ustasko-partizanska saradnja protiv cetnika iz nemackih izvora

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lav ::Ако упоредимо стање у НДХ са стањем током 1.Српског устанка видјећемо да је и НДХ почела ''сјечом кнезова'' тј. прво су убијани или протјеривани угледни људи (нпр. протјеривање православних свештеника у Србију), а и комунисти су такође убијали угледне људе.
Лаве,
опет ти мериш целу ситуацију у НДХ према свом селу.

Далеко веће од свега што си побројао је злочин у Јадовну/Пагу - који је почео одмах по проглашењу НДХ. Организовано, возовима, од априла до августа је допремљено око 40 хиљада људи који су ту убијени (хрватски критичари процене спомињу мањи број од 26 хиљада, који је подједнако стравичан и подједнако говори о размери злочина). А то је све било пре било каквог устанка или отпора новој власти.
Поредити такав злочин са "а и комунисти су такође убијали угледне људе" је крајње срамотно.


Citat:Нај више народа је страдало на почетку окупације. Са организовањем отпора страдање је смањено. Али тај отпор нису организовали комунисти, како су нас учили у школи нити предратна четничка организација. И једни и други су учестовали, али нису главни организатори. Комунисти су се убиствима првих вођа отпора и угледних људи у неким крајевима наметнули за вође.
Истина је да су први устаници деловали самостално - што показује и случај Невесиња.
Али, осим партизана и четника, која друга герилска формација на простору Југославије је успевала да организује устанак на подручју већем од свог атара?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::
Лаве,
Далеко веће од свега што си побројао је злочин у Јадовну/Пагу - који је почео одмах по проглашењу НДХ. Организовано, возовима, од априла до августа је допремљено око 40 хиљада људи који су ту убијени (хрватски критичари процене спомињу мањи број од 26 хиљада, који је подједнако стравичан и подједнако говори о размери злочина). А то је све било пре било каквог устанка или отпора новој власти.
Поредити такав злочин са "а и комунисти су такође убијали угледне људе" је крајње срамотно.
Ја не правдам ничије злочине. што се тиче ''срамотног'' поређења, имај у виду да је у Краљевини Југославији сеоска заједница била хијерархијски устројена. Па очеви су при одласку у војску водили синове у среско сједиште удаљено 10-20км, а многи регрути су били ожењени, а не мали број је имао и дијете. Немој тадашњи значај угледних људи да поредиш са данашњим. Па колико је било договорених бракова? Једна старица је причала да је супруга видјела једном прије свадбе и имала право да каже ''да'' или ''не''. Она је своје родитеље сматрала веома ''либералним''. Елиминацијом угледних људи се постизала обезглављеност народа. И то је прво што је урадила НДХ, то је био увод у оно што је слиједило!
vathra ::
Истина је да су први устаници деловали самостално - што показује и случај Невесиња.
Али, осим партизана и четника, која друга герилска формација на простору Југославије је успевала да организује устанак на подручју већем од свог атара? Није било ништа друго могуће јер су комунисти наметнули ултимативни избор, или они или смрт. Написао сам раније да су многи постали четници захваљујући комунистима. Немој занемарити чињеницу да су неки потписали споразуме са НДХ у страху од комунистичке ликвидације.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 27 Maj 2012 11:56

lav ::Khaless ::
Zar nisu četnici bili "Prvi ustanici u Evropi"?
Mislim odluči se... Не разумијем питање. У крају одакле су мои на почетку није било ни четника ни партизана. Мада зам у неким књигама за неке прочидао да су и прије рата били припадници четничког покрета, а комуниста је било још мање. Унутрашњи проблеми су почели када су међу устанике почели долазити комунисти и отпочели терор над локалним угледним људима.

Je l sin Rada Radica dosao sa Marsa?ZSta oces da kazes da je otac bio cetnik lokalni gospodin ugledan domacin a sin stranac Marsovac??



lav ::
На примјер у селу Брезик општина Прњавор, ухапсили су три брата АМ, ММ и ММ, синове предратног сеоског кнеза ВМ и одвели у Доње Вијачане да их стријељају. По хапшењу сви мушкарци из околине су се оргаизовали и отишли у Доње Вијачане, те су их морали пустити. Пар дана прије тога стријељали су једног човјека из Шаринаца кои се презивао исто као и горе наведени, али му не знам име. Све то се дешавало у јесен 1941., дакле прије подјеле на четнике и партизане.

Ko zna zbog cega su zeleli da ih streljaju.
Partizani su znali da streljaju za ukradenu jabuku.
lav ::
Таквих примјера је било маса у средњој Босни. Неко је на сличној теми већ поставио документ у коме Раде Радић оправдава убиство Младена Стојановића. Једноставно створили су атмосферу несигурности у народу, нико није знао да ли је он следећи. Тако да су и људи кои нису били политички опредјељени нити су имали било шта са четничким покретом постали четници.


Cista generalizacija.Sto na Kozari gde je bilo 100 000 Srba nisu stvorili "osecaj nesigurnosti".
Sukob je izbio oko taktike ratovanja monarhije i ono sto je najvaznije oko pitanja komandovanja .







lav ::
Да ли те стријељао комуниста или усташа, у чему је разлика?


A u cemu je razlika ako te ubije cetnik ili ustasa??
lav ::
Касније су дошли и Дражини официри и онда је ''вашер'' био комплетан. О догађаима у другим крајевима знам само оно што сам негдје прочитао и зато нећу да коментаришем. Жалосно је да су учесници догађаја причали једну причу, а неко ко није био ни са једним од учесника тих догађаја овдје пише супротно.

Lave to sto ti dobro poznajes geografiju Manjace okoline Prnjavora i sto si razgovrao sa sa svojom familijom i komsijama iz cetnickih sela ne znaci da si u pravu.


Evo ti ga cetnicki dokument da vidis o unutrasanjem stanju medju tvojim cetnicma:

Citat:
Majoru Slavku Vranješeviću
Kulaši


Ne ulazim u suštinu neuspeha borbi Borjanskog odreda i komande B.č. odreda protiv partizana, ali moram da napomenem da su glavne greške ne samo u strategijskim planovima za napad, odbranu i povlačenje, nego i osmomesečna učmalost pod »Paktom« koja nije dala ništa dobro nego samo učmalost, neposlušnost, nenaoružanje i samovolju pojedinaca kao komandira, komandanata, pregovarača itd. — Jasan je dokaz što je 800 partizana razbilo odred od 1800 vojnika. —


Mi smo uspeli da na Motajici u času kad su nas napustili svi domaći borci, od kojih je jedna polovina razoružata od partizana, razbijemo partizane i u grčevitoj 12-dnevnoj borbi, da ih prisilimo da se ne samo proleterci nego i domaći partizani povuku sa njima.6Ovde su odigrali najvažniju ulogu borci iz istočne Bosne, koji su došli samnom i koji su ovde bili sa bratom Forkapom. — Mi smo u istinu uspeli da očuvamo ovaj kraj kao četnički, ali su ovde navalili Hrvati, koji su dobili blagoslov od Radića, i koristeći naše male snage, pale srpska sela i uništavaju sve što je srpsko. — Mi se branimo i do sada smo imali dosta žrtava, tako da sam ja prepolovio ono što je samnom došlo. — U borbi protiv partizana ranjen mi je komandir Veljić, a u borbi protiv Hrvata poginuo je i najbolji borac Petar Matijaš. —
Partizani su gonili mene i Forkapu iz dana u dan, ali su bez uspeha i uz velike gubitke. — Mi nismo klonuli duhom i nismo hteli da napuštamo ovaj sektor, jer smo znali da, ako poginemo poginućemo kao časni borci za slobodu i spas srpskog naroda. —
Ja sam od svakodnevnih borbi toliko iscrpljen, da ne mogu nikuda da krećem, a nemam ni skim t.j. nemam vojske vrlo malo, i ne mogu napustiti ova sela u momentu dok se vodi borba. —
Nisam razumevao ni ranije, a sad pogotovo pretnje Radića upućene meni, kad ja s njim nemam ništa. Žalosno je da se mi nacionaliste između sebe gložimo i krvimo. —
Ja sam svestan poverene mi dužnosti od Draže, ali sam uvideo da niko neće da sluša i svaki seoski komandirić hoće meni da zapoveda. — Ja radim po savesti u duhu nacionalne slobode srpskog naroda i želio bi da dođe vreme da mogu položiti račun o svome radu.
Lično sa Vama i Mitranovićem želeo bi da se nađem, pa ako hoćete javite gde i kada samo ne pre 10 dana, jer sam nešto slab. —
9/II [1913] u 18 časova Bratski pozdrav
Položaj Dušan Dukić

Original (pisan plavim mastilom, ćirilicom) u Arhivu VII, Ca, k.206, reg. br. 17/4 (BH-V-9922-G).


