|
|
|
Poslao: 29 Apr 2018 14:14
|
offline
- 037
- Super građanin
- Pridružio: 30 Dec 2011
- Poruke: 1091
- Gde živiš: Kruševac
|
Nije samo to uništeno. Fond "Zastavine" auto-biblioteke su novi vlasnici spalili (!!!), a malo manje žalim za prototipovima i značajnim (prvim, rekordnim...) primercima vozila koja su prebačena u Italiju, zapuštena ili nestala - njih barem još ima. Istini za volju, i "Zastava" je 1985. uništila određene alate za "Fiću".
Sve je ovo potvrđeno izjavama ljudi sa odgovornih pozicija do kojih sam došao. Nisam to sportski primio.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Apr 2018 17:27
|
offline
- 037
- Super građanin
- Pridružio: 30 Dec 2011
- Poruke: 1091
- Gde živiš: Kruševac
|
Zaposleni u "Zastavinom" muzeju kažu da ni sami ne mogu (čitaj: ne smeju) da zahtevaju odgovore. Slali su upite sa predlozima, bez rezultata. Beogradski muzej automobila je privatan, pod upravom (i u svojevrsnom vlasništvu) Bratislava Petkovića. Tehnički muzej nisam kontaktirao.
Obratio sam se 2015. Predragu Stojanoviću, autoru "Floride Sedan" kojeg sam nešto pre toga upoznao, sa tada aktuelizovanim informacijama o lošem stanju prototipa (ovog, između ostalih). Veoma se zainteresovao, reagovao u medijima, obećana je odgovarajuća reakcija, autorski članak u "Vrelim gumama" - ništa od ovoga nije realizovano.
Sve u svemu zna se sudbina jednog "Fiće", zna se da je auto-biblioteka spaljena, zna se da je hala auto-depoa "Zastavinog" muzeja srušena. Sa izvesnom (po meni velikom) pouzdanošću se mogu uzeti podaci o još nekoliko izvezenih primeraka automobila i to je to, ostalo je pitanje sreće gde sporadično ispliva pokoji prototip.
Retko ko čuva tuđu decu...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Maj 2018 01:24
|
offline
- amstel
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 2565
- Gde živiš: Hiljadu milja od topolivnice
|
od prvog vozila u srbiji pre 115 godina pa do proizvodnje
Istorijski podaci govore da je Božidar Radulovic, trgovac, kupio prvo putnicko motorno vozilo u Becu i prevezao ga u Beograd železnicom, 3.4.1903. godine. Vozilo je bilo marke Nesseldorf, model B. Break, proizveden u Ceškoj (Koprivnice, fabrika vagona, kasnije poznata pod nazivom Tatra). Prvi uvezeni automobil je imao šest sedišta. Motor vozila je bio vodeno hladjeni, dvocilindricni bokser od 12 KS, pri 800 obrtaja u minuti, postavljen ispod poda, izmedju osovina. Pogon vozila je ostvaren preko zadnjih tockova, a njegova transmisija je imala cetvorobrzinski menjac, sa hodom unazad. Drugo vozilo je dovezeno u Beograd 20. aprila iste godine. Radilo se o vozilu Mauer Union sa vodom hladjenim, napred postavljenim, V motorom. Vlasnik ovog vozila je bio Mladen Ljubinkovic, takodje beogradski trgovac. Treci automobil, marke Dark, je kupio ocni lekar dr DJordje Nešic. Treba ukazati na cinjenicu da je prvo poštansko vozilo kupljeno za potrebe pošte Crne Gore, 5. juna 1905. godine. Radilo se o vozilu Delahaye sa deset sedišta i prostorom za prtljag. Snaga motora ovog vozila je bila 16 KS. Važan podatak je da je prvi servis za motorna vozila otvoren u Kragujevcu (Topolivnica), 1904. godine. Ovo predstavlja znacajan podatak, jer je Srbija kupila u Cirihu deset vozila, za potrebe vojske. Radilo se o osam vozila od 2,5 tone i dva vozila od 4 tone ukupne mase....
http://www.automobilizam.net/motorna-vozila-u-srbiji-1/
na sajtu ima dosta dobrih podataka i o pocetku proizvodnje automobila,traktora i kamiona..
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Maj 2018 12:51
|
offline
- 037
- Super građanin
- Pridružio: 30 Dec 2011
- Poruke: 1091
- Gde živiš: Kruševac
|
goxin ::http://autorepublika.com/2018/04/19/opel-astra-iz-kragujevca-neostvarena-zelja-lekcija-za-buducnost/
Tekst o umalo sklopljenom poslu za sklapanje opela astre kao zastava 20 ( 2008g) .
Takodjer se spominje 2018 kao istek ugovora sa Fiatom za Fiat 500.Uvežena je izvesna količina "Astri", tako da je CBU "proizvodnje" bilo.
CBU i CKD nisu modeli, kao što stoji u tekstu, već oznake za nivo "proizvodnje", gde je CBU "proizvodnja" automobila koji u fabriku ulazi kompletan - srpski rečeno, reč je o povlašćenom uvozu (proizvod se tretira kao domaći). Recimo, "500L" je počeo montažu kao svojevrsni CKD, a sada je ona - pretpostavljam - na nekom višem nivou. Postoji i popularni SKD, domaći izraz "standard tri", koji se nalazi između CBU i CKD (standard tri: auto stiže rasklopljen u veće pozicije: ugrađuju mu se motor, točkovi, vrata, sedišta i još neke sitnice).
Ukratko, oznake pokazuju stanje u kom vozilo ulazi u fabriku ili "fabriku":
- CBU [en. completely built up - celovito napravljen] je uvoz;
- SKD [en. semi knocked down - polurasklopljen] je (obično iznuđena) polumontaža;
- CKD [en. completely knocked down - rasklopljen] je montaža (može biti iznuđena).
Poljske "Astre" su se zahvaljujući tom memorandumu/predugovoru/ugovoru prodavale za tik ispod 10 hiljada evra na našem tržištu, a za eventualne "Zastavine" je verovatnije da bi nosile naziv "11".
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Maj 2018 22:47
|
offline
- Pridružio: 10 Feb 2012
- Poruke: 269
|
Jel ti Opeli imaju ono Fijatov motor pa zato mozda i ugovor
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Maj 2018 09:41
|
offline
- Jester
- Legendarni građanin
- Pridružio: 28 Feb 2008
- Poruke: 6770
- Gde živiš: Srbija
|
Opel Astra G se do 2004. godine proizvodila u Nemačkoj. Pošto ju je 2004. godine nasledila Astra H, a potražnja za modelom G je i dalje bila velika, Opel je odlučio da se proizvodnja modela G nastavi u Poljskoj, pod imenom Astra Classic II.
Opel je sklapanje ovog modela nastavio u još nekoliko država Evrope i sveta. Zastava je veoma pogrešila što nije započela sa ovim poslom, pošto je Astra G (Classic II) svemirski brod u odnosu na govance od auta znano Fiat Punto ili Zastava 10. Za sličnu cenu po kojoj se prodavao "full" model Punta sklopljen u Kragujevcu, mogla se kupiti Astra Classic II kao daleko komforniji, pouzdaniji i u celosti kvalitetniji automobil. Da je Astra sklapana u Srbiji, verovatno bi i cena bila još pristupačnija.
Osim Zastave, razmatrano je i da se proizvodnja Astre obavlja u fabrici IDA u Kikindi, što je ranije u Jugoslaviji i radila ova fabrika. Međutim, očigledno da je nekome smetao posao sa Opelom.
https://sr.wikipedia.org/sr-el/IDA_Opel
|
|
|
|
|
|
|
|
