|
Poslao: 05 Mar 2021 11:20
|
offline
- Pridružio: 12 Jan 2006
- Poruke: 3245
- Gde živiš: Gde ja zivim...
|
Искрено, после доста размишљања, мислим да би у комунистичке злочине требало уврстити и све оне догађаје који су се десили управо због комунистичког деловања.
Рецимо стрељање ђака у Крагујевцу и мали милион других примера гре су животи цивила и таоца жртвовани зарад напада који нису имали никакву војну сврху већ само дизање тензије и искључиво себичне идеолошке циљеве.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 05 Mar 2021 13:58
|
offline
- Pridružio: 21 Maj 2008
- Poruke: 15325
|
cinoeye ::Искрено, после доста размишљања, мислим да би у комунистичке злочине требало уврстити и све оне догађаје који су се десили управо због комунистичког деловања.
Рецимо стрељање ђака у Крагујевцу и мали милион других примера гре су животи цивила и таоца жртвовани зарад напада који нису имали никакву војну сврху већ само дизање тензије и искључиво себичне идеолошке циљеве.
Ne znam šta odgovoriti na ovo...
Možda ovako?
Mani se razmišljanja, ne ide ti.
Ne nije dovoljno dobro.
Možda pokušati ovako?
Streljanje u Kragujevcu, Kraljevu je nemački ratni zločin. Vršeno je suprotno pravu i ne može se opravdati akcijama ustanika.
Ili na kraju, kratko i efikasno:
Poseban nivo gluposti je okriviti svoje za zločin okupatora.
Teško je odgovoriti na takav nivo gluposti...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Mar 2021 14:56
|
offline
- Kos93
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Sep 2007
- Poruke: 7358
|
Да ли би онда и злочине Бугара у Топличком крају оправдали устанком?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Mar 2021 15:48
|
offline
- Pridružio: 05 Jan 2012
- Poruke: 1113
|
Evo da ja malo zastitim voljeng okupatora Nemca pa da napisem nesto.Moje selo i moj kraj se naslanjao na Bugarsku okupacionu zonu.Mnoge porodice iz mog kraja imale su rodjake koji su ziveli pod Bugarima tako da su i dan danas ostale zive sacuvane price o bugarskim okupatorima.Zivot je do te mere bio neizdrziv pod bugarima da je narod bezao ovamo u moj kraj u Nemacku okupacionu zonu.Da ne duzim puno, Nemci nikada nisu streljali nekog samo zato sto je Srbin, nikada pijani nisu nikoga zaklali, ni jedna devojka nije silovana na sred sela u po bela dana, nikome prezime nisu promenili, nicije dete u bunar nisu bacili,nisu nikog zivog spalili, nisu spaljivali crkvene i mesne knjige rodjenih i umrlih,nisu zabranjivali da se slavi slava itd...kad bi samo znali kao sto ne znate sta je to azijsko plame koje se naziva bugarima radilo nasem narodu...jedino su ih nase zapadne komsije pobedile u velicini i nacinu izvodjenja zlodela.
Za svo vreme rata, dok nisu dosli Rusi, bilo je par streljanja od strane Nemaca nekih mladica koji su bacili bombu na neku njihovu patrolu jos jednom tako neki pokusaj nasih da likvidiraju nekog njihovog oficira u sred grada.A samo desetak km odatle pod azijatima sodoma i gomora.
Tako da u konacnom okupator je okupator ali je tesko izjednaciti ih ne da je tesko vec nemoguce, bilo bi cak i greh cisto istine radi.Opet ponavljam ovako je bilo u mom kraju za druge krajeve znam iz knjiga a ovo su desavanja koja se i dan danas po nekada pricaju medju starijim ljudima.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Mar 2021 03:17
|
offline
- Pridružio: 01 Avg 2018
- Poruke: 165
|
cinoeye ::Искрено, после доста размишљања, мислим да би у комунистичке злочине требало уврстити и све оне догађаје који су се десили управо због комунистичког деловања.
Рецимо стрељање ђака у Крагујевцу и мали милион других примера гре су животи цивила и таоца жртвовани зарад напада који нису имали никакву војну сврху већ само дизање тензије и искључиво себичне идеолошке циљеве.
