Auto-moto industrija ex-juge

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nekome nije odgovaralo da onih koliko bese 22 miliona ljudi ima svoje, vec da mora da kupuje strano, to im je odgovaralo. A pod parolom da neradimo i primamo debele plate dodjosmo iz socijalizma u kapitalizam. i onda nam djavo kriv ocemo nazad jugu epa nema nazad.
Samo od proizvodnje municije za PVO raznih kalibara, gde smo konkurente potukli do nogu mogli smo lepo ziveti. Dobar kvalitet za malo para je bio nas zastitni znak, to je i danas. A sta reci za snimak JUGA, koliko kosta granata iz onog ciftejna pa je bogati englezi ne ispalise. nasi bi podigli bombarder i izbombardovali u nekoliko naleta i na kraju pucali iz topa za svaki slucaj, da se nepovrati, a staces, svideli su mi se komentari puni ruznih reci za voditelja. Nije bilo odlicno, ali je bilo, i nadam se da ce biti a ne da radimo ko robovi za strance oni da nose kajmak i sir, a nama da ostane Surutka ma koliko da je zdravija od oba.

• 8Ovo se svidja korisnicima: Mercury, goxin, voja64, lord sir giga, yrraf, Voja1978, pedja63, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Па да од средње развијене индустријске зељме, направили су потрошачка друштва, коај само троше и праве некакве глупости.....

Утопија је развијати мала предузећа без великих конгломерата, која ће та предузећа да опслужују са одређеним производима.....

• 3Ovo se svidja korisnicima: goxin, voja64, lord sir giga
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja samo pricam o industriji,ma kakva bila proizvodilo se. Danas se hvalimo kada na mestu fabrike podignemo shoping centar.

• 6Ovo se svidja korisnicima: goxin, voja64, 037, sremac983, pedja63, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@sremac983

Pravo u centar! Neko nam je prodao i još uvek prodaje priču o „malim i srednjim preduzećima“ kao razvojnoj šansi i onda nabrajaju koliko ih je u Nemačkoj i Japanu ali nekako uvek zaborave da navedu za koga te male firme u stvari rade. Ja ne znam odakle nekom ideja da će Nemac da dođe i od male firme u Srbiji samo tako napravi kooperanta? Mi smo unuštili velike sisteme (koje smo zvali neracionalnim i glupim, komunjarskim projektima) koji su jedini imali kapacitet da proizvode tih malih i srednjih sklope u visoko-tehnološki proizvod, izvezu i dobro naplate. Bez njih, privreda je osuđena na tavorenje.
Imao je taj sistem mnogo mana, ali se pravovremenim restrukturiranjem i prilagođavanjem slobodnom tržištu i profitu, plus bez cepanja države, uništenja i urnisanja ekonomije glupom nacionalističkom politikom, mogao pozicionirati vrlo dobro u Evropi ako poredimo sa ostatkom Istoka. Imali smo dobre veze sa Afrikom i Bliskim Istokom, ukratko, mogli smo mnogo bolje zajedno. Ovako smo rascepkana gomila banana-državica koje su postale tržište zapada i izvor jeftine radne snage bez razvoja i napretka, osuđeni na tavorenje. A i nacionalno nam je svima super jer evo najmlađi i najobrazovaniji odoše iz svojih „divnih“ , „nacionalnih“ država, a ovde ostaje pustoš. Tražili smo, gledajmo.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 09 Jan 2018 9:17

sremac983 ::Управо тако тај мали ИМТ је 533 што га је окачио скај...препознају се по мотору ИМТ533 је имао ИМР 033 мотор, док је у ИМТ539 ИМР М33/Т....то ми сељаци лако познамо, ови грађани њима је то све исто...

Stavio bih onaj palac nagore uz ovaj post, ali morao sam da kažem, da sam ih ja, kao deo seljačke sirotinje, razlikovao po nalepnici bočno iznad motora, na onoj haubi. Dublju analizu razlike po modelima, nisam poznavao.

Dopuna: 09 Jan 2018 9:31

Sale ::Nije to baš tako idealno bilo kako pričate sada.
Za IMT znam da su postojali ljudi koji se nikada na poslu pojavili nisu, a primali platu.
Zmaj takođe, za ostale velike sisteme nemam dokaz.
11.000 ljudi za proizvodnju skromne količine traktora. Ej, bre.
Da li bi bilo ko od nas, da je bio vlasnik u to vreme, mogao napraviti računicu da posluje uspešno - da nije bilo države koja je krkala sve nezaposlene u te velike sisteme i donirala novac po potrebi svakog meseca?

