Postratno građevinarstvo

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

^
'Исто', у Даеру.


Sale ::Sve sem samog betona (osim armature) samo slabi beton.
U zavisnosti od namene, ovo može biti jeftino i korektno rešenje. Za neku ozbiljnu konstrukciju - jok.
/off
И ја сам мислио да треба чист бетон. Учествовао(гледао) сам у наливању једне у животу.
Пре неких 5-6 година ми се чини да сам видео и ове гредице кад боље размислим.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Trinitron1, Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Monolitna ploca je jeftinija od monte bar za 30% .
Volio bih da mi neko nadje desetospratnicu radjenu po sistemu monte ,jedina prednost monte je u termo izolaciji i nicemu vise a velika joj je mana sto je ogranicena duzine ploce zbog gredica koje kod nas ne prelaze 6 m + zvucna izolacija je katastrofalna i pored ugradjenog silent-a sa sprata kuce se cuje hodanje ..toliko o monti.Kazu inzinjeri da prednost monte lezi u podrhtavanju tla ,tj bolje podnosi podrhtavanje to ne bih volio da testiram skorije
Suma sumaru pokajao sam se sto ugradih montu,gradjevincima je lakse za radit sa njom jer nema salovanja i tako me nagovorise.....
Da se vratim na temu
Ameri dovukli nosac da bi se borili protiv ISIL

Citat:The US aircraft carrier group, led by the aircraft carrier Harry Truman, began striking at IGIL (on the eastern bank of the Euphrates) in Syria from the eastern Mediterranean

Ko im jos vjeruje u ove izjave,dal njihovi mediji znaju da je ISIL sa druge strane Sirije

• 16Ovo se svidja korisnicima: Krusarac, ILGromovnik, Drug Platov, sakota79, laki_bb, stug, Hektor, sremac983, zlatkoa987, Slobodan Filipović, antosky, anbeast, voja64, _commandos_, amstel, dobri covek
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znači vrhunski offtopic! Pa ja bolji duže vreme nisam video

• 4Ovo se svidja korisnicima: amir3045, ILGromovnik, sremac983, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^
Imate gore opisan sistem koji vam je opisao Sremac i za koji je rekao da je samo jedan od mnogih. Previše idete sa analizom, ovo je totalni off, a i ja ću dobiti izgleda pp zbog sljedećeg.

Grede postoje, nalaze se u smjeru dužih strana stubova, to je očigledno. Također, vidi se da je armatura u istim poprilično jaka. U kontra smjeru, nalaze se sekundarne opet grede, pravokutnog presjeka.

Ispune su tu i valjda za svu ovu priču postoji proračun, seizmička zona, stalno i korisno opterećenje te faktori sigurnosti (neznam po kojim standardima dole rade).

Armatura stubova povijena gore da bi se armaturni koš narednog stuba lakše stavio (nabacio).

Ljudi rade sa okorcima, nažalost kao i mnogo naših firmi. Primjećuje se da prvo betoniraju velike grede da utegnu konstrukciju, to se u praksi često radi, posebno ako ti je oplata ovakva. Ono što nije dobro je to da im se beton rasipa po ploči, isti se suši (a postoje određeni protokoli kod nastavljanja betoniranja), sastav sa gredom neće biti dobar i vjerovatno će beton segregirati u tom dijelu.

Dali je armatura dovoljna i dali se radi kako treba?
Kao građevinski inženjer sa već pristojnim iskustvom to nikad na prvu neću reći jer mi nedostaje mnogo informacija a to sigurno nisu ove dvije slike.

Laku noć, za par sati moram obići dva gradilišta....

• 2Ovo se svidja korisnicima: novator, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Нисам хтео да улазим у детаљну анализу плоче, јер за то нема потребе. Већ сам рекао да постоји мноштво типова АБ плоча које се кориисте у грађевинарству, а њихов тип зависи од саме конструкције и превасходно од њене намене.

Док сам студирао живео сам у згради која је била зидана скелетним системом, значи греде, стубови и АБ плоче без испуна су носиоци конструкције. Бука која се преносила кроз АБ плочу ништа мања није била него са АБ плоча од испуна.....

