Zločini komunista

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

victoria ::Izveštaj državne komisije očigledno nije dovršeno delo.Nije dovršeno.
Šef komisije Srđan Cvetković procenio je da bi ukupan zbir mogao biti oko 25.000.
A naravno, kao što je navedeno, ostaje pitanje definicije.
Ova na primer jasno uključuje naoružane odmetnike koji su usmrćeni prilikom pokušaja hvatanja. Stoga nije ispravno izjednačavati ovaj broj sa brojem vansudskih likvidacija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 20 Jan 2012 13:58

Bio sam tada u SSSR-u, kada su se pojavile brojke Konkvista, Englunda, Almarka, Skota, Solženjicina, Saharova, Medvedeva.
Odmah su izazivale provalu pravedničkog bijesa. Svi su tražili da se otvore arhivi i da se utvrde tačni brojevi - spekulisalo se sa čak još većim ciframa od Solženjicinovih 110 mil.

I Gorbačov otvara arhive.
Na čelu istraživačke komisije našli su se žestoki kritičari komunizma Zemskov, Dugin i Hlebnik sa svojim ekipama.

Sjećam se kako je "cijela nacija" sa nestrpljenjem čekala prve rezultate, liberalna štampa je u međuvremenu komisije dizala u nebo, kao vrh domaće istoriografije i hvalila njihovu objektivnost .., a onda su objavljeni prvi rezultati ...

Nastao je muk!
Nema "niđe" nikakvih miliona!

Da je moglo odmah bi počela pljuvačina, ali kako kada su do juće ti svi ljudi opisivani kao giganti otečestvene istoriografije.

I onda kao po naređenju o radu komisije više niko ne piše i odjednom kao da više nikoga ne interesuju zločini komunizma.
Rezultati se objavljuju u isključivo specijaliziranim i naučnim časaopisima, daleko od očiju javnosti. Jedan od onih koji je pošteno objavio rezultate je i bio i Nikolas Vert (kasnije i jedan od pisaca CKK) u časopisu L’Historia, koji je inače izdaje CNRS ili ti Cente National de la Recherche Scientifigue.

Sve u svemu malo se šutilo pa se onda opet krenulo sa starim ciframa i tako je uglavnom i sada.


Rijetki su bili oni koji su kao Roj Medvedev smogli snage i rekli:
"Moje procjene razmjera Staljinovih represalija, napravljene prije otvaranja tajnih arhiva, uvećane su nekoliko puta.
Oprostite, bio sam u zabludi."

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Šta je život ?
Koliko je život u smutnim vremenima jeftin i šta sve može da priredi videćemo na sledećim primerima.
-Geometar Trifun Doković izgubio je dva sina blizanca,koji su streljani u selu Vražogrnac kod Zaječara pod optužbom da su sarađivali sa Gestapoom,istoga dana popodne stiglo je pismeno naređenje o obustavi postupka protiv njih.
-Jovanović Lazar(Lepi Laza)glumac iz Beograda je osuđen na smrt zbog «denuncijacije više rodoljuba i sl.»,u Politici od 27.11.1944 je ,pod rednim brojem 35,objavljeno da je streljan.Međutim,slučajem je izbegao smrt,vratio se pozorištu i postao poznati glumac u Nišu.
-Poznata glumica Olga Spiridonović je po oslobođenju Beograda uhapšena zajedno sa povećom grupom glumaca i drugih umetnika :Nadom Riznić,Gordanom Gošić,Nikolom Cvejićem,Vladetom Dragutinovićem,Žankom Stokić,primabalerinom Nadom Aranđelović i dr. i provela određeno vreme u Glavnjači i Upravi grada.Nakon oslobađanja saznala je ,prema njenom iskazu,da ih je spasio M.Đilas dok je Radovan Zogović bio za to da budu streljani.
-Takve sreće nije bio glumac Dušan Ilić,vođa umetničke grupe Čika Duško koja je radila u sklopu Crvenog Krsta na Čukarici, uhapšen je i streljan bez sudskog postupka, a sa njim i članovi muzičkog tria iste grupe: Antonije Tonko Milanović, prva violina, Radoslav Cule Pavlović, druga violina (otac mu streljan u nemačkom logoru kao ravnogorac) i Boško Savković (harmonika). Članovi porodica streljanih umetnika ne znaju gde su stradalnici pokopani.Legendarni glumac i član te grupe Milan Srdoč je izbegao smrt za dlaku jer je neposredno pre toga mobilisan i upućen na Sremski front.
-Milivoje Jovanović,načelnik odelenja Specijalne policije i čovek koji je kategorisao zarobljenike u Banjičkom logoru je uhapšen i osuđen na nekoliko godina robija a posle toga se čak zaposlio u Narodnoj Miliciji! ! !(svedočenje Milana Trešnjića Oslobađanje Dedinja,Krug br.8 iz 1999-e,65)
-Takve sreće nije bio dr.Petar Zec,sekretar Srpskog CRVENOG KRSTA koji je streljan kao saradnik okupatora !!!(objavljeno u Politici 27.11.1944-e)
-Maloletni Živa Kovanović,16 godina, je osuđen na kaznu smrti streljanjem zbog toga što je navodno obavestio Nemce o dolasku Crvene armije.Njegova majka Divna se žalila kod Moše Pijade koji je za dečaka odobrio pomilovanje, ali nije stigla na vreme iz BeogradA pa su joj na vratima OZN-e za Kragujevac saopštili da joj sin zlikovac streljan.

