Dobar profil imaju a i jednostavan sistem za poprečno ukrućivanje onim cevima na oba kraja i karikom da se ne razdvoje..Prosto a ujedno hebitačno.
Šta reći za ove elemente od mosta PM M-71.Ja sam ih više puta sklapao pa mi dođe kao mali podsetnik svakog detalja i poneke muke vezane za njega.Od detalja sklapanja pojedinih segmenata međusobno do razdvajanja po dužini za smanjenje nosivosti a ujedno za rad povećavanja dužine sklopljene konstrukcije.
Odlične slike i sa detaljem čekrka za sidreno uže i one dizalice za ulazno izlazne rampe kod formiranja skele a ni detalj prelaznog raspona krajnjeg plovnog članka nisam video odavno..
Sve u svemu odlične su slike sa detaljima što je meni posebna poslastica kao nekome ko ovaj most poznaje ..
Zavisi od vise faktora - kolicine pristupnih rampi, obucenosti jedinice, karakteristikama vodene prepreke....
Amerikanci su most dug 2000 fita iliti 609 metara preko Save kod Orasja postavljali nedelju dana. Rec je o njihovoj kopiji mosta PMP. Dobro, treba to postovati, ogromna je duzina ali nedelju dana je nedelju dana. Osim toga nekoliko pontona im je odnela voda pa su uhvaceni kod nas (negde kod Sapca) i vraceni nazad.
Vremenske norme za izradu mosta inance nisu propisane. Za skele jesu ali nema sanse da se setim tacnih podataka posle toliko godina.
Voja ce to verovatno potvrditi da je most preko Korane ili Kupe (nisam siguran) pre raspada SFRJ na jednoj vezbi postavljen za cca.17 minuta. Radilo sa na obe obale, bio je veliki broj rampi na kojima je vrseno spustanje i za 17 minuta most je sklopljen, uvezen u osu, i prvo vozilo zapocelo prelazak.
Ne znam koja duzina je bila u pitanju, ne znam ni ostale detalje ali to je podatak koji nam je potenciran prilikom obuke u srednjoj skoli. To je bila pokazna vezba za strane vojne predstavnike i imala je za cilj reklamiranje onoga sta im mozemo ponuditi.
I da se jos ovo napisem, ako bi svi pontoni istog trenutka bili spisteni u vodu nije potrebno vise od 5-6 minuta da svi budu sklopljeni i dobrim delom medjusobno spojeni. U ostalo vreme se kace remorkeri, pripremaju sidra, most uvozi u osu i ankerise. Svejedno je da li je most dugacak 20,50 ili 100 metara vreme za to je gotovo isto zato sto je takva organizacija posla. Kod brzih i vecih vodenih tokova potrebno je malo dodatnog vremena zbog samih karakteristika prepreke. Takodje je dodatno vreme potrebno kada se radi most klase 20 t kako bi se plovni clanak podelio na poluclanke. Naravno sve se ovo odnosi na potpuno obucenu jedinicu sa ispravnom tehnikom i bar malo uredjenim mestom rada.
Evo kako izgleda uvodjenje mosta u osu u izvodjenju madjarskih pontonira.
Ne da potvrđujem već je ta vežba izvođena sa jednom pontonirskom četom iz kasarne Kamensko a drugi deo posluge na remorkerima i u radu na pontonima su bile moja 28.klasa srednje vojne škoel kao i 46 i 46A.klasa vojne akademije a uz nas su se nalazili i pitomci i akademci mlađih klasa kao dubleri jer oni do tada i nisu imali ni časa nastave na ovom mostu..Nama je ovo ujedno bio i završni ispit iz predmeta Prelaz preko vodenih prepreka.
Vežbom je rukovodio tadašnji komandant centra pukovnik Zdravko Novoselić a kasnije je isti bio i načelnik inžinjerije u 1.A kada su kod Pančeva izveli sličnu vežbu u desantnom prelasku preko dunava sa skelama gde su takođe uz korištenje iskustava iz prethodne vežbe.
