Poslao: 02 Feb 2014 05:05
|
offline
- Pera Ždera
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Sep 2013
- Poruke: 3375
|
"Beograd, kao najvažniji centar srpske reakcije, u očima
vodećih komunista, trebalo je s posebnom pažnjom očistiti
od »nenar odnih elemenata«. Uspostavljanje narodne vlasti
pratio je divlji obračun sa nosiocima kulturnog, političkog i
javnog života okupirane Srbije ali i suparničkog pokreta
otpora pobeđenog u građanskom ratu. »Divlja čišćenja«
obavljana su u najvećoj tajnosti i pod okriljem noći, po
pravilu bez pisanih tragova, tako da je danas gotovo
nemoguće doći do širih i preciznih saznanja, čak i u
slučaju da su arhivi odgovarajućih službi i instuitucija
sasvim dostupni. Ne treba gubiti iz vida da se sve odvijalo
u atmosferi još uvek nezavršenog rata, u vreme kada su se
još mogle čuti topovske salve sa Sr emskog fr onta udaljenog
svega stotinak kilometara. T akođe se i među »šumskima«
našao raznoliki svet koji nije poštovao partizansku
disciplinu niti običaje ratovanja vođen ličnim lukrativnim
razlozima ili osvetom. Prilikom aprilskog sloma 1941.
došlo je i do raspuštanja robijašanica pa su se mnogi
kriminalci obreli u partizanskim redovima kao
prvoborci(žandarmi i čuvari su radije odlazili u četnike).5
Ono što danas znamo o ovom nasilju uglavnom se
naslućuje iz izjava, svedočenja i memoara žrtava i
savremenika, a ređe aktera a posebno onih glavnih."
5 .Takvi su na primer: Coja Prvoborac i Tenda-Kragujevački odred (Coja kasnije i islednik u OZN-i, Čaruga- Kosmajski odred, Petko robijaš-u okolini Prokupljai drugi, Pogledi, Specijalno izdanje.br .1,2004
Преузето из Mr Cvetković Srđan, (odlomak iz knjige u štampi) IZMEĐU SRP A I ČEKIĆA Represija u Srbiji 1944-1953, Beograd 2006, наставак претдходног поста. Књига доступна на http://www.scribd.com/doc/125629942/Izmedju-Srpa-i-Cekica
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 02 Feb 2014 08:40
|
offline
- Pridružio: 12 Nov 2010
- Poruke: 1121
|
6.lickadivizija ::Napisano: 31 Jan 2014 23:30
sajkaca ::Da se vratim na Petrovice Njegose, njima su mesecne apanaze isplacivane i za vreme okupacije, a komunci su to prekinuli. Zanimljivo da se dusebriznici nisu recimo uhvatili za tu cinjenicu, vec preispituju okolnosti pod kojima su sprovedeni izbori. Kako su izgledali partizanski izbori lepo se vidi u prethodno okacenom tekstu profesora Slobodana Markovica, koji je verovatno nadriistoricar i revizionista, a sta bi drugo?
Rekao sam vec da je Markovic antropolog, ali ti jednostavno ili nisi sposoban ili neces da ukapiras neke stvari! Kakvi su bili izbori za Konstituantu 1920. godine? Da nisu bili demokratski mozda? Kakvo je bilo narodno opredeljivanje u Crnoj Gori 1919. godine? Sto se kralj Aleksandar I toliko plasio svoga staroga dede, pa mu je zabranio povratak u zemlju? Mislim, svi znamo zasto ti propagiras Karadjordjevice, ali, brate, stani kada je nesto belodano, onda je belodano!
U nastavku je biografija prof dr Slobodana Markovica koji je diplomirao i magistrirao na Kembridzu iz istorije.
Проф. др Слободан Г. Марковић је историчар и политички антрополог. Дипломирао је историју на Философском факултету, Университета у Београду. Одбранио је магистратуру из историјских студија, на Университету Кембриџ 2000 године, а докторирао је на Београдком универсистету 2004. Био је гостујући сарадик Центра за студије глобалне владавине на Лондонској школи економије и политичких наука 2005. и 2007, и гостујући сарадник Хеленске опсерваторије и Центра за југоисточну Европу при Лондонској школи економије 2010. Од 2005. ради на Факултету политичких наука у Београду, на коме је у звању ванредног професора (од 2010). На Институту за европске студије је у звању вишег научног сарадника. Од оснивања (1998) је генерални-секретар Англо-српског друштва. Од 2002. је извршни директор Међународне (Југословенско-британске) летње школе за демократију коју организују Англо-српско друштво и Центар за југоисточну Европу при Ел-Ес-И-ју (LSE). Заменик је главног уредника часописа The South-Slav Journal (излази у Лондону од 1978). Спољни је сарадник Балканолошког института САНУ. Од оснивања је председник „Државне комисије за тајне гробнице после 12. септембра 1944“. Члан је Теленор фондације - Београд од 2009. Председник је Управног одбора Радиодифузне установе Србије од 2010.
