Demineri - iskustva i problemi

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, dejoglina, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Brat Srbin ::Prvo da pozdravim sve moje kolege deminere i da im poželim srećne penzionerske dane, pošto je većina već u penziji, mlađi su napustili taj rod ili pobegli iz vojske, a najmlađi će biti, nažalost, samo meso za jednokratnu upotrebu, jer onih iskusnih, koji su prošli sve strahote tog posla, više u vojsci nema, pa samim tim i nema instruktora, koji bi najmlađima preneli svoja iskustva, kako tehnička, tako i psihološka. U ovom poslu, najstrašnija je neizvesnost, prilikom traženja MES-a, a tom prilikom se stvara ogroman psihološki pritisak kod deminera i ako borac nije dobro psihološki pripremljen, može doći i do stvaranja panike kod pojedinca, a to utiče na celu jedinicu. Zato i služe dobro obučeni veterani u ovom poslu, kako bi umanjili strah kod početnika i mlađih izvršilaca, jer smirenost veterana, njihova lepa reč i podrška su od ključnog značaja u pripremi dolazećih naraštaja. Tih veterana, više nema, jer su nekim čudom ili nečijim prosto neshvatljivim potezima, naprasno penzionisani ili najureni iz vojske, različitim pritiscima. Što se tiče same opreme, ona je danas izuzetno dobra, pogotovu čizme za deminere, koje su i stvarane upravo na par nesreća, koje su se dogodile nekim našim kolegama. tu uopšte ne zaostajemo ni za jednom zemljom na svetu. Što se tiče naredbodavaca, to je prava katastrofa, za ove mučenike, jer većina njih nema ni osnovna znanja iz profesije inžinjeraca, pa su naređenja obično, prave nebuloze,bez ikakvog smisla, pa i fizičkih nemogućnosti izvršavanja datih zadataka. Ovaj rod i ovi poslovi deminera, prvenstveno moraju da dobiju jak i kvalitetan komandni kadar, koji bi bio potčinjen direktno nekome na samom vrhu komandne hijerarhije i tako sačuvati živote i zdravlje samih izvršilaca ovakvih poslova.
Kuzmo, za tebe poseban pozdrav od tvog druga.
I niko od vas nije mogao da uzme papir i olovku i zapise znanje? Ljudi dolaze i odlaze, a knjige ostaju. Sad znam da knjiga nije sto i zivotno iskustvo, ali kadkad je situacija daj sta das.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da bi se objavilo bilo šta iz vojne tematike "CheefCoach" kako u JNA tako i u vojsci SRJ i SCG si imao sijaset prepreka.Prva i najveća je bila od strane raznih organa zaduženih za MPV,BiS,a bogami ni razni NŠ i K-Danti nisu mogli da se zaobiđu.Potom je sve moralo na cenzurisanje kod raznih urednika vojnih listova (Front,Narodna Armija,Vojska i sl).A i svi koji su se bavili bar i malo svoim Deminerskim poslom imali su dovoljno svojih obaveza pa je malo kome padalo na pamet da vodi i neke beleške pored svih onih zvanično obaveznih u vidu raznih zapisnika MEPa i sličnih.Gotovo sve knjige koje su korištene iz ove tematike su isključivo pisane iz školskog ugla i bez ikakvog iskustva sa terena.Ja sam imao priliku da o ovoj tematici pročitam nekoliko odličnih knjiga iz vremena Vijetnamskog rata koje su napisane kao iskustvene i sa skicama njihovih najčešćih mina iznenađenja i kako su ih savlađivali.Voleo bih da se nešto slično pojavi na našem tlu sa našim iskustvima ali znajući problematiku pa čak i taj surovi podatak da su sa obe strane ratišta bile kolege ili klasići iz istih generacija i dok je jedan mine postavljao u cilju da zaštiti svoju jedinicu i bokove od prodora drugi je morao da ih Deminira-razminira-ili uništi.Nekada su se na pojedinim ratištima te uloge više puta menjale pa su čak i oni koji su mine postavljali nakon nekog vremena naletali na sopstvene mine zbog promena na terenu nastalih usled raznog rastinja i slično.Pozdrav svim kolegama ...