Dakle da li cu da verujem tvojim bapskim pricama o tome da su komunisti uneli razdor medju dobre i ugledne domacine ili dokumentima cetnika i partizana da su vodje bosanskih cetnika bili neslozni karijeristi nepokorni ja cu verovati dokumentima.


Kao sto vidis ne samo da komunisti nisu uspeli da podcine pod svoju komandu bosanske cetnike nego ni Drazini oficiri nisu imali bolje rezultate .To sto su tvoji cetnici bili nesto blizi Drazi i priznavali ga za vrhovnog komandanta bilo je iz iskljucivo ideoloskih razloga (monarhija).Inace su bili nepokorni i izmejdu sebe nejedinstveni.

Iz ovog dokumenta mozes da vidis da je Dukic optuzio Radica da mu je "navukao" Hrvate zbog licnog sukoba.
Imamo jos cetnickih dokumenata ako zelis da vidis o vodjstvu bosanskih cetnika.

Dopuna: 27 Maj 2012 12:20

lav ::gorran ::
Princip "svako selo za sebe", koji po pravilu spontano zastupaju seljaci i lokalni lideri, i koji si ti preuzeo da zastupaš, je očigledno poguban, jer omogućuje sukcesivno tučenje i čišćenje. Komunisti su energično i na svakom mestu zastupali ova dva principa, a to je seljacima moglo da liči na "mešanje u unutrašnje stvari" i teror. У војсци при доношењу неке одлуке мора се извршити процјена ситуације, а она обухвата процјене: властитих снага, непријатеља, земљишта и времена. Однос снага је био веома неповољан, али ако би Нијемци и Италијани били пасивни, са снагама НДХ се могло изаћи на крај. То је сва мудрост.
To moze da tvrdi samo covek koji nije procitao nijedan dokument Nemaca.
Nemci ne bi trpeli cetnike.Da nije bilo partizana od Srba i Hrvata pravili bi jedinice da se bore na Istocnom frontu

lav ::
Наравно Нијемци да су побиједили, они би провели у дјело Хитлерову расну теорију. А зна се каква је судбина била намијењена Словенима. Али судбина је одлучивана на другим мјестима и одлучивали су је други.


Tipicna vazalna psihologija.

Sta bi se desilo da su Nemci pobedili.Kakva bi onda bila taktika? Mirno otici kao stoka pod noz da se ne bi mnogo prolivala srpska krv.Lakse bi nam palo ako nas ubijaju na rate?Neka mnogo mudra "taktika"

Koje mogao da zna da 1941, 42 e doci do pobede Antifasista?
U takvoj situaciji bolje je boriti se.
Mozda je razlika izmedju mene i tebe primer kako su se ljudi opredeljivali pre 70 godina za cetnike i partizane.

lav ::
Комунистичка доктрина борбе без обзира на жртве ме потсјећа на данашњу доктрину Ал-Каиде. Битно је да се ратује, а што ће становништво бити преполовљено и земља разорена, ником ништа. Имајмо у виду да када савезници дијеле плијен послије побједе, не гледају само допринос побједи већ и снагу на крају рата.
Komunisticka doktrina je bila doktrina slobode i ponose.Doktrina da svi Jugoslovnei stanu pod isti j barjak i bore se do kraja protiv okupatora.Pa zamisli kakav bio otpor da su Srbi Hrvati Muslimani i ostali narodi od pocetka bili za bratsvo jedinstvo?
Mislim daje NOR jedina velika lekcija svim narodima od Triglava do Djevdjelije.

Upravo je NOR omogucio Jugoslaviji samostalnu spoljnu politku posle WWII.

Dopuna: 27 Maj 2012 12:40

lav ::
Ако упоредимо стање у НДХ са стањем током 1.Српског устанка видјећемо да је и НДХ почела ''сјечом кнезова'' тј. прво су убијани или протјеривани угледни људи (нпр. протјеривање православних свештеника у Србију), а и комунисти су такође убијали угледне људе.

NDH je pocela genocidom A ustanak zbog velikih nameta i obracuna sa potenicjalnim ustankom.Ogromna
lav ::
Више од године устаници су преговарали са турским званичницима и изјављивали лојалност султану. Чак су платили откуп за Бећир-пашу. Па их зато нико не сматра издајницима. Ко данас сматра Карађорђа издајником због Ичковог мира?

A da je Karadjordje pristao da ratuje protiv nepokornih Crnogoraca i Hercegovaca protiv Turaka kao naknadu za privilegije Srbima zar ne bi bio izdajnik?

lav ::
Јели споразум између књаза Милоша и Али-паше Марашлије био по Србе повољнији од споразума које су потписивали неки четнички команданти?

Па ко данас књаза сматра издајником?

A jel su cetnici sprecili napade ustase na srpska sela? Ti tvrdis da su ustase napadale Srbe do kraja rata!Kako je to bilo moguce ako su sporazumi sa NDH bili dobri? Sto niste pregovarali o Jasenovcu?
Da nisu mozda NDH domobrani i cetnici bili na jednoj strani a partizani i ustase protiv NDH domobrana i cetnika?Tvoje teorije dovode te u apsurdan polozaj.




lav ::
Неко је на сродној теми поставио текст споразума Раде Радића са представницима НДХ у Прњавору о регулисању кретања путем Бања Лука-Прњавор. Из тог споразума се види да територија насељена србима практично сматрана државом у држави, као Београдски пашалук послије 2.српског устанка. Мање школоване устаничке вође са почетка 19. вијека су биле далеко мудрије неко комунистичке вође из 2.СР.


Da bili su mudri kao njihovi ideoloski potomci u SDS-u 1990 kad su usli u antikomunisticku koaliciju sa SDA i HDZom. za izbore u Bosni 1990.Posle je bio djavo kriv sto su bili nadglasani u BiH-i i sto je poceo rat.

Sto se tice paralele sa beogradskim pasalukom objasnio sam ti gore u postu koliko je ta vrsta analogije promasena.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 27 Maj 2012 14:00

Gorski car ::
Je l sin Rada Radica dosao sa Marsa?ZSta oces da kazes da je otac bio cetnik lokalni gospodin ugledan domacin a sin stranac Marsovac?? Син му је погинуо при нападу на Котор Варош, прије подјеле. У том нападу је учестовао и Форкапа са Мотаичанима.

Dopuna: 27 Maj 2012 14:03

Gorski car ::
Ko zna zbog cega su zeleli da ih streljaju.
Partizani su znali da streljaju za ukradenu jabuku. Знале су њихове комшије да нису ништа погријешили, због тога су их и спасли.

