Zločini komunista

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Feb 2014 20:05

Pera Ždera ::Извор одакле је текст преузет је ГЛАСНИК СРПСКОГ ИСТОРИЈСКО-КУЛТУРНОГ ДРУШТВА
" ЊЕГОШ" СВЕСКА СЕДАМДЕСЕТ СЕДМА ЈУНИ 1997.
и налази се на овој адреси
http://www.scribd.com/doc/203356287/Glasnik-srpsko.....jegos-sv77To je ok, to je onaj čuveni istorijski institut iz Čikaga...

Dopuna: 02 Feb 2014 20:12

ostoja ::И на крају пошто се упорно правите луди још једном да поновим: Да ли негирате да је било намјерног филтрирања докумената у архивама (дакле не фалсификовања него "склањања" нпр. компромитујућег материјала за комунисте)?Da li ste Vi ikad bili u nekom arhivu?
Da li znate nešto konkretno da potkrepite tu optužbu, ili Vi to samo onako, "po osećaju".
Naravno da je uvek bilo ljudi koji su želeli da neki dokument "nestane". Naravno da je bilo i nekih pokušaja.
Ali... Da ste bili u arhivu, ili makar pretraživali neki katalog, zapanjili biste se ogromnom količinom tog materijala.
Materijala koji potiče od svih strana u ratu.
I citirani dr Cvetković je najpre (u vreme pisanja knjige IZMEĐU SRPA I ČEKIĆA) izražavao ovakvu sumnju, ali je kasnije ušao u materiju... I sad izjavljuje da su, nasuprot njegovim očekivanjima, arhive OZNE sačuvane.

• 1Ovo se svidja korisniku: 6.lickadivizija
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ostoja
Uostalom, kad smo već kod arhiva, i kod titula, samo da Vam napomenem da ste upravo imali priliku da polemišete sa daleko najboljim poznavaocem nemačke dokumentacije o ratu u Jugoslaviji, doktorom istorijskih nauka, sa titulom koja nije dobijena na nekoj lokalnoj katedri u Srbiji, Republici Srpskoj i slično...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gorran ::@ostoja
Uostalom, kad smo već kod arhiva, i kod titula, samo da Vam napomenem da ste upravo imali priliku da polemišete sa daleko najboljim poznavaocem nemačke dokumentacije o ratu u Jugoslaviji, doktorom istorijskih nauka, sa titulom koja nije dobijena na nekoj lokalnoj katedri u Srbiji, Republici Srpskoj i slično... Мислиш на Миодрага Здравковића?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lažni đoko ::gorran ::@ostoja
Uostalom, kad smo već kod arhiva, i kod titula, samo da Vam napomenem da ste upravo imali priliku da polemišete sa daleko najboljim poznavaocem nemačke dokumentacije o ratu u Jugoslaviji, doktorom istorijskih nauka, sa titulom koja nije dobijena na nekoj lokalnoj katedri u Srbiji, Republici Srpskoj i slično... Мислиш на Миодрага Здравковића?Ne

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eutropije ::@ objekat, šajkača ...

Koliko sam samo puta na ovom forumu u polemikama nailazio na etiketiranja istoričara i nipodaštavnja njihovog rada opštom odrednicom da su "levičari". Olivera Milosavljević, Dubravka Stojanović, Todor Kuljić... U jednoj raspravi (baš na ovom mestu) je moj oponent zavidnog intelektualnog nivoa paušalijom okarakterisao Hobsbauma kao estradnog levičara (ili neka slična floskula) i time elegantno odbacio sav njegov rad. Hobsbauma tada karakterisanog kao "najveći živi istoričar"! Hobsbauma koji jeste bio član komunističke partije, ali i Hobsbauma koji je rekao:
Nekada sam mislio da profesija istoričara, za razliku od, recimo, nuklearnog fizičara, ne može da pričini nikakvu štetu. Sada znam da može. Odgovorni smo prema istorijskim činjenicama uopšte i za kritiku političko-ideološke zloupotrebe istorije posebno.Veoma je važno za istoričara da zapamti svoju odgovornost, koja je, iznad svega, u tome da bude nepristrastan u odnosu na strasti politike identiteta – čak iako ih i on oseća.
Isto tako je rekao i da:
...istoričar mora napustiti svoja ubeđenja kada ulazi u biblioteku ili radnu sobu

