Inžinjerijska sredstva i obuka

• 1Ovo se svidja korisniku: Snorks
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za jednovremeno paljenje vise explozivnih punjenja namenjen je naravno detonirajuci stapin a detonacija standardnih trotilskih metaka ,manje mase, moze se inicirati upravo detonatorskim pentritskim stapinom i to na vise nacina.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

cobra ::KUZMAR :: E ja to necu objasnjavati, mozda neko dobije ideju da srusi neki most pa da ja idem posle u corku.
Na koga mislis
Kakvi talibani?!
Ti mislis da ja imam nameru da dizem most u vazduh
Nisam se ja dobro izrazio,nisam mislio da se most digne odjednom,nego npr na jedan stub postaviti vise TM koji su povezani,aktiviranjem jednog pale se drugi,ako se nema od 25kg.Na drugi stub isto.I svi stubovi cine mrezu pa tek onda odjednom.

Samo nemoj da za proračun koristiš ruske tablice...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ko je prolazio kroz ratom zahvacene krajeve mogao je da vidi srusene kuce na kojima dominira polusrusen ili citav dimnjak.Po jednoj teoriji koju sam i ja prihvatio vazdusni stub unutar dimnjaka ili kako se jos zove odzaka amortizuje udarni talas.Znaci vazduh unutar odzaka je zasluzan sto je ovaj izdrzao ono sto sto ostali deo kuce nije.Gledao sam razminiravanje terena sa valjkom koji gura tzi [tenk za izvlacenje] pp mine skoro da i ne oseca ali jednom se cula takva detonacija da iako sam bio vise od 100 m daleko pluca su me zabolela od stresa.Tenk se propeo i zaokrenuo.Vozac koji je jedini i bio u tenku je hvala bogu preziveo ali je kontuzovan i u soku,mlad vojnik na redovnom sluzenju,poturili ga stariji i kvarniji.Posle se videlo sta je u pitanju.hrvati su imali rucnu busilicu kojoim su okrecuci je pravili rupe za pt mine.U ovoj rupi je bilo najmanje tri pt mine tzv. trojke koje imaju 6,5 kg trotila svaka a napakovane su bile jedna na drugu radi jaceg dejstva,bar je takva procena bila strucnijih od mene.Da nije bilo valjka ne verujem da bi covek preziveo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znači naišao je na minski bunar. Pa valjak ne treba da bude kruto vezan za tenk nego da može da amortizuje upravo ovakve eksplozije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odelo minersko M-98 - proizvodnja Mile Dragić

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Valjak i nije bio kruto vezan imao je jake federe koji su ga vracali dali je to standardno ne znam ovo je jedini valjak sto sam ga video ali je bila bas jaka eksplozija koja je delovala i na tenk.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne samo da su postavljane mine po 3-4 komada jedna na drugu nego je bilo slucajeva da je ispod mine postavljao i po 50 kg eksploziva.

U jednom slucaju negde na ratistu (da ne pominjem gde, mislim da to vode nije mnogo bitno) na raskrsnici je postavljena PT mina i ispod nje po proceni strucnijih ljudi oko 150-200 kg eksploziva sve to je povezano stapinskom mrezom sa EP koja su se unakrsno od same raskrsnice. Na svakojstrani puta je bilo po 3 mine sa dodatnih 25 kg eksploziva. Znaci ukupno 3x25 kg x 4 strane=300 kg plus EP na sredini raskrsnice. Na tu prepreku je naleteo oklopni transporter a eksplozija ga je bacila unazad na drugi transporter koji je bio nekih 20-ak mozda i nesto vise metara iza. Niko nije preziveo. A ono sto je ostalo od tansportera je samo gomila totalno beskorisnog gvozdja.
Ova prica sa strucnim objasnjenjem je na nastavi u srednjoj skoli bila prezentovana pitomcima roda inzinjerije kao primer improvizacije u postavljanju minsko-eksplozivnih prepreka.
Za one neupucene u terminologiju ovo bi bio primer obicne fugase sa izuzetkom da se njeno aktiviranje vrsi PT minom umesto dirigovanim putem kao najcescim nacinom aktiviranja fugasa.