Sresti na ulici nekog školskog druga koji se priključio komunistima je moglo biti spasonosno ili fatalno pa je tako :
-Jovanović Časlav(1909-1944) dok je sa suprugom i kćerkom prolazio pored Dvora,današnje gradske skupštine sreo svoga školskog druga Vladimira Dedijera i pružio mu ruku da se pozdravi.Ovaj ga je odgurnuo i upitao :»Šta si ti radio za vreme okupacije?» «Prodavao štofove u svojoj radnji u Knez Mihailovoj» glasio je odgovor. «A tako,čuo sam da si učestvovao u Nedićevim zborovima»rekao je Dedijer i pozvao čoveka u civilu koji je išao pored njega i dao tome čoveku cedulju na kojo je na brzinu napisao nešto uz naređenje:»Povedi ovog čoveka,znaš gde !» Časlav više nikada nije viđen a kasnije je supruga Nada od Miloša Minića dobila informaciju da je streljan.(svedočenje Nade Jovanović-Majstorović)
-Suprotan primer iznosi Miloš Stanković iz Niša koji kaže da je njegov otac krenuo da se javi u komandu područja grada Niša pošto je objavljena naredba da se jave rezervni oficiri KJV radi rasporeda.Na ulici je sreo svog prijatelja,tada već partizanskog potpukovnika i pomoćnika komandanta područja.Nakon što su se srdačno pozdravili i izljubili potpukovnik ga je upitao kuda je krenuo i ,dobivši odgovor,Stankoviću rekao da se smesta vrati kući i da ga pozove ako neko bude dolazio da ga traži.Oni koji su se odazvali na taj poziv nisu se vratili a porodice nekih od žrtava (npr.Bojović Božidara,intendantskog kapetana KJV)su dobile potvrdu od Sreske komisije za ratnu odštetu da su ih ubili Nemci !!!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Roby ::Ipak, ne treba ni relativizovati ni mistifikovati stvari. Nužan uslov opstanka totalitarnog sistema jeste sistematsko istrebljenje. Ljudski životi njegova su hrana.
(...)
Da sam juće umro, otišao bih uvjeren kako je "nužan uslov opstanka totalitarnog sistema" to da ima punu (totalnu) kontrolu nad svim modalitetima društvenog života.

• 2Ovo se svidja korisnicima: apostata, Gorski car
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Životna priča

Početkom decembra 1941. četnici Predraga Rakovića legalizovali su se kod Nedića. Zbog poznavanja ljudi i terena, Nemci su ih u operacije čišćenja vodili sa sobom. Tokom decembra, teroristička ekspedicija posetila je i selo Donja Trepča kod Čačka. Nemci su stanovnike saterali na poljanu, a četnički komandiri Pavle Bogićević i Pavle Gučanin imali su zadatak da iz prikupljenog naroda izdvoje "komuniste" za streljanje.

Izdvojili su 12 mladića. Tada je iz mase istupio solunski borac Vasilije Bojović (rođen 1888), i, da bi spasio mladiće, rekao nemačkom komandantu, streljajte mene, ja sam jedini komunista ovde, ova deca nisu ništa kriva.

Nastalu konfuziju iskoristila su dvojica izdvojenih za streljanje da pokušaju bekstvo. Jedan je ubijen, a drugi je, iako ranjen u ruku, uspeo da umakne.