Објавио је књигу British Perceptions of Serbia and the Balkans, 1903-1906 (Paris, 2000). Коуредник је следећих књига: S. G. Markovich, V. Pavlovic, E. B. Weaver, Challenges to New Democracies (Belgrade, 2004) и Idem, Problems of Identities in the Balkans (Belgrade, 2006). Уредник је књиге: Европа и западни Балкан после великог проширења, Београд 2005, Објавио је монографију о српском дипломати, економисти и историчару Ч. Мијатовићу: Гроф Чедомиљ Мијатовић. Викторијанац међу Србима, Досије и Правни факултет, Београд 2006, и превео и приредио његове мемоаре на српском: Гроф Чедомиљ Мијатовић, Успомене балканског дипломате, Радио телевизија Србије, 2008. Бави се англо-америчким виђењима Балкана у 19. и 20. веку, балканским студијама, комунистичким злочинима на Балкану, и историјом песимизма у западној Европи.
|
|
|
|
Poslao: 02 Feb 2014 11:24
|
offline
- Eutropije
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 27 Dec 2011
- Poruke: 688
|
sajkaca ::... u prethodno okacenom tekstu profesora Slobodana Markovica, koji je verovatno nadriistoricar i revizionista, a sta bi drugo?
Marković revizionista? Ma neeee. Lažu dušmani.
P.S.
Da li je to neki novi pravopis srpskog jezika: FiloSofski, UniverSitet...?
|
|
|
|
Poslao: 02 Feb 2014 11:35
|
offline
- Pridružio: 12 Nov 2010
- Poruke: 1121
|
Napisano: 02 Feb 2014 11:27
Eutropije ::sajkaca ::... u prethodno okacenom tekstu profesora Slobodana Markovica, koji je verovatno nadriistoricar i revizionista, a sta bi drugo?
Marković revizionista? Ma neeee. Lažu dušmani.
A kakav biste sebi dodelili epitet, zivo me zanima? Taj detalj, kako vidite samog sebe, bio bi vrlo znacajan za dalju diskusiju, a i za naukuku i u Srbiji i sire. Hvala unapred.
Dopuna: 02 Feb 2014 11:35
sajkaca ::6.lickadivizija ::Napisano: 31 Jan 2014 23:30
sajkaca ::Da se vratim na Petrovice Njegose, njima su mesecne apanaze isplacivane i za vreme okupacije, a komunci su to prekinuli. Zanimljivo da se dusebriznici nisu recimo uhvatili za tu cinjenicu, vec preispituju okolnosti pod kojima su sprovedeni izbori. Kako su izgledali partizanski izbori lepo se vidi u prethodno okacenom tekstu profesora Slobodana Markovica, koji je verovatno nadriistoricar i revizionista, a sta bi drugo?
Rekao sam vec da je Markovic antropolog, ali ti jednostavno ili nisi sposoban ili neces da ukapiras neke stvari! Kakvi su bili izbori za Konstituantu 1920. godine? Da nisu bili demokratski mozda? Kakvo je bilo narodno opredeljivanje u Crnoj Gori 1919. godine? Sto se kralj Aleksandar I toliko plasio svoga staroga dede, pa mu je zabranio povratak u zemlju? Mislim, svi znamo zasto ti propagiras Karadjordjevice, ali, brate, stani kada je nesto belodano, onda je belodano!
U nastavku je biografija prof dr Slobodana Markovica koji je diplomirao i magistrirao na Kembridzu iz istorije.
Проф. др Слободан Г. Марковић је историчар и политички антрополог. Дипломирао је историју на Философском факултету, Университета у Београду. Одбранио је магистратуру из историјских студија, на Университету Кембриџ 2000 године, а докторирао је на Београдком универсистету 2004. Био је гостујући сарадик Центра за студије глобалне владавине на Лондонској школи економије и политичких наука 2005. и 2007, и гостујући сарадник Хеленске опсерваторије и Центра за југоисточну Европу при Лондонској школи економије 2010. Од 2005. ради на Факултету политичких наука у Београду, на коме је у звању ванредног професора (од 2010). На Институту за европске студије је у звању вишег научног сарадника. Од оснивања (1998) је генерални-секретар Англо-српског друштва. Од 2002. је извршни директор Међународне (Југословенско-британске) летње школе за демократију коју организују Англо-српско друштво и Центар за југоисточну Европу при Ел-Ес-И-ју (LSE). Заменик је главног уредника часописа The South-Slav Journal (излази у Лондону од 1978). Спољни је сарадник Балканолошког института САНУ. Од оснивања је председник „Државне комисије за тајне гробнице после 12. септембра 1944“. Члан је Теленор фондације - Београд од 2009. Председник је Управног одбора Радиодифузне установе Србије од 2010.
