Citat:Донета Резолуција о усташком инфантициду НДХ
У Народној скупштини данас је завршена тродневна конференција „Јасеновац, Аушвиц Балкана – преживела деца логораши сведоче”, доношењем прве Резолуције о усташком инфантициду НДХ над српском, јеврејском, ромском децом у дечјим логорима смрти од 1941. до 1945. године, током Другог светског рата.
Ајд овде да ставим,пошто нема теме о људима,који су се обогатили у рату.
ЖЕНЕВА - Аукцијска кућа Кристи од среде покреће онлајн аукцијску продају стотина комада накита који су припадали аустријској милијардерки Хајди Хортен, чији супруг, немачки пословни човек, се обогатио за време нациста.
Више од 700 комада накита који су били у власништву те аустријске мецене (1941-2022) налазе се у овој колекцији чија вредност је процењена на више од 150 милиона долара....
Аустријска милијардерка умрла је у јуну 2022. године неколико дана пошто је у Бечу отворила приватни музеј уметности где је представљена њена уметничка колекција. Према Форбсу њено богатство је износило 2,9 милијарди долара.
На вебсајту кантона Тичино наводи се да је он изградио своју империју од 1930-их током којих је стекао многа власништва.Он је 1936, три године после доласка Адолфа Хитлера на место немачког канцелара, преузео текстилну компанију Алсберг са седиштем у Дуизбургу после бекства њених јеврејских власника, после чега је преузео више других продавница које су припадале Јеврејима пре рата.
Код Шаранове јаме на Велебиту данас је служен парастос и положено цвијећа поводом обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941. године када је у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг за вријеме Независне Државе Хрватске на најсвирепији начин убијено више од 38.000 Срба и скоро 2.000 Јевреја.
Citat:Покољ и спаљивање Срба у цркви Свете Петке у Војнићу догодио се 26. априла 1942. године. У овој пламеној гробници, на светом месту, усташе су ножем и огњем усмртиле 106 Срба.
На фотографији се налазе усташе испред, већ поменуте, цркве Свете Петке у Војнићу.
FAŠISTIČKI TEROR NAD NARODOM LOVREĆA I ZAROBLJENIM PARTIZANIMA
22.07.1943
Neprijateljske oružane snage jačine 18 bataljuna, od toga: 15 talijanskih, 1 njemački i 2 ustaško-domobranska otpočeli su ofenzivu 10. srpnja 1943. s ciljem da unište štabove i jedinice partizanskih odreda na području Biokova i Mosora. Oko 15-20.000 vojnika fašistički snaga imala je za cilj čišćenje područja od NOP-a, štabova i jedinica NOV-e Hrvatske, te hvatanje i internaciju svih sposobnih muškaraca od 15-55 godina života.
Nakon teške i krvave borbe, s više desetaka poginulih i ranjenih na obje strane, s obzirom da neprijatelj nije ostvario cilj, pripadnici talijanske divizije Bergamo, SS "Prinz Eugena" i ustaše iskazali su neviđeni bijes nad civilnim stanovništvom i zarobljenih partizanskim borcima.
U Imotskom kotaru ubili su 112 antifašista, a samo u Lovreću u jednoj obiteljskoj kući zapalili 24 civila. Internirano je oko 700 ljudi, a zapaljeno 100-tinjak stambenih kuća u više sela Biokovske Kose i uz cestu Lovreć-Aržano. U kotaru Makarske strijeljano su 52 civila, internirano 878 ljudi, zapaljeno 688 kuća i 841 pojata. Ukradena je ogromna količina hrane i više stotina grla stoke.
U Lovreću su, na zapovijed talijanskog zapovjednika, ustaško-domobranski vojnici strijeljali 40 zarobljenih partizana, ostavljajući ih na gomili.
Poginuli borci iz 1. mosorskog bataljona:
Ante Marina Aljinović, Jakov Mije Bilić, Ante Ivana Bonacin, Fabijan Petra Božiković, Aco Borić, Željko Marina Cotić, Luka Mate Dević, Marko Dragičević, Zora Marina Dumanić, Bogumil Mate Dumanić, Nediljka Luke Gizdić, Nikola Jakšić, Jozo Joze Jelinić, Ivan Bože Kovačević, Tonka Jakova Kragić-Marinić, Frane Kragić-Marinić, Marko Kruščević, Tomislav Nikole Kuminoti, Tadija Lovre Mamuzić, Milka Mate Marušić-Meštrović, Slavko Ante Markić, Jakov Mate Munivrana, Ante Ivana Muše, Drago Mate Mužinić, Franjo Marka Omrčen-Ceko, Josip Ante Ordulj, Štipan Ante Plavša, Štipan Ivana Poljak, Šimun Joze Tokić, Marko Ante Vrkić, Šimun Spira Vučić, Ante Frane Zec, Vinko Mate Zečić, Jozo Petra Zuro.
Poginuli borci iz 2. sinjskog bataljona:
Ivan Vlade Borković, Ivan Nikole Gaurina, Ivan Josipa Hrste, Zvonko Jakova Kovačević, Stipa Marka Kristić, Mirko Mate Labrović, Ivan Vice Perković, Gojko Petra Zaninović.
Citat:На Велебиту служен парастос за јадовничке жртве
Код Шаранове јаме на Велебиту данас је служен парастос и положено цвијеће поводом обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941. године када је у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг за вријеме Независне Државе Хрватске на најсвирепији начин убијено више од 38.000 Срба и скоро 2.000 Јевреја.
Citat:#МУЗЕЈ ЖРТАВА ГЕНОЦИДА ПОДСЕЋА
У ове дане навршила се тужна 81. годишњица једног од најстравичнијих злочина које су хрватске усташе починиле над српским цивилима. У питању је ,,машвинско дечје мртво коло".
Учесник народно-ослободилачке борбе Милан Гаћеша, у трећем делу своје књиге под насловом ,,Строј завичаја", писао је о стравичном злочину на Кордуну, јула 1942. године, у селу Машвина, познатијем по називу ,,дечје мртво коло".
Двадесет првог јула 1942. године навече кренуо је командант 4. батаљона Кордунашког одреда Никола Басара са још 14 бораца да обиђе поприште борбе која се одиграла 18. јула 1942. у шуми Машвина.
👇
Ово је потресно сведочанство о томе:
,,Када се разданило 22. јула 1942. са те косе (шума Машвина) видела су се готово сва села од Цазина до Раковице. Куће све гореле. Остала је пустош. У воћњацима је било понеко говедо, а на воћкама кокоши. Ове животиње кад би нас угледале беже и дрече, а говеда ричу као подивлјала.
Поред изгорелих кућа понеки људски леш жене, детета или неког старијег мушкарца. Шума Машвина протеже се неколико километара кроз коју води пут од Брезовца ка Кордунском Љесковцу.
Када смо ушли у шуму и кренули путем наишли смо на страховите призоре дужином читавог пута са обе стране до 2 км разбацани лешеви деце, жена и старијих особа. Затим поубијане ситне и крупне стоке.
Обзиром да су летњи дани са јаким сунцем, а лешеви већ четврти дан у распадајућем стању. Исти је случај и са животињама. То све заједно смрди до те мере да је немогуће ту боравити. Покушали смо бројати лешеве, али то није било могуће. Због великог смрада и расутих лешева. Поставља се питање колики је број жртава на овој дугачкој и отвореној гробници.
На простору је разбацана имовина коју су избеглице са собом понеле. Испревртана кола, разбацани предмети, поњаве, шаренице, покривачи, јастуци. полјопривредни алат и друго.
Свеукупна слика је више него стравична.
Посматрајући ове силне лешеве унакажене на све могуће начине, као нпр. беба стара свега неколико месеци заклана лежи преко груди своје мајке. Требало је имати тврдо срце, а да се не заплаче што се неће моћи поднети у следећем призору. Враћали смо се кроз шуму у правцу села Брезовац и прешли на леву страну пута у шуми идући у колони по један.
Челни друг који је први наишао на један пропланак величине 50x50 м застао је и до њега следећи па редом до последњега правећи круг око ,,мртвог кола". Терен на овом пропланку покривен је зеленом травом на којој је лежало 20 деце старости 1 године. Од ово 20 деце 10 је женских, а 10 мушкараца. На њима и око њих нема ни једног комада њихове одеће или пелена. Деца су поређана у коло - ножице прстима унутра, а главе према вани на размерном растојању.
Девојчице су на трави раширених ножица и ручица а дечаци на девојчицама - трбух на трбух. Свако дете је заклано, тј. пререзано ножем испод врата, али се не види да су ту на лицу места клана. Не виде се ни трагови крви што значи да је тај чин учињен негде на другом месту па су их овде донели и поређали у коло. Код ове деце уста су отворена, а рана клања осушена тако да читави ројеви мува праве свој лет на уста и грло. Ми смо немо стајали око ове деце читавих 15 минута док се један од другова присетио да погледа у лице сваког детета не би ли препознао да неко дете није његово.
Био сам најмлађи без породице, а сви остали били су жењени и неко од њих имао је тако малу децу. Сада више нисам могао одолети па су ми сузе неконтролирано текле низ образ, а брада почела да дрхти. То је мој први плач након једне године ратовања и виђања свакојаких трагедија. Нисам само ја плакао, већ су сви плакали."
...
