offline
- CHARLIE JA.
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Apr 2009
- Poruke: 3718
- Gde živiš: JAGODINA
|
Vidim da je ovde dosta toga već izneto, ali fali još jedan tip (model) protivpodmorničkog helikoptera koji smo nekada imali u svom naoružanju...
HP-43 (Ka-25)
Pojava nuklearnih podmornica i njihovo korištenje za veliki broj zadatako tokom hladnog rata, je zahtevalo i efikasnu odbranu od njih. Sovjetska mornarica nije bila izuzetak, i stoga raspisuje konkurs za savremeni protivpodmornički helikopter, koji bi bio ukrcan na sledeću generaciju ratnih brodova koji su trenutno bili u projektovanju ili proizvodnji. Komanda mornarice, tokom 1958 godine, se odlučuje za radikalni dizajn biroa Kamov, i daje mu zeleno svetlo za proizvodnju. Prvi prototip poleće 20 maja 1961 godine, sa probnim pilotom D.K. Efremovim za komandama. Posle uspešnih ispitivanja, letelica je usvojena u naoružanje tokom 1965 godine.
Trup letelice se sastojao iz dve celine, kabine i repa. Kabina je pravljena od uzdužnih i poprečnih rebara, na koja su postavljene ploče aluminijuma D16T debljine 0,8 mm, za koje su spojene zakovicama. Rep je pravljen od uzdužnih greda, sa omotačem od aluminijuma D16T, debljine 3 mm. Svi prozori na trupu su bili od pleksiglasa debljine 3 mm, s tim što su vetrobranska stakla imala ugrađen sistem za prskanje alkoholom koji je sprečavao zamrzavanje u zimskim uslovima. Prototip su pokretale dve gasne turbine Glušenkov GTD-3F sa 900 KS svaka, a od 1971 godine se ugrađuju jače turbine istog proizvođača GTD-3M sa 1000 KS. Ove turbine su se nalazile u posebnim gondolama iznad kabine. Transmisija se sastojala od četvorostepenog planetarnog reduktora RV-3F ili RV-3M, u zavisnosti od ugrađenih turbina. Ovi reduktori su smanjivali broj obrtaja turbine i prenosili potrebnu snagu na dva rotora prečnika 15,74 m, koji su se nalazili jedan iznad drugog. Oba rotora su imala tri kraka dužine 7,085 m i širine 0,37m, a svaki krak je bio napravljen iz 19 sekcija i imao je napadnu ivicu pokrivenu gumom ispod koje su se nalazili električni grejači koji su sprečavali njeno zaleđivanje. Kako se radilo o mornaričkom helikopteru, krakovi rotora su mogli da se sklope zbog uštede prostora, a ova operacija je mogla biti obavljena ručno, ili pomoću električnog motora.
Gorivo letelice je smešteno u 8 gumenih rezervoara, raspoređenih ispod poda, a u njima se nalazilo ukupno 1105 kg kerozina. Takođe su nošeni i dopunski rezervoari kapaciteta 200l na nosačima sa strane trupa. Naizmeničnu struju je obezbeđivao generator SGS-40U snage 40Kw i izlaznog napona 208V. U slučaju nužde je postojao i pretvarač PT-1000CS snage 1Kw sa naponom od 36V. Oba ova uređaja su generisala električnu energiju nominalne frekvencije od 400GHz. Jednosmerna struja je obezbeđena pomoću dva startna generatora STG-6M i dve akumulatorske baterije 15-SCS-45A. Stajni trap se sastojao od četiri nepomične noge, dve ispod nosa letelice, a dve na kraju trupa, na čijim su krajevima bili točkovi. U nogama su se nalazili amortizeri za apsorbovanje udara prilikom sletanja. Prednji točkovi su imali međusobni razmak od 1,41 m i dimenzije 400x150 mm, dok su zadnji imali međusobni razmak od 3,5 m i dimenzije 600x180 mm. Osim ovako velikog razmaka između točkova, i same noge su bile čudno postavljene, a sve u cilju smanjenja mogućnosti prevrtanja letelica ukoliko se sletalo na brodove po teškom moru. Pošto je reč o mornaričkom helikopteru, vodilo se računa da će se desiti i prinudno sletanje na vodu, tako da su na prednjim nosačima točkova bila ugrađena dva ( na svakom po jedan), a na zadnjim četiri balona. Ovi baloni su se naduvavali za šest sekundi pomoću komprimovanog vazduha iz tri cilindra, koja su se naalzila u unutrašnjosti letelice. Ceo sistem je bio težak 260 kg, ali se vremenom pokazao kao težak i nepraktičan, tako da je početkom 70-ih skinut sa svih helikoptera, a posada je dobila gimeni čamac za spasavanje.