A sto se tice tenka cistaca mina koji je bio u operativnoj upotrebi u JNA i kasnije, sam cistac apsolutno nije kruto vezan za sam tenk posto bi svaka eksplozija napravila stetu i na tenku, a da ne pricamo o ovakvim ekstremima kakvi su radjeni.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Као што је раније речеnо у раду са експлозивом и минама само је машта граница.
Решење са тенком чистачем мина и није баш најсрећније. Користило се у ратовима на просторима бивше Југославије али такав начин разминирања свакао је имао своје недостатке. Прво што морам да поменем а то је термин који лоше употребљавамо. Наиме овај тенк није био намењен разминирању терена већ изради пролаза у минском пољу. Као такав опремљен је металним дисковима које тенк гура испред себе. Мана му је била што дискови нису покривали целу површину испред тенка а приликом наиласка на мину долази до оштећења дискова чија је замена прилично компликована и захтева доста времена.
Мало срећније решење, а развијено је у неколико земља је систем са ланцима и теговима. ( чим оспособим скенер поставићу и пар сличица тек ради лакшег разумевања). Слично горе поменутом решењу само што се као радни уређај користи систем са ланцима и теговима који својим ударцима о тло врше активирање мина. Проблем представљају мине са истуреним упаљачим (ТМА-3, ТМА-4 и сл) код којих може доћи до кидања главе упаљача а не и самог активирања. Овако нешто развијала је и наша војска али као и многе друге идеје завршила је у некој фиоци. Неколико оваквих система развијени су у страним земљама а постоји могућност и даљинског управљања што свакако умањује евентуалне жртве.

• 1Ovo se svidja korisniku: Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Detonatorske kapisle

Detonatorska azidna kapisla br.8 (DK) ima široku primenu u rušenju i zaprečavanju. Ova kapisla pored široke vojne primene ima takođe široku primenu u privredi pa se pojavljuje i pod imenom "Rudarska".
Izvođenje rušenja i zaprečavanja bez ove kapisle je takoreći nezamislivo. Ona se primenjuje za iniciranje svih vrsta eksploziva i eksplozivnih punjenja.

DK 8 se sastoji od čahure, pokrivke i eksplozivnog punjenja.
Čahura služ‍i sa smeštaj eksplozivnog punjenja i izrađena je od aluminijuma.
Pokrivka je izrađena od aluminijuma sa otvorom na sredini i namenjena je zaštiti eksplozivnog punjenja u čahuri i usmeravanju varnice.

Eksplozivno punjenje sastoji se iz dva dela - primarnog i sekundarnog.
Sekundarno punjenje ima namenu da prenese detonaciju od primarnog na podsticajni metak mine ili eksplozivno punjenje.
Ispravnost i jačina kapisle proverava se na nacin što se postavi na olovnu ploču debljine 5mm - kapisla mora da detonira i da napravi otvor na ploči jednak ili veci od precnika kapisle.
Detonatorska pentritska kapisla br.8 je potpuno ista kao i azidna sa razlikom što u je u sekundarnom punjenju pentrit umesto trotila.


Električna kapisla EK 40-63 namenjena je za sve vrste rušenja gde je potrebno aktivirati istovremeno veci broj eksplozivnih punjenja.
Aktivira se električnim putem što je ekonomičnije, br‍že, lakše i sigurnije od štapinskog pa je zato primena ove kapisle gde god je to moguće veća od DK 8.
Ativiranje se vrši uz pomoc mašine za el.paljenje mina, akumulatora, baterija ili pak struje iz elektro mre‍že.
EK se sastoji od detonatorske kapisle, zapaljive glave, navlake, zaptivača i provodnika.
Detonatorska kapisla je originalna azidna DK 8 spojena sa el.delovima pertlovanjem oko zaptivača. Prepoznatljiva je po cetiri venca (ž‍leba) koja nastaju pertlovanjem. Unutar kapisle nalazi se zapaljiva glava koja obezbeduje efikasno aktiviranje EK.
EK 40-69 je slicna EK 40-63 sa razlikom što DK 8 nije azidna već pentritska.

Presek DK 8 i EK


Pakovanje DK 8


Izgled i pakovanje EK

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedna dopuna.
Pored trenutnih elektricnih kapisli postoje i kapisle sa usporenjem koje se koriste najcesce kod rusenja objekata. To je ona finta kada se npr. prilikom rusenja zgrada urusi ili padne na tacno predvidjeno mesto.
Prilikom rusenja objekata trenutne kapisle se postavljaju na mesta koja je potrebno prve srusiti kao sto su stepenista i unutrasnji noseci zidovi a kapisle sa najvecim usporenjem (usporenje je u milisekundama) se postavljaju na spoljne zidove.
E zato iako se samo jednom ``kresne`` na masini za paljenje zgrada padne kao kula od karata.