U svetlu rečenog, da napravim paralelu sa pomenutim istroičarima (Marković, Cvetković). Ne zameram ja Markoviću (samo to) što je član Krunskog saveta. Kažem "samo to" jer javno rojalističko deklarisanje stavlja pod lupu njegov profesionalan rad. On se recimo ogleda i u njegovom svedočenju da "ne postoje dokazi da je Mihailović sarađivao sa Nemcima" (?!), u bombastično najavljivanim rezultatima Komisije, ali i u konsultantskom radu na "Ravnoj gori". Dozvoliću sebi da citiram Samardžića :
Бројне фактографске грешке су последица чињенице што су консултанти (Marković i Pavlović, prim E.) лаици за историју Другог светског рата и то се овим покушајем окретања на хумор и сатиру не може маскирати. ...Други светски рат у ствари није њихова професија, што пише и у њиховим биографијама, на сајту Института. Тако, они су овде новопечени и њима је ово хоби...

Što se tiče Cvetkovića citiraću samog sebe (kad mogu drugi...):
S. Cvetković pak, izražava žaljenje i ogorčenje nad sudbinom žrtava građanske elite ne obazirući se na njihove stvarne zločine u toku okupacije (Janković, Kotur, Marjanović, Jonić, Cicvarić…), a na naročito afirmativan način govori o Nediću.

Da skratim i ne davim više.
Ne cenim njihov rad i profesionalno angažovanje.

Konsultant za Ravnu goru je bio Predrag Markovic a ne Slobodan, pa sad i tu imamo problem sa vasom prethodnom nalepnicom koju ste nalepili Predragu...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

blake ::
...
Nitko u tome nije vidio ništa sporno, čovjek je imao oko 80 godina, i pod stare dane se vjerojatno vratio vjeri u kojoj je rodjen i odgojen.
...
Primer je dijametralno suprotan događaju koji sam opisao.
Taj pukovnik je rođen 1907. Znači da je 1941. imao 34 godine. Do tada je bio vernik, jer je to bila i državna politika.
Moguće je da se pod stare dane vratio veri u kojoj je rodjen i odgojen.

Pukovnik o kome ja pričam rođen je negde početkom ili pred sam početak Drugog svetskog rata.
Rođen je kao Slovenac. I meni ne bi bilo ništa sporno da je obred održao katolički pop.
S obzirom da je to uradio pavoslavni pop, čisto sumnjam da se pukovnik vratio veri u kojoj je rodjen i odgojen.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ sajkaca
Nisam "nalepio nalepnicu" Predragu nego Slobodanu. Moguće je da je moja informacija pogresna sto se tice konsultantskog rada, ali to niukom slucaju ne menja moju opstu konstataciju o njegovoj profesionalnoj angažovanosti.

• 1Ovo se svidja korisniku: sajkaca
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Наставак текста господина Цветковића

