offline
- mushroom
- Legendarni građanin
- ja nesum radijo, ja sam neki veliki dr.mr.
- Pridružio: 29 Jul 2014
- Poruke: 4529
|
Hebes ga, vodena pumpa na ves masini mi pomrsi planove za piskaranje o davno obecanoj trobojnoj NATO sari za vozila.
Kao sto napisah u prvom postu, americka vojska je jos krajem 60ih i pocetkom 70ih uvidela potrebu da svoja vozila, koja su do tada bila jednobojna u maslinasto zelenoj boji (zvanicno *FS#34094 | Federal Standard) sa belim oznakama na vozilu, ofarba u 4 bojnu kamuflaznu saru koja bi uz male (menjanje boja sare u skladu sa tablicom boja koje su dozvoljene za odredjene uslove) ili nikakve promene(Winter US & Europe - verdant varijanta bojenja koja se pokazala kao najuniverzalnija) bila pogodna za sva podnevlja u kojima bi NATO i SAD ratovale.
Vilis iz 2 s.r.
U izradu projekta je krenula Komanda za istrazivanja i dizajn sredstava za prevoz (eng: US Mobility Equipment Research & Design Command), skraceno na eng: MERDC, po kome je i sama kamuflaza dobila kolokvijalni naziv, po nalogu komande OS SAD, da na osnovu dotadasnjih borbenih iskustava, od 2 s.r., Korejskog rata, pa sve do Vijetnamskog rata i operacija u kojima su ucestvovali u okviru NATO-a (odnosno merenja ciji je veci na prostoru Nemacke sa SSSR-om), dolaze do studije sare od 4 boje. Opsirnije o njoj ima vise na strani 145
 uz manje izmene u orjentaciji sare(vecina vozila u inventaru KoV OS Grcke je u originalnoj MERDC sari, dok odredjeni tipovi vozila odskacu u orjentaciji i izgledu sare naspram originalne), koju i danas koristi, kao i od strane Juzne Koreje, koja je takodje i danas koristi u njihovoj izvedbi (njihova izvedba sare je odradjena Forest Green 47.5% Field Drap 47.5% Sand 2.5% Black 2.5%, naspram 45%/45%/5%/5% gore pomenutih boja uz manje izmene izgleda sare sa bojem peska i crne boje).
[img:f85d1d5164]https://c8.alamy.com/comp/EJF2N2/athens-greece-25th-march-2015-two-german-leopard-1-main-battle-tank-EJF2N2.jpg" border="0" />
Leopard 1A5HEL OS Grcke
K21 OS Republike Juzne Koreje
Zbog peha oko lobiranja usvajanja MERDC sari kao osnovne sare za NATO savez, kao i znacajnim razvojem boja koje su otporne na hemijske agense, 1974. godine Komanda za istrazivanja i dizajn sredstava za prevoz, odnosno MERDC, krece u razvoj nove kamuflazne sare za vozila na bazi poliuretanskih boja. Pocetkom 80ih se pojavljuju test serije trobojnih kamuflaznih sara na vozilima, a interesantan podatak je da su za "Green 383" (FS #34094 zelena) zelenu, korisceni pigmenti koji oponasaju svojstva hlorofila koji se nalazi u biljkama, da bi se lakse stopila sa okolinom i bila teza za uocavanje sredstvima za nocno osmatranje.
Godine 1983. usvajaju u upotrebu kamuflazu FM-5-20 pod standardnom TB 43-0242 vojne regulative AR 750-1. U okviru vojne regulative se takodje usvaja i Tehnicko uputsvo TM 43-0139 koja unosi radikalne promene u vezi bojenja vozila, njihovog oznacavanja, kao i nacina proveravanja i testiranja kvaliteta i preciznosti nanete boje, odnosno sare. Takodje u okviru tehnickog upustva se unosi i ko i kako moze da boji vozila, kao i koju opremu mora da koristi tokom farbanja. Kao i kod predhodne sare, tako i kod nove, velicina, izgled, orjentacija i raspored boja su bile jasno definisane uputstvom, ali za razliku od predhodne sare, kod nove trobojne nije smelo da postoji odstupanje ni u milimetar, koji se do tada tolerisao na cetvorobojnoj sari.