Prema onome što je u autobigrafiji "Kroz jedno mučno stoljeće" opisao Hrvoje Magazinović, ljotićevac u Nedićevom kabinetu tada, pobijeni Nemci su bili masakrirani, skinuti goli, polni organi im sečeni i stavljeni u usta, jedan je bio svezan naglavačke između dva drveta pa rascepan sekirom uzduž, da simbolizuje nemačko "V". Po Nemcima i izveštajima poslatim Nediću, iako su u tom trenutku na tom terenu dejstvovali i partizani i četnici, i jedni i drugi su bili saglasni da su masakr Nemaca počinili četnici. Komunisti su nakon rata stavili streljane Kragujevčane sebi na dušu, to im je valjda bilo lakše nego da stvaraju konfuziju kako su "domaći izdajnici" ubijali okupatore, pa još na tako zverski način
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Mar 2021 15:04
|
online
- aramis s
- SuperModerator
- Pridružio: 18 Jul 2007
- Poruke: 28768
- Gde živiš: iznad smoga Beograda
|
Krusarac ::Zivot je do te mere bio neizdrziv pod bugarima da je narod bezao ovamo u moj kraj u Nemacku okupacionu zonu.
Znali su oni da zađu i do Tare u potrazi za Miroslavljevim Jevanđeljem. Znam da su stari pričali da su se kerovi u vreme rata navikli na svakakve vojske, ali na Bugare nikako, lanac da otkinu. Šta je u pitanju...?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Mar 2021 18:04
|
offline
- Pridružio: 21 Maj 2008
- Poruke: 15325
|
saputnik plavetnila ::Prema onome što je u autobigrafiji "Kroz jedno mučno stoljeće" opisao Hrvoje Magazinović, ljotićevac u Nedićevom kabinetu tada, pobijeni Nemci su bili masakrirani, skinuti goli, polni organi im sečeni i stavljeni u usta, jedan je bio svezan naglavačke između dva drveta pa rascepan sekirom uzduž, da simbolizuje nemačko "V". Po Nemcima i izveštajima poslatim Nediću, iako su u tom trenutku na tom terenu dejstvovali i partizani i četnici, i jedni i drugi su bili saglasni da su masakr Nemaca počinili četnici. Komunisti su nakon rata stavili streljane Kragujevčane sebi na dušu, to im je valjda bilo lakše nego da stvaraju konfuziju kako su "domaći izdajnici" ubijali okupatore, pa još na tako zverski način
Само је проблем што у немачким извештајим из тог периода нема ни помена било каквог скрнављења лешева.
Зашто је дотични љотићевац то исконструисао након рата је питање за себе.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Mar 2021 21:28
|
offline
- amstel
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 2565
- Gde živiš: Hiljadu milja od topolivnice
|
vathra ::
Само је проблем што у немачким извештајим из тог периода нема ни помена било каквог скрнављења лешева.
Зашто је дотични љотићевац то исконструисао након рата је питање за себе.
Самарџић је први то рекао/написао још почетком деведесетих.Наравно ,окривио је партизане.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Mar 2021 02:06
|
offline
- Pridružio: 01 Avg 2018
- Poruke: 165
|
Krajem listopada 1941. godine Beogradom je prostrujila jeziva vijest o masovnom strijeljanju Kragujevčana. Govorilo se o 15.000 strijeljanih. Gledao sam Ljotića zanijemelog od užasa i bola. On i Nedić su za tragediju saznali kad je već bilo kasno da se intervenira. Naime, telefonske veze Kragujevca s Beogradom su bile prekinute, a grad blokiran. Kad je stigao detaljan izvještaj, obojica su otišla kod dr Turnera, šefa upravnog štaba i kod njemačkog vojnog zapovjednika, te im uložili oštar protest. Nediću i Ljotiću su pokazane fotografije ubijenih i unakaženih njemačkih vojnika (spolni organi odsječeni i stavljeni u usta, tijela izbodena bajunetama). Dr Turner je rekao: "Ako ove odmazde ne mogu urazumiti srpski narod, Srbija će biti podijeljena između Pavelićeve Hrvatske, Mađarske, Bugarske i Albanije, s potpunom slobodom djelovanja."
(Poslije rata partizanski pukovnik Vojmil Kljaković potvrditi će mi da takvi dokumenti doista postoje u Vojno-historijskom arhivu u Beogradu, gdje je on radio kao zamjenik direktora.)