Dopuna: 27 Maj 2012 14:04

Gorski car ::
Cista generalizacija.Sto na Kozari gde je bilo 100 000 Srba nisu stvorili "osecaj nesigurnosti".
Sukob je izbio oko taktike ratovanja monarhije i ono sto je najvaznije oko pitanja komandovanja .
Било би занимљиво да поставиш ко су били организатори устанка, село по село.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 27 Maj 2012 14:39

Ok, imamo situaciju da lav zastupa jedan ugao gledanja na neke stvari, a većina ostalih drugi. Osim toga, tu su nejasne i prilično uopštene izjave nekih seljaka da su ustaše i partizani bili manje-više isti.

S obzirom da izgleda niko nije pročitao knjigu o Petoj kozaračkoj ( [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] ), koju sam više puta pominjao, a u kojoj ima dosta konkretnih podataka (doduše, ima i u mnogim drugim), pa ću postovati nekoliko karakterističnih izvoda:

Najpre iz uvoda u poglavlje o srednjoj Bosni, u kojem se ukratko obrađuje predistorija ( [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] ):

1942

Dvadeset sedmog avgusta 1942, Rade Radić piše svome načelniku štaba, poručniku Vukašinu Marčetiću, sljedeće pismo:143
»Ova komanda stavila ti je u dužnost da odmah stupiš u vezu sa njemačkim vojnim vlastima u Banjoj Luci povodom oduzimanja Mrkonjić Grada od strane komunista i -njihovim daljim nadiranjem ka Manjači, a u cilju organizovanja zajedničke akcije protiv komunista.

Trideset prvog avgusta 1942, Rade Radić obavještava svoj štab o sljedećem:
»General Brozović poslao je pismo po dva njemačka oficira njemačkom komandantu u Kadijnoj Vodi da nam se ne da municija pošto smo dobili ogromne količine i da mi traženjem municije stvaramo samo sebi rezervu.
Ipak uspeli smo i Hrvati će morati da pošalju municiju. Razumije se, da nam sada Njemci momentalno poklanjaju više pažnje nego Hrvatima«.144

143 Arhiv, reg. br. 28/8, kut. br. 233 (četnički fond) — Naređenje Rade Radića, komandanta četnika u zap. Bosni, načelniku štaba iste komande od 27. 8. 1942. godine.
144 Arhiv VII, reg. br. 30/8, kut br. 233 (četnički fond) — Pismo Rade Radića, komandanta četnika, 31. 8. 1942. svom štabu.

Dopuna: 27 Maj 2012 14:52
1943

Lav je pominjao neobičnu situaciju prilikom iznenadnog prelaska Pete kozaračke preko mosta u Klašnicama. U sumrak, 30. maja 1943, brigada je, nako što je uz pomoć saradnika, domobranskog oficira, obezbedila povlačenje znatnog dela vojske, iznenadnim nastupom razoružala manju žandarmerijsku posadu, a zatim prešla preko mosta u Klašnicama.

Nakon prelaska, brigada je bila odmah napadnuta od Nemačkih, četničkih i domobranskih snaga:



Ovde se vidi situacija na mapi. Očigledno je, na primer, da za četnike obala Vrbasa nije bila nikakav problem, kao što je bila za partizane, što i lav naglašava. Na više mesta se u knjizi spominje da četnici tokom celog perioda drže položaje na obali Vrbasa, npr. od Srpca do Klašnice.

Dopuna: 27 Maj 2012 15:17

Napad na Prnjavor jula 1943.

O rezultatima akcija u prvih deset dana jula, u izvještaju štaba 12. divizije, štabovima 1. i 2. bosanskog korpusa od 11. jula 1943. stoji:170
»Poslije završene akcije na četnički sektor Javorana, gde su neprijatelju naneseni gubici od oko 40 mrtvih, ranjenih i zarobljenih, sa djelovima divizije krenuli smo na sektor Prnjavora i u pokretu bataljon 5. brigade naišao "je na Uzlomcu na četnički bataljon Rade Radića, koji je u naletu razbio. Tom prilikom ubijeno je pet, a ranjena su četiri četnika.
U noći 9/10. jula u 23 časa napadnut je ustaško-domobranski garnizon jačine jedne bojne u Prnjavoru, kao i četnički položaji na Ceru, Vučjaku i Glogovcu, koji su sačinjavali vanjsku odbranu Prnjavora. Napad smo izvršili prema priloženom planu i odbrana garnizona je likvidirana nakon kratke, ali žestoke borbe na 20 minuta. Tom prilikom ubijeno je 10 neprijateljskih vojnika, zarobljeno 6 domobrana i 10 četnika. Zaplijenjeno je nešto pušaka, puščane i mitraljeske municije...« (112)
...
Noću 22/23. jula 3. i 4. bataljon ostavili su po jedan vod za zatvaranje pravaca prema Klašnicama i Derventi a sa glavninom snaga napadali su četničke grupe na prostoriji Grabik-Kalabe-Sereg-Smrtići-Šibovska-Tabak-Ilova. Neprijatelj je pobjegao. Nešto oštrija borba, u trajanju od 15 minuta, vođena je u Smrtiću. Neprijatelj je razbijen i pretrpjeo je osjetne gubitke. Zarobljeno je 13, a poginulo je 7 četnika. Zaplijenjeno je 9 pušaka, 2.000 metaka, 6 mina za mali bacač, 3 pištolja, tri konja, dva sedla i ostala ratna oprema.181 (111)

Napad na Tešanj jula 1943.

Noću 25/26. jula 1943. u jedan sat poslije ponoći 1. bataljon sa dvije čete uspeo je da likvidira uporište u željezničkoj stanici Tešanjka nakon borbe koja je trajala jedan sat. Zarobljena su 4 domobrana, a zoplijenjene tri puške, 500 metaka i ostala ratna oprema. Jedna četa 1. bataljona, sa 2. krajiškom brigadom, učestvovala je u napadu na grad Tešanj, i uspjela da prodre u centar grada. U isto vrijeme, dvije čete 2. bataljona vodile su borbu na uporištu Jelah, ali nisu uspjele da ga likvidiraju. Neprijatelj se žilavo branio iz tvrdih zgrada (škole i žandarmerijske kasarne) automatskim oružjem i bombama. Zarobljena su 2. domobrana i zaplijenjene 2 puške. Jedna četa 2. bataljona, koja je učestvovala u napadu na grad Tešanj nije imala rezultata. Uporište nije zauzeto, jer se neprijatelj držao u Kuli sve do stizanja pojačanja, kada su se naše snage povukle. (112)

Budući da su pod stalnim pritiskom naših jedinica, četničke vođe su prisiljene da se sklanjaju pod okrilje ustaških i njemačkih jedinica. Prisiljeni su da izvode operacije zajedno sa ustašama i Nijemcima, otkrivajući na taj način do kraja svoje izdajničko lice. Ovo je potrebno istaći i zbog toga što je među zavedenim i lakovjernim seljacima ovoga kraja bilo nemalo onih koji su vjerovali da četnici nisu u savezu sa Nijemcima i ustašama, i da je to samo »komunistička propaganda«. (114)

Dopuna: 27 Maj 2012 15:22

Napad na Teslić septembra 1943.

Štab 1. bosanskog korpusa zaključio je 3. septembra 1943.201 da bi oslobođenje Teslića imalo višestruki značaj za naše snage u centralnoj Bosni... Grad Teslić i neposrednu okolinu branile su u to vrijeme ustaško-domobranske snage jačine oko 2000 vojnika, kompletna 4. lovačka pukovnija, dvije »Domdo« bojne (bataljona), domaća milicija, dijelovi jedne željezničke bojne i izvjesne policijske snage.202... Štab 11. divizije izdao je 6. septembra 1943. zapovjest za napad na Teslić. U napadu učestvuju 2. krajiška i 5. krajiška brigada203 (ukupno 8 bataljona)... Noću 9/10. septembra 1943. u 21.00 napad je ponovljen... 10. septembra 1943. u jutarnjim časovima, napad je obustavljen i sve su jedinice izvučene iz grada na obližnje visove... Gubici brigade u borbama za Teslić su veliki, 7 poginulih i 26 ranjenih... Nema podataka o gubicima neprijatelja. Međutim, karakteristično je da je komanda 15. njemačkog armijskog brdskog korpusa (sa sjedištem u Banji Luci), depešom od 9. septembra 1943. izvjestila 2. oklopnu armiju da je Teslić pao. U njoj se kaže: »Poslije neuspjelog napada noću 8. 9. 1943. godine neprijatelj je noću 9. 9. 1943. godine ponovio napad i zauzeo grad Teslić«.204 (123-126)

...