• 2Ovo se svidja korisnicima: Trinitron1, novator
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prelepa tema a za one koji su samo gledali i nisu iz građevinske bratije je i razumljivo da ne prepoznaju ovaj kod nas manje prisutan sistem izrade AB ploča za međuspratne ili završne ploče,podeste,balkone i sl.
Elem svaki od navedenih tipova ploča od one klasično monolitne od armiranog betona do raznih tipova sa keramičkim ili drugim vrstama nosača i raznim tipovima ispuna se u sklopu projektnog zadatka a u zavisnosti od raspona i kasnijih statičkih opterećenja različito ojačavaju(armiraju).
Za svaki raspon uz standardne ćelične elemente u gredicama-nosačima(binorima)koje opet mogu biti u nekoliko različitih tipova gde je odnos debljine samih nosećih šiški i poveznih razumno različit .
Tako izrađeni nosači sa sve kanalicama koje opet mogu biti:keramičke u različitim debljinama i dužinama ;od Ytong-a lakih blokova,viđao sam i od šljake kanalice se isti sa nosačima binorima prvo na vibro stolu spajaju uz nalivanje mikro betonske mase i vibracijama kompaktiraju.
U zavisnosti od dužine se u nosače ovako nalivane i sazrevanju podvrgnute umeću i 1-2 dodatne armature za finalnu nosivost.
I pored ovih osnovnih u samoj se ploči MOGU ugrađivati i dodatni SKRIVENI nosači za ojačavanja na raznim pozicijama:kao što su mesta iznad kojih se u gornjoj etaži grade novi zidovi-pregrade i sl a opet u zavisnosti od statičkih proračuna.
To dali će ploča posle biti toplija-hladnija ili sa boljim ili slabijim zvučnim izolacionim svojstvima zavisi baš od izbora i tipa materijala kako nosača-nosećih /skrivenih greda tako i od vrste -tipa ispuna na ploči koje opet idu u paru sa strukturom samig gredica.
Tako ako su gredice sa keramičkim kanalicama i ispune su keramičke ili ako su kanalice od Ytonga i ispune su od tog materijala i retko da se iste kombinuju mada se i to može.
Drugi je takođe faktor i debljina ispuna koja može biti u raznim rasponima debljine od 12-14-16 pa negde se rade po zahtevu i deblje.
Ja sam radeći na mnogim objektima kao što je bila poplava 2005 u izradi 24 prve kuće radio sa tanjim ispunama od 14cm a kasnije sam na kućama veće površine i raspona gde je na gornjoj potkrovnoj etaži nekoliko pregrada ugrađivao i deblje na narednih 11 kuća .Takođe sam najmanje desetak objekata sa dve i tri etaže radio i sa novim Ytong konstrukcijama a o monolitnim AB ili onima sa livenim montama do početka 80ih ni sam ne bi znao broj ili površinu koju sam izvodio.
Malo sam ovo zbrda s dola nakucao iz svog krevetića i kompa sa krila pa izvinte ako sam se negde malo i zajebunio ali je smisao ovaj u svakom slučaju da se sa svakim objektom u načelu i u izradi ide osobeno a nikako u šablonu.
Da za kraj ne zaboravim da se i od gora iznad slivene ploče u zavisnosti od statičkih ,termičkih i drugih zahtevi izlivca i dodatna košuljica-ploča u kojoj se opet po potrebi ista armira od Šulc mreža pa do drugih razlićitih familija simetričnih Q mreža ili po potrebi i asimetričnih kao ona na slici sa teme u prvom prilogu koja je beše iz takozvane R mreže gde je odnos otvora asimetričan a ima i mreža sa različitim debljinama uzduž i popreko ali sad već odosmo u daleku Građevinu a što ja svakako u vojnom delu ne bi brkao..
U svakom slučaju sam radio i u saniranju VOJNIH oštećenja kako na vojnim objektima tako i na nekim netipičnim samo za vojsku a od 2000 sam u strogo civilnoj izgradnji argatovao pa mislim da mogu nešto i u ovom polju da doprinesem.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mene jako zanima šta smo izvukli kao pouku (isključivo mislim na građevinu) posle ratova na ovim prostorima, od ‘91. do ‘99.
Šta su neke nove bombe i rakete promenile u zahtevima prema građevinarima na obnovi vojnih objekata ili izgradnji novih (skloništa, kaponiri, komandni centri ...)?
Da li je armirani beton u stvari pokazao da je preskup a da uopšte nije otporan na razaranja? Da li ovaj materijal uopšte ima budućnost upotrebe (u vojne svrhe)?