Preko sedam decenija kasnije, sada u dubokoj starosti, ovaj koji je uspeo da pobegne sa streljanja, doživeo je da odlukom suda u Gornjem Milanovcu, četnički oficir koji ga je izdvojio da ga Nemci streljaju, bude sudski rehabilitovan kao žrtva komunizma.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa sad lepo da stavimo na jedan tas terazija pravde tog starog coveka kome su pod stare dane tako nesto priredili, a na drugi majku onog decaka, o cemu pise victoria, koja je do kraja zivota morala da zivi medju ubicama svog sina, pa da vidimo gde ce da prevagne. Svaka ta prica je uzasna na svoj nacin, a na zalost ima ih previse i za jednu i za drugu stranu. Praviti se da su to radili samo oni drugi danas vise nije moguce.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gorran,šajkača
Kada se pojavila knjiga "Dugo kretanje između klanja i oranja istorija Srba u Novom Veku 1492- 1992" smatrao sam naslov za morbidan pa nisam mogao da je čitam.Na moju,nadam se i vašu žalost,sasvim je adekvatan .Mogao joj je dati i naslov "Istorija Srba JAOJ !"
No,da se vratimo ovoj temi.
Z a razumevanje tzv. «crvenog terora»,»divljeg čišćenja»,pokazivanja «čvrste ruke prema neprijatelju» ili «lijevih skretanja» kako se sve nazivaju isti ili slični događaji za vreme NOR-a i naročito posle oslobođenja dragocena su svedočenja neposrednih izvršilaca kojima je savest naložila da ispričaju šta su i kako radili i tako doprinesu pokušaju da žrtve budu sačuvane od zaborava.Za njih bi mogla da važi ona:»Rekoh i spasoh dušu svoju! «
O emotivnom naboju oslobodilaca kao primer neka nam posluži sledeće :
-Milan Trešnjić,major OZN-e,načelnik 12-og kvarta-rejona u Beogradu po oslobođenju kaže:
«Zakleo sam se još kao skojevac,kad dođem u Beograd i upadnem u ove vile buržoaske,ovih eksploatatora,krvopija radničke klase i poštenih ljudi,ja ću pronaći najluksuzniju vilu nekog buržuja,uskočiti u nju,potražiti najluksuzniji krevet i sa sve čizmama svojim partizanskim i ličkim blatom na njima-leći i prespavati. « U očima ličkih,kordunaških i krajiških partizana Beograd je bio fašističko gnezdo koje treba potpuno očistiti.(Oslobađanje Dedinja,Krug br.8 1999,str.66)
-Momčilo Dugalić,oficir OZN-e:»Čoveku kojeg sam trebao da likvidiram stavio sam pištolj u usta.Molio je i kukao:Sinko,imam dva sina kao što si ti ! Ja sam opalio i razneo mu glavu.Tada sam smatrao da sam učinio veliku stvar za PARTIJU.»( Ispovest M.Dugalića,Nedeljni Telegraf 17.10.2001,str.25)

O emotivnom stanju oslobođenih,naročito starosedelaca Beograda, govori sledeće :
«Čuješ ovo i ne možeš prosto da veruješ,osvrćeš se po komšiluku da vidiš koliko je upražnjenih mesta a ono sve popunjeno nekim fanatizovanim i dresiranim došljacima iz Crne Gore i Hercegovine.Oni se gorko obrušuju na tebe i ako si u slavu pobede i oslobođenja pronašao i obukao malo svečanije odelo,otimaju ti ga i cepaju režeći:KUŠ REAKCIJO !
Oni koje si do juče pomagao da ne umru od gladi,delio sa njima i poslednji tanjir kačamaka,odjednom te prijavljuju da nisi išao na ovaj ili onaj miting.»(Sudbina je dolazila u ponoć-Sećanje B.Jovanovića,Duga br.2 1991,str.80)
Deo ove atmosfere i odnosa novopridošlih prema starosedeocima može se osetiti i u romanu meni omiljenog Branka Ćopića «Osma ofanziva»,po kojem je urađena i istoimena serija.