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mine iznenađenja se obično postavljaju da djeluju neposredno nakon postavljanja i rijetko su korištene u balkanskim ratovima naravno ovim novim . Ćešće su postavljanje improvizacije kao ručne bombe na potez . kombinacije nagazih mina povezane sa MRUD_om ili ATM vezne detonirajućim štapinom sa odskočnim PROM i MRUD_om za eliminaciju pješdije . PROM je najopasnija mina sa aspekta deminiranja mada on sam po sebi što se tiče samog pronalaska tj. detekcije zbog količine metala najlakši za pronalazak ali neda đavo , vjijeme proteklo od postavljanja novi uslovi . Već poslije 2-3 god. žice od mine su pokrivene lišćem za 10 god mina je najćešće pokrivena zemljom i obuhvacena žilama često i na 20 cm i više . Prilikom otkopavanja ne znamo sta je u zemlji detektor kaže metal , stotinu i ko zna koliko puta kopamo kozerve drugi otpad i postajemo neoprezni bum . Mina je kvilitetno napravljena tako da vrijeme ima mali uticaj na ispravnost iste i danas je preko 90 % ispravnih . Radi porađenja npr. PMA 3 je poslije 18 god preko 90 % neispravna pogotovo u ravnicama i močvarnim predelima . Osim Hercegovine i viskokih planina naravno tamo je zaštićena suhom klimom ili pokrivena snježnim pokrivačem čekajuci proleće i vjetrove koji je drže u suhom . Rastinje je poseban problem onaj koji nije boravio u minskom polju poslije 15 god. od potavljanja nemože pojmiti kako to izgleda , šikara kroz koju miš proći ne može . Morate ukloniti vegetaciju da dođete do prilike da koristite detektor ?? Kako ? Najbolje mašinski ali ima puno prostora gdje mašina nije upotrebljiva ! Priča za sebe je poštovanje procedura deminiranja !

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Verujem Vojo, ali kada se ode u penziju, mogu se napisati neki memoari, ili prirucnici. I to ne mora da cita niko osim buducih deminera, znaci moze da bude strogo poverljivo stivo. I ne mora da bude debelo kao sabrana dela Karla Marksa , neka skicica, postupak, savetic, upozorenje, dakle mozda samo 30-40 stranica. Vazno je da se iskustvo ne izgubi, jer ono sto je sigurno, niko nece ziveti vecno.

• 2Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

CheefCoach ::Verujem Vojo, ali kada se ode u penziju, mogu se napisati neki memoari, ili prirucnici. I to ne mora da cita niko osim buducih deminera, znaci moze da bude strogo poverljivo stivo. I ne mora da bude debelo kao sabrana dela Karla Marksa , neka skicica, postupak, savetic, upozorenje, dakle mozda samo 30-40 stranica. Vazno je da se iskustvo ne izgubi, jer ono sto je sigurno, niko nece ziveti vecno.
Ja sam izašao iz vojske nakon poslednjeg rata zato jer mi je mnogo drugara stradalo sa lošom opremom:Nebrigom prema onima koji su za ovu državu od početka devedesetih dali najviše što se može a država se na to loše ponela.Nakon izlaska iz armije sam imao mnogo ponuda od raznih privatnih kompanija koje se profesionalno bave deminerskim poslovima ali sam i njih sve odbio.Ja sam se 4.godine školovao u službi proveo skoro 20 godina a skoro 6 godina mi je raznog ratnog staža.Kad god sam pokušao da ukažem na razne greške u radu na deminiranju-razminiranju niko nije imao razumevanja niti da nam se nabavi adekvatna oprema a niti da se rad odvija u skladu sa realnim mogućnostima.Sa svojom sam ekipom odmah posle decembra 91 pa do polovine 92 u potpunosti očistio Vukovar i okolinu a zbog lošeg odnosa pretpostavljenih kao i zbog svega posejanog od strane svih učesnika imali smo i poginulih a i nekoliko mi je drugara invalida , staradalih od mina.Sva mučnina me je držala do skoro dok nisam na ovom forumu počeo da se makar i virtualno družim sa raznim drugarima i da se na taj način međusobno informišemo o svim novinama a neke od stalnih članova foruma sam i lično upoznao.U toku aktivnosti na ovom forumu sam na mnoge teme dao svoj maksimum i dalje ću rado svima pomagati a imam i bogato iskustvo a da pišem skripte stvarno sam previše zauzet poslom od koga živim i ja a i moja porodica a ovo druženje mi je kao hobi.Prošlo je 30 godina od moje mature na SVŠ smer inžinjerija gde sam nakon par godina rada prošao i kurs pirotehnike a radio sam i u OMJ i u Vojnoj policiji između raznih dužnosti.I za kraj znam ja vrlo dobro da se ne živi večno ali isto tako znam da se ne živi nikako ako ti svi okrenu leđa a ti si usred minskog polja i ta gorčina se nemože opisati i niko se sa njom nije izborio a da je dobro prošao sem da je nakon nekog svog ličnog resursa sam rekao dosta...

