Za stari Mi-24 je vazilo da sa punim rezervoarima, punim kompletom naoruzanja, i eventualno par ljudi u kabini, gotovo je bilo nemoguce "hoverovati". A i 300m piste je bilo neophodno da bi takav uopste i poleteo. Mi-24 je bio sertifikovan na svega 200 sati lebdenja tokom zivotnog veka, i svega 1 sat izmedju remonta. No to nije toliko bitno, jer je namenjen da napada iz naleta velikom brzinom. Posto je takva doktrina upotrebe danas (kazu svi) van pameti, helikopteri napadaju iskakanjem iznad krosnji, skratise mu rusi krila i na snimku gore se vidi da bas lepo "hoveruje". Ostaje jedino pitanje koliko je opterecen i koliko se motori "muce"?