• 2Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^
Što se tiče civilne gradnje, uvijek smo imali, bar po mom mišljenju, kvalitetnu izvedbu.

Pazite recimo BiH, stupanj razaranja. Malo zgrada se moralo srušiti i raditi iznova, možda manje od 5%. Oružja nije nedostajalo, pojedine zgrade u mom gradu doživjele su direktne pogotke nore 152mm, zatim direktne pogotke avio bombe i sl. Samo je jedna srušena do temelja (i temelji su izvađeni). Valjda sa ovim komentarom ne utječem na pravila foruma, ako je problem brišite.

Naravno govorim o projektiranim objektima sa kontroliranom izvedbom.

Sad ću vjerovatno raditi sa ekipom na projektu rekonstrukcije zgrade laboratorija za eksplozive u Vitezitu, ex Princip.

Sa pravom vojnom gradnjom nažalost nemam iskustva ali sam obišao jako mnogo vojnih objekata, nasipa, zaštita, poligona i drugih građevina.

• 1Ovo se svidja korisniku: amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako se držimo same struke i osnovnih konstruktivnih radnji i postupaka verovatno nam administracija neće praviti problema ako je sam ton u pisanju korektan i stručan.
Pa da se i ja oglasim za one kako vojne tako i civilne objekte koji su izrađeni u skladu sa propisima kako po statičkim proračunima tako i uz primenu seizmičkih minimuma i sanacija je lakše izvođena.
Dok tamo gde to nije u samoj izgradnji valjalo teško ga je bilo i sanirati po onoj Njegoševoj.
Što se GRBO rodi valja GRBO i da umre..
Ako se sanacija izvodila sa istim materijalima-sredstvima jedino je valjalo da se povede računa o preklopu armiranja i u dodavanju po potrebi dodatnih ojačanja u potrebnim zonama koje se po statičkim proračunima zahtevalo.
Bilo je pokušaja da se neki lakše oštećeni objekti od AB saniraju u toku bombardovanja ali se to pokazalo kao kontraproduktivno pošto je po uočavanju tih radova na njih ponovo dejstvovano i sa većim oštećenjima a to je recimo bio slučaj mosta u mojoj opštini koji je lakše oštećen i saniran a potom je popio pogodak sa oštećenje 1/2 kolovoza i do kraja ga rata više niko nije dirao..

• 4Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, sekretar, bojank, Gosha101980
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 05 Okt 2018 18:05

Ućutala nam se tema pa da malo pokušam reanimaciju ako već nije kasno sa jednim kopi paste tekstom..
Šta o ovoj temi piše na prezentaciji sa građevinskog fakulteta u Beogradu a tema je
SANACIJE, REKONSTRUKCIJE I ODRŽAVANJE BETONSKIH KONSTRUKCIJA U VISOKOGRADNJI
Pod naslov:
Sanacije, rekonstrukcije i održavanje betonskih konstrukcija:

Oštećenja konstrukcija u različitim, manje ili više, neregularnim situacijama
Najčešće se javljaju u slučajevima:
Neadekvatne eksploatacije konstrukcija
Pri različitim vidovima preopterećenja.

Međutim,mogu da nastanu i usled izvesnih incidentnih dejstava:
usled zemljotresa,
klizanja terena,
razornih vetrova,
požara,
eksplozija,
ratnih razaranja,
udara vozila ili broda u stub mosta

Resto sa slikama i primerima ima ovde:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Na istu temu ali sa obiljem statičkih proračuna i iz iste kuće ima i OVDE..
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Malo o ratnim razaranjima od Nato agresije sa taksativnim nabrajanjem i tekstom iz 1999 ima ovde
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 20 Nov 2022 14:56

Номад стигли ови мосни комплети за премоштавање оштећених мостова и пропуста па реко да поделим текст.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 20 Nov 2022 15:00

Конструкција у склапању

Поједини елементи

И главни троугласти решеткасти носачи

Комплет на први поглед сличан Бејли и Бејли М1 .