страна 322.)

29. Тиосав Матић из Крагујевца, доктор теологије.

(Извор: према изјави браће Милутина и Душана Максимовића из Лужница, аутору).

30. Радојица Раковић (1912) из Живковаца. Свештеник у с. Јеловику. Убили га комунистички изроди испред цркве, средином лета 1942. године.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pera Ždera :: Веома сложена тема, сеже до Димитрија Туцовића. Нпр. и отац једног покојног Председника Србије па и Југославије је био богослов који је извршио самоубиство. Мислим боголсов по стручној спреми. Но држимо се комуниста у току и после Другог рата да не буде брисања због одступања од теме.
Мала примедба, Споменице су се издавале после Рата зар не, када су и многи крштени хтели да буду некрштени што се тиче књига крштених. Није лако било нити је сада колико видим лако бити свештеник Господњи. У сваком случају да су и сви постали народни хероји и сл. то не би било оправдање за прогон, убијање и сл. ма и једног другог свештеника који је остао ван тековина револуције и гледао своја посла.Složenije je od toga, i zavisi od opšteg okvira koji prihvatamo.
Naravno, postojao je period posle rata kada je vršen pritisak i na religioznost kao koncept, i na crkvu kao instituciju, i na "pastvu" da se odrekne crkve i religije.
Međutim, tada je vladalo ubeđenje da je religija podvala koja truje um naroda, a crkva parazitska i društveno toksična organizacija.
Uostalom, postoji mogućnost da tako i jeste, zar ne?
Taj period bio je karakterisan pritiscima koji su generalno bili "ideološke" prirode, a samo povremeno su prelazili u incidente.
Npr prošlog leta bila je kanonizacija u Istri nekog katoličkog svećenika koga je pod sumnjivim okolnostima nekoliko godina posle rata ubio neki seljak, a sve se može povezati sa odozgo indukovanom antiklerikalnom atmosferom i zataškavanjem.
Uglavnom, ode on među svece.
Ali mislim da je to sasvim druga problematika, i da ne spada ovde.

Mislim da ovde treba da se držimo nasilja vezanog za WW2.

I tu imamo jedan broj ispada "ideološke" vrste, i to je definitivno vezano za usijane glave u CG i Hercegovini, i u još ponekim mestima. Naprotiv, vladajući stav bio je pomirljiv prema crkvi i prema religioznosti.
Tu je, kao što postovana tabela i sugeriše (mada sigurno nije pouzdana), glavni problem bio na završetku, 44/45.
Međutim, i tu kvalifikacija u potpunosti zavisi od pojmovnog okvira koji ćemo prihvatiti. Ukoliko prihvatimo kvalifikaciju događanja kao građanskog rata, obe strane su jednake, i nasilje u završnoj fazi predstavlja prosto bestijalno iživljavanje pobednika, i ništa drugo.
Međutim, ukoliko prihvatimo kvalifikaciju događanja kao antifašističke borbe, u tom slučaju oni koji su se našli na poraženoj strani nisu samo "strana koja je izgubila rat", nego i
- strana koja je ratovala na strani neprijatelja svoje zemlje - dakle krivi za izdaju, i kažnjivi smrću po manje više svim standardima
- strana koja je ratovala na strani najvećeg zla koje je ova planeta videla u svojoj istoriji
i to
- dobrovoljno, nakon što su imali na raspolaganju godine da se uvere u stvarno stanje, i
- uprkos brojnim nuđenim amnestijama i pozivima da pređu na pravu stranu, od strane NOP i od strane Saveznika.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lemi,
постављај изворе за текстове које постављаш, као и описе за видео клипове.
Такође се суздржи навијачких коментара.

Перо Ждеро,
по правилнику се на овом форуму дискутује о Другом светском рату и догађајима непосредно после тога. Шта је неком неко рекао 80 и неке је ван теме форума.

• 2Ovo se svidja korisnicima: objekat 505, Metanoja
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 28 Jan 2014 22:55

gorran ::Pera Ždera :: Веома сложена тема, сеже до Димитрија Туцовића. Нпр. и отац једног покојног Председника Србије па и Југославије је био богослов који је извршио самоубиство. Мислим боголсов по стручној спреми. Но држимо се комуниста у току и после Другог рата да не буде брисања због одступања од теме.
Мала примедба, Споменице су се издавале после Рата зар не, када су и многи крштени хтели да буду некрштени што се тиче књига крштених. Није лако било нити је сада колико видим лако бити свештеник Господњи. У сваком случају да су и сви постали народни хероји и сл. то не би било оправдање за прогон, убијање и сл. ма и једног другог свештеника који је остао ван тековина револуције и гледао своја посла.Složenije je od toga, i zavisi od opšteg okvira koji prihvatamo.
Naravno, postojao je period posle rata kada je vršen pritisak i na religioznost kao koncept, i na crkvu kao instituciju, i na "pastvu" da se odrekne crkve i religije.
Međutim, tada je vladalo ubeđenje da je religija podvala koja truje um naroda, a crkva parazitska i društveno toksična organizacija.
Uostalom, postoji mogućnost da tako i jeste, zar ne?
Taj period bio je karakterisan pritiscima koji su generalno bili "ideološke" prirode, a samo povremeno su prelazili u incidente.
Npr prošlog leta bila je kanonizacija u Istri nekog katoličkog svećenika koga je pod sumnjivim okolnostima nekoliko godina posle rata ubio neki seljak, a sve se može povezati sa odozgo indukovanom antiklerikalnom atmosferom.
Ali mislim da je to sasvim druga problematika, i da ne spada ovde.