Četnici su ponovo napali Prnjavor 14. septembra 1943. koga je neposredno obezbjeđivao Prnjavorski partizanski odred. (str 128)

O upadu snaga 11. divizije u Lijevče-polje, kotarska oblast NDH u Bosanskoj Gradišci, u svom izvještaju od 29. septembra 1943. piše:
»... U noći 24. rujna 1943. godine napala je V udarna kozarska partizanska brigada u jačini od oko 1500 ljudi iz prnjavorskog Kotara na oružničku postaju Razboj i ovu postaju savladala. Broj oružnika bio je 65 i borba je trajala od 01,30 do 10.00 sati, kada su se oružnici, u pomanjkanju streljiva, morali predati.
Po savlađivanju ove postaje partizani su zauzeli više sela ovoga kotara i došli pred selo Windhorst (N. Topola) na 2 km. O ovom događaju obavještene su njemačke vojne vlasti i vojne vlasti u Banja Luci.«208
O istom ovom događaju komanda nemačkog 15. brdskog armijskog korpusa 25. septembra 1943. u svom izvještaju upućenom 2. oklopnoj armiji kaže:
»... Jake snage partizana prešle su sa desne na lijevu obalu Vrbasa i potisle žandarme koji su se uz gubitke povukli ka Topoli i Gradiškoj. Topola ugrožena. Iz Banja Luke upućena kombinovana borbena motorizovana grupa radi zaštite njemačkog naselja Topola. (str 131)

O ovoj akciji u depeši 15. njemačkog armijskog brdskog korpusa, upućenoj 2. oklopnoj armiji, kaže se:
»... Neprijatelj pojačao svoj pritisak na prugu Derventa — Doboj. Voz zapaljen. Pruga privremeno prekinuta... Želj. uporište savladano. 6 Nijemaca i 35 domobrana pobijeno. Naređene su mjere odmazde.«214 (str 133)

U ovom mjesecu jedan od neuspjeha jedinica 5. brigade predstavlja slabo pripremljen i propao napad na uporište Kuljanovci,215 nedaleko od Dervente, koji su izvodili 2. i 3. bataljon, noću 3/4. oktobra 1943. Uslijed nedovoljnog poznavanja terena došlo je do zamjene zemljišnih objekata, pa su se jedinice razvile za borbu i otvorile vatru sa velike udaljenosti, otkrivši se prije vremena. Neprijatelj je ovo iskoristio i naše jedinice sačekao snažnom minobacačkom i mitraljeskom vatrom. Naši gubici bili su veliki, poginulo je 12, a ranjeno 20 boraca i starješina. (133)

Dopuna: 27 Maj 2012 19:12

Prva banjalučka operacija

Sve jedinice 5. brigade bile su 19. decembra 1943. prikupljene u rejonu Ljeskove Vode — Pojezna. Vršene su pripreme za napad na neprijateljska uporišta uz komunikaciju Doboj — Derventa. U noći 19/20. decembra 1943. napadnuta su uporišta Rudanka, Bukovica i Stanovi, koja su branile kozačke jedinice, potpomognute četnicima i ustaškom milicijom. Čitavu noć vođena je vrlo žestoka borba ali uporišta nisu zauzeta. Brigada je pretrpjela gubitke od 9 poginulih i 14 ranjenih.241 (147)

Zadatak 11. divizije bio je da likvidira sva neprijateljska uporišta u Banji Luci i okolini na desnoj obali rijeke Vrbas, a zatim da dijelom snaga pređe na nekoliko mjesta na levu obalu i sadejstvuje ostalim snagama korpusa u definitivnom uništenju neprijateljskog garnizona. Neposredno u izvršavanju divizijskog zadatka učestvovale su 5, 12. i 14. brigada, dok su ostale snage divizije (12. slavonska brigada i grupa srednjobosanskih odreda) bile raspoređene u širem rejonu Prnjavora sa zadatkom da zaštite slobodne teritorije.244 ... Napad je otpočeo 31. decembra 1943. u 22.00. Snage 1. i 2. bataljona u prvom naletu uspjele su da prodru u blok zgrada samostana Trapisti.246 Neprijatelj je, koristeći čvrste zidane zgrade, pružao ogorčen otpor.
U sumarnom borbenom izvještaju248 o odbrani Banja Luke od 4. januara 1944. ista komanda konstatuje: »... 1. 1. 1944. godine u samostanu Trapisti razvile su se ogorčene berbe. Po gubitku samostana, koji je deo po deo napušten poslije žestokog otpora, a kojega je branila jedinica majora Beklea, ostaci jedinice pod komandom poručnika Kirhnera uspjeli su se izvući, zaposjesti položaje iza mosta (na lijevoj obali Vrbasa — P. A.) i zaustaviti prednje dijelove protivnika...«
Dok su 1. i dio 2. bataljona vodili borbu u Trapistima, bataljon 5. brigade napao je i razbio veću grupu četnika u s. Vrbanja i zauzeo ovo mjesto. Poginulo je 30 četnika, 5 zarobljeno i veći broj je ranjen. Zaplijenjeno je 15 pušaka, 20 bombi, 1 radio-stanica i izvjesne količine odjeće i obuće.249
Očistivši s. Česmu od četničkih grupa, 4. bataljon sa dvije čete pred svitanje, 1. januara 1944. uspio je preći na lijevu obalu Vrbasa, poslije čega je produžio nadiranje ka pilani i vojnom logoru. Poslije žestoke borbe, čete su uspjele da zauzmu pilanu, nanevši neprijatelju osjetne gubitke. Kako nisu imale veze sa susedima lijevo i desno, one nisu mogle produžiti dalje nadiranje. To je, izgleda, uočio i neprijatelj, pa ih je energičnim protivnapadom odbacio nazad na desnu obalu Vrbasa. Za to vrijeme četa 4. bataljona, koja je ostala na desnoj obali Vrbasa, odbila je napad 3. četničke brigade Drenovićevog korpusa,250 koja je pokušala da s leđa ugrozi 4. bataljon.
250Ovo je bila tzv. 3. četnička brigada »Kočić« čiji je komandant bio Mitar Trivunčić, a nalazila se pod komandom bosansko-krajiškog četničkog korpusa Uroša Drenovića.
1. Predveče, 1. januara 1944, 3. četa 1. bataljona, uspjela je u jurišu preći most, ali je ona protivnapadom neprijateljskih tenkova odbačena nazad. Sa četom se nalazio i komandant brigade major Ranko Šipka. U ovom jurišu, između ostalih, poginuli su proslavljeni bombaši 5. brigade Dušan Kolundžija, Mirko Šteković i Branko Bašić.
I 4. bataljon je pokušao predveče 1. januara 1944, koristeći improvizovane splavove i gumene čamce, da pređe na lijevu obalu Vrbasa, ali je i taj pokušaj propao.
U izvještaju 4. lovačke brigade NDH o učešću četnika u borbama za odbranu Banje Luke, kaže se:
»... izvjestan broj četnika došao je u Banja Luku, uzeo učešća u odbrani logora i omogućio zauzimanje Karanovca, odstupanje naših snaga ka Banja Luci držanjem puta. Osim toga, četnici su redovno dostavljali izvještaje o kretanju neprijatelja«.257



(slika iz knjige Drago Karasijević: PETI UDARNI KORPUS NOVJ)

Dopuna: 27 Maj 2012 20:31

1944

Ovde je već postavljan link na intervju neke žene koja je bila 17-godišnja partizanka, i koja je na osnovu onoga što je videla (Šoša ispitivao zarobljenog pilota, pilot pobegao, kolona ranjenika bila u zastoju 1 sat, napali je avioni), izvela "zaključak" kako je Šoša izdao svoju vojsku jer je, navodno, bio jedini ne-Srbin.