Upravljanje helikopterom je bilo hidrauličko, pomoću dva nezavisna sistema, glavnog ARS-10B, a pomoćnog ASP-10V. Navigaciona oprema se sastojala od radara Inicijativa-2K ( na eksportnim letelicama slabija verzija Inicijativa-2KE), radiokompasa ARK-9, magnetnog kompasa KI-13, visinomera VD-10, radio visinomera za male visine RV-3 i senzora visine DV-15M. Takođe su korišteni i brzinomer US-250, variometar VAR-30-MK, veštački horizont AGK-47-VK, kursovni sistem KS-3B, žiroskop CGV-5, pokazivač parametara lebdenja UPV-2, termometar TNV-45 i časovnik AČS-1. Od komunikacione opreme su nošene radio stanice R-842 „Atlas“ ( HF), R-860 „Pero“ ( VHF) i rezervna radio stanica R-855u „Priboj-1“ ( VHF). Komunikaciju između članova posade je bila osigurana sistemom SPU-7. Tu su se još nalazili i magnetofon MS-61, koji je snimao razgovor posade u letelici, kamera A-39 i sistem K2-715 koji je beležio ostale podatke o letu. Za otkrivanje neprijateljskih podmornica korišteni su sonar VGS-2 „Oka“ ili MAD ( Magnetic Anomaly Detector-Detektor Magnetne Anomalije) APM-60 "Orša". Jedno kraće vreme je korišten i MAD APM-73, ali se on slabo pokazao, te je stoga izbačen iz upotrebe. Treba napomenuti da helikopteri nisu nosili ove sisteme istovremeno, već su mogli biti opremljeni jednim ili drugim. Letelice su nosile i radiohidroakustični sistem „Baku“, koji se sastojao od prijemnog uređaja SPARU-55 „Pamir“ i plutača RGB-N „ Iva“ ( 8 komada) i RGB-NM „Činara“ ( 18 komada). Veće plutače RGB-N su imale domet otkrivanja podmornice od 1 do 5 km, a 1973 godine su zamenjene plutačama RGB-NM1 „Žeton“, dometa 3 do 8 km. Kako je bilo predviđeno da helikopteri dejstvuju u parovima, gde bi jedan helikopter otkrivao podmornicu i navodio drugi u napad na nju, korišten je i sistem radio far plutača „Poplavok-1A“ sa prijemnikom RPM-S, kojim je loveći helikopter označavo poziciju otkrivene podmornice, a napadni je plutaču osvetljavao svojim radarom i aktivirao je. Osim ovih plutača, za obeležavanje pozicije neprijateljske podmornice, korištene su i obeležavajuće avio-bombe OMAB-25-12D sa fluoroscentnom bojom za dnevne napade ili OMAB-25-8N sa bakljama i signalnim raketama za noćne napade. Za napad na podmornice su korištena torpeda AT-1 kalibra 450 mm, mase 550 kg ( 70 kg bojaeva glava), dometa 5000m, dubine ronjenja 20-200 m i brzine 27 čv i dubinske bombe PLAB-250-120 "Lastočka" mase 123 kg, PLAB-50-64 mase 63 kg i PLAB-MK mase 7,5 kg. Kasnije se u naoružanje uvode torpeda AT-1M, T-67 i APR-2, dok je jedna verzija helikoptera opremljena da nosi atomske dubinske bombe 8F-59.