"Trešnjićevu ispovest o masovnim streljanjima u Beogradu
potvrduju izjave i svedočanstva savremenika, potomaka i
rodbine žrtava. Čitave grupe ljudi u vreme oslobođenja
streljane su zajedno navodimo samo neka svedočenja iz
kojih se može naslutiti istina :
Sećanja akademika Dejana Medakovića ukazuju na način
likvidacije dobrog dela Nedićeve administracije. Iako je
deo nedićevaca prešao na stranu partizana formiravši pred
oslobođenje antifašistički komitet i stupivši u kontakt s
Prvom armijom, ili se pak dobrovoljno predao smatrajući
da se držao časno u ratu, to ih nije spasilo surove kazne.
Najpre su zvanično(preko radija i štampe) pozvani svi
neokaljani čuvari javnog reda i mira da se vrate na svoj
posao, tako se javilo verujući u dobre namere novih vlasti
više stotina žandarma (mahom »ličke sir otinje«), pisara,
daktilografa i drugih. Međutim svi su oni sabrani, bez
odabira i selekcije, u veliku kasarnu Garde na Dedinju,
poskidani(ostali samo u donjem vešu) i streljani. Po
njegovim rečima samo petorica su uspela da pobegnu »a
dvojica begunaca su dolazila kod mene u Muzej Kneza
Pavla, gde sam od 1.marta 1942. godine radio kao kustos
da mi pričaju o str eljanjima.« Streljanja su vršena bez
suđenja i osude a sami spiskovi su na brzinu pravljeni među
onima koji su pali u ovu klopku.15
Prema svedočenju arhitekte Mihaila Živadinovića u toj
grupi je stradao i njegov ujak V oja Pavlović koji je bio
jedan sitan činovnik nedićeve administracije i dobrovoljno
se prijavio verujući u svoju bezgrešnost. Žena žandarma
Milana Momčilovića dobila je i zvaničnu potvrdu od
javnog tužioca da je njen muž streljan sa ovom grupom
kao »narodni neprijatelj« nakon što se javio na posao.
Nekadašnji oficir OZN-e A.Garotić svedoči da su na ulazu
u Kalemegdan (kod spomenika Mokranjcu) zakopani leševi
oko 30 saobraćajnih policajca iz policijske stanice kod
stepenica (ispod Francuske ambasade) koji su tu streljani
po oslobođenju Beograda. Pre streljanja su bili skinuti,
vezani žicom i oduzeti im lični predmeti.16
M.Trešnjić navodi slučaj saobraćajnog policajca Poznića koji je pošto
je slučajem preživeo streljanje na Banjici ponovo se
prijavio vlastima ubeđen da je bio greškom osuđen, no ipak
je likvidiran po Trešnjićevim rečima kako ne bi mogao da
priča šta se dešava sa pripadnicima bivšeg aparata. »
..Godinu dana posle oslobođenja zemlje shvatio sam kakve
smo gr eške činili. Desetine i stotine potpuno nevinih ljudi
koji nisu znali da na vr eme skinu i zbace uniforme,
pr ogutala je nar odna r evolucija. Svi uniformisani policajci
svrstani su u r ed zloglasne Specijalne policije. Takozvani
elitni deo poliicijskog aparata manje je stradao. T ako je
greh manjine platila većina i to po nekim čudnim zakonima
zlehude ljudske sudbine.«. 17
Organ Jugoslovenskog nacionalnog radničkog pokreta »Polet« objavio je da je 20.
oktobra 1944. streljano više od 20 »izdajnika radničkog
inter esa i saradnika NARAP-a« gde su između ostalih Petar
Anđelković predsednik sindikata obalskih radnika, M.
Kaljević–obućar, referent Radničke komore i mnogi dugi.
U Kumodraškoj ulici likvidiran je u svom stanu Luka
Midžić –Limarpred očima žene i dece.18
Prema pisanju bivšeg oficira kraljevske vojske K. Aćina
krajem 1944. i oficiri kraljevskog vazduhoplovstva pozvani
su da se jave na dužnost u Komandu vazduhoplovstva u
Zemunu. V eliki broj pilota je prebačen odatle na pomoćni
areodrom Lisičiji jarak gde su saslušavani i streljani u
blizini sela Jabuke (kod Pančeva).19
Na sličan način završio je major jugoslovenske vojske J. Hudina koji se kao
profesionalni vojnik i pravnik uposlio u nedićevoj
žandarmeriji. Čiste savesti sačekao je oficire OZN-e. 21.
oktobra 1944. u svom stanu na Čuburi, uveren u svoju
ispravnost i moralno držanje. Porodica ga nikad više nije videla. 20
D.Đurić i M.Šumonja sanitetski potporučnici
četvrte klase, zajedno sa još 15 vojnih lica koji su rat
proveli u Prvom unutrašnjem odeljenju Vojne bolnice (kod
Treće gimnazije) kao nemački zarobljenici, po oslobođenju
22.X 1944., pod izgovorom da nisu predali uniformu,
privedeni su u IX kvart (Vojvode Milenka 40) na ispitivanje
odakle su posle tri dana odvedeni u nepoznatom pravcu.21
Kraljevski oficiri, povratnici iz nemačkih logora izazivali
su takođe veliko podozrenje novih vlasti, mnogi su bili
uhapšeni i optuženi za špijunažu ili kolaboraciju u logoru a
potom i streljani. Pavle Milošević, član JURAO, sa još 1 1
logoraša iz Mathauzena, mahom oficira JVO, uhapšen je
polovinom jula 1945. prilikom repatrijacije u Kranjskoj
Gori i isleđivan od majora Sime Dubajića. Zatim su poslati
u Beograd držani i mučeni u zatvoru OZN-e na
Kosančićevom vencu pod optužbom zasnovanoj na
iskazima Ljube Zečevića (kasnije direktora R TB) i još
dvojice robijaša- komunista da su imenovani u logoru
denuncirali i ubijali logoraše komuniste u tamošnjoj
bolnici-benzin inekcijama. V ećina njih osuđena je na znatne
vremenske kazne dok je Sava Božović, pripadnik DM i
logoraš iz Mathauzena, izveden pred Okružni sud u Šapcu i
streljan zbog izdaje 1945.godine. U kuću bivšeg konzula
Ljubomira Bojovića u ulici Đ.Danićića, čiji je sin Dragan
poginuo kao oficir JVO ostavivši ženu i dete, upala je posle
20. oktobra 1944. naoružana grupa ubila ga a njegovo telo
bacila na ulicu koje su tek u toku noći sklonili građani.
Čeda Milošević, kapetan JVO, je polovinom maja 1945.
uhapšen i danima do besvesti mučen u jednoj privatnoj vili
na Dedinju (Bulevar mira br .20) gde mu je iznuđivano
pruznanje da bi na kraju bio osuđen na 15 godina robije.
Čak je i dvorski kućepazitelj Belog dvora na Dedinju još
iz vremena kad su tamo boravili srpski kraljevi, Nikola
Đorđević iako star i iznemogao uhapšen već prvih dana
oslobođenja, i nakon što je držan u različitim apsanama u
Beogradu ubrzo streljan kao narodni neprijatelj.22
Prema kazivanju Zorana Markovića i Radisava Poledice
iz Beograda, Josif V ulović, M.V ojinović, Joksić i učitelj
Jerotijević odvedeni su iz Železničke kolonije u Košutnjak
sa grupom od 19 ljudi. Sprovedeni su najpre u sedište XII
kvarta na uglu današnjih ulica Bulevar mira i Mladena
Stojanovića na Senjaku. Egzekuciju su vršili likvidatori iz
Osme crnogorske brigade. V ećina ljudi koji su u to vreme
uhapšeni odvođeni su u Banjički logor i streljani u
Jajincima, gde su u vreme rata Nemci streljali taoce. Druge
grupe odvođene su u pravcu Lisičijeg potoka gde su takođe
likvidirani.23
U toku jedne racije na Senjaku uhapšeni su krajem oktobra 1944.,
dr .Milorad Ivanić-novinar i direktor
»Centrale za humor«, Slavko Popadić - vlasnik bombonjere
i fabrike čokolade, Mile »Oplenac« - vlasnik kafane sa
roštiljem i Mika Veselinović – industrijalac vlasnik
metalske fabrike. Sa Senjaka je odvedene u to vr eme još
30-40 ljudi. Svi su likvidirani i pokopani između današnje
kafane »Grafičar« i manastira Vavedenje.24


