Auto-moto industrija ex-juge

• 4Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, voja64, 037, LUDI
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Prvi jugoslavenski električni automobil 79: elektrotrabant



[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 4Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, voja64, LUDI, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Električni "Fića" sa poprilično inovativnim rešenjima, tekst »Avta« iz 1982.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, LUDI
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

037 ::Šid ::Која је разлика између застава 750L/LE и 750SC?

Ukratko, u motoru ("L" i "LE" imaju običan od 25 KS, a "SC" specijal od 30), generaciji ("L" od 1971, a "LE" i "SE" od 1980.) i opremi (krovna obloga, sedišta sa i bez obaranja, unutrašnje obloge/oplate, branici, instrumenti, signalizacija, farovi, antikorozivna zaštita, sitnice poput unutrašnjih polica i njihovih formi... brojne razlike: "L" je skraćena oznaka za "Luxe" ili - uslovno - kasniju uporedivu opremu, "Luxe" se počeo proizvoditi 1971. kao opremljenija varijanta običnog, ranije "M" Fiće; "LE" menja "LC", svojevrsnog naslednika "Luxe"/"L" varijante, ali u izvedbi pojeftinjenoj za proizvodnju; "SE" je sličan istogodišnjem modelu "LE" izuzev specijal motora od 30 KS i detalja opreme, tako se nadovezujući na prethodnu generaciju "SC" i raniju "S"). Naravno, bilo je i izmena u tehnici: spreg upravljanja (spone), delovi kočnog sklopa, pumpa za vodu, alternator umesto diname i slično. Neke razlike zavise i od godišta, naročito od 1980. godine gde uvidom u auto možeš smestiti primerak u interval od nekoliko meseci proizvodnje.

Još kraće: kolokvijalno, ovi "750" sa "S" su specijali ili super, a ostali su obični.
Samo da se nadovezem sto se tice znacenja samih oznaka: L je luks, C je confort, E je elegant, S je special. Npr Zastava 750 LE (luks elegant). I tako dalje.

• 6Ovo se svidja korisnicima: LUDI, voja64, krunomiletic5, Skywhaler, Luka, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

KULT NA ČETIRI KOTAČA Osmi međunarodni susret riječke Fićo scene

• 6Ovo se svidja korisnicima: LUDI, voja64, krunomiletic5, Skywhaler, Luka, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Updajte sa fejsa Oldtimer klub "Riječka Fićo scena"
uljez

• 5Ovo se svidja korisnicima: LUDI, voja64, krunomiletic5, robertino, 037
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 01 Jul 2019 7:56

robertino ::Prvi jugoslavenski električni automobil 79: elektrotrabant



[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]




Ne, ovo je drugi

Uostalom, evo neke hronologije razvoja električnog automobila u Jugoslaviji:

Uticaj globalnih dešavanja se itekako osjetio u Jugoslaviji, sukobi na bliskom istoku, naftne krize,… treženje alternative nafti… Bilo je toga i u Jugoslaviji

1973 god. – Da počnemo sa globalnom politikom. U oktobru se desio tzv. Jokimpurski rat sa Egiptom, Sirijom i Irakom na jednoj strani i Izraelom na drugoj. Poslije dvadeset dana posredstvom UN postignut je prekid rata. Ipak, zbog odnosa država koje kupuju sirovu naftu prema tom ratu zemlje izvoznici su odlučile da smanje proizvodnju za 5%. To su uradile sledeće države: Alžir, Irak, Katar, Kuvajt, Libija, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati. Šta se dešava? Nafte nema dovoljno na tržištu i ista poskupljuje do 70%. Desila se prva naftna kriza. Ona je podstakla mnoge da razmišljaju o alternativnim izvorima energije. Naravno, i Jugoslavija je bila pogođena naftnom krizom pa je u Institutu tehničkih nauka u Beogradu počeo rad na projektu ,,Istraživanje i razvoj na području autonomnih električnih vozila". Prvi rezultat je studija ,,Perspektive i problemi razvoja elektromobila i elektromobilskog saobraćaja" koja je poslužila kao osnova za dalja istraživanja.

