Inžinjerijska vozila

• 6Ovo se svidja korisnicima: Mercury, MB120mm, pedja63, WS2, pavlo, Bobo123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 23 Maj 2014 21:18

Malo za podsećanje kako je bilo 2005.g. kod mene u rodnom selu Međa kada je pukao nasip na Tamišu u SR Rumuniji.
Snabdevanje je vršeno aluminijumskim čamcima.



TG110 i moja malenkost u odmeni poslužioca.

Granica prema SR Rumuniji i naša osmatračnica pod vodom.

Susedno selo u Rumuniji Joxanesfeld pod vodom.
Selo Međa 2005 pred sam Uskrs.

Put od mog sela prema susednoj Međi i novo Panonsko more te fatalne 2005.g.



Po proboju i tog bedema poslednjih dana poplave se ovako ulazilo...

Osim ove još preko sto sedamdeset slika sam okačio kod mene na profilu a snimane su u režiji opštinskog info centra čiji sam ja tada bio sekretar za informisanje i ujedno urednik TV emisije Panorama opštine Žitište.

Dopuna: 02 Jun 2014 18:32

• 4Ovo se svidja korisnicima: Mercury, CheefCoach, WS2, Serg Sapper
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Jun 2014 18:41

Moža ova vrsta Inžinjerijskog Vozial(na ruskom Mašina)za Raščišćavanje zaslužuje i posebnu temu.
Mnogi brkaju namenske Tenkove Za Izvlačenje(TZI) i uvrštavaju ih u inžinjerijska sredstva a isti to po svojoj nameni nisu.
Nasuprot njima je u Sovjetskom Savezu a i istočnim zemljama razvijana ovakva vozila sa čisto inžinjerijskom namenom u brzoj izradi kolonskih puteva ,raščišćavanju i raskrčivanju.
Evo kraćeg izvoda o TT podacima i nameni navedenih vozila inžinjerije sa fb stranice:https://www.facebook.com/pages/Sovjetsko-Rusko-naoruzanje-i-vojna-oprema/582311071852300?ref=stream
Савремена инжењеријска возила за рашчишћавање и раскрчивање (ИМР) способна су да прокрче пут практично свуда где се може замислити. ИМР је возило од девет метара које постоји у наоружању инжењеријских јединица, направљено је на бази тенкова Т-72 или Т-90, опремљено је булдожерском ралицом и телескопском стрелом са више различитих држача.
За овакво возило нису страшна ни минска поља, чак ни гама-зрачења. Два члана посаде могу да живе три дана и ноћи у возилу. У кабини се може прокувати вода, подгрејати храна, а пројектанти су се побринули чак и о тоалету.
На неравном терену ИМР је способан да прокрчи пут од 12 километара брзином од 5-8 km/h, док у густој шуми параметри износе 300-400 m/h.
ИМР се добро показао првих дана после хаварије на Чернобиљској нуклеарној електрани. То је било једино возило које је могло да ради у близини оштећеног нуклеарног реактора.
Постоје верзије ИМП-1/2/3 на шасијама тенкова Т-55/Т-72/Т-90.
Грађени су у раздобљу од 1969-1991 године.


IMP utovaren na vučni voz.

IMP sa demontiranim dozerskim nožem.

Na IMP se na zadnjem kraju može postaviti vođica za brzo sejanje mina a za tu namenu mu služe i dodati kontejneri u koje se smeštaju PT mine.

IMP u radu na izradi kolonskog puta.

još jedan crno beli snimak IMP na istom zadatku.

Na zadnjoj se slici vidi da je na kranu moguće montirati i hvataljku za dizanje debla ili sličnih tereta za raščišćavanje prolaza.


U JNA se za ove namene do kraja 80ih koristio teški dozer BAT. a evo i njegovih TT podataka

Перформансе у постављање помоћних путева - 1,5 - 10 км / х, перформанс земљани радови - од 200 до 250 м3 / х, капацитет Пречка кран - 2Т, Ширина ножа: - Цхеврон - 4,5 м - Булдожер - 5м, снага мотора - 305 кВ, брзина преноса - до 35 км / х, опсег - 500 км, тежина - 27,5 тона, посада - 2 кабина је водонепропусна са филтровентилачним уређајем.