Osim za PPd borbu, helikopteri su bili namenjeni i za vođenje protivbrodskih raketa velikog dometa iza horizonta. U tu svrhu je napravljena druga verzija letelice kod koje je skinuta sva oprema za protivpodmorničku borbu, a umesto nje je povećana količina goriva. Osim toga ugrađen je radarski sistem „Uspeh“, kao i automatski sistem prenosa podataka ASPD, a prednji točkovi stajnog trapa su mogli da se sklope kako ne bi ometali radar.
Ulaskom helikoptera Ka-25, Sovjetska mornarica je dobila pravu višenamensku letelicu koja je postala pravi radni konj. Uskoro je počela proizvodnja velikog broja različitih verzija, kako bi bile zadovoljeni svi zahtevi korisnika. Ukupno je proizvedeno 460 ovih letelica.
Ka-25
Prototipovi su nosili ovu oznaku i služili su za bazna ispitivanja, koja su iskorištena za konstruisanje glavne verzije Ka-25PL.
Ка-25ПЛ
Glavna verzija helikoptera namenjena lovu na podmornice. Proizvedeno je 275 letelica u ovoj verziji.
Ка-25Ц
Verzija namenjena za vođenje protivbrodskih raketa velikog dometa preko horizonta. Ukupno je proizvedeno 50 letelica ove verzije.
Ка-25ПС
Spasilačka verzija sa izbačenom opremom za lova na podmornice, čime je povećana mogućnost smeštaja brodolomnika. Takođe je ugrađeno i vitlo za spasavanje.
Ка-25ПЛФ
Modifikacija helikoptera verzije Ka-25PL sa snažnijim motorima.
Ка-25ПЛЮ
Modifikacija za PPd borbu sa glavnim naoružanjem koje se sastojalo od nuklearne dubinske bombe 8F-59. Napravljene 4 letelice, za svaku od flota RM SSSR-a po jedna.
Ка-25ПЛЭ
Spasilački helikopte izveden iz verzije PL, korišten u Indijskom okeanu za potragu za kosmičkim letelicama koje su tamo sletale.
Ка-25ПЛС
Verzija proizvedena za upotrebu PPd torpedda VTT-1 „Striž“. Ovo torpedo je imalo žičano vođenje i stoga je letelica bila opremljena sistemom za vođenje „Aist-K“.
Ка-25ИВ
Konverzija verzije PL u verziju za praćenje i merenje trajektorije i mesta pada bojevih glava balističkih raketa. Proizvedeno 6 primeraka.
Ка-25ДИВ
Još jedna verzija namenjena praćenju bojevih glava balističkih raketa. Ukupno su konvertovane dve letelice iz letelica verzije Ka-25ИВ.
Ка-25Л1
Verzija namenjena hidrološkim istraživanjima.
Ка-25К
Transportna verzija bez vojne opreme i radara. Na mestu radara se nalazila kabina za inžinjera leta koji je iz nje nadzirao utovar, odnosno nošenje tereta. Letelica je imala mogućnost nošenja 2 t podvesnog, ili 1,5 t tereta u kabini.
Ка-25М
Projekat višenamenskoh gelikoptera na bazi Ka-25. Projekat nije realizovan.
Ка-25ЛЗ
Modifikacija namenjena testiranju novog PPd naoružanja.
Ка-25ИСК
Modifikacija namenjena kalibrisanju brodskih radara.
Ка-25Л2
Modifikacija namenjena ispitivanju novih tipova sonara.
Ка-25ШЗ
Verzija namenjena za uništavanje na dnu ležećih mina, pomoću konopa na kojems u se nalazila eksplozivna punjenja.
Ка-25БШЗ
Verzija namenjena uništavanju na dnu ležećih mina, pomoću konopa na kojem su se nalazila eksplozivna punjenja. Razlikovala se od prethodne po vrsti konopa i punjenja koja su korištena.