1976 god. - osnovan je Biro za autonomna električna vozila i pod rukovodstvom Aleksandra Despića napravljeno je Dostavno autonomno električno vozilo (DAEV). Za osnovu je poslužio rashodovani TAM 2001 za razvoz hljeba koje je Mlinsko-pekarska industrija poklonila. U kamionu je zamjenjeno oko 90% opreme, no najvažnije, za pogon je korišćen jednosmjerni motor snage 27 kW gdje se regulacija brzine vrši preko tiristorskih čopera, a napajanje je preko olovnih akumulatorskih baterija kapaciteta 350 Ah pri naponu od 108 V. Time je DAEV mogao da dosegne 42 km/h dok je autonomija bila 48 km. Za 4 tone teško vozilo to i nisu tako loši podaci. Spoljni izgled vozila nije mjenjan tako da DAEV izgledao kao bilo koji drugi TAM 2001. U noći 1. decembra beogradske ulice Knez Danilova, Dalmatinska i Stanoja Glavaša se zatvaraju za saobraćaj. Razlog je prva vožnja DAEV-a van poligona. Uz temperaturu od dva stepena ispod nule te provejavanje snijega DAEV je oko 23 časa izašao na ulicu. Poslije pređenih 5,3 km dolazi do pregorevanja tiristorskih osigurača. Time se završava prva vožnja prvog električnog vozila u Jugoslaviji. Na vozilu je urađeno još nekoliko testova na poligonu. Karijera DAEV-a se završila, ali je podstakao dalji razvoj vozila električni pogon.

1978 god. – kada smo već oko globalnih zbivanja ajde da pomenemo i Iransku revoluciju koja je počela u januaru sa velikim protestima, a nastavili su se štrajkovima i daljnim protestima. Rezultat je toga je da je u januaru 1979 god. šah Mohamed Reza Pahlavi napustio zemlju, u februaru Ruholah Homeini dolazi u Iran, te u aprilu Iran i zvanično prestaje da bude kraljevina i postaje islamska republika. Dobro, zanimljivo (ili možda nije, svejedno), ali kakve to veze ima sa nama, odnosno sa automobilima? Iran ima nalazišta nafte, a goreopisani događaji su uslovili da se svjetska proizvodnja nafte smanji za 4%. Cjena nafte ponovo skače i imamo tzv. drugu naftnu krizu. U Jugoslaviji se osjećaju posljedice toga preko nedostatka goriva na pumpama (uvođenje bonova za gorivo, dozvoljeno kretanje automobilima u zavisnosti da li je zadnja cifra na tablici parna ili neparna, gorivo poskupljuje,…), preko toga da mnogi proizvođači vozila i komponenata zapadaju u krizu zbog ugovora sa stranim partnerima, a na koje su naftne krize uticale, to je još jedan od razloga rasta inflacije u Jugoslaviji jer je ista dosta zavisna od uvoznih energenata.

1979 god. - Institut za hemijske izvore struje (IHIS) u Beogradu posjeduje prvi električni automobil koji je registrovan i koji učestvuje u saobraćaju, a koji je razvijen pod rukovodstvom Bojana Kragića u saradnji sa Zoranom Stoiljkovićem, iz Centra za multidisciplinarne studije i docentom Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. U pitanju je Trabant koji umjesto dvotaktnog motora pogoni elektromotor od 4 kW, a koji se napaja iz nikl-kadijumskih akumulatora kapaciteta 240 Ah pri naponu od 54 V. To 850 kg teško vozilo moglo je da dosegne 60 km/h uz radijus od 70 km. Zadati cilj razvoja je brzina od 80 km/h i autonomija od 100 km. Da bi se to ostvarilo trebalo je razviti nikl-cinkove akumulatore. Po zamisli, električna vozila bi se u početku koristila kao gradska (dostava ili taksi). Pomenimo da je registracija bila BG - 119-379, te da ga je Zoran Stoiljković vozio skoro svaki dan na relaciji Zemun Polje - Blok 45 te da je u nepune četri godine sa električnim Trabantom napravio oko 20.000 km. Zadate ciljeve nisu postigli.

