Poslao: 04 Feb 2014 21:39
|
offline
- Pera Ždera
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Sep 2013
- Poruke: 3375
|
nema_veze ::Zoran Ašanin
https://plus.google.com/107302334666662146469#107302334666662146469/about
Citat:
Мото
Veciti opozicionar bez dlake na jeziku-borac iz prvih redova za slobodu i demokratiju koji nikada nije svoj angazman i zasluge pretocavao u novcana-materijalna sredstva kao ni u funkcije.
Представите се
Izvrsni sekretar udruzenja za zastitu ljuckih prava politicki progonjenih u komunistickim i post-komunistickim rezimima na teritori drzava bivse SFRJ.
Prvi sekretad demokracke stranke kao i demokracke stranke vojvodine.
Prvi opozicioni poslanik-delegat u skupstinama bivse SFRJ.
dugogodisnji precednik udruzenja deviznih stedisa i drzavnix i privatnix banaka,vojvodine,srbije SRJ.
Osnivac i podprecednik ujedinjenih granskih sindikata NEZAVISNOST-za malu privredu.
Privatni ugostitelj i vlasnik gostione "KUGLANA" koja je bila i prvo sediste demokracke stranek kao i sediste udruzenja golootocana kao i deviznih stedisa.
Образовање
gimnazija-zbog politickog delovanja izbacen sa fakulteta politickih nauka i onemogucene studije prava.
Запослење
Privatni ugostitelj
Значи Ашанин нешто као и Јосип Броз Тито
" Josip Broz Tito, (Јосип Броз - Тито) poznatiji pod nadimkom Drug Tito...
Osnovnu školu Josip Broz je pohađao u Kumrovcu od 1900. do 1905. Po svršetku osnovne škole Josip Broz je, zbog teškog stanja u obitelji, morao odložiti svoj odlazak na zanat, pa je neko vrijeme morao raditi kod svog ujaka u Sloveniji. Nakon toga je radio u jednoj sisačkoj kantini. Godine 1907. je postao šegrt mehaničarske radionice u Sisku. Po završetku šegrtske škole 1910. prvi put stiže u Zagreb gdje postaje član Socijaldemokratske stranke Hrvatske i Slavonije i učestvuje u radničkim demonstracijama."
http://sh.wikipedia.org/wiki/Josip_Broz_Tito
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 04 Feb 2014 21:54
|
online
- Pridružio: 21 Maj 2008
- Poruke: 15325
|
Pera Ždera :: Колико видим мој пост је о ЈКВ у Отаџбини а не о Бори Карапанџићу, толико о томе, е сада што се Ви љутите ако неко пореди комунистички терор са хитлеровим, па веома су слични, а по "праведности" истоветни. Но не брините се биће још постова добро ће Вам доћи да одржите кондицију и пажњу у стражарењу над тековинама револуције. Него не одговористе што не напишете ви нешто о страдању г. Драгољуба Јовановића, ако већ знате о томе, или можда Партија још увек то не дозвољава ?
1. Замолићу те да добро објасниш подвучено.
2. Наставак реченице је вређање саговорника, и није ти прво.
|
|
|
|
Poslao: 04 Feb 2014 22:07
|
offline
- Pera Ždera
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Sep 2013
- Poruke: 3375
|
vathra ::Pera Ždera :: Колико видим мој пост је о ЈКВ у Отаџбини а не о Бори Карапанџићу, толико о томе, е сада што се Ви љутите ако неко пореди комунистички терор са хитлеровим, па веома су слични, а по "праведности" истоветни. Но не брините се биће још постова добро ће Вам доћи да одржите кондицију и пажњу у стражарењу над тековинама револуције. Него не одговористе што не напишете ви нешто о страдању г. Драгољуба Јовановића, ако већ знате о томе, или можда Партија још увек то не дозвољава ?
1. Замолићу те да добро објасниш подвучено.
2. Наставак реченице је вређање саговорника, и није ти прво.
