Gotovo sigurno impovizacija, u tom kraju sveta su postale jako ceste. U pitanju je Explosive Formed Penetrator, mina koja formira projektil od metalnog linera postavljenog isped eksploziva, a koji je prilicno plici od kumulativnog levka. Za razliku od kumulativnog levka, koji minimalni precnik postize na 5-6 precnika levka ispred, i zadrzava ge tek malo ispred toga recimo do 20 precnika levka, a posle toga se siti i rasipa, EFP formira projektil, koji znacajne efekte moze da ima i nekoliko stotina metara od tacke u kojoj je mina eksplodirala. U pitanju je Misznay-Schardin efektat formiranja projektila eksplozijom.
Moderne armije ga koriste prilicno dugo, sto u submuniciji za kasetne projektile, sto u raznim drugim sredstvima pored mina, no njegova upotreba u IED je ono sto prilicno zabrinjava.
SEFP, ili prosti ekslozivno formirani penetratori, bez mnogo komplikacija su korisceni dosta davno u teroistickim napadima za vreme zlatnog levicaskog perioda (80 godina proslog veka u Zapadnoj Nemackoj, u Severnoj Irskoj, i Italiji), krajem 20 veka u Libanu i kao takvi nisu predstavljali peterano vecu opasnost nego klasicni IED. No, sa Ameriskom intervencijom u Iraku, Iranci su odlucili da puste duha iz boce, i konow how za EFP znatno veceg dometa je presao u ruke u kiojima nikako nije trebao da zavrsi. Razlika je porsta, uz pomoc prilicno jednostavnih konstrukcija, onoguceno je oblikvanje penetratora na razne nacine, pravljenje krilaca koja obezbedjuju aerodinamicko upravljanje i rotaciju, pa se daljina efikasnog dejstva prilicno povecala. Takodje, opet jako jednostavnom modifikacijom je omoguceno da se umesto jednog velikog, napravi vise manjih penetratora, pa se mina onasa kao sacmara. Od negde 2004 kada su se pojavili prvi u okolini Basre, u rukama siitske milicije, moglo je da se prati kako se know how siri, pa je do negde 2008-2009 postalo sasvim normalno da se prilikom svakog otkrivanja radionice za proizvodnju IED pojave i tanjiri od kojih se prave EFP, bez obzira kome radionica pripada. O upotrebi ne treba ni pricati, godinama Amerikanci navode da je to jedno od najopasnijih sredstava u rukama low tech protivnika.
IED sa prethodne slike moze, ako je dobro napravljen da probije oko 100 mm homogenog celika, na daljinama od otprilike 50 metara. Sa povecanjem preciznosti izrade, moguci su i bolji efekti.
|