Bilo je još pokušaja, IHIS je 1980 godine uzeo kombi Zastavu 435 F koju je pretvorio u autonomno električno vozilo koje su isto kao i Trabant registrovali i koje je učestvovalo u saobraćaju. Bio je i prototip Zastave 101. U Somboru su razvijali dostavna autonomna električna vozila za primjenu u poljoprivredi. Prvi Partizan iz Subotice pravi prototip bicikla koje ima za pogon električni motor. Zlatko Šafranko je jednu Fiću 1982 godine u Zagrebu prepravio u električno vozilo koje je prošlo sve ateste i registrovano je. Bilo je još pokušaja, manje i više uspješnih prototipova, no ovo je bio kratki osvrt na prve pokušaje traženja alternative nafti u Jugoslaviji.

Dopuna: 01 Jul 2019 21:36

wulfy ::Koristeći razne izvore ovo su proizvodne brojke koje sam do sada skupio:

1946 god.
IMR - 5 kom.
- Pionir - 5 kom.

1947 god.
IMR - 122 kom.
- Pionir - 122 kom.
TAM - 27 kom.
- Pionir - 27 kom.

1948 god.
IMR - 296 kom.
- Pionir - 296 kom.
TAM - 113 kom.
- Pionir - 113 kom.

1949 god.
IMR - 318 kom.
- Pionir - 318 kom.
TAM - 288 kom.
- Pionir - 288 kom.

1950 god.
IMR - 422 kom.
- Pionir - 422 kom.
TAM - 446 kom.
- Pionir - 446 kom.

1951 god.
TAM - 787 kom.
- Pionir - 787 kom.
 
1952 god.
TAM - 716 kom.
- Pionir - 716 kom.

1953 god.
TAM - 1.389 kom.
- Pionir - 1.389 kom.
FAP - 26 kom.

1954 god.
TAM - 1.659 kom.
- Pionir - 1.659 kom.
FAP - 132 kom.
Zastava -
- 1400 - 50 kom.
- AR-51 - 17 kom.

1955 god.
TAM - 1.966 kom.
- Pionir - 1.966 kom.
FAP - 204 kom.
Zastava - 445 kom.
- Fića - 25 kom.
Tomos - 237 kom.

1956 god.
TAM - 2.310 kom.
- Pionir - 2.310 kom.
FAP - 292 kom.
Zastava - 424 kom.
- Fića - 33 kom.
Tomos - 1.721 kom.

1957 god.
TAM - 2.749 kom.
- Pionir - 2.364 kom.
FAP - 369 kom.
Zastava - 1.935 kom.

1958 god.
TAM - 2.526 kom.
FAP - 902 kom.
Zastava - 1.686 kom.

1959 god.
TAM - 2.605 kom.
FAP - 928 kom.
Zastava - 3.428 kom.
Tomos - 17.000 kom.

1960 god.
TAM - 2.777 kom.
FAP - 1.479 kom.
Zastava - 8.191 kom.
Tomos -
- Spaček - 1.000 kom.

1961 god.
TAM - 2.838 kom.
FAP - 1.759 kom.
Zastava - 10.955 kom.

1962 god.
TAM - 3.013 kom.
FAP - 2.127 kom.
Zastava - 10.561 kom.

1963 god.
TAM - 3.508 kom.
FAP - 2.341 kom.
Zastava - 18.912 kom.

1964 god.
TAM - 3.872 kom.
FAP - 3.040 kom.
Zastava - 25.960 kom.
- Fića - 21.370 kom.

1965 god.
TAM - 3.943 kom.
FAP - 2.921 kom.
Zastava - 26.748 kom.

1966 god.
TAM - 4.085 kom.
FAP - 3.144 kom.
Zastava - 29.022 kom.

1967 god.
TAM - 4.764 kom.
FAP - 2.798 kom.
Zastava - 34.466 kom.

1968 god.
TAM - 5.513 kom.
FAP - 3.322 kom.
Zastava - 49.920 kom.

1969 god.
TAM - 5.621 kom.
FAP - 3.574 kom.
Zastava - 64.346 kom.
Tomos-Citroen - 4.750 kom.
IMV -?
- Austin 1300 Saloon - 2.302 kom.

1970 god.
TAM - 6.442 kom.
FAP - 4.101 kom.