Razlika je očigledna i dok se BAT prouzvodio na bazi teškog artiljerijskog tegljača IMP je sav izgrađen na šasiji tenka madasu im namene manje više iste.
Rashodom BATova u JNA a i kasnije teški dozeri ovog kapaciteta nisu zanavljani a pokušaj da se umesto njih uvede teški dozer točkaš marke Zettelmayer ZF 3500 se baš i nije nešto pokazao a nabavljeno je po mom saznanju do sredine devedesetih svega 2(dva)komada.
Inače je bar u garnizonu Obrenovac teški dozer Bat imao dosta lepih trenutaka u kojima je iskazao svu svoju moć a pogotovo na nekoliko velikih građevinskih terena na kojima je iskopao na hiljade kubika materijala.Još jedan mali detalj je da su sa tim dozerom rukovale samo starešine jer je potrebno vreme za preobuku bilo jako veliko iz mnogih razloga a svoj najveći je doprinos dao u razblokiranju Beograda od snežnih nanosa 1984 krajem februara kada se posle Olimpijade i Sarajevu naglo otoplilo i za par dana se povratio neviđeni ledeni talas.Upravljanje sa hidrocilindrima je neobišno pomoću elektro hidrauličnih ventila na obema ručnim komandama za promene pravca sa mogućnošću plivajućeg položaja ili uz pomoć prednjeg klizača.
Za kraj da su Rusi i dalje u razvoju teških dozera na bazi svojih novijih verzija artiljerijskih tegljača se može videti i na ovoj slici.


Na slici je BAT-2
http://www.bmz.ru/way/bat2eng.htm

Možda bi bilo prikladno otvoriti i zasebnu stranicu o BAT i BAT-M kao i o IMP.
Istorijat nastanka i svi modeli IMP na Ruskom-sajtu
http://www.saper.etel.ru/texnica/imr.html
Dopuna: 02 Jun 2014 21:36

• 4Ovo se svidja korisnicima: WS2, CheefCoach, Vl veliki, Serg Sapper
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У СССРу се крајем 80их родила идеја замене вучног минополагача ПМР-3Б са новим средством.
За ту су намену на бази свог транспортера МТ-ЛБ надоградили неке од елемената плуга и уређаја за полаганје мина те су на тај начин изградили ГМЗ-3(ово на крају тројка је ознака генерација три након оног ПМР-Б)јер је плужни уређај из те генерације.
Настао 80-их у СССР-у, минополагач на шасији СУ-100П. Гусенични минополагач треће генерације (ГМЗ-3) за један сат може да постави мине на неколико километара, и то не само пре, него и директно током борбе. Ако је потребно, машина може чак и да замаскира муницију испод земље. На новијим модификацијама монтиран је навигациони уређај који омогућује да се утврде прецизне координате
сваке мине, што суштински олакшава задатак одређивања контура минских поља.
Посади предстоји само да изабере такозвани корак постављања мина и механизам ће је послати на транспортер, а специјални уређај је после тога преводи у борбени положај.
Претеча ГМЗ-3 је био вучни минополагач кога су у СССРу вукли нјихови камиони а код нас је испрва вучен гусеничним теглјачем Чепеј Ј-800 а потом је на бази истог изграђена домаћа верзија ГЈ-800 са фаповим мотором од ФАП13.

У недостатку ГЈ-800 вукли смо га и са ФАПОМ13СК са дуплом вучом.

Совјетска иновација ГМЗ-3 Поглед спреда.

Поглед од позади где се види плужни уређај копија оног на вучном минополагачу ПМР-3Б.

На слици је спуштен додатни уређај за брзо сејанје без плуга за улеганје мина испод бусена.

На слици су оба и плужни и уређај за сејанје мина у транспортном положају.


