sajkaca ::U vreme ekonomske krize izmedju dva rata, drzava je smanjila plate svim drzavnim cinovnicima ukljucujuci i vojsku. Da li se to ikada desilo u vreme krize posle DSR?
Verujem da nije, mada ne mogu sa sugurnoscu tvrditi.
Danas u vreme demokratije u nasoj zemlji, u vreme velike krize , znate li kome plate nejvise rastu?
Vojci i Policiji
Nemojte pogresno tumaciti. Mislim da treba, ipak rade odgovoran posao.
Bravo sajkaca, i molim te, nemoj da ides, u ovih par posljednjih postova si upravo rekao vise nego mi svi u ovih 40 stranica. Znaci, ne zamajvati se ko je bio veci zlocinac, ovi ili oni, ne zamajavati se ko nam je veci neprijatelj ovaj ili onaj, (ima ih svakako dosta)......... Najbolje bi bilo vidjeti kako to Izrael i Jevreji rade. Pa ako ne znamo sami da smislimo, prepisemo i idemo dalje.
Ovo ne znaci da cu da diskutujem, ali hocu da primetim. Oni koji postavljaju teme i oni koji pisu postove imaju odgovornost. Koliko ima tema na vojnoj istoriji? Ko ce i sta sledece napisati na ovih desetak tema koje su iznikle u poslednjih mesec dana? Ko ce biti taj, ko ce prvi staviti drugom Srbinu prst u oko? Bas me zanima. Da li mozete da zamrznete tih deset tema kao sto se zamrzao Volt Dizni, autor Mike Misa, pa da se odmrznete jednog dana kad bude napredovala nauka? Da li osim tih, ima jos neka tema iz nase istorije, za koju svi velimo da je herojska i da je u prste znamo, a da je samo nasa, da nas spaja a ne deli? Ja ih vidim, a vi? Ja sam u ove dve godine postavio dve teme, a ni jedna nije uvredila nikoga. Da li imate toliko maste i znanja da postavite jod dvadeset dve takve teme?
Zelja za istinom o svojim najmilijima ne moze se tretirati kao guranje prsta u oko
Sevenino
I ja i ti napokon da se slozimo da ne treba se zamajavati ko je veci zlocinac, ko nam je veci neprijatelj ali slozices se da je potrebno za buduce generacije da im stavimo do znanja ko su bili zlocinci i ko su nam neprijatelji da ne bi dosli u situaciju da ponovo prozive nesto sto su njihovi pretci proziveli.
Sto se tice Jevreja tacno potpuno ali svaki narod ima svoje specificnosti i koliko god pokusavao da iskopira drugog ima ogranicenja u tome.
Mnogo puta sam naglasio da volim srpstvo a da narocito saosecam zrtve prekodrinskih Srba i da bez obzira na politicku orjentaciju dozivljavam svakog Srbina kao svog brata pa cak i onog koji je napravio zlocin samo treba iskreno da se pokaje, moje misljenje da je to najmanja zrtva koja moze da se podnese i da treba da se podnese za bolje sutra svakom Srbinu i za bolje sutra majcici Srbiji
Posto kazes da si neozbiljan istoricar i ne mozes da navedes ni jedan jedini svoj rad koji moze da se procita a MAGISTAR si onda cemo svi ovde na forumu da smatramo tvoje poruke NEOZBILJNIM PORUKAMA koje imaju za cilj da miniraju zelju ljudi da saznaju istinu o svojim najmilijima koji su izgubili glave u najvecem broju slucajeva bezpotrebno.
To sto sam naveo da si stariji od mene ohoho je iz razloga sto me oslovljavas sa MLADICU.
Ne želim da ti navedem nijedan rad zato što bih time otkrio i svoje ime a to ne želim. Deklarisao sam se svojom strukom zato što je u jednom ranijem postu Sirius (moderator) zamolio da to učinimo. Pa ne mogu ja sad sakrivati svoju struku da bi tebi bilo lakše.
"MLADIĆU" pri oslovljavanju nisam upotrebio kao vremensku odrednicu tvojih godina, nego kao odrednicu tvog znanja i iskustva. U tom slučaju "MLADIĆ" je eufemizam za "NEZNALICA".
Na ovom forumu mladi objektivni ucesnici sve vreme isticu kako je sadasnja drzavna politika, zapravo politika istorijskog revizionizma. Da li neko moze da zamisli mladog docenta na istoriji 1964. ili 1973. godine (o pedesetima necu ni da pricam), kako zastupa neko svoje, drugacije vidjenje istorije zasnovano na dokumentima koje je izabrao? O tome kako danasnju vlast mahom cine potomci upravo tih istih pobednika iz 1945. ne treba posebno ni govoriti. Pa u cemu je problem, sto vam je neko uzeo lilihip?
Pošto mi se čini da je ovaj post upućen na moju adresu molio bih da pojasnite šta ste želeli reći. Rekao sam da je istorijski revizionizam obeležje sadašnjeg stanja i pri tome ne mislim na preispitivanje istorije nego na dodvoravanje nacionalističkim snagama putem odricanja antifašizma partizanskom pokretu. Uostalom, ne želim da ovde ponavljam ono što sam već napisao u temi koju sam otvorio o istorijskom revizionizmu - ko želi neka tamo pročita moje stavove.
Najveći problem u ovim raspravama je predubeđenje sa kojim većina ulazi u diskusiju:
- ja kažem da sam protiv istorijskog revizionizma - vi čitate da sam za slavljenje posleratne istoriografije;
- ja napišem da bi trebalo govoriti o konkretnim komunističkim zločinima (i dam predlog o kojim) - vi čitate da "uopste nisam želeo da cujem za komunističke zločine pa se sada grozim na sve pa i partizanske" (objekat 505);
- ja kažem da se zalažem za poštovanje struke i nezaobilaženje njenih stavova nasuprot nasilju nad istorijom koju provode nove elite - vi čitate da se žalim što mi je neko uzeo lilihip;
- ja postavim pitanje o infantilnim i ničim nepotkrepljenim tvrdnjama koje se ovde iznose - vi pitate kakav sam ja to uopšte istoričar i koliko sam knjiga pročitao...
Primera ima koliko hoćete.
Pa dokle tako?
U ovom smislu shvatam i Vaš citirani komentar. Naravno da nije bilo mnogo slobode u mišljenjima pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka i naravno da je vladalo jednoumlje. Da li to sada znači da treba da budemo učesnici u drugom jednoumlju drugačijeg predznaka. Kada sam to pitanje ranije uputio, dobio sam odgovor da su komunisti lagali 50 godina. U prevodu "sada ćemo mi lagati narednih 50 godina". Valjda ćemo onda, posle tog perioda revanšističkog nacionalizma, konačno moći da krenemo u utvrđivanje istine.
Citat:Evo ja imam konkretan predlog. Ajde da vidimo koje su nam to tacke susretanja, koji nam je minimalni nacionalno istorijski zajednicki imenitelj? Ajde da pricamo o tome, a ovo drugo da zamrznemo, za trenutak ili dva, dok ne postanemo nacionalno zreli, ili dok ne odemo mi, a dodju nasi unuci koji ce imati mnogo manje lican odnos prema svemu tome. Kao nasa prva generacija rodjena u dijaspori koja vise ne zna da govori Srpski. Ako ne fiksiramo ono sto je sigurno, u zelji da fiksiramo sve, necemo fiksirati nista.
Sve je to lepo i ne sumnjam da imate dobre i plemenite namere, ali istorija ne može čekati dok mi postanemo nacionalno zreli ili dok ne dođu nove neostrašćene generacije. Za to vreme će razni kvaziistoričari sumnjivo stečenog akademskog zvanja napisati novu istroiju po svojoj meri i meri novih političkih elita. Štampaće se sramotni udžbenici koji veličaju defetizam i kvislinštvo a pežarativno etiketiraju sve što je protivno tom stavu. Sve ovo je bio osnovni razlog zašto sam se uključio na raspravu u raznim forumima. Na prvu godinu Fakulteta dolaze mi mlade kolege koje citiraju razne nebuloze pročetničkih istoričara. Jedan me je uveravao da je Mihailović zaista uputio ultimatum Hitleru. Kada sam ga ispod oka pogledao - raširio je ruke i rekao: "Pa pročitao sam kod Dinčića" (autorski članak A. Dinčića, istoričara,prim. E) Da li ja sada treba da oćutim na ovo kvaziistorijsko tumačenje i da čekam da postanemo "nacionalno zreli"?
Ja to ne mogu i ne želim da učinim.
Bravo, zbog buducih pokoljenja treba svi zlocinci da se imenuju, a ne da se od petokrake koja nas je spasila i oslobodila, pravi sotona koja nas je okupirala i unistila.
Opet cu te razocarat, nije mi zao sto petokrake vise nema, ali ona je bila dio jednog vremena i kao takvu je treba i gledati, i to sa svim njenim i dobrim i losim stranama. Vidis moji su skoro svi bili u partizanima, ovi sto su prezivjeli, nastavili su da budu ono sto su i prije bili, obucar, pekar, seljak i od svih partizanskih blagodeti samo su imali to ratno vrijeme kao dupli staz. Vrijedni ljudi, nije im ni to trebalo. Ovi sto nisu prezivjeli, znam samo iz prica, ima im kosti isto po citavoj bivsoj drzavi, mozda cak i u jadranu. I svi oni su se borili protiv okupatora i svih drugih koji su po njima pucali, a nisu se borili ni za komunizam, ni za vile po dedinju, vec za slobodu da na svojoj djedovini smije biti ono sto jeste, a da ne mora da spava u kokosinjcu sa zagrljenom sjekirom, sto je bilo normalno u vrijeme dsr, i to samo zato sto se rodio k´o Srbin . Pa ko jos moze da bira, kako ce se roditi?
Наша је несрећа што је једна партија себи дала право да својата антифашизам.
Па је онда после тога једна партија и њен вођа изједначили себе са народом и државом.
Цела организација је постављена тако да ако ниси са нама, онда си са непријатељем. Овде сад ни не улазим у филозовирање о сарадњи са окупатором нити о тактици чекања итд...
Сама таква поставка ствари даје за право другој стани да закључи да није само у питању одбрана антифашизма, већ одбрана парије и идеологије и из истог разлога напад на партију и онога што је радила виде као напад на антифашизам.
Није потребно наћи додирну тачку, већ шта је то што раздваја те две стране. Е то је право питање и треба прво да будете искрени пре свега према себи, па тек онда да расправаљате са другима. Овако се само вртимо у круг. И која рођена тетка са Косова(село врело, баш где је Аеродром) и ту је теча радио и имали су продавницу, ко је тамо служио зна је и моју тетку) је на зиду имала слике Момира Булатовића, Слобе и Тита, исмевала СПЦ, Бога, Краља, Химну, Двоглавог орла..... И она се свађала са мном зато што сам сматрао да је срамно славити 7 Јули и да тиме подржавам Немце и да није чудо што сам сад (90'их) био за опозицију тј, стране плаћенике. Мој теча, резерва у полицији се хвалио како је млатио по Београду, четнике, плаћенике и издајнике..
Знам да можда грешим, али тешко ми је да расправљам о овоме а да не видим њу и сличне испред себе са таквим ставовима.
Она се стидела свога деде Богољуба, ветерана првог рата где је изгубио руку, које био начелник среза и Четник за време окупације. Њему су Шиптари бацили бацили ћерку под Италијански тенк.
Касније после договора о ненападању са Италијанима, Шиптарима и Бугарима је забрањено да улазе и дирају Србе.
После рата му није суђено, али је буквално убијен од батина од стране ОЗНЕ, међу којима је било и Шиптара који су са време рата били балисти па променили страну. После су му преживеле ћерке постале угледни комунисти. Старија генерације можда знају име Косара Балабановић. И интересантно је да је њен први муж био Чедомир Мијовић, опет име које би требало бити познато онима који се баве историјом.
Са очеве стране су били или из Београда или Страгара у Шумадији. Неки су учествовали у спашавању пилота и углавном били у Четницима. Татиног ујка Жику, кој је био у ветеран првог рата и кој је четницима и 1944 прешао у партизане као и цео одред, и никад нису пришили петокраке, су убили после туче са локалним комесарима 1946. По селу су дошли да врше попис и кад су дошли у кућу, тражили су да се склони икона и када је ујак одбио, они су му јебали мајку божију. Они је измлатио њих двојцу, па су се они вратили и убили га на кућном прагу.
Та страна породице је после побегла у Аустралију.
И од моје жене фамилија је са Косова побегла, јер су се обрачунавали са Шиптарима, ап су после рата оптужени за национализам и били у затвору. Па су после пребегли у Грчку и онда САД.
Ви сами реците јавно, ко сте и шта сте. Лако је увек позивати се на документа и бити умерен, када вас можда није дотакло нешто лично.
ЈА знам да се не сме генерализовати, али ми се некад чини да су ти исти који су жарили и палили Србијом после рата, исти они који су нас тукли 90их и окупљали се на контрамитинзима на ушћу.
Ако сте заиста неутрални историчари, немојте расправљати да ли је било злочина и да ли је било диктатуре, већ о томе како да се исправи неправда.
cinoeye ::
Ви сами реците јавно, ко сте и шта сте. Лако је увек позивати се на документа и бити умерен, када вас можда није дотакло нешто лично.
Cinoeye, mislim da si razuman i korektan čovek, a pošto smo razgovarali putem privatnih poruka mislim da ćeš se složiti da ni ovde ne persiramo jedan drugom.
Moju porodicu je rat izuzetno dotakao. Nisam mislio da govorim o tome ali pošto se ovde često iz lične perspektive i porodične istorije zauzimaju strane pomenuću i ja sopstvenu. Baba po majci je bila Nemica (domaća Švabica) i iako je bila posvećena samo na to kako da preživi rat završila je u posleratnom sabirnom logoru za nemačku manjinu. Ni tokom rata nije uživala nikakve beneficije zbog svoje nacionalnosti jer je bila izopštena pošto je njen muž, a moj deda, od 1942. bio u partizanima gde je dogurao do kapetana I klase. Pre rata je taj isti deda, iako je bio iz dobrostojeće porodice, organzovao štrajkove zbog čega je bio hapšen. To sve moju babu nije spasilo sudbine da završi u komunističkom logoru. Ko zna šta bi sa njom bilo da deda, koji je u tom posleratnom periodu još uvek kao aktivni oficir ratovao protiv zaostalih četničkih grupa po Bosni, nije za to čuo, vratio se, nabio pištolj u usta komandntu "sabirnog centra" i izveo sve one Nemce koje je poznavao (o tome postoje dokumentovani podaci).
Deda po ocu je 1944. bio mobilisan kao osamnaestogodišnjak od strane četnika i posle rata mu nije dlaka falila sa glave.
Ali bilo je onih kojima jeste: dve baba-tetke su zaklale usaše, strica su četnici krvnički pretukli pa je umro od batina, a posleratne vlasti su onom dobrostojećem dedi oduzeli veliki deo imanja iako je bio nosilac brojnih odlikovanja i ranjem u toku rata.
Sve ovo ne govorim da bih sa ostalima delio svoju porodičnu istoriju nego kao ilustraciju onog vremena gde je malo toga bilo crno-belo, a gde su strasti i emocije rukovodili ljudima. Lako je sa ove vremenske distance pametovati, zaklinjati se u srpstvo i ideale nacionalne borbe.
cinoeye ::Ако сте заиста неутрални историчари, немојте расправљати да ли је било злочина и да ли је било диктатуре, већ о томе како да се исправи неправда.
Zadatak istoričara nije da ispravlja nepravde nego da objašnjava, da racionalno interpretira prošlost. Kako dakle da ne osporim tvrdnju da zločina nije bilo, ako mi istroijski podaci dokazuju drugo? Kako da dozvolim da neko kralja Aleksandra glorifikuje kao poslovnog čoveka, poštovaoca prava i zakona, kada stotine primera o njemu govore upravo suprotno tome? Kako da ne dovedem u pitanje dihotomnost podele na zle partizane i kvalitativno i moralno superiorne četnike kada svedočenja istorijskih izvora ne pokrepljuju tu tvrdnju?