Tekst iz navedene knjige otvara neke realne taktičke parametre koje 17-godišnja bolničarka nije mogla znati. Naime, cele jedinice, i transport ranjenika sa njima, zapale su u tešku situaciju. Nije postojao otvoren put, i borbene jedinice morale su najpre otvoriti prolaz za transport ranjenika. U tom periodu inače počela je, prema angažovanim snagama, jedna od najvećih nemačkih operacija: Waldrausch ( [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] ).

Ranjenici

(iz knjige): Neprijateljsko nastupanje od Teslića ka Maslovarama bilo je opasnije, jer se na tom pravcu, sem malobrojnog i slabo naoružanog Teslićko-tešanjskog partizanskog odreda, nisu nalazile nikakve druge snage, koje bi mogle spriječiti njegov prodor... U takvoj situaciji 5. brigada je dobila zadatak da spriječi brz prodor neprijateljskih snaga od Banje Luke i Teslića kako bi stvorila potrebno vrijeme za evakuaciju 390 ranjenika. Pored ranjenika 11. divizije, u bolnici na Petrovom polju, nalazilo se i oko 150 ranjenika 1. proleterske divizije koje je takođe trebalo evakuisati. (149-156)


Ove neprijateljske snage potpuno su iznenadile 4. bataljon u s. Stopan i u borbi koja se tom prilikom razvila nanijele mu teške gubitke. Poginulo je 35, a ranjeno 26 boraca i starješina.261 Među poginulima su bili i svi teški ranjenici bataljona, koji su pali u ruke neprijatelju i koje je on pobio... Najkritičniji trenuci za brigadu i ranjenike nastupili su u prepodnevnim satima 7. januara 1944. na Petrovom polju. Neprijatelj je nastupao iz više pravaca ka bolnici iz koje je trebalo evakuisati još 80 ranjenika. Prednji dijelovi neprijatelja bili su udaljeni od ranjenika svega oko 600 metara.-62 Krajnjim zalaganjem jedinica, koje su primile borbu u izuzetno nepovoljnim okolnostima, neprijatelj je odbijen i ranjenici evakuisani.
Čitav dan, kao i naredna dva dana, brigada (bez 4. bataljona) vodila je niz uzastopnih zadržavajućih borbi sa neprijateljem sve do u visinu rijeke Ugar. (157-8 )

Dopuna: 27 Maj 2012 20:53

Borbe sa četnicima

Po naređenju štaba 11. divizije275 5. brigada, bez 4. bataljona, sa 12. slavonskom i dijelovima 1. proleterske brigade, krenula je u noći 5/6. marta u napad na četnike koji su se prikupili u selima na desnoj obali Vrbasa, od Srpca do Klašnice. Prema prikupljenim podacima, tu su se nalazile Motajnička, Župska i Jošavačka četnička brigada. (str 162)

...

Noću, 3. aprila 1944, 2. i 4. bataljon preduzeli su akciju čišćenja s. Šušnjari i Tabla. Dvije grupe boraca — bombaša, iz ovih bataljona, njih 34, predvođene komandantom brigade, neopaženo su se privukle do dvije kuće u neposrednoj blizini mosta na Vrbasu kod Klašnica, gdje se nalazio štab četničkog korpusa. Naši borci su likvidirali stražara i pobacali ručne bombe u kuće. U ovoj borbi poginuo je 21 četnik, a 3 su zarobljena.287 Među zarobljenim nalazio se i zloglasni četnik Jovo Ćeranić, tada komandant žandarmerije četničkog »Srednjebosanskog korpusa«. (str 167)

Dvadeset trećeg i 25. aprila i 6. maja 1944, 1. i 4. bataljon 5. brigade vršili su neuspjele napade na neprijateljsko uporište Kotor-Varoš.298 Mi smo imali gubitke od 2 poginula i 18 ranjenih. (str 171)

Osamnaestog maja 1944. 1, 3. i 4. bataljon krenuli su u pretres sela Gornja Radnja i Žarkovina. Međutim, četnici su se blagovremeno povukli. Isti dan poslije podne, neprijatelj je (Ferizbegovićeva bojna i dijelovi 6. lovačke pukovnije) intervenisao iz Teslića, ali je nakon kraće borbe odstupio. (str 172)

Bitka 8. juna 1944

Ujutru, 8. juna 1944, neprijatelj je preduzeo napad iz više pravaca. Iz Teslića su nastupali dijelovi 6. lovačke pukovnije pravcem s. Ukrinjica — s. Čečava, a iz Dervente dijelovi 4. lovačke pukovnije (oko tri bataljona) i jedna bojna 4. posadnog zdruga pravcem s. Osinja i Pojezna.305 Sve snage neprijatelja podržane su artiljerijskom i minobacačkom vatrom. U ovoj borbi poginula su 22 neprijateljska vojnika i oficira (15 vojnika, 2 podoficira i 5 oficira ), a zarobljeno 52 vojnika. Ranjen je 1 oficir i 2 vojnika.306 Između ostalih poginuli su: komandant 6. lovačke pukovnije potpukovnik-baron Zvonimir Bahorić, vojni instruktor, njemački kapetan Valda, kapetan Benaković i poručnik Ibro Zvizdić. Zaplijenjena su 2 protivtenkovska topa sa 183 granate, i teški minobacač sa 11 mina, 3 teška mitraljeza, 3 puškomitraljeza, 4 automata, 2 pištolja, 1 radiostanica, 1 motocikl, 30.000 puščanih metaka, više zaprežnih kola, konja i ostala oprema.307 Naši gubici: 7 poginulih i 9 ranjenih. (str 174-176)

Napad na Derventu juna 1944

Štab 11. divizije je 27. juna 1944. odlučio da izvrši napad na Derventu i okolna uporišta. Ovdje su se branile jedinice 4. lovačke pukovnije, dijelovi 6. posadnog zdruga i domaće jedinice ustaša i policije — ukupno oko 1.800 vojnika. Napad je otpočeo 27. juna 1944. u 23.00.316 ... Tako su sve jedinice 5. brigade, poslije dvočasovne borbe, izvršile zadatak, predviđen divizijskom zapoviješću. Sva spoljna uporišta na njenom pravcu napada bila su očišćena od neprijateljskih snaga. U gradu, su takođe, bila likvidirana sva žarišta otpora, a tvrde zgrade iz kojih je neprijatelj davao otpor zapaljene (željeznička stanica, žandarmerijska kasarna, opština, skladišta i još neke zgrade)... Mada u napadu na Derventu nije postignut potpun uspjeh, ipak su neprijatelju naneseni osjetni gubici. Samo 4. lovačka pukovnija imala je 24 poginula, 9 ranjenih i 44 nestala vojnika i oficira.319 Jedinice 5. brigade zaplijenile su 3 topa (od kojih 1 protivtenkovski i 2 brdska), 1 teški minobacač, 3 teška mitraljeza, 6 puškomitraljeza, 60 pušaka, 300 topovskih granata i mina za bacač, oko 50.000 metaka, 1 radio-stanicu i znatne količine opreme, odjeće i obuće. Sem toga, uništen je 1 brdski top, 2 minobacača i 2 teška mitraljeza.320 Brigada je imala 9. poginulih i 27 ranjenih boraca i starješina, od čega 7 teže.321
I u borbama oko Dervente četničke grupe su uzele aktivnog učešća u borbi zajedno sa ustaško-domobranskim jedinicama. O tome se u opštoj 1 bojnoj relaciji 2 zbornog područja NDH ; za juni 1944. kaže:
»... U ovom razviđanju učestvovale su 1. bojna ojačana sa 5 sati 2. bojne 4. lovačke pukovnije, dva gorska topa, 13. sat i vod haubica kao i četnici Ljubićke brigade.. ,323
Komanda Srednjobosanskog četničkog korpusa u pogledu situacije za juni — juli 1944. o borbama na Derventi o tome kaže:
»... 28. juna 1944. godine vršile su partizanske snage — 14. krajiška i 18. hrvatska brigada i 1. bataljon 5. kozaračke brigade napad na Derventu. Napad neuspeo. Partizani se povukli uz velike vlastite gubitke. »London« je objavio da su zauzeli i čiste Derventu, dočim to nije tačno. To je, kao i sve do sada, laž komunističkih »stratega« i »oficira«.324 (str 180-186)