Недуго по овом развоју је и у ЈНА ВТИ имао сличан задатак да развије нашу верзију а она се сатојала из плужног уређаја од старог вучног минополагача ПМР-3Б и тела БВП-80 а за које је потребе исти премодификован.
Новостворено средство је добило име МОС и осим пар комада на којима се опитовало код нас у касарни у Обреновцу исти је виђен и по семберији.Није ушао у серијску производнју а ево и нјегових слика.





Istorijat nastanka Sovjetskih-Ruskih Guseničnih minopolagača GMZ na linku

http://www.saper.etel.ru/texnica/gmz.html

I poslednja generacija GMZ-3

http://www.saper.etel.ru/texnica/gmz-3.html

A kao kuriozitet da se vidi do kog su nivoa osavremenjavanja stigli i sa vučnim minopolagačem.

http://www.saper.etel.ru/texnica/pmz.html

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moже ли који податак више о домаћем гусеничару ГЈ-800. За мене је ово велика новина

• 4Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, MB120mm, Vl veliki, RJ
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Razvojni put nastanka GJ-800.

Pedesetih godina Mađarska je proizvela laki artiljerijski traktor, gusjeničar oznake K-800 (Csepel Cs-800), koji je bio gotovo identičan ranijem sovjetskom M-2 uz nešto jači motor. Vodom hlađeni diesel motor s ručnim mjenjačem imao je 5 brzina, a kabina za dva člana posluge se nalazila u centru, s krovnim otvorom za izviđanje. Na vjetrobranskom staklu su se nalazili poklopci.
Teretni prostor je imao mogućnost demontiranja bočnih stranica i pokrivač od ceradnog platna.
Ovjes vozila bio je identičan ovjesu ugrađenom na samohotki Su-76, sa 5 potpornih kotača i pogonskim kotačem na zadnjem dijelu.
K-800 je imao nosivost 1.8 t, i mogao je vući teret mase do 8 t.
Tehnički podaci:
Posada: 1+1
Masa praznog vozila: 6.4 t
Pogon: 1 x Csepel D613, 6-cilindrični motor, snage 130 KS, max brzina na putu: 35 km/h
Dimenzije vozila: dužina: 5.0 m, širina: 2.4 m
Radijus kretanja: 300 km
FAP je nešto kasnije modificirao stotinjak mađarskih K-800, te su domaći, uz oznaku GJ-800 imali diesel motor snage 120 KS i kabinu standardnog FAP-ovog programa.
Mi smo ih u Obrenovcu imali na zaduženju kao vučno sredstvo za Minopolagač PMR-3 i PMR-3B sve do dolaska FAPa 2026 koji je nastavio da ih vuče.
Inače su po ukidanju u JNA većine tih GJ završile isprva kao sredstva za obuku uprotivoklopnoj borbi za nabacivanje dimnih kutija,podvlačenje mina i slično.Na kraju su ili otišli u sekundarne sirovine ili su kao ovaj na slici završili kao meta a slika je iz garnizona Požarevac od BD.



Kopao sam po netu i jako je teško doći do slika a ja sam ga često vozio zbog obaveze da po tada važećim propisima sa istim upravlja samo rukovaoc obučen za vožnju sa vojnom C dozvolom(dozvola za upravljanje guseničnim vozilima)važila do isteka 1983.g.
Evo i na engleskom Minopolagača koji je GJ-800 vukao.

Na slici su označene Sovjetske mine a kod nas se modifikovao uvodni kanal pa se sa njim nakon modifikacije dodalo i ono B u imenu i mogao je da postavlja sve naše postojeće PT mine uključujući i TMPR6 i 7 kojanije ušla u serijsku proizvodnju.Pre ulagivanja bilo je potrebno samo izvršiti podešavanje vođica zbog različitih dimenzija mina :Visina-Širina i podešavanja koraka polaganja mina u verziji 1.se mine polagale na svaka 4m a u verziji 2 na svaka 5,5m i time se prilagođavala gustina MEP.
Uključivanje pogona se vršilo na glavčini levog točka i sa njega je išao pogonski lanac do razdeljivača koji je puštao mine na zadatu daljinu.