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Razumem te ja. Sto je cin vecu u vojsci pamet je manja. Meni je otac vojno lice, i ja nikada ne bih voleo da radim u vojsci, ma koliko mi je vojska i vojna vestina draga. Niko ne racuna koliko je potrebno da se odrani covek, da se iskoluje, da se obuci za vojnika, a i koliko ce dobra doneti drustvu i porodici ako ne zagine zalud u nekom ratu. A oprema je ipak jeftina, za deminere roboti su zakon. A i ako robot odleti u vazduh, popravis ga ili izvadis novi iz kutije. Posle ljudi kukaju za kvantitetom vojske, fali nam vojska od 100-200 hiljada vojnika, a nema para u budzetu ni da se posteno nabave uniforme.
Ali opet elaborat od 30 strana moze da se iskuca za vikend-dva. A spasice nekome zivot. Znam Vojo da je tvoja generacija propatila u ratu, ali da bar probamo da sledecoj genraciji olaksamo.
I da vise nikada ne ratujemo, bar ne protiv suseda, nema smisla nasi smo.

• 3Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, garfildmiki, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja se i sada nakon svih ovih ratova sa preko pedeset posto svojih drugara više družim nego sa mnogima koi su se zaludeli prokletom politikom.Nisam u penziji i radim i po nekoliko poslova da bi se moglo izdržavati porodica. Svoju sam humanost uvek na poseban način dokazivao.Do sada sam dao blizu sto puta krv a i par puta sam išao na davanje koštane srži.U svojoj porodici sam pored svog sina odhranio i tri devojčice kao profesionalni hranitelj sa svojom suprugom .Aktivan sam svugde gde me pozovu.Za kraj Jula se spremam da sa svojom generacijom iz svih krajeva bivše juge u Sarajevu proslavim godišnjicu mature.Za pisanje ima onih koji su za to plaćeni a ako se oseti potreba može im se svašta joj sugerisati.Slažem se da se nesme dozvoliti da više ratujemo bar ne protiv suseda.Samo vojnici rat nikada ne biraju a nameću ga političari i prekidaju.Vojnici bi stvar drugačije rešavali a posebno moi iz Banata.Kod nas važi pravilo da se ja lepo oma sa svoim neprijateljom pomirim pa ondak svi na krkanje i mezu a kom se gine od volje mu.Mada mi druga bosanska polovina po majci od Drvarskih Rodića i potomaka narodnog heroja Slavka Rodića često kažu suprotno i da se svaki započeti posao istera do kraja.Kod nas deminera kao na kartama važi pravilo da se nikad ne dobija svaka partija i da se u nekoj gubi .Ulog nam je glava,pa sad ko neigra uvek po pravilima može i da poživi a najbolje je da se oseti trenutak kad se kaže od mene ovoliko.Ja sam imao nekoliko gelera od raznih mina koje smo aktivirali na potez koi su mi izbušili vetrovku i sad ih čuvam ko suvenire a da ne govorim koliko sam svega uništio od neeksplodiranih MES.Za mnoge trenutke koje samo sudbina stvori nema nikakvog logičkog objašnjenja kao što su na desetine ispaljenih raznih projektila,tromblona i minobacačkih mina a da im nisu skidani transportni osigurači .Kada bi se svi u radu strogo pridržavali pravila mnogi bi ili odustali od posla ili bi se isti obavljao beskonačno dugo ili bi se od njega odustajalo i vršilo uništavanje bez obzira na naknadne posledice koje je to izazivalo.Nekada smo na svoj rizik bez ikakvih sredstava zaštite uzimali neko od UBSa i iznosili ga iz zone sa ljudima i objektima samo da bi i onako napaćenom narodu makar malo sačuvali od onoga što im je od kuća ostalo i taj smo gest zvali bosansko razoružavanje ili uništavanje.Da stvar bude gora u početku smo u okviru asanacije terena radili i proveru mnogih poginulih dali su minirani jer je i toga bilo.To se radilo tako što bi ja kao komandir grupe prvi prepuzao deonicu travnjaka sa pipalicom di postradalog i nakon obilaska oko istog povezao bi ga kanapom za noge i sa distance je isti izvlačen na razminiranu zonu nakon što je vojni krimtehničar obavio snimanje mesta nesreće i istražni sudija u kameru uneo svoja zapažanja.Potom bi nakon povlačenja poginulog vršeno okretanje takođe sa daljine jer je bilo i miniranih lica na razne načine i tada bi lekar konstatovao osnovni uzrok smrti i približno vreme pogibije.Potom je leš odnošen do sabirnog centra gde je patolog doktor Stanković Zoran a tada KIK sa svojom ekipom vršio kompletnu obdukciju sa uzimanjem DNK.Kada smo počeli ovaj deo poslova oko nas se još ginulo a neke smo izvlačili i pod borbom.U vukovaru je na ovaj način sakupljeno i provereno dali ima UBS kod ukupno 1309 poginulih iz raznih vremenskih perioda i sa obeju strana uz isti profesionalni tretman.Nema tog udžbenika koji vas može pripremiti da izvršite takav vid provere leševa a sve u humane svrhe.Ukupno smo kod 85 lica pronašli bombe bez osigurača samo sa gumicama na kašici koje su mogle da se aktiviraju svaki čas a desetak je leševa bilo vezano za neku od poteznih mina i samo zahvaljujući ovakvom radu sa potezanjem sa daljine niko nije stradao.Kada smo pitali dali možemo nakon par dana da dobijemo smenu samo što nam se nisu smejali šta mi to hoćemo kao da je taj posao neko normirao i dok ne ispuniš normu nema odustajanja.sve dok se nije u potpunosti izvršila asanacija nas troica aktivnih starešina sa desetak redovnih vojnika iz svih krajeva bivše juge smo taj posao u celosti obavili a posle se niko nije našao za shodno ni hvala da kaže.Naša je država kao iz priče Laze Lazarevića"Sve će to narod pozlatiti" al po novijoj verziji "sve će to narod pomlatiti"