Mislim da ovde treba da se držimo nasilja vezanog za WW2.

I tu imamo jedan broj ispada "ideološke" vrste, i to je definitivno vezano za usijane glave u CG i Hercegovini, i u još ponekim mestima. Naprotiv, vladajući stav bio je pomirljiv prema crkvi i prema religioznosti.
Tu je, kao što postovana tabela i sugeriše (mada sigurno nije pouzdana), glavni problem bio na završetku, 44/45.
Međutim, i tu kvalifikacija u potpunosti zavisi od pojmovnog okvira koji ćemo prihvatiti. Ukoliko prihvatimo kvalifikaciju događanja kao građanskog rata, obe strane su jednake, i nasilje u završnoj fazi predstavlja prosto bestijalno iživljavanje pobednika, i ništa drugo.
Međutim, ukoliko prihvatimo kvalifikaciju događanja kao antifašističke borbe, u tom slučaju oni koji su se našli na poraženoj strani nisu samo "strana koja je izgubila rat", nego i
- strana koja je ratovala na strani neprijatelja svoje zemlje - dakle krivi za izdaju, i kažnjivi smrću po manje više svim standardima
- strana koja je ratovala na strani najvećeg zla koje je ova planeta videla u svojoj istoriji.
Па знате како, за мене не постоји могућност да је религија опијум за народ, а да су свештеници крвопије и сл. шта да радим такав сам. Што се тиче Вашег покушаја да се ограничимо на Други светски рат и сл. било би могуће да су комунисти тај рат прекинули када су били "избори" после рата међутим НИСУ ГА ПРЕКИНУЛИ и стално су имали некакве стране и унутрашње непријатеље које је требало одстранити. Једноставно, свидело се то нама или не чињеница је да се идеолошка борба комуниста против, конкретно Цркве, наставила и после Другог рата. Слажем се да је у Србији пре био на делу Грађански рат па после све друго и зато би требало сагледати целину јер токсини су се у Србији изглед осећали у Србији дуго година али нису долазили од Цркве. Зашто се правити луд и говорити као о небитном испаду комунистичке власти која је од започетог Храма Светог Саве направила гараже, а било је и клозета у њима? Или не рећи да је од порушене цркве у Ђаковици, коју су после рата минирали комунисти, направљен јавни клозет на Јунику иза хотела Паштрик у Ђаковици. Био сам тамо и добро знам да су Срби морали под кулук да разносе материјал од срушене Цркве, ако неко није могао плаћао је глобу! Знате шта је био разлог рушења? У крипти Цркве је била гробница са 400 (четри стотине) ковчежића са костима изгинулих Српских и Црногорских војника приликом ослобођења Ђаковице 1912.год. Црква је 1940. била довршено и предвиђено је било да се освети 1941. и да дође Краљица Мајка и Патријарх, али наишао рат и није било освећења. У зиму 1942-1943.године су исту од шиптара заштитили Италијани, али су је комунисти после ослобoђења порушили! Знате шта је још интересантно, био сам у Историјском архиву у Ђаковици 1996.године и тражио податке о Цркви, јер ове сам пронашао у Летопису цркве и у неким документима од пре рата, био је још један ормар са именима војника и другом документацијом али му се у комплету губи траг од 1943.године када се спомиње задњи пут. Е у Историјском Архиву сам пронашао једно велико ништа не само о Цркви већ и о Србима из тог периода (од 1945 до 1950). Било је докумената о шиптарима, чак и таквих ко је коме козу украо, било је и неког Гласника предратне, ваљда бановине, са Цетиња и још веровали или не неког службеног гласника Краљевине Црне Горе, али!? Све странице су биле прелепљене са текстом на латиници који је рађен после рата и био је како ми рекоше верна копија текста оригинала који је наводно избледео, мисли да је одрађено то 1974. Ако и све ово не спада у притисак, терор и чисту борбу до физичке елиминације Цркве онда стварно не знам шта друго спада. Сигуран сам да овакве ствари, "сређивање" архива и сл. није дело "усијаних" глава. Ајд да додам још и ово, будући да у Архиву у Ђаковици нисам ништа нашао отишао сам у лист "Јединство" у Приштини, јер су ми у Архиву у Ђаковици рекли, ако неко има фотографије сачуване из рата или непосредно после рата на којима би могла да се види споменута Црква онда то има у Јединству, и шта сам тамо пронашао? Слике Народно Ослободилачке војске Алабније како улази у Ђаковицу као ослободилац исте од Немаца!