Ка-25Ш
Jurišna verzija za podršku mornaričke pešadije, naoružana sa lanserima NRZ.
Ка-25РОМБ
Verzija namenjena za elektronsko izviđanje.
Ка-25БТ
Verzija namenjena uništavanju na dnu ležećih mina pomoću vučenih magnetnih i akustičnih lovki. Proizvedeno 12 primeraka.
Ка-25Ф
Kopnena verzija namenjena jurišnim dejstvima. Letelice ove verzije su bile naoružane topom kalibra 23 mm, NRZ i POVR.
Iako se pokazao kao odlična PPd platforma, helikopter Ka-25 nije doživeo neki veći izvozni uspeh. I dan danas nije poznato da li je ovo zbog nepoverenja Sovjeta u većinu svojih tradicionalnih mušterija, ili te iste tradicionalne mušterije nisu želele da se bakću sa ovako složenom tehnikom. Kako bilo ove letelice su, pored SSSR-a koristile i mornarice Vijetnama, Indije ( 7 komada), Sirije ( 5 komada), Bugarske ( 1 letelica) i Jugoslavije ( 6 komada). Po raspadu SSSR-a, 30 primeraka je ostalo u sastavu Ukrajinske mornarice.
JUGOSLAVIJA
Početkom 70-ih godina prošlog veka jedini PPd helikopteri u našem naoružanju su bila dva primerka letelica Sikorsky S-55-7, koji su se nalazili na izdisaju. Osim toga njihov sonar se pokazao totalno neadekvatnim, a još veći problem je bilo otsustvo PPd naoružanja za njih. Kako su naši odnosi sa SSSR-om u tom trenutku bili u uzlaznoj putanji, odlučeno je da se pokuša nabavka novih helikoptera tipa Ka-25. Pregovori o nabavci ovih letelica su završeni početkom 1974 godine, kada prva grupa naših letača odlazi na obuku u 872 samostalni PPd helikopterski puk RM SSSR-a u bazi Kača na Krimu. Po završetku obuke piloti se vraćaju u Divulje, a nove letelice dolaze u Jugoslaviju 22 novembra iste godine.
Jedna od neobičnih stvari vezanih za posade ovih letelica je to što su one bile u sastavu RV i PVO, a ne mornarice, piloti su takođe bili pripadnici RV i PVO, dok su ostatak posade činili mornarički oficiri koji su, iako u sastavu eskadrile, nosili mornaričke činove. Sve novoprimljene letelice su raspoređene u 784 PPd helikopterskoj eskadrili. U našem naoružanju ove letelice dobijaju internu oznaku HP-43 i VE brojeve 11301, 11302, 11305, 11306, 11323 i 11324. Zbog ovakvog načina dodeljivanja VE brojeva, smatralo se da će se neprijatelj tako zbuniti, često se pominjala cifra od 20 ovih helikoptera u našem naoružanju. Treba napomenuti da je od ovih 6 letelica 4 bilo opremljeno sonarom VGS-2 „Oka“, dok su dve letelice imale MAD APM-60. Osim toga imale su i slabiji radar Inicijativa-2KE i starije radio stanice R-842. Za remont letelica je bio zadužen 770 avijacijski remontni zavod u Kači na Krimu. Na prvi remont u ovu bazu, naši Ka-25 putuju početkom 80-ih godina, a pred sam početak rata u bivšoj nam domovini, na drugi remont odlaze mašine sa VE brojevima 11302 i 11324. Ovi helikopteri nikada nisu vraćeni u Jugoslaviju i njihova dalja sudbina pretstavlja malu misteriju. Možda su završili svoj put u RM Ukrajine ili su ih Rusi isekli u staro gvožđe, kada su ovaj tip letelica proglasili ne perspektivnim. Kako god ovo može biti jedna zanimljiva tema za istraživanje.