Četnici i partizani izvršili su zajedno to djelo na putu u blizini Kragujevca. Bilo je još nekoliko napada pokraj tog sela. Nijemci su ta sela popalili (kaznenu ekspediciju predvodio je SS major König po višem naređenju) i nekoliko stotina seljaka strijeljali. No, to im nije bilo dovoljno da bi popunili broj od 2.300 za 10 ubijenih i 26 ranjenih. Zato je König naredio da se opkoli Kragujevac i pohapse svi muškarci od 16 godina pa nadalje. Skupljani su i đaci po školama. Sav taj narod strpan je u barake. To je bilo 20.10.1941. godine.
Odmah se u narodu postavilo pitanje: "Zašto su Nijemci to uradili?
Tko je kriv za toliku tragediju?" Oni koji su nesreću izazvali, šutjeli su dugo. Ali, nagon za hvalisanjem bio je jači od političke i osobne opasnosti, pa su ipak progovorili, prešućujući, kao po dogovoru, ono najgore. S četničke strane progovorio je aktivni poručnik Kraljevske vojske, od Draže Mihailovića postavljen za komandanta Prvog Ravnogorskog korpusa, Zvonko Vučković. S komunističke strane progovorio je Raja Nedeljković (prvi u "Glasu kanadskih Srba", a drugi u beogradskoj "Borbi").
Oni se najprije spore oko toga tko je vodio borbu s Nijemcima. Zvonko Vučković tvrdi da su, na osnovu dogovora s Vladimirom Dedijerom, političkim komesarom Gružanskog partizanskog odreda, partizani najdalje u roku od 48 sati trebali zaposjesti položaj blizu sela Bare (22 km na putu Kragujevac-Milanovac), ali da to nisu uradili, pa je njemačka oklopna jedinica bez ikakvog otpora produžila i tako naišla na Vučkovićeve položaje na Rapaj Brdu oko sela Ljuljka, gdje se razvila ogorčena borba. Četnici su imali velike gubitke, ali su i Nijemci imali 9 poginulih i 27 ranjenih, od kojih je jedan uskoro izdahnuo, tako da su njemački gubici iznosili 10 poginulih i 26 ranjenih. Suprotno od toga, Nedeljković tvrdi da su i partizani učestvovali u borbi.
Karakteristično je što obojica prešućuju što se dogodilo s njemačkih 9 leševa koje Nijemci u povlačenju nisu uspjeli odvesti sa sobom. Ono što se dogodilo, mogli su napraviti ili Vučkovićevi četnici, koji su po njemu jedini vodili borbu, ili je to djelo Nedeljkovićevih partizana, ili njihovo zajedničko.
Publicista Boro Karapandžić brižljivo je istraživao događaj, te ga ovako opisao:
Jednima su iskopali oči, drugima, koje su skinuli gole, otsekli su spolne organe pa ih mrtvima stavili u usta, treće su raspolovili i donji deo trupa postavili s nogama u vis da čine onaj famozni znak nemačke propagande i Čerčilovo slovo "V"- Victoria.
Teško je povjerovati da su nikako ili slabo obrazovani četnici, ili partizani, mogli planirati takvu arhitekturu zla, kakva se u povijesti ratovanja još nije zabilježila. Prije će biti da je to proizvod nekog od vodećih jedne ili druge skupine, samo su oni mogli ići ususret omjeru 100:1 i 50:1. Kasnije će se sa skoro stopostotnom sigurnošću utvrditi da je to djelo Zvonka Vučkovića.
Nijemci su u svojoj plakatiranoj "Obznani", od 21.10.1941. godine naveli da je za svakog od 10 poginulih njemačkih vojnika strijeljano 100, a za svakog ranjenog 50, i to prije svega "komunista, bandita i njihovih pomagača, ukupno 2.300."
Jesu li Zvonko Vučković, Raja Nedeljković i Vladimir Dedijer, tenjihovi šefovi Draža Mihailović i Josip Broz Tito, znali za navedeni omjer koji je vrijedio samo za Srbe u Srbiji? Dakako da su znali jer su takve mjere odmazde Nijemci pravovremeno obznanili. A oni su i usprkos tome išli na izazivanje njemačke odmazde. Pokoljenja će im suditi.
Hrvoje Magazinović, "Kroz jedno mučno stoljeće", str 180-183
|
|
|
|
|
|