Svako vozilo moralo je da prodje tri nivoa testiranja, a da li svako ili nasumicno izabrano, zavisilo je od nacina farbanja vozila i opreme. Farbanje se tako razgranalo na 4 nivoa, te je primarni, odnosno najpozeljniji i najkorisceniji metod bio robotskog farbanja, gde bi uz pomoc robotske ruke mogle da se najpreciznije izvuku linije sare. Medjutim nije uvek ekonomski bilo isplatljivo farbati vozila robotskom rukom, te je sledeci nacin farbanja bio uz pomoc sablona, odnosno kako modne blogerke i ostale estradne prostitutke kazu, templejtom. Sablon je bio takodje morao da bude sertifikovan u okviru tehnickog uputsva TM 43-0139, a postojali su kruti ili od Majlara (eng: Mylar odnosno BoPET). Farbanje uz pomoc sablona se vrsilo tako sto bi, posto je vozilo bilo ofarbano u propisanu zelenu boju, sablon bio postavljen na vozilo, a same ivice sablona bi bile opcrtane kredom odnosno steatitom. Razlog opcrtavanja je bio zahtev da linije kamuflaze budu ostre, da bi ucinkovitost same kamuflaze bila 100% kao sto je proracunato. Provera kod ova dva nacina farbanja se vrsila nasumicno na nekom vozilu iz serije, jer se sablonsko i robotsko farbanje smatralo kao najpreciznije i nije bilo odstupanja. Posto ova dva metoda su radjena uvek na vecem broju vozila i to uglavnom u fabrici ili u remontnom zavodu, za manje kolicine vozila su se radila dva nacina Projektorski, odnosno laserski, ukoliko su to uslovi dozvoljavali, odnosno rucno. Prvi nacin je bio inspekcijski pozeljniji, jer bi se na vozilo, posle farbanja osnovne zelene boje, uperio laser ili projektor, koji bi jasno prikazali sliku i izgled sare na vozilo, koja bi se potom opcrtala uz pomoc krede ili steatita, a potom sare rucno bile ofarbane. Poslednji metod, koji je zahtevao sve peske da se odradi je bio najmukotrpniji, ali i najneprecizniji. Vozilo bi bilo ofarbano u osnovnu zelenu, a potom bi morali da opcrtavaju saru. Saru nije bilo moguce proizvoljno crtati, vec je morala da se prati strikta uputsva sa Tehnickog uputsva, koja je imala kote gde sara pocinje i gde se zavrsava. Farbanje sluzeci se ova dva metoda, znacilo je da svako vozilo ponaosob mora da prodje testiranje kvaliteta farbe i nanosenja sare, a sertifikat o ispravnosti je vozilo moglo da dobije na kraci vremenski period, naspram prva dva metoda, gde bi vozilo bilo mirno narednih 5 godina, odnosno krace ukoliko stanje vozila bude to zahtevalo.
Vozilo da bi dobilo sertifikat o ispravnosti farbe i nanesene sare, moralo je da prodje 3 nivoa ispitivanja po Tehnickom uputsvu TM 43-0139.
Prvi nivo se odnosi na vizuelno poredjenje boja sa tehnicke kartice, kao i velicina i zakrivljenost same sare. Vozilo, u zavisnosti od svojih gabarita, vizuelno pregledalo sa odredjene distance kako bi se uverili da je sama sara korektno naneta. Tako bi vozilo duzine ispod 6m (20ft) bilo pregledano sa distance od 15m, vozila duzine izmedju 6m do 12m (20ft do 40ft) bila pregledana sa distance od 23m (75ft), odnosno vozila duza od 12m (40ft) sa distance od 30m (100ft). U slucaju uocenih nedostataka, inspektor bi uocene greske obelezio kredom, poslao vozilo na ponovno farbanje, a onda bi vozilo bilo podvrgnuto ponovnom pregledu.