Napad na Teslić jula 1944

5. brigada je 3/4. jula sa tri bataljona (1, 2. i 4) izvršila napad na uporišta Jelah, Tešanjka, Alibegovci, Sivša, Vojvode Putnika Brdo i komunikacije (željeznička pruga i cesta) Doboj — Teslić sa ciljem likvidacije uporišta, temeljitog rušenja komunikacije i izolacije garnizona Teslić.
U ovakvoj situaciji, štab 11. divizije je odlučio320 da svim snagama napadne i likvidira garnizon Teslić. Snage garnizona su sačinjavali 6. lovačka pukovnija, dijelovi 6. posadnog zdruga (Ferizbegovićeva bojna) i 60 Nijemaca, instruktora330, čije je ukupno brojno stanje iznosilo 1166 oficira, podoficira i vojnika.
Prema zapovijesti štaba 11. divizije, napad je trebalo otpočeti u 19.30 časova 9. jula 1944. Međutim, došlo je do zakašnjenja od 1 sata i 30 minuta
Oko 06.00 časova 10. jula 1944. prestao je svaki otpor neprijatelja i Teslić je zauzet. Neprijateljske jedinice koje su branile grad potpuno su razbijene, a njihovo ljudstvo najvećim dijelom zarobljeno. Samo su manje grupe uspjele da se spasu bjekstvom ka Maglaju i Doboju. Prema neprijateljskim izvještajima331, u Maglaj je stiglo 5 oficira i 79 domobrana, a u Doboj 7 oficira i 100 domobrana, dok.je 14 oficira i oko 960 podoficira i vojnika poginulo ili zarobljeno.
Peta brigada je zarobila 4 oficira, 6 podoficira i 130 domobrana.332 Pored ostalih zarobljen je i potpukovnik Ivečić Anton, koji je, poslije pogibije potpukovnika Bahorića 9. juna 1944. na Ukrinjici, vršio dužnost komandanta 6. lovačke pukovnije. Plijen 5. brigade bio je 56 pušaka, 6 puškomitraljeza, 3 teška minobacača, 5 teških mitraljeza, 4 automata, 4 pištolja, 150 ručnih bombi, velika količina municije i raznovrsne opreme, odjeće i obuće.333 Gubici brigade: 3 poginula i 19 ranjenih, od kojih 3 teže. Između ostalih, ranjen je i komandant brigade major Ranko Šipka.

Obrazlažući uzroke pada Teslica, komandant 2. zbornog područja general Franjo Pacak u izvještaju od 2. avgusta 1944. upućenom Ministarstvu OS NDH kaže:
»... Zamjenik zapovjednika 6. lovačke pukovnije potpukovnik Ivečić i njemački natporučnik za vezu Stry Josip, koji su za vrijeme ovih borbi obilazili odbrambenu crtu, osobno su se osvjedočili da je momčad obrane bila na svojim mjestima i hrabro se borila. Teslić je, po mom stručnom mjenju pao usled velike premoći neprijatelja i izdajom iz unutrašnjosti Teslića.«334
Četnici su otkrili koncentraciju naših snaga i pripreme za napad na Teslić i o tome blagovremeno obavijestili štab 6. lovačke pukovnije. Komanda Teslićke četničke brigade 3. jula 1944. u 21.30 časova piše:
»Zapovjedniku 6. lovačke pukovnije Teslić. Ovog časa primili smo izveštaj od komandira 2. čete 2. bataljona (ukrinjička četa), kojim javlja, da je u toku današnjeg dana došla u Ukrinicu velika grupa partizana, koja se tamo koncentriše, hvata sve civile od reda i blokiraju selo, a civilima su rekli da će u toku noći da napadnu na Teslić.
Ovaj izvještaj donijela je komandiru jedna žena koja se iskrala iz partizanskog obruča i došla do našeg komandira.
O prednjem Vas izveštavamo radi znanja i ravnjanja. Zastupa komandanta, načelnik štaba Z. Jotić.«335 (str 187-192)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gorran ::
Noću 22/23. jula 3. i 4. bataljon ostavili su po jedan vod za zatvaranje pravaca prema Klašnicama i Derventi a sa glavninom snaga napadali su četničke grupe na prostoriji Grabik-Kalabe-Sereg-Smrtići-Šibovska-Tabak-Ilova. Neprijatelj je pobjegao. Nešto oštrija borba, u trajanju od 15 minuta, vođena je u Smrtiću. Neprijatelj je razbijen i pretrpjeo je osjetne gubitke. Zarobljeno je 13, a poginulo je 7 četnika. Zaplijenjeno je 9 pušaka, 2.000 metaka, 6 mina za mali bacač, 3 pištolja, tri konja, dva sedla i ostala ratna oprema.181 (111) Истовремено су нападале и усташе из правца Дервенте.
gorran ::
Ovde je već postavljan link na intervju neke žene koja je bila 17-godišnja partizanka, i koja je na osnovu onoga što je videla (Šoša ispitivao zarobljenog pilota, pilot pobegao, kolona ranjenika bila u zastoju 1 sat, napali je avioni), izvela "zaključak" kako je Šoša izdao svoju vojsku jer je, navodno, bio jedini ne-Srbin.

Tekst iz navedene knjige otvara neke realne taktičke parametre 17-godišnja koje bolničarka nije mogla znati. Naime, cele jedinice, i transport ranjenika sa njima, zapale su u tešku situaciju. Naime, nije poastojao otvoren put, i borbene jedinice morale su najpre otvoriti prolaz za transport ranjenika. U tom periodu inače počela je, prema angažovanim snagama, jedna od najvećih nemačkih operacija: Waldrausch ( [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] ).

Ranjenici

(iz knjige): Neprijateljsko nastupanje od Teslića ka Maslovarama bilo je opasnije, jer se na tom pravcu, sem malobrojnog i slabo naoružanog Teslićko-tešanjskog partizanskog odreda, nisu nalazile nikakve druge snage, koje bi mogle spriječiti njegov prodor... U takvoj situaciji 5. brigada je dobila zadatak da spriječi brz prodor neprijateljskih snaga od Banje Luke i Teslića kako bi stvorila potrebno vrijeme za evakuaciju 390 ranjenika. Pored ranjenika 11. divizije, u bolnici na Petrovom polju, nalazilo se i oko 150 ranjenika 1. proleterske divizije koje je takođe trebalo evakuisati. (149-156)