U našoj službi ove letelice su imale tri zadatka:
1.PPd borba
2.Osmatranje akvatorije i navođenje udarnih pomorskih snaga na otkrivenog neprijatelja
3.Obuka naših podmorničara u izbegavanju otkrivanja i dejstva neprijateljskih PPD letelica
Početkom Jugoslovenskog građanskog rata ove letelice su prebačene iz svoje matične baze u Divuljama pored Splita, na aerodrom Jesenice pored Mostara, 28 juna 1991 godine, odakle su povremeno išle na zadatke osmatranja akvatorije. Daljom eskalacijom sukoba u bivšoj Jugoslaviji 1992 godine, dobijaju zadatak da izvode izviđačke letove iznad Hercegovine za račun artiljerije 13. korpusa JNA. Tokom sletanja po izvođenju jednog od noćnih letova, helikopter sa VE brojem 11301 je doživeo udes. Naime prilikom sletanja na aerodrom Ortješ u noći između 28 i 29 aprila 1992 godine, artiljerijska jedinica, koja se nalazila u neposrednoj blizini PSS, otvara vatru i njime zaslepljuje pilota koji gubi kontrolu nad letelicom, te se ona zanosi, udara o stajanku i prevrće se. Posada je prošla sa lakšim povredama, ali je helikopter totalno uništen, tako da je mogao da se koristi samo za rezervne delove. Povlačenjem i ostalih jedinica JNA iz BiH, preostala tri helikoptera Ka-25 dobijaju novi dom na aerodromu Golubovci pored Titograda ( danas Podgorica).
Kako je situacija sa NATO-om bila sve zategnutija, ove letelice su krajem iste godine prebačene na aerodrom Ečka kod Zrenjanina, a zatim na aerodrom Batajnica. Kasnije se ponovo vraćaju na aerodorm u Golubovcima, da bi definitivno bile prizemljene 14 avgusta 1994 godine kada im je istekao tehnički resurs od 20 godina. Letelice su konzervisane jer se pretpostavljalo da će biti omogućen njihov remont po skidanju sankcija, ali se kasnije od toga odustalo. U međuvremenu je Ka-25 sa VE brojem 11323 osposobljen za letenje i njime piloti Velibor Mekić i Tihomir Arbinja, 16 septembra 1998 godine, izvode poslednji let od aerodroma Golubovci do Muzeja Vazduhoplovstva u Surčinu. Preostale dve letelice 11305 i 11306 bivaju uništene 1999 godine prilikom bombardovanja aerodroma Golubovci od strane NATO snaga. Tako je završena karijera helikoptera Kamov Ka-25 u našem RV i PVO.
tip: protivpodmornički helikopter sa dva do tri člana posade
motor: dve gasne turbine Glušenko GTD-3M sa 1000 KS svaka
dužina: 9,71 m
širina: 3,76 m
prečnik rotora: 15,74 m
masa: prazan 4765 kg, normalna poletna 7200 kg, maksimalna poletna 7500 kg
brzina: krstareća 185 km/h, maksimalna 220 km/h
plafon leta: 4500 m
dolet: 650 km
Podatke (odnosno ceo tekst) sklopio sam od nekoliko postova sa foruma paluba.info. 
Na internetu se za Ka-27 navodi cena od 1.500.000$ do 10.000.000$. Prva je za polovne, a druga za novoproizvedene. Do ovoh cifara sam došao tako što na Google-u ukucate Ka-27 for sale ili helicopter for sale malo "pronjuškao". 
Još jedna od nedoumica je domet radara za Ka-25 i Ka-27/8... Nikako nisam uspeo da nađem podatke za dotične, ali sam od jednog visokog oficira naše vojske uspeo da saznam da su Ka-28 1999 korišćeni kao mini avaksi i da su po dobrim vremenskim uslovima mogli da prate poletane NATO aviona sa južnih Italijanskih aerodroma koji su korišćeni za napad na tadašnji SRJ. Prema karti to je 150-250Km!!!!  
|