15. D.Medaković, Efemeris II, Beograd 283; LJ T ešić, Glas Javnosti, 7. decembar 2003, feljton Crveni uragan nad Beogradom; M.Rajićizveštava daje Dikajedanod oficirakoji je izvršavao streljanjaovih lica kasnijepostaomajor i komandant zavodske milicijeu KPD S.Mitrovica.M.Rajić, nav .del., 262.
16. Svedočenje Ermolaev Aleksandraiz Beograda februar 2005.
17. Sevedočenje arhitekte Mihaila–Miše Živadinovića, I 2005, M.Trešnjić, V reme razlaza, Beograd 1988, 8-9; Izveštaj javnog tužioca br .179/49, u posedu Jagode Momčilović (fotokopija uposedu autora); Svedočenje bivšegoficira Ozne Aleksandra Garotića iz Beograda
18. Polet godina IV ,br .113 , 2; M.Rajić, Srpski pakao u komunističkojJugoslaviji, Beograd 1991, 30.
19. K. Aćin, Spomenica palih Srba vazduhoplovaca 1941-1945., V ašington 1975, 262.
20. Svedočenje rođakaJ.HudineDimitrija Stanojevića, Glasjavnosti 8. decembar 2003.
21. Svedočenje Slobodana Đurića iz Beogradadato autoru29. januar2006., Politika 13. oktobar 2005.
22. Privatna arhiva dr Pavla Miloševića, Hapšenje pripadnika DM prilikom repatrijacije u Jugoslaviju iz Mathauzena; Č. Milošević, Zakasneli raport, Beograd 1996; M.Rajić, Srpski pakao u komunističkoj Jugoslaviji, Beograd 1991, 29.
23. Privatna arhiva advokata Prijezde Popovića, Iz lične arhive likvidiranih bez presude i utvrđivanja krivice,
IskazRadisava Poledicei Zorana Markovića, Velisava Vulovića 7, Beograd.
24. Privatnaarhiva advokata Prijezde Popovića, IskazV elimira Popovića, PetraMrkonjića 7, Beograd