Ove neprijateljske snage potpuno su iznenadile 4. bataljon u s. Stopan i u borbi koja se tom prilikom razvila nanijele mu teške gubitke. Poginulo je 35, a ranjeno 26 boraca i starješina.261 Među poginulima su bili i svi teški ranjenici bataljona, koji su pali u ruke neprijatelju i koje je on pobio... Najkritičniji trenuci za brigadu i ranjenike nastupili su u prepodnevnim satima 7. januara 1944. na Petrovom polju. Neprijatelj je nastupao iz više pravaca ka bolnici iz koje je trebalo evakuisati još 80 ranjenika. Prednji dijelovi neprijatelja bili su udaljeni od ranjenika svega oko 600 metara.-62 Krajnjim zalaganjem jedinica, koje su primile borbu u izuzetno nepovoljnim okolnostima, neprijatelj je odbijen i ranjenici evakuisani.
Čitav dan, kao i naredna dva dana, brigada (bez 4. bataljona) vodila je niz uzastopnih zadržavajućih borbi sa neprijateljem sve do u visinu rijeke Ugar. (157-8 ) Овдје се спомиње Теслић и Угар, а она је спомињала село Мотике. То је на различитим странама од Бањалуке.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 27 Maj 2012 23:50

lav ::Истовремено су нападале и усташе из правца Дервенте.
Eto, konačno dođosmo do nečeg konkretnog - do datuma i partizanskih jedinica (3. i 4. bat/V kozaračke). Sad ćemo možda moći da napredujemo dalje u konkretne detalje.
lav ::Овдје се спомиње Теслић и Угар, а она је спомињала село Мотике. То је на различитим странама од Бањалуке.
Zahvaljujem.
Ipak, uspostavili smo neki opšti okvir (nemačka ofanziva i teški uslovi izvlačenja pojedinih jedinica).
Sad bi valjalo identifikovati jedinice natom pravcu i videti šta se kod njih kaže.

Dopuna: 27 Maj 2012 23:59

Lave, ti si izneo teoriju da su partizani došli da se goste na račun srpskog naroda.
U tom kontekstu bilo mi je zanimljivo sećanje Veljka Stojakovića, koji je upamtio vrlo veliku oskudicu u hrani tokom boravka u srednjoj Bosni, pa su čak neki borci odlazili čak nazad na Kozaru da se najedu.
Citat:Вељко СТОЈАКОВИЋ:

Несташица хране, муниције, дотрајала обућа, одјећа, а посебно стални покрети, неспавање, а скоро никаква материјална корист у борби са четницима, уноси у извјесној мјери неповјерење код једног дијела бораца, а нарочито код оних који теже издржавају несташицу хране. Услијед овакве си- туације неколико бораца са једним командиром чете самовољно је напустило батаљон и отишло на Козару. Прогласили смо их дезертерима. Посласмо патролу да их разоружа и врати, али до тога није дошло, јер су се мимоишли. Док је патрола стигла на Козару они су већ били у јединицама. Отишли су кућама, замјенили одјећу и обућу, добро се најели и за пут понијели, и снабдјели се муницијом. Кажњени су, али не строго, јер су били добри и храбри борци. Када су стигли кућама изјавили су да су дошли на одсуство. Да нису тако изјавили лоше би се провели.
Stojaković je iz Prvog bataljona, pa kod njega nema o ovom gore konkretnom događaju, ali i kod njega i kod drugih ima obilje vrlo konkretnih i detaljnih sećanja koja mogu biti zanimljiva:
ZBORNIK SJEĆANJA, 5 krajiška

Dopuna: 28 Maj 2012 0:13

Evo ti dva zanimljiva detalja koja je zapisao Joco Marjanović (isto 1. bataljon):
Citat:У договору са командантом батаљона Вељком Стојаковићем одлучили смо да преговарамо са четничком јединицом под командом Бранка Веселиновића, која се налазила недалеко од нас, на другој страни цесте. Ишао сам доље на цесту у Галиповце и преговарао са четницима. Основно моје настојање је било да пређу на нашу страну, да ћемо их распоредити у Бањалучки одред или у јединице наше бригаде. Зашто сам отишао на те преговоре? Из два разлога: знао сам да је ово раније био терен Црновршке партизанске чете, да је ова четничка јединица састављена углавном од бивших партизана из чете која је била на Ометаљци. Примили су ме неки који су својевремено били партизански одборници а касније су радили и са четницима. О преговорима са четницима обавјестио сам штаб бригаде и ускоро је читава ова јединица (ранијих партизана, а сада четника) прешла на нашу страну.
Drugi je iz tvog kraja, desetak dana nakon događaja koji si izdvojio, i tiče se Vlade Vinčića:
Citat:Из Галиповаца кренули смо према Кремни и ту смо дејствовали на терену према Љубићу. Онда смо пошли преко Чупкола па Бубња, Лишње и даље према Иловама. Има више Илова. Избили смо испод Илова. Ту се налази један вис, звани Сто. Стигли смо у Горње Смрчиће. У току пута затицали смо понеког четника. Знам да смо ујутро 16. јула избили у Смрчиће.
На овом терену дјеловао је један од истакнутих четничких команданата Владо Винчић. Имали смо обавјештења да још није почео да чвршће сарађује са Нијемцима и чак се тукао са усташама и домобранима, али исто тако и са партизанима. Рачунали смо да ћемо овакво његово држање моћи искористити и постићи неки споразум.
По доласку у Смрчиће били смо се размјестили и спремили казане за дезинсекцију, тзв. партизанску бурад, а почеле су и кухиње да раде. Негдје око пола девет часова изјутра, изненада су нас напали четници Владе Винчића. Били смо неопрезни. Ту кроз село Горње и Доње Смрчиће пролази рјечица и са обје стране налазе се окомита узвишења, а кроз село иде и цеста. Захваљујући нашој неопрезности четници су нас изненадили. Једва сам успио да нађем чизме и да истрчим. Настао је прави кркљанац. Ипак смо успјели да се У реду повучемо. Претрпјели смо губитке у људству. Погинуо нам је један водник вода, а тројицу наших бораца четници су ухватили.
Четници су наставили да нас прогоне. Повлачили смо се од девет до 16 часова. Са четницима кретао се и народ са овога терена. Поред људи било је и жена које су са четницима ишле за нама. То нас је изненадило.
...
Када смо дошли у село десило се нешто што није било у складу са линијом и политиком партизанског ратовања. Био сам љут и озлојеђен због четничког напада на нас, па сам наредио да се село запали. Пришао ми је један од бораца са Козаре, помоћник политичког комесара једне чете, мислим Љубан Боројевић, и комесар чете Мирко Станић који ће касније погинути на Сојилима, те ми добацили: „Комесару, по чему се ми онда разликујемо од Шваба? Овако су Швабе наређивале да се пале наше куће". Смирио сам се, одустао од те намјере, али смо запалили шталу четничког команданта Владе Винчића. Ту су били жена и дјеца којима сам рекао да нећемо спалити кућу, већ само шталу као знак освете. Послије сам и сам закључио да ми ни то није требало.
...
Раније сам поручивао Влади Винчићу да се преда, јер тада још није био огрезао у злодјелима. Међутим, када је напао наше јединице и заратовао са нама, више није имао куд него у издају, па је са осталим непријатељима водио борбу против наших снага. (Крио се послије рата око Прњавора и тамо је ухваћен. Причао је да ме је неколико пута виђао када сам у 1945. години ишао на конференције у Прњавор, посматрајући ме из неког бункера. Када сам га питао зашто није пуцао, одговорио је да то није учинио из два разлога — да се не открије и што је дознао да се према његовој породици коректно поступа. Кћерка му је послије рата завршила филозофски факултет и ради као професор, а он је због злодјела која је починио у току рата као четнички командант осуђен на смрт.)

Dopuna: 28 Maj 2012 0:44

Naravno, za osvetljavanje događaja na ovom terenu korisno je pročitati i monografiju 12. krajiške:
Joco Marjanović, Mile Kukolj, Milutin Vujović, Boro Gaćeša, Rade Ranilović: DVANAESTA KRAJIŠKA NOU BRIGADA
Kao i 14. i 18. srednjobosanske (koje nemam).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gorran ::
lav ::Истовремено су нападале и усташе из правца Дервенте.
Eto, konačno dođosmo do nečeg konkretnog - do datuma i partizanskih jedinica (3. i 4. bat/V kozaračke). Sad ćemo možda moći da napredujemo dalje u konkretne detalje.