• 5Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, WS2, KUZMAR, MB120mm, Serg Sapper
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na prvoj je strani Jester naveo da je inžinjerijski tenk M84 nastao na bazi Poljskog tenka za izvlačenje TZI WZT-3.
Pa evo i priloga o tom tenku da se i sami iz teksta uverite u ono što ja stalno potenciram a to je:
TZI nije INŽINJERIJSKO VOZILO a to lepo piše i u ovom prilogu pa analogno tome i naša kopija tog TZI WZT-3 u verziji M84 je takođe tenk za izvlačenje a ne inžinjerijsko sredstvo..





I radi poređenja slika našeg TZI M84 bez NSVa ali ga ima u kompletu kao i na TZI WZT-3.

Jedini TENK koji ima smisla nazivati inžinjerijskim jeste modifikacija tenka T-55 u verziji Munja.
http://www.erepublik.com/en/article/vojno-oruzje-i.....85588/1/20

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oklopljeni buldozer

http://www.armyrecognition.com/eurosatory_2014_sho.....dozer.html

• 3Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, RJ, Bobo123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Preteča svih dozera koi su proizvođeni za potrebe JNA i cele SFRJ je bio dozer TG-90BAR.

Ono što ga posebno odlikuje jeste anahronizam iz današnjeg ugla gledanja usled nedostatka hidrauličnih cilindara dozerski se nož dizao uz pomoć čekrka a spuštao gravitacijski.
Na sredini prednje maske je uočljiv valjak preko koga se namotavala sajla za dizanje dozerskog noža.
Pored standardnih komandi za upravljanje pogonom sa po dve komande za isključivanje bočnih kvačila za skretanje u većem radijusu bi se povlačile te ručne komande.
Time se postizalo isključivanje pogona na jednoj strani a samim tim i postupno zakretanje na tu stranu.
Za oštrije skretanje je bilo potrebno nakon isključivanja jedne strane pogona i sa nožnim komandama za kočenje te iste strane zaustaviti istu i samim se tim zaokretala cela mašina oko te gusenice koja je blokirana.
Ovaj se sitem dugo zadržao i na svim kasnijim komandama uz dodavanje servo pojačivača a u poslednjim se serijama dozera sve obavlja samo sa dvostepenim nožnim komandama...
Kod dvostepenih nožnih komandi na većim dozerima od TG-170 pa na dalje se sa stiskanjem nožne komande jedne strane isto postiže.
Na prvom da kažemo zubu bi se isključio pogon jedne strane a daljim se pritiskanjem aktivirala i pojasna kočnica za blokadu pogona na toj gusenici.
Kod nekih dozera gde je umesto mehaničkog pogona isti zamenjen hidro motorima postoji mogućnost da se pri zadavanju komandi za promenu smera istovremeno jednoj gusenici zada jedan a drugoj drugi smer i samim se tim ista mašina okreće oko svoje središnje ose.
Ostali su principi upravljanja istovetni kao kod mehaničkog prenosa sa stavljanjem jedne strane u neutralan položaj a druge u zakretanju i obratno a sa nožnim se komandama ta strana kojoj bi se isključivao pogon kočila pomoću pojasnih kočnica.
I za kraj je na našoj legendi nakon izgradnje fabrike Prve Petoletke iz Trstenika od PPT dobijen set hidro agregata pa se većina ovih dozera nadogradila i malo ih je u JNA a i u zemlji ostalo na ovom osnovnom nivou a u IŠC je jedan takav stajao kao u muzeju za pokazivanje istorijata razvoja..

• 2Ovo se svidja korisnicima: KUZMAR, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

trinixy.ru/104280-spisannaya-voennaya-tehnika-56-foto.html

• 1Ovo se svidja korisniku: Bobo123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lepa kolekcija starih inžinjerijskih mašina iz SSSRa od MDK kopača zaklona pa do BTM rovokopača sve davno zastarelo a ima naslednike u novijim verzijama i na novim šasijama...
Neke od tih modela smo imali i mi u JNA a neki su pretekli i u VS..a dokle će ???