Објавио је књигу British Perceptions of Serbia and the Balkans, 1903-1906 (Paris, 2000). Коуредник је следећих књига: S. G. Markovich, V. Pavlovic, E. B. Weaver, Challenges to New Democracies (Belgrade, 2004) и Idem, Problems of Identities in the Balkans (Belgrade, 2006). Уредник је књиге: Европа и западни Балкан после великог проширења, Београд 2005, Објавио је монографију о српском дипломати, економисти и историчару Ч. Мијатовићу: Гроф Чедомиљ Мијатовић. Викторијанац међу Србима, Досије и Правни факултет, Београд 2006, и превео и приредио његове мемоаре на српском: Гроф Чедомиљ Мијатовић, Успомене балканског дипломате, Радио телевизија Србије, 2008. Бави се англо-америчким виђењима Балкана у 19. и 20. веку, балканским студијама, комунистичким злочинима на Балкану, и историјом песимизма у западној Европи.
ovo nije moj integralni post, jer je NEKO obrisao uvodni deo teksta u kome se razmatra pitanje kompetencije iz ugla cinjenice da je jedan od eksperata ovog foruma za vojnu istoriju, covek koji ne samo da nije zavrsio istoriju, vec nije zavrsio nijedan fakultet. Prema tome, ako nesto lepite Miloslavu Samardzicu, priznajte i kod sebe, ovako deluje kao da postoje dvostruki standardi.
|
|
|
|
Poslao: 02 Feb 2014 11:35
|
offline
- Eutropije
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 27 Dec 2011
- Poruke: 688
|
sajkaca ::Eutropije ::sajkaca ::... u prethodno okacenom tekstu profesora Slobodana Markovica, koji je verovatno nadriistoricar i revizionista, a sta bi drugo?
Marković revizionista? Ma neeee. Lažu dušmani.
A kakav biste sebi dodelili epitet, zivo me zanima? Taj detalj, kako vidite samog sebe, bio bi vrlo znacajan za dalju diskusiju, a i za naukuku i u Srbiji i sire. Hvala unapred.
Recimo: nisam revizionista.
Isto tako pokušavam da ostanem profesionalan i nepristrasan izbegavajući da budem član jasno politički opredeljenih tela kao što je Krunski savet.
Dovoljno detaljno?
P.S.
Nisam razumeo Vašu dopunu? Nešto spočitavate meni?
|
|
|
|
Poslao: 02 Feb 2014 11:45
|
offline
- Pridružio: 12 Nov 2010
- Poruke: 1121
|
Bojim se da nije nicim argumentovano, samo pausalno (pr)ocenjeno. Za ovo drugo, cini mi se da vas niko nigde nije ni zvao, mozde je u tome problem?
|
|
|
|
Poslao: 02 Feb 2014 12:22
|
offline
- Eutropije
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 27 Dec 2011
- Poruke: 688
|
sajkaca ::Bojim se da nije nicim argumentovano, samo pausalno (pr)ocenjeno.
Šta nije argumentovano i šta je "samo paušalno (pr)ocenjeno"? Da li je sporna činjenica da je Marković član Krunskog saveta? Da li je za Vas (ili bilo koga drugog) diskutabilno da istoričar koji bi po difoltu trebao da bude nepristrasan učestvuje u radu tako koncipiranog tela i da na taj način jasno opredeljuje svoje stavove?
sajkaca ::Za ovo drugo, cini mi se da vas niko nigde nije ni zvao, mozde je u tome problem?
Dopunu ste napisali u postu koji je bio odgovor namenjen meni. Zato sam stekao utisak da ste mene prozvali. Ako sam pogrešio - izvinjavam se. Nema potrebe za sarkazmom i (ne)prikrivenom uvredom. Već sam Vam jednom rekao da u nategnutom humoru ne mogu da se takmičm sa Vama. Moja elokventnost nije dostatna da Vam u tome parira.
|
|
|
|
Poslao: 02 Feb 2014 13:19
|
offline
- Pridružio: 21 Maj 2008
- Poruke: 15323
|
sajkaca :: ovo nije moj integralni post, jer je NEKO obrisao uvodni deo teksta u kome se razmatra pitanje kompetencije iz ugla cinjenice da je jedan od eksperata ovog foruma za vojnu istoriju, covek koji ne samo da nije zavrsio istoriju, vec nije zavrsio nijedan fakultet. Prema tome, ako nesto lepite Miloslavu Samardzicu, priznajte i kod sebe, ovako deluje kao da postoje dvostruki standardi.
Уводни део поста сам обрисао ја, јер нема никакве везе са темом, већ са вашим личним нападима на другог члана.