Конкретно сам мислио на логоре који су у време комунизма постојали у СССРУ, а код нас конкретно на Голи Оток и разлоге због којих су људи тамо завршавали. Поред тога на неправедно одузимање имовине од Народа и сл. На то сам мислио кад сам поредио комунистички са хитлеровим терором. Што се тиче вређања саговорника извињавам се али такође је вређање када се на истој теми омаловажавају (тј. када се потцењивачки) говори нпр. о Цркви (свештеницима) кад бих навео неког од њих као изворе информација и сл. У сваком случају извињавам се.
|
|
|
|
Poslao: 04 Feb 2014 22:51
|
online
- Pridružio: 21 Maj 2008
- Poruke: 15325
|
Пошто је на овој теми препуцавање узео маха, а конструктивна дискусија замрла, укључено је одобравање порука.
|
|
|
|
Poslao: 05 Feb 2014 01:49
|
offline
- Eutropije
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 27 Dec 2011
- Poruke: 688
|
Zločin u ratu nije zapravo pravna (čak ni moralna) nego zapravo politička kategorija. Isto tako neuverljivo je da o zločinima govore poraženi – to njihovoj argumentaciji oduzima uverljivost jer je govor ograničen i određen kontekstom. Da li je recimo bilo za očekivati da će biti procesuiran zločin u Hirošimi i Nagasakiju. Ne naravno, jer je određivanje zločina privilegija pobednika. Poraženi ne poseduje moć niti uverljivost (poražen je pobogu) da se suštinski odredi prema zločinu. Argument političkoj pragmatičnosti određivanja zločina su recimo i zločini saveznika počinjeni u WW2 – Drezden nije pominjan (u smislu procesuiranja) sve dok nije Hladni rat uzeo zamah. Isto tako i zločini SSSR – a. Tek kasnije, u kontekstu novih međunarodnih odnosa nastaju studije, analize, CKK...
Suština je u tome da bi (u pravednijem svetu) zločin, njegovo činjenje, karakterizacija, pa ako hoćete i pravo na patnju trebale biti univerzalne kategorije svojstvene svim narodima i nacijama bez prava na monopol. Ali, mi ne živimo u takvom svetu i politika je ta koja određuje šta je zločin i ko ga čini.
Zato i negodujem zbog ove teme. Istina je (kako kaže Šajkača) da me niko nije ništa ni pitao ali osećam potrebu da ovo kažem. Zločini komunista, dakle. Prema kome? Prema Srbima, naravno. To dalje implicira da su samo komunisti činili zločine, ili još manje uverljiva teza da su zločini činjeni samo prema jednom narodu (urušavanje jednog nacionalnog bića zarad favorizovanja drugog u zajedničkoj državi). Pa raspad Kraljevine Jugoslavije nisu izazvali komunisti. On je već uveliko počeo tinanjem svesti o nacionalnoj supremaciji „onog drugog“ i pre nego što su komunisti postali relevantan politički faktor. Drugi svestski rat samo je pospešio fašizaciju nacija (pre svega Hrvata i Srba) koja je takođe počela mnogo pre etabliranja komunista kao određujuće političke sile. Ali otišao sam preširoko i vraćam se na osnovnu tezu, a to je da pravo da piše o zločinima može imati samo onaj ko je prepoznao zločin među sobom, dao mu ime, osudio i pomirio se sa svešću o njemu. Nekoliko puta sam na ovom forumu u raznim temama pokušao da pokrenem razgovor o tome. Pisao sam o zločinima tokom Balkanski ratova koje su činili Srbi, o zločinima ustanika u Prvom srpskom ustanku ... Nije bilo zainteresovanih za te teme. Nema ih nigde. Ni u Hrvatskoj kada se Oluja predstavlja kao herojski čin vraćanja davno oduzete državnosti, niti u Srbiji koja Srebrenicu ili zločine četnika u Bosni vidi samo kao ekvivalent zločinima učinjnim prema Srbima.
Iz naslova ove teme izbija prikriveni nacionalizam i svest o mitskoj žrtvi koju jedan narod podnosi zarad višeg cilja. Ne gajim iluzije da je moja rečitost dostojna Kišove pa ću zato citirati njegove reči (i time završavam):
Citat:…nacionalizam je negativna kategorija duha, jer nacionalizam živi na poricanju i od poricanja. Mi nismo ono što su oni. Mi smo pozitivan pol, oni negativan. Naše vrednosti, nacionalne, nacionalističke, imaju funkciju tek u odnosu na nacionalizam onih drugih: mi jesmo nacionalisti, ali oni su to još i više, mi koljemo, kad se mora, ali oni još i više; mi smo pijanci, oni alkoholičari; naša istorija je ispravna samo u odnosu na njihovu, naš je jezik čist samo u odnosu na njihov...