Dopuna: 28 Jan 2014 22:57

vathra ::Lemi,
постављај изворе за текстове које постављаш, као и описе за видео клипове.
Такође се суздржи навијачких коментара.

Перо Ждеро,
по правилнику се на овом форуму дискутује о Другом светском рату и догађајима непосредно после тога. Шта је неком неко рекао 80 и неке је ван теме форума.

ОК, нека буде тако, само чињеница је и то да је пре било ког записа и сл. неко неком рекао јер писаном документу увек предходи и један усмени период.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::
Перо Ждеро,
по правилнику се на овом форуму дискутује о Другом светском рату и догађајима непосредно после тога.

Pero Zdero

O kapeli na Lovcenu i tom umobolnom cinu nemoj da pocinjes to moze preko PP... da se tema ne ugasi

• 1Ovo se svidja korisniku: objekat 505
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

objekat 505 ::vathra ::
Перо Ждеро,
по правилнику се на овом форуму дискутује о Другом светском рату и догађајима непосредно после тога.

Pero Zdero

O kapeli na Lovcenu i tom umobolnom cinu nemoj da pocinjes to moze preko PP... da se tema ne ugasi
Нека доста је и ово, није фер да било коме играмо по живцима јер у овим стварима треба бити хладне главе. Уосталом ја све ово схватам као прилику да једни са другима поразговарамо, добро мало се и закачимо али ипак остајемо заједно, што је најважније.

• 2Ovo se svidja korisnicima: objekat 505, Pera Ždera
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::
по правилнику се на овом форуму дискутује о Другом светском рату и догађајима непосредно после тога. Шта је неком неко рекао 80 и неке је ван теме форума. OFF
Ја незнам какве везе ова тема уопште има са military дијелом форума? Нити се пише о оружју, нити о тактици, униформама, формацијама. Зар ову и још неколико сличних тема не би требало пребацити на дио форума историја?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Pera Ždera, Metanoja
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pera Ždera ::objekat 505 ::vathra ::
Перо Ждеро,
по правилнику се на овом форуму дискутује о Другом светском рату и догађајима непосредно после тога.

Pero Zdero

O kapeli na Lovcenu i tom umobolnom cinu nemoj da pocinjes to moze preko PP... da se tema ne ugasi
Нека доста је и ово, није фер да било коме играмо по живцима јер у овим стварима треба бити хладне главе. Уосталом ја све ово схватам као прилику да једни са другима поразговарамо, добро мало се и закачимо али ипак остајемо заједно, што је најважније.

Prolazio sam dosta puta pored kamenih blokova koji su ostaci Njegoseve kapele koji su ostavljeni na gomili podno Lovcena, e to iritira zivce... Kao i one rupe od metaka na freskama koje su ispalili oslobodioci u kapeli na dvorskom kopleksu, pokusali da ubiju Boga

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

objekat 505 ::Pera Ždera ::objekat 505 ::vathra ::
Перо Ждеро,
по правилнику се на овом форуму дискутује о Другом светском рату и догађајима непосредно после тога.

Pero Zdero

O kapeli na Lovcenu i tom umobolnom cinu nemoj da pocinjes to moze preko PP... da se tema ne ugasi
Нека доста је и ово, није фер да било коме играмо по живцима јер у овим стварима треба бити хладне главе. Уосталом ја све ово схватам као прилику да једни са другима поразговарамо, добро мало се и закачимо али ипак остајемо заједно, што је најважније.

Prolazio sam dosta puta pored kamenih blokova koji su ostaci Njegoseve kapele koji su ostavljeni na gomili podno Lovcena, e to iritira zivce... Kao i one rupe od metaka na freskama koje su ispalili oslobodioci u kapeli na dvorskom kopleksu, pokusali da ubiju Boga

Говорим о периоду од 1945.године до 1948 године. надам се да не излази из оквира теме.
Пре минирања Цркве у Ђаковици, експлозив донет из неког рудника, изнете су иконе из Цркве, са иконостаса и изрешетане мецима.

• 1Ovo se svidja korisniku: Pera Ždera
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U dvorskom kompleksu kapela koja postoji, odmah po zavrsetku rata oslobodioci su je izresetali bez imalo stida govorim o 1945. Ubrzo od nje su napravili magacin... Istini za volju spasao je Car Salasije prilikom zvanicne posete SFRJ jer je zeleo da prisustvuje Bogosluzenju bas u toj kapeli, u njegovu cast je ociscena i sredjena ali ikona sv. Bogorodice od neprocenljive vrednosti nikada nije nadjena ne zna se ko ju je ukrao. Tragovi oslobodilackog divljanja su jos uvek prisutni jer prestolonaslednik Aleksandar nije zeleo da menja istoriju i tragove proslosti...