|
Vazdušna borba nad Valjevom 4. maja, trajala je sedam-osam minuta. Potpukovnik Pavlović je, izgleda, tražio da leti i "brani svoje Valjevo" iako je čitav prethodni dan "proveo u kabini". Upao je, prema svemu sudeći, u zasedu četiri NATO bombardera. Nije ustuknuo, kolege su pričale da su na radio vezi poslednje reči heroja minulog rata bile: "Imam ih, imaju i oni mene...". U borbi nerava, u neravnopravnom obračunu, neprijateljske rakete su Pavlovićev "mig 29" pogodile dva puta. Nije uspeo, ili možda nije želeo da se katapultira. NJegova letelica, sa kojom je čuda, od kojih je gledalištu zastajao dah, činio i na aeromitinzima, sručila se u baštu Markovića u Petnici. Nesreća je zbližila Pavloviće iz Crniljeva i Markoviće iz Petnice.
Narod Podgorine o Milenku već priča legende. Kažu da mu je najveća neostvarena želja bila da nadleti Aviano u Italiji. "Samo da im pokaže...". Da je, jureći se po nebu sa NATO pilotima, uspeo da pohodi Tuzlu i na aerodromu "ršum napravi"! Nesporno je da je svoj kraj neizmerno voleo. Koliko su samo puta njegovi Podgorci po livadama padali kada ih je pozdravljao u niskom brišućem letu za trenutak odstupajući od "pravila službe" i stroge vojničke discipline.
Koliko ga je narod Podgorine voleo, posebno njegovi zemljaci iz Crniljeva, svedoči i podatak da mnogi domaćini, među njima i Boža Jovanović Keser, nisu slavili krsnu slavu Đurđevdan. Toga dana, na Bežanijskom groblju, sahranjen je potpukovnik Milenko Pavlović, pilot Ratnog vazduhoplovstva VJ, smeli Ikar podgorski, dobri čovek, junak koji za slobodu domovine i napaćenih sunarodnika nije žalio ni svoj "život".
|