• 4Ovo se svidja korisnicima: patak, voja64, Bane san, kuntalo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ама раздвајајте мало пасусе!

Добијам епи-напад од ових тепиха од текстова.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, kuntalo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jos malo sale na racun deminera (naravno bez zle namere)



Prije svega KAPA DOLE svim ljudima koji se bave deminerstvom. Ipak ljudi stavljaju svoje zivote na kocku. Koliko treba smirenosti, pribranosti i nerava. Svaka cast i sto manje posla.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Upravo je na Ozrenu u toku jedna elementarna nepogoda na sebe uzela ulogu deminera.
Naime deo šume koji je miniran je zahvatila vatrena stihija pa se ista iz bezbednosnih razloga nesme gasiti već se vrši sprečavanje daljeg širanja na neminirana područja.
To je još jedan od onih sektora širom BiH koji jošuvek nisu u potpunosti zahvaćeni procesom deminiranj pa im je i vatra dala svoj skromni doprinos.
Ja sam negde pri kraju 88/9 na poligonu Pasuljanske Livade nakon nekog gađanja poveo svoju jedinicu da gasimo požar nastao usled gađanj sa zapaljivom municijom iz PAT 20/3 na zemaljske ciljeve.
Isprva je sve išlo super i skoro smo vatru stavili pod kontrolu dok jedna od zaostalih neeksplodiranih UBSa nije eksplodirala i to iza naših leđa nakon što je prvi vatreni talas već prošao.
Istog sam trena sakupio sve svoje vojnike i najkraćim pravcem izveo iz tog pakla a baš sam tog proleća završio i kurs pirotehnike.
Vatra je tinjala danima i svašta je još neeksplodirano pronašla pa je smatram za dobrog deminera samo da iza svog rada ne ostavi i pustoš iza sebe.