Nacionalista se, rekosmo, ne boji nikog, osim svog brata. Ali od njega se boji strahom egzistencijalnim, patološkim: pobeda izabranog neprijatelja jeste njegov apsolutni poraz, ukidanje njegovog bića...
|
|
|
|
Poslao: 05 Feb 2014 08:30
|
offline
- Pera Ždera
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Sep 2013
- Poruke: 3375
|
Eutropije ::
Suština je u tome da bi (u pravednijem svetu) zločin, njegovo činjenje, karakterizacija, pa ako hoćete i pravo na patnju trebale biti univerzalne kategorije svojstvene svim narodima i nacijama bez prava na monopol. Ali, mi ne živimo u takvom svetu i politika je ta koja određuje šta je zločin i ko ga čini.
... otišao sam preširoko i vraćam se na osnovnu tezu, a to je da pravo da piše o zločinima može imati samo onaj ko je prepoznao zločin među sobom, dao mu ime, osudio i pomirio se sa svešću o njemu.
Браво за горе написано .
У свом раду " Однос Српске Православне Цркве и власти у модерној Србији (1831–2010)", господин Владимир Ћирић, се бави и периодом о коме пишемо на овој теми, дотичући се колико је то било потребно за његов рад и других верских заједница у Србији, те тиме даје потпунију слику односа Власти у Југославији не само према једној страни (српској). Јасно говорећи колико је и Црква као институција својим радом (или боље рећи, по мени, својим нерадом) допринела да буде прогоњена и како се касније тај период прогона (до краја педесетих година прошлог века, отприлике по раду о коме пишем) одразио на догађаје који су донели много невоља свима нама који смо живели у Југославији. Аутор је, хвала Богу, о свему томе писао без острашћености.
Рад се налази на следећој адреси
https://www.mycity.rs/must-login.png
|
|
|
|
Poslao: 09 Feb 2014 17:10
|
rip
- padobranac75
- Nezaboravni član
- Pridružio: 15 Apr 2010
- Poruke: 2082
- Gde živiš: Beograd
|
Pera Ždera ::
... одразио на догађаје који су донели много невоља свима нама који смо живели у Југославији. Аутор је, хвала Богу, о свему томе писао без острашћености.
Рад се налази на следећој адреси
https://www.mycity.rs/must-login.png
Da li je tvrdnja "свима нама који смо живели у Југославији" Vaša ili je to konstatacija autora citiranog rada?
Nemam vremena da čitam rad, pa molim za odgovor.
|
|
|
|
Poslao: 09 Feb 2014 18:54
|
offline
- Pera Ždera
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Sep 2013
- Poruke: 3375
|
[/quote]
Da li je tvrdnja "свима нама који смо живели у Југославији" Vaša ili je to konstatacija autora citiranog rada?
Nemam vremena da čitam rad, pa molim za odgovor.[/quоте]
И став аутора, али и мој лични став.
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Feb 2014 01:37
|
offline
- Bane san
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Jul 2013
- Poruke: 3563
- Gde živiš: ZR
|
Pera Ždera помену Јураја Шпилера...
Свима познат као "Шицер" у сјајној интерпретацији Мргуда Радовановића.
Знам неколико његових жртава које су успеле да се извуку.
Комшија, деда Мита, предратни синдикалац и левичар, после разноликог и маштовитог мучења ( омиљена техника- струја на гениталије), послат у логор, побегао у Француску и завршио рат међу Макијима.
Чика Власта "Лаки", отац другарице, ухапшен као скојевац, 4 х извођен на стрељање (МОША), излазио четвороношке, пошто су му табани били живе ране од батина... Пошто ништа није признао, пуштен пред крај рата.
Наводно, Шпилер је ухваћен у покушају бекства, па брзо стрељан ( да не каже који другови су све попустили и одали?), или верзија да се понудио као полицајац победницима. Ради посао без емоција, суви професионализам, само да му се дају инструкције-који су "наши" а који "њихови"?
Када се '41. повела прича о устанку, кажу, сељаци из Фаркаждина упадну у сеоску канцеларију, спале архиву (нарочито пореску документацију!), урнишу. Дође Шпилер на увиђај и констатује да ће са ЊИМА бити муке! Наиме, један им је, пијан, остао и угушио се (изгорео?).
|
|
|
|