Tako je postavljena kulisa za događaje koji su sledili.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Khaless ::Genocid niej bio krivično delo pa su Hitlerovi saradnici osudjeni za to krivično delo. Trebamo li da aboliramo Geringa i kompaniju?
Heeejjj... pa zar se na to ne svodi cela ova tema )))

Draga gospodo upravo ste svojim stavom abolirali III rajh )))))



Izuzetno dobar primer pravne države.
Prekršajno delo skitničenja i dan danas postoji u evropskim zakonodavstvima, još ako se uzme da je iz vremena FNRJ, svuda u svetu je to bilo prekršajno delo [/quote]
Гдје је Јосип Броз Тито био стално запослен између два свјетска рата? Није ли и он био скитница?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Roby ::Ipak, ne treba ni relativizovati ni mistifikovati stvari. Nužan uslov opstanka totalitarnog sistema jeste sistematsko istrebljenje. Ljudski životi njegova su hrana. To je razlog zašto se takvi poreci ne mogu javiti u manjim državama - jednostavno, nema dovoljno goriva! Dakle, sigurno bi se i hitlerovski nacizam podičio tako velikim ciframa samo daje preživeo, tj. da nije bio slomljen. Ovako, nepobitna je činjenica da je komunizam u Sovjetskoj Rusiji ali i an general, proizveo najviše žrtava.

Upravo se lošim revizionizmom može nazvati želja da se po svaku cenu umanji broj tih žrtava ne bi li se spasila određena ideologija.

P.S. Vathra, mi ovde ne predstavljamo Centar za izučavanje komunističkog totalitarizma, pa ne mogu kao iz rukava da vadim spiskove pobijenih za vreme staljinizma. Samo sam ukazao na neka novija zapažanja.

Ali Robi mislim da ovde niko nece da minimizuje zrvte.Ja sam iz partizanske porodice i sa svih strana su stradali od cetnika..Ali nemam predrasude da govorim da nije bilo ideoloskog obracuna sa pobedjenima i da se nije islo u krajnost.Sto kaze Milovan Djilas: Svaki rat i revolucija su po sebi krajnost.
To nije alibi naravno ali u kom ratu su stradali samo krivi???

Ono sto je opasno jeste da se ideoloski obracun pomnozi 100 puta i predstavi kao sistematski obracun sa srpskom nacijom.

Uzmi na primer film Crna knjiga

http://www.youtube.com/watch?v=dy9DM5KexCs


Autor ladno govori da je poginulo 180 000 Srba na Sremskom frontu!! Ispade da su Nemci unistili 2 jugoslovenske armije a da to niko nije bio svestan ni Nemci ni partizani...Bez ikakve argumentacije

Sta je to ??? Je l to potreba za istinom ili klasican revansizam??

Srbi se odricu svog antifasizma i svrstavaju u tabor porazenih a ne pobednika...Kao da iz te Jugoslavije nije izasla Srbija koju danas imamo,volimo i borimo se da nam je ne otmu...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 20 Jan 2012 15:49

victoria ::gorran,šajkača
Kada se pojavila knjiga "Dugo kretanje između klanja i oranja istorija Srba u Novom Veku 1492- 1992" smatrao sam naslov za morbidan pa nisam mogao da je čitam.Na moju,nadam se i vašu žalost,sasvim je adekvatan .Mogao joj je dati i naslov "Istorija Srba JAOJ !"Mnogo sam puta po Šumadiji čuo dosetku iz onog vremena: Tito strelja, Draža kolje - pitaj Boga šta je bolje...victoria ::-Milan Trešnjić,major OZN-e,načelnik 12-og kvarta-rejona u Beogradu po oslobođenju kaže:
«Zakleo sam se još kao skojevac,kad dođem u Beograd i upadnem u ove vile buržoaske,ovih eksploatatora,krvopija radničke klase i poštenih ljudi,ja ću pronaći najluksuzniju vilu nekog buržuja,uskočiti u nju,potražiti najluksuzniji krevet i sa sve čizmama svojim partizanskim i ličkim blatom na njima-leći i prespavati. «Postojao je sistem u kojem većina ljudi nije imala nikakvu perspektivu. Tako je nastala socijalna bomba, revolucionarno raspoloženje.
Pa i revolucionardi bes.
Pitam se da li ovi danas misle o tome...

Dopuna: 20 Jan 2012 15:59

Gorski car ::Ono sto je opasno jeste da se ideoloski obracun pomnozi 100 puta i predstavi kao sistematski obracun sa srpskom nacijom.To je veoma bitan aspekt.
Iz toga je očigledno da, osim što postoji potreba mnogih ljudi da budu priznate njihove patnje i stradanja, takođe postoji - štaviše, i dominira - jedna kampanja koja pokušava da, verovatno iz savremenih političkih pobuda, zloupotrebi temu, falsifikuje istoriju i pretumači stvarnost.
To stostruko preterivanje imalo je ulogu da ubedi slabije obaveštenu javnost u masovnost terora, u kontekstu stvaranja paranoične svesti o "vatikansko-kominternovsko-judeomasonskoj zaveri" protiv Srba.