U sledecem nivou testiranja, inspektor bi gledao ostrinu prelaza sare uz pomoc referentne kartice. Kao sto sam vec napomenuo, po tehnickom uputsvu se zahtevalo da prelaz izmedju sare bude ostar, kako bi konture vozila bile sto bolje razbijene. U protivnom, pored losijeg razbijanja siluete vozila, sama specijalna UV reflektivna svojstva bi bila smanjena.
U poslednjem trecem nivou testiranja, inspektor bi pregledao da li se pozicije sare slazu sa kotama u tehnickoj kartici, kao i merenje same velicine sare i da li sara prati zadatu velicinu u celosti svoje duzine. Odstupanja su bila dozvoljena 2.5cm gore/dole (1inch/col). Generalno odlican zadatak za one koje pate od opsesivno kompulsivnog poremecaja.
U prvoj verziji ovog Armijske regulative AR 750-1, trobojna sumska/woodland kamuflaza je jedina bila dozvoljena za upotrebu, a za razliku od predhodne kamuflaze, kod ove nije postojala varijacija menjanja boja na postojecu semu, vec za pustinjske uslove vozila i oprema se farbala jednobojno u pesak zutu (Sand), po dozvoljenoj boji FS# 33303. Za articke uslove, vozila i oprema se nisu naknadno trajno farbali, vec se nanosila kratkotrajna bela boja, koja bi se potom lako spirala sa vozila. Pocetkom pustinjske oluje ranih devedesetih, uvideno je da pesak zuta FS# 33303 boja ne ispunjava uslove i zamenjena je za zutosmedju (Tan) propisanu boju koda FS# 33446. Sva vozila koja su rotirana sa bliskog istoka u Evropu ili Severnu Ameriku, a predhodno su bila ofarbana u zutosmedju (tan) boju, morala su se odma po dolasku farbati u trobojnu kamuflaznu saru za Evropsko/Severno Americko podrucije, medjutim od pocetka okupacije Iraka i Avganistana, stavka u Armijskoj regulativi koja je nalagala vracanje vozila i sredstava u propisanu trobojnu semu biva zanemarena, zbog cestih rotacija jedinica na relaciji Severna Amerika/BI - Evropa/BI.
Za razliku od predhodne sare, gde su glavne oznake bile oznacavane belom bojom, a oznake za uputsva na vozilu bila oznacavana crnom bojom, kod nove Armijske regulative se preslo na low vis oznacavanje vozila. Boju kojom bi se oznaka, slovo ili broj farbala, bila bi odredjena na osnovu boje na koju bi se nanosila, pa bi tako crne oznake/slova/brojevi isli na braon ili zelenu pozadinu, a zelena boja za oznake/slova/brojeve bi isla na crnu pozadinu. Takodje desavalo se da oznaka/broj/slovo bude u dve boje, ukoliko se nalazi na prelazu sare. Novina kod oznacavanja je bila da se zvezda koja je isla uz oznaku US Army izgubila i od 1983. godine vozila americke vojske se vise ne oznacavaju sa belom zvezdom.
Skica oznacavanja vozila low vis oznakama
Medjutim, radi ucesca u multinacionalnim operacijama, posedovanjem baza u drugim zemljama, kao i propisima tih zemalja, kao sto je posedovanje tablica za vojna vozila (americka nemaju, vec iskljucivo oznaku jedinice i evidencioni broj), pribeglo se farbanju zutosmedjeg (tan) pravugaonika u kome bi oznake/brojevi/slova bili napisani braon bojom, a to je postalo praksa, te je low vis oznacavanje manje vise otislo u zapecak i iskljucivo se koristi za jedinice koje ne idu u misija van SAD.
M1078 sa gore pomenutim nacinom oznacavanja
Za razliku od vozila sa trobojnom maskirnom sarom, jednobojna zutosmedja (Tan) vozila, nisu imala naknadne pravougaonike drugih boja, vec su oznake/brojevi/slova upisivani direktno braon bojom
Zutosmedji (Tan) S&S M1078
Ovo je deo o CARC, odnosno Three color NATO kamuflazi, a drugi deo pisem ovog vikenda 
|