Usput, znam neke detalje o fabrikama (Ikarbus, Zmaj, IMT, IMR, TAM, ...) za koje je moja bivša firma ("KRON") radila lamela, kvačila i filtere za prvu ugradnju. Tamo sam jedno vreme bio glavni tehnolog. Zato i dajem sebi za pravo da napišem ono iznad.

Moja fabrika, nekadašnji SEVER, je i dalje iste površine fabričkog dvorišta, kao i sa kraja osamdesetih, kada je taj krug održavalo 20 baštovana. Kažu da je od njih 20, trojica radilo, a ostali su bili tamo da bi spavali, jeli i pili jeftinu rakiju (ovde je bar rakija od ostatka šećerne repe i žitarica, jeftina brlja), čisto da bi dogurali do penzije. Današnji krug fabrike zapošljava oko 900radnika u dve odvojene firme (obe rade motore, ali ono gde sam ja, što se i dalje zove SEVER, radimo i projektne mašine, kao Končar), a obrađuju je 3 (tri) radnika i krug je i dalje uredan, kao i nekada.
Od nekadašnjih 6700 radnika, na ovih 900. I dalje nam se javljaju da pravimo motore za vučne mašine (vozove, pa i drumske točkaše), ali onaj električni jugo iz 90-ih nemamo više... a bio je sa našim motorom.

Da ne kažem da smo sposobni danas napraviti i najsavremenije dizajne takvih motorića, koji idu u EV i HEV.

Ali imamo drugu muku. Redukcijom nepotrebnog ljudstva se nisu bavili stručnjaci. Zato je ono, što firmu krasi - inženjerski kadar, često u opštoj bolnici, na tabletama za želudac i srce, a počeli smo se poslednjih godina okupljati na grobljima, pa čak su među njima i mlađi ljudi... jer ono što je ostalo od nas je prenapregnuto.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, voja64, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

zanimljivosti iz Župe Dubrovačke

Iz župske prošlosti; Drvodjeljsko mehanička radionica (kolarsko kovačka) Antuna Mišića

Citat:Malo je poznato da su se nekad u Čibači ,odnosno u zaseoku Mišići početkom 20-tog stoljeća proizvodili osobni automobili, kamioni i autobusi. Da istina je ! Na Mišićima su se ,na uvezenim automobilskim šasijama, ugrađivale drvene auto-karoserije i sve to dugujemo jednom neobično nadarenom,promućurnom i radišnom župljaninu – Antunu N. Mišiću.

Citat:Antun sve to prati svjestan da mu se otvaraju nove mogućnosti proizvodnje tim više što već ima strojeve. U Njemačkoj pronalazi metalne šasije s motorom , mjenjačkom kutijom , upravljačkim mehanizmom s kotačima (spominju se da su tu marke „Chevrolet“ i „Buick“, a vjerovano i „Mercedes“). U svojoj radionici sa strojevima za industrijsku obradu drveta (jasena i hrasta) sklapa prve karoserije, koje zatim oblaže željeznim limovima, a koje dalje obrađuje boji. Kako je bio vrstan kovač u radionici obrađuje čelične limova za zahtjevne oblike blatobrana, poklopca motora i sl. Važno je spomenuti da se za to koristio kovačkom tehnikom izrade bakrenih posuda. Na drvenom kalupu čekićem se udara po limu koji se istovremeno zagrijava. Za to je koristio aparat za zavarivanje na “garbit“ (kalcijev karbid), koji je također Antun sam izradio. Sav unutrašnji interijer također se izrađivao u Antunovoj radionici, pa je angažiran i tapetar Niko Filičić da mu od prave kože izradi sjedišta i unutrašnje obloge karoserije. Tih godina iz radionice izlaze prvi gotovi automobili, kamioni i autobusi, (vjerojatno na šasijama „Dodge-a“, Chevrolet-a“ i „Mercedes-a“). I još nešto, Antun je 1938. god. u svojoj radioni izradio luksuzni osobni automobil (karoseriju) i njim se odvezao na 12-to dnevno bračno putovanje po ondašnjoj Kraljevini Jugoslaviji sa svojom mladom suprugom Danicom


izvori: zupcica.hr i
portaloko.hr

• 1Ovo se svidja korisniku: pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Prelistao sam svih 12 strana ali o ovom UNISovom NSU Pretis 1200 nema baš nekog teksta..