Преузето из Mr Cvetković Srđan, (odlomak iz knjige u štampi) IZMEĐU SRP A I ČEKIĆA Represija u Srbiji 1944-1953, Beograd 2006, наставак претдходног поста. Књига доступна на http://www.scribd.com/doc/125629942/Izmedju-Srpa-i-Cekica

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

željo ::lažni đoko ::ostoja :: Проблем настаје када пренесм изјаву свједока, коју нико није у стању (или неће, није битно) да демантује тим фамозним изворима (пазите, ја не тврдим да човјек говори истину, нисам ничији адвокат).

Кад смо код преношења порука свједока, коју неки зову бабологија, ја сам чуо много тога лошег о Данку Митрову.
Али у својим мемоарима од њега се у увијеној форми ограђују и његови саборци.
Значи ли то да у тој бабологији има и истине?
Je li to isti Danko Mitrov,spanski borac,koji je u septembra 1941 god. sa svojom krajiskom "divizijom" izvrsio napad na Bihac.G.Polovina "Svedocenje prva godina ustanka u Lici"str.104. Вјероватно

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Feb 2014 23:59

Koca Popovic ::Citat:да не иде лоше утврђивање истине

Објављују се

Dobro, da li vi lično išta "utvrđujete" ili "objavljujete", ili to drugi rade za vas?

Citat:што се мог питања тиче, не морате бити патетични, јасно ми је да нећете одговорити

Čim vi meni kažete (argumentovano, naravno) da li je bilo Nijemaca u Nikšiću u to doba, pričaćemo dalje.

K.

Хвала на овој поруци.

У први мах ми је било непримјерено то спуштање теме на лични ниво. Кад сам боље размислио, постали су ми мало јаснији односи учесника на овој теми, па и то како је сама тема нарасла на оволико страна а да је мало тога речено.

Свако добро вам желим.

Dopuna: 03 Feb 2014 0:02

gorran ::Da li ste Vi ikad bili u nekom arhivu?
Da li znate nešto konkretno da potkrepite tu optužbu, ili Vi to samo onako, "po osećaju".
Naravno da je uvek bilo ljudi koji su želeli da neki dokument "nestane". Naravno da je bilo i nekih pokušaja.
Ali... Da ste bili u arhivu, ili makar pretraživali neki katalog, zapanjili biste se ogromnom količinom tog materijala.
Materijala koji potiče od svih strana u ratu.
I citirani dr Cvetković je najpre (u vreme pisanja knjige IZMEĐU SRPA I ČEKIĆA) izražavao ovakvu sumnju, ali je kasnije ušao u materiju... I sad izjavljuje da su, nasuprot njegovim očekivanjima, arhive OZNE sačuvane.

Коначно неки одговор. Видите да то није страшно.
У случајевима када имате случај да имате жртве неког злочина, у овом случају комунистичког, а о томе нема ништа у архивама једине двије опције су или да архиве уопште не постоје или да их је неко "мало преуредио". Обзиром на обим злочина и релативно кратак временски период у рецимо вријеме "црвеног терора" ја сумњам да нека архива није постојала (без обзира да ли је ријеч о четничкој или партизанској, све су на крају завршиле код побједника, зато је рецимо "црни терор" тако добро обрађен).
Злочини које сам ја помињао су се десили много прије него што је ОЗНА почела да жари и пали

Dopuna: 03 Feb 2014 0:05

gorran ::@ostoja
Uostalom, kad smo već kod arhiva, i kod titula, samo da Vam napomenem da ste upravo imali priliku da polemišete sa daleko najboljim poznavaocem nemačke dokumentacije o ratu u Jugoslaviji, doktorom istorijskih nauka, sa titulom koja nije dobijena na nekoj lokalnoj katedri u Srbiji, Republici Srpskoj i slično...

Хвала на информацији, не знам на кога тачно мислите, али ми је жао што смо већину времена потрошили полемишући о мање више тривијалним стварима тако да нисам могао спознати његове професионалне квалитете. Било би лијепо када би те своје професионалне квалитете употријебио бар дијелом и за расвјетљавање комнистичких злочина.

И вама свако добро желим