Члан форума кога не именујете је објавио доста својих радова у стручној литератури, неке је поставио и овде. Мало је чудно да вам толико смета његова стручност, а нисте демантовали његову изјаву да сте доста преписивали од њега?
|
|
|
|
Poslao: 02 Feb 2014 14:05
|
offline
- Republikanac
- Super građanin
- Pridružio: 29 Dec 2011
- Poruke: 1478
- Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku
|
Napisano: 02 Feb 2014 13:54
ostoja ::Ја за разлику од вас сумњам да има било шта. Моје мишљење је да су те заробљене архиве и архиве побједника прилично филтриране
Како би иначе о рецимо "лијевим скретањима" (ова фотографија је само илустрација) почело да се пише тако касно
Pa ako su arhive "filtrirane", kako je onda posle toliko godina iko poceo da pise dokumentovano o tim "levim skretanjima"?
Dopuna: 02 Feb 2014 14:01
Metanoja ::
1 i 2.Moje lično mišljenje naravno,nažalost nisam uspeo da privedem Istoriji na Filozofskom u Beogradu kraju ali sam ostao tamo dovoljno dugo da mogu da odbacim neki izvor,ovaj odbacujem jer smatram da svako ko hoće nešto da objavi o nekom događaju,ili da se pozove na njega a konkretno u ovom slučaju previdi činjenicu da je pokojnog Patrijarha Gavrila smrt zadesila baš u vreme kada se o Konkordatu glasalo,a on u isto vreme bio najveći protivnik istog.
Valjda patrijarha Varnavu? Patrijarh Gavrilo je dosao na celo SPC posle smrti patrijarha Varnave, inace, dede po majci velike savremene konceptualne umetnice Marine Abramovic.
Metanoja ::
3.Nije tako,pripadam istoj i mogu vam reći da većina vladika verovatno nebi imala ništa protiv Papinoj poseti svojim vernicima,ali je problemi u vernicima,većinskim,našim odnosno srpskim.
Vecina vernika ne zna ni "Ocenas"m ni "Bogorodice Djevo", ni "Simvol vere", pa to vladikama nista ne smeta. Vecina vernika ne voli da vidi popa u dzipu ili Mercedesu, pa vladikama to ne smeta. Vecini vernika smeta sto se crkveno ordenje i priznanja dodeljuje sumnivim "domacinima" (sto bi @Sajkaca rekao), pa opet vladike na to ne obracaju preteranu paznju. Vecinu vernika niko ne pita ni ko ce da im bude pop u selu, a kamoli vladika i mitropolit.
Dopuna: 02 Feb 2014 14:05
objekat 505 :: Sam manastir je bio rasadnik najgorih monstruma i steciste najgorih zlocinaca.
Ovo je jako interesantna teza, a sve vreme dolazim do nje. Dakle, kada su proleterske brigade 1942. godine krenule u Bosansku krajinu, na putu ka tom kraju prolazili su kroz zapadnu Hercegovinu. U sukobu oko samostana u Scitu (to je ona crkva oko koje se desavaju najdramaticniji trenuci u "Bitci na Neretvi" i gde ranjeni partizani pevaju "Padaj silo i nepravdo") samostan su smajserima i drugim vatrenim oruzjem branili fratri. Po interpretaciji nekih clanova foruma, pobijeni fratri bili bi zrtve represije nad crkvom itd.
|
|
|
|
Poslao: 02 Feb 2014 14:06
|
offline
- objekat 505
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 04 Dec 2011
- Poruke: 516
|
6.lickadivizija ::
Pa ako su arhive "filtrirane", kako je onda posle toliko godina iko poceo da pise dokumentovano o tim "levim skretanjima"?
Pretpostavljam koko nema savrsenog zlocina, tako nema ni savrsenog filtriranja, uvek neki delic ostane sa strane u koji svi gledaju a samo po neko vidi...
Sto se tice filtriranja i globalnog ne dozvoljavanja odredjenih informacija najbolji dokaz za to je NIKOLA TESLA. Eto i pored njegove tolike danas popularnosti i pored toliko drustava u svetu koja neguju njegov lik i delo JOS UVEK NIGDE NIJE PUSTEN NIJEDAN NJEGOV TONSKI ZAPIS KAO NI JEDAN FILMSKI ZAPIS.
Sigurno da to sve postoji ali gde je zasto ne ugleda svetlost dana ko to brani...
Ista je situacija verovatno i za mnoga dokumenta koja su vezana za brdoviti Balkan. Ako je moguce za Teslu to sakriti zasto ne moze za neku zabit u nekom brdu negde na prostoru bivse SFRJ.
Negde sam skoro procitao da Englezi imaju jos pod katancem odredjeni broj dokumenata i da ce moci da se otvore tek 2050 godine a vezana su za Tita i period 1941-1945
|
|
|
|