• 7Ovo se svidja korisnicima: voja64, amstel, goxin, robertino, ssekir75, 037, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije UNIS nego Pretis, evo hronologije:

1948 god. - osnovan Pretis (PREduzeće TIto Sarajevo) u Vogošći (okolina Sarajeva) koji se bavio namjenskom industrijom.

1963 god. - potpisan ugovor o tehničkoj saradnji sa kompanijom NSU iz Zapadne Njemačke. Od tada taj dio kompanije zadužen za automobile i motocikle se zove NSU Pretis.

1964 god. - izlazi prvi automobil NSU Pretis 1000, slijedi NSU Pretis 110, te NSU Pretis 1200, kao i motocikli i skuteri NSU Pretis Prima, NSU Pretis Maxi... Da pomenem da se Prinz nije pravio u Pretisu, već se lokalno model 1000 zvao Princ (naravno po NSU originalu) te otuda česta zabluda.

1968 god. - osnovan UNIS (Udružena Namjenska Industrija Sarajeva) od strane četri kompanije: ,,Pretis'' - Vogošća, ,,Pobjeda'' - Goražde, ,,Igman'' - Konjic i ,,Slavko Rodić'' - Bugojno.

1969 god. - prestao da postoji NSU (zbog velikog gubitka preuzeo ga Folksvagen koji ga pripaja Audiju) te se i u Pretisu prestaje proizvoditi automobilski (napravljeno oko 15.000 NSU automobila) i motociklistički program. Folksvagen je u Jugoslaviji prodavao od 1.000 do 2.000 vozila godišnje (Inex - Beograd). UNIS im nudi mogućnost da prodaju 10.000 vozila s' tim da se brzo poveća na 20.000. Uslov je bio da Folksvagen mora da otkupi 50% djelova koji bi se proizveli u sistemu UNIS-a ili uopšte u Jugoslaviji. Počela saradnja sa Folksvagenom tako što UNIS i Folksvagen (Volkswagen) osnivaju TAS (Tvornica Automobila Sarajevo) đe UNIS ima 51%, a Folksvagen 49% vlasništva. Lokacija TAS-a je ista đe je bio smješten NSU Pretis.

To bi bilo ukratko.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

wulfy ::...
... Da pomenem da se Prinz nije pravio u Pretisu, već se lokalno model 1000 zvao Princ (naravno po NSU originalu) te otuda česta zabluda.

...Mala dopuna na brzinu...

U prve tri godine proizvodnje En-Es-U je i 1000 je označavao kao Princa, koji je kasnije preprojektovan u Tip 110, a koji je uz vrlo diskretne i mahom kozmetičke izmene postao 1200 (čiji je prospekt voja64 okačio - Pretis se uzdržavao od modifikacija na svoju ruku). Tip 110 nije bio zamišljen kao naslednik Princa 1000 (1000, Tip 67A) već uslovno rečeno veći model - uslovno, jer je automobil konstrukcijski prosto produžen na atipičnim mestima (slično kao što je Pežo produžio 204 zadržavši isi središnji deo i dobio 304). Sa druge strane, Princ 1000 se ne može smatrati tek pukom modernizacjom Princa 4 uprkos vizuelnoj pa u primetnoj meri i tehničkoj sličnosti, pošto je konstrukcija u nekim elementima suštinski menjana. Najlakše i najsigurnije ih ih je razlikovati po zadnjem ogibljenju koje je kod Princa 4 recidiv logike projektovanja kabinrolera (i direktno prethodnih Prinčeva), dok kod Princa 1000 imamo daleko ozbiljnija kosa trouglasta ramena.

En-Es-U Princ 4 (nem. NSU Prinz 4)


En-Es-U Princ 1000 El (nem. NSU Prinz 1000 L)


En-Es-U Tip 110 (nem. NSU Typ 110)


wulfy ::...
1969 god. - prestao da postoji NSU (zbog velikog gubitka preuzeo ga Folksvagen koji ga pripaja Audiju) te se i u Pretisu prestaje proizvoditi automobilski (napravljeno oko 15.000 NSU automobila) i motociklistički program. ...
...Tačno, a ovde je bitno da ne zbuni što su uprkos preuzimanju poslednji En-Es-Ui u Nemačkoj proizvedeni 1977. ili 1978. - pominju ih čak i par godina kasnije u Auto motor und športovom katalogu.

• 1Ovo se svidja korisniku: 037
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Promo reklama za stojdžu
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]