Drugi je iz tvog kraja, desetak dana nakon događaja koji si izdvojio, i tiče se Vlade Vinčića:
Citat:Из Галиповаца кренули смо према Кремни и ту смо дејствовали на терену према Љубићу. Онда смо пошли преко Чупкола па Бубња, Лишње и даље према Иловама. Има више Илова. Избили смо испод Илова. Ту се налази један вис, звани Сто. Стигли смо у Горње Смрчиће. У току пута затицали смо понеког четника. Знам да смо ујутро 16. јула избили у Смрчиће.
На овом терену дјеловао је један од истакнутих четничких команданата Владо Винчић. Имали смо обавјештења да још није почео да чвршће сарађује са Нијемцима и чак се тукао са усташама и домобранима, али исто тако и са партизанима. Рачунали смо да ћемо овакво његово држање моћи искористити и постићи неки споразум.
По доласку у Смрчиће били смо се размјестили и спремили казане за дезинсекцију, тзв. партизанску бурад, а почеле су и кухиње да раде. Негдје око пола девет часова изјутра, изненада су нас напали четници Владе Винчића. Били смо неопрезни. Ту кроз село Горње и Доње Смрчиће пролази рјечица и са обје стране налазе се окомита узвишења, а кроз село иде и цеста. Захваљујући нашој неопрезности четници су нас изненадили. Једва сам успио да нађем чизме и да истрчим. Настао је прави кркљанац. Ипак смо успјели да се У реду повучемо. Претрпјели смо губитке у људству. Погинуо нам је један водник вода, а тројицу наших бораца четници су ухватили.
Четници су наставили да нас прогоне. Повлачили смо се од девет до 16 часова. Са четницима кретао се и народ са овога терена. Поред људи било је и жена које су са четницима ишле за нама. То нас је изненадило.
Раније сам поручивао Влади Винчићу да се преда, јер тада још није био огрезао у злодјелима. Међутим, када је напао наше јединице и заратовао са нама, више није имао куд него у издају, па је са осталим непријатељима водио борбу против наших снага. О овоме сам већ више пута писао. Партизани су напали четнике с леђа, док су се ови борили с усташама.
Такође ни сва имена мјеста нису добра, али тема није географија.
gorran ::
U tom kontekstu bilo mi je zanimljivo sećanje Veljka Stojakovića, koji je upamtio vrlo veliku oskudicu u hrani tokom boravka u srednjoj Bosni, pa su čak neki borci odlazili čak nazad na Kozaru da se najedu.
Citat:Вељко СТОЈАКОВИЋ:

Несташица хране, муниције, дотрајала обућа, одјећа, а посебно стални покрети, неспавање, а скоро никаква материјална корист у борби са четницима, уноси у извјесној мјери неповјерење код једног дијела бораца, а нарочито код оних који теже издржавају несташицу хране. Услијед овакве си- туације неколико бораца са једним командиром чете самовољно је напустило батаљон и отишло на Козару. Прогласили смо их дезертерима. Неки су и прешли у четнике.
gorran ::
Evo ti dva zanimljiva detalja koja je zapisao Joco Marjanović (isto 1. bataljon):
Citat:У договору са командантом батаљона Вељком Стојаковићем одлучили смо да преговарамо са четничком јединицом под командом Бранка Веселиновића, која се налазила недалеко од нас, на другој страни цесте. Ишао сам доље на цесту у Галиповце и преговарао са четницима. Основно моје настојање је било да пређу на нашу страну, да ћемо их распоредити у Бањалучки одред или у јединице наше бригаде. Зашто сам отишао на те преговоре? Из два разлога: знао сам да је ово раније био терен Црновршке партизанске чете, да је ова четничка јединица састављена углавном од бивших партизана из чете која је била на Ометаљци. Примили су ме неки који су својевремено били партизански одборници а касније су радили и са четницима. О преговорима са четницима обавјестио сам штаб бригаде и ускоро је читава ова јединица (ранијих партизана, а сада четника) прешла на нашу страну. Непостоје никакви Галипивци, већ Гаљиповци и то троји Доњи Гаљиповци, Горњи Гаљиповци и Муслимански Гаљиповци. Откуда Црновршка чета? То је био терен Царевогорске четничке чете. Царевагора је шумски комплекс на СЗ Прњаворске општине. Та чета је заједно са партизанима нападала на Прњавор (о овоме је неко већ писао) и послије заузимања Прњавора партизани су је на превару опколили, заробили и разоружали. Њеним борцима је дат ултиматум или да пријеђу у партизане или ће бити стријељани. Мада су многи касније дезертирали и поново се вратили у четнике. У својој Мотаичкој триологији Верољуб Малетић наводи неке четничке документе из октобра 1944. које је потписао горе именовани Бранко Веселиновић. Од људи из ДГаљиповаца сам чуо и ма му је послије рата суђено, али нису му нашли ни један злочин. Ово о суђењу нисам провјеравао, па немојте узети здраво за готово.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gorran ::

Lav je pominjao neobičnu situaciju prilikom iznenadnog prelaska Pete kozaračke preko mosta u Klašnicama. U sumrak, 30. maja 1943, brigada je, nako što je uz pomoć saradnika, domobranskog oficira, obezbedila povlačenje znatnog dela vojske, iznenadnim nastupom razoružala manju žandarmerijsku posadu, a zatim prešla preko mosta u Klašnicama.

Nakon prelaska, brigada je bila odmah napadnuta od Nemačkih, četničkih i domobranskih snaga:



Lav je trazio na drugoj temi da se daju podaci o tom domobranskom oficiru.Ja sam rekao da nemam podatke ali sam sad nasao u knjizi koje je gorran postavio:
Citat:
Ove podatke prikupio je tadašnji obavještajni oficir 5. brigade
Drago Mažar preko ilegalne organizacije NOP-a u Lijevče-
-Polju. Prema sjećanju Đurđa Pavića, koji se tada nalazio u tom
kraju kao ilegalni partijski radnik, Mažar se sa njim sastao početkom
maja 1943. u s. Karaizovci i tražio od njega da se za potrebe
5. brigade prikupe detaljni podaci o rasporedu neprijateljskih snaga
na liniji Banja Luka — Bosanska Gradiška, o snazi četnika na
desnoj obali Vrbasa i o gazovima na Vrbasu. Za nekoliko dana ovi
podaci su prikupljeni. Naročito su bili iscrpni i pouzdani podaci o
neprijateljskim jedinicama na relaciji Banja Luka — Gradiška, jer
su poticali od Ledinek Miloša koji je u to vrijeme bio domobranski
oficir na službi u Klašnicama. Ledinek je kao Slovenac protjeran
od Nijemaca i 1941. nastanio se u s. Razboj u Lijevče-Polju,
gdje je radio kao učitelj. Još tada se povezao sa aktivistima KPJ i
aktivno radio za NOP, a kada je kao rezervni oficir pozvan u domobranstvo
zatražio je da ide u partizane. Međutim, po odluci partijske
organizacije otišao je u domobranstvo i nastavio sa radom
za NOP kao oficir. Zahvaljujući ovoj činjenici, Ledinek je kao za-
povjednik uporišta Klašnice i Laktaši ne samo bio u situaciji da prikupi
i pruži iscrpne podatke o rasporedu neprijatelja već je, i sam
uticao na taj raspored. On je u dogovoru sa našim obavještajcima
cjelokupnu posadu iz Klašnica poslao u Banja Luku na „Smjenu",
što je olakšalo prelaz 5. brigade preko Vrbasa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala, Gorski. Ovaj citat sam već postavio na temi "Četnici u svetlu dokumenata":
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Inače, Lave, koja je tvoja teorija, odakle četnicima municija za ceo rat?