TNT

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo ukratko u vezi TNT-a....

Trotil ili TNTje kristalna materija bledožute boje sa tačkom topljenja od 80,5 stepeni celzijusa zbog čega se u košuljice može laborisati livenjem ili presovanjem.
Vrlo je stabilan, a naročito ako je tokom izrade dobro prečišćen.
Ovakav se može čuvati neograničeno gotovo bez promene.
Nije hidroskopan i praktično u vodi se i ne rastvara.
Manje je osetljiv na trenje i udar od drugih brizantnih eksploziva što mu je dobra osobina.
Pali se na temperaturi od 300 stepeni, sagoreva mirno žutim i čađavim plamenom pošto ima negativan bilans kiseonika.
Detonaciona brzina mu je 6700 m/sek.
Upotrebljava se kao punjenje granata, mina i bombi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nemam sliku ali je upakovano u zelenu plasticnu obloku gde na vrhu ima genu otvor za uvrtanje EDK Kazem ti potpuno isto kao TM 500 gr samo ima ovu drugu oznaku.
Kuzmar kad se isece plastika tj obloga izgleda kao trotil. Te oznake me interesuju sta predstavljaju. pozdrav

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kada sam postavljao bojevu PT minu na vežbi mogo bi se zaklet da je imao boju i oblik gline, a sada vidim da piše kristalna materija...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Dejan84


Presovani trotil je bledozute a liveni trotil tamno zute do smedje zute boje. Oba su bez mirisa, gorkog ukusa i nagrizaju kozu a imaju vrlo nepovoljan bilans kiseonika (-74%), zbog cega u gasovitim produktima nakon detonacije ima mnogo otrovnih gasova (CO, azotovi oksidi i dr.). Karakteristika presovanog trotila je ta da se lakse osipa dok je liveni cvrsce konzistencije i najvise podseca na pecatni vosak. Osetljivost na udar tegom od 2kg iznosi 90cm. Brzina detonacije trotila se krece od 6500-6900m/s.

Postoji razlika u tehnici iniciranja ove dve vrste trotila tj. vrsti sredstva za paljenje koje se upotrebljava. Standardna azidna detonatorska kapisla br. 8 je namenjena paljenju svih eksplozivnih punjenja osim eksplozivnih punjenja izradjenih od livenog trotila. Eksplozivna punjenja od livenog trotila imaju u sebi poseban podsticajni metak od heksogena ili nekog drugog briznatnog eksploziva koji sluzi kao pojacnik detonatora. Primer je recimo protivtenkovska antimagnetna mina TMA-3 koja u svom, omotacem oblozenom telu izradjenom od livenog trotila armiranog staklenom vunom, ima tri podsticajna metka izradjena od druge vrste eksploziva s lezistima za upaljace.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala na objašnjenju, zbunjivalo me zašto je kristalna materija. Ako je obložen staklenom vunom u PT mini onda ga nisam ni video kako treba!

• 1Ovo se svidja korisniku: arsa
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

TNT za rušenja i inprovizovane mine se pored standardnog Trotilskog Metka načinjenog presovanjem u težini od 75g,100g,200g pakovao i sa plastičnim omotačem u istim gramažama ali bez onog od 75g i sa pakovanjem od 500g.
TM sa plastičnim omotačem je umesto otvora izrađivan sa navojnom genom standardnog desnog koraka M10x1mm za postavljanje za to izrađenih upaljača kao i aktiviranje sa DK-8 kao i EDK.
No ceo uvod je da bi dodao da smo za VELIKA rušenja mosnih i drugih masivnih konstrukcija koristili i TNT pakovan u drvenom sanduku od 25kg.
Kopajući po Bindes arhivu nalete i na OVU sliku gde je vdljiva ista primena sanduka sa 25kg TNT.

Ispod slike je stajalo:
German sappers mined the bridge in Roslavl. The Smolensk Region, September 1943.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li neko od stručnjaka može da nam objasni šta je zapravo razlog da se presovani trotil lakše inicira od livenog?
Drugo pitanje, u det. kap. br. 8, olovni azid aktivira koji drugi eksploziv PETN, RDX, DDNP, ili nešto treće i koliku masu ima to sekundarno punjenje unutar detonatora? Zanima me šta se kod nas koristilo.
Verujem kada bi RDX, oko 800mg bio korišćen da bi došlo do uspešnog aktiviranja i livenog.
I treće pitanje, da li je neka firma kod nas proizvodila olovo azid ili smo to uvozili i punili recimo u Slobodi.
Sekundarne smo pravili u velikim količinama, ali za primarne nisam baš čuo.
Hvala naravno na odgovorima.

• 2Ovo se svidja korisnicima: nemkea71, Baba_Yagi_Antena
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Generalno pravilo je da kod livenog eksploziva je velika homogenost mase, sto smanjuje sansu detonacije. Najdrasticnija razlika je koliko se secam kod pikrinske kiseline gde je u kristalima drasticno osetljivija od livene, do te mere da u kristalima moze da detonira od trenja ili udara, dok se livena koristila u probojnim granatama mornaricke artiljerije kao izrazito otporna na slucajnu detonaciju od udara.

• 1Ovo se svidja korisniku: Baba_Yagi_Antena
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Пикринска киселина је и избачена из употребе у разним свјетским морнарицама управо из тог разлога - лако се детонирају. Поготово ране верзије граната.

Пишем из главе, али колико се сјећам прве верзије морнаричких граната су имале 3 пута већи број инцидената (детонација, запаљење) од оних са ТНТ.

• 4Ovo se svidja korisnicima: nemkea71, dac, Baba_Yagi_Antena, arsa
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Skroz cista pikrinska kiselina je veoma stabilna. Problem je sto jako lako reaguje sa metalima i pravi soli, koje su (pogotovo soli teskih i obojenih metala) jako osetljive na trenje, udar itd. Odatle su poticali i incidenti, jer je uprkos farbanju unutrasnjosti granate dolazilo do kontakta PK i metala. Uprkos tome, Englezi i Japanci su uspeli da uglavnom rese problem sa slucajnim eksplozijama, tako sto su dozvolili odredjen procenat vlage da ostane u PK, a amerikanci su koristili nesto manje osetljiv derivat, amonijum pikrat (pod nazivom Dunnite). On je napusten ne zbog osetljivosti vec zato jer je bio higroskopan, a ~3 puta skuplji od trotila, ali se zadrzao u brodskoj pancirnoj municiji koriscenoj u topovima obalske odbrane sve do 2.s.r. zbog neosetljivosti na udar.
Dodatni problem sa PK, koji je tek kasnije otkriven* i koji je bio dodatni uzrok osetljivosti je sto je sam proces proizvodnje problematican, tacnije problematicne su sumporna i azotna kiselina, koje su sadrzale (jako male) kolicine olova, zbog procesa proizvodnje. Samim time svaka proizvedna PK je bila "zagadjena" prisustvom olova i to je uticalo na dugotrajnu stabilnost.
Kada sve to uzmes u obzir, ne cudi sto su Sovjeti odmah posle gradjanskog rata poceli izbacivanje PK iz mornarickog naoruzanja - ko zna kako skladistene granate (prezivele 1.s.r., gradjanski rat i stranu intervenciju), vec barem 5 godina stare = karambol u najavi.

*Iako je izbacena kao eksploziv PK se puno koristila (i dalje se koristi, ali manje) u analitickoj hemiji, preparativnoj biologiji (za pripremu tkiva za mikroskopiju) itd, kao reagens za detekciju raznih organskih supstanci i kao prekursor u hemijskoj industriji pa je radjeno na njenom unapredjenju u pogledu bezbednosti.