Citat:Код спомен-костурнице у Сребреници данас ће бити обиљежено 79 година од злочина који су починиле усташе на други и трећи дан Тројчиндана 1943. године у овом мјесту и оближњим селима Витловци и Залазје када су побиле више од 250 Срба.
На Мраковици је обиљежено 80 година од битке на Козари, симбола страдања и отпора српског народа у борби против нациста и усташа у Другом свјетском рату, током које је убијено око 40.000 цивила, а 68.000 је одведено у логоре, међу којима више од 23.000 дјеце.
Први "каменови спотицања", познати као "столперстеин", у знак сећања на страдале у Холокаусту, постављени су данас испред пет кућа у којима су некада живели Јевреји, убијени током Другог светског рата, у Београду.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
А шта је са српским жртвама?Или су можда те жртве камен спотицања интеграцији политички коректном друштву "запада"?
Да ли ова слика садржи елемнте који би могли да увреде одређене мањинске групе по родној, расној, верској, националној или некој другој основи?
Где је отпор према лицемерју политике коректности која је одавно узела маха у западном друштву?
„Сancel“ култура, избрисаће све што би могло да увреди било кога по расној, полној, националној, верској или некој другој основи и живећемо у меденом и филтрираном свету.Дивно!
Мађарски војници су на данашњи дан, 13. априла 1941. године, стрељали 111 мештана Сирига.
То се сматра првим масовним стрељањем цивила на територији тадашње Kраљевине Југославије у Другом светском рату.
Зашто је Немањи Девићу забрањен улазак у Архив Србије? Како тумачити рехабилитацију Николе Калабића и реакције које су уследиле? Шта крију тајни архиви Озне? Какво је актуелно руководство Музеја жртава геноцида? Зашто у српској историографији тиња такозвана јасеновачка полемика? Постоји ли у Србији комунистичка дубока држава? Где су корени и како је текао успон комунистичке идеје 1920-1941? Шта нас званична историографија учи о грађанском рату и партизанском покрету у разним фазама, до данас?Да ли је Комнитерна србофобну идеологију преузела од црно-жуте монархије, и да ли је та идеологија претходница данашњег другосрбијанства? Какве су последице победе комуниста 1945 и можемо ли се бавити контрачињеничном историјом и разматрати шта би било да су уместо комуниста победили равногорци? Да ли би у том случају Србија данас била члан НАТО пакта и окренута против Русије? Откуд идеја о „српским партизанима'' и њиховом интегрисању у национално сећање на рат? Да ли је КПЈ паметно градила политику сећања на рат и револуцију кроз популарну културу и зашто након пада комунизма нисмо успели да одржимо сличне методе када је реч о грађењу и одржавању историјских наратива? Колико је Милослав Самарџић допринео отркивању истине о равногорском покрету? Ко су били Димитрије Љотић и његови следбеници? Каква је историјска улога генерала Милана Недића?
О овим и другим питањима у 131. епизоди емисије Дијалог говорио је историчар др Немања Девић. Емисија је снимљена 10 августа у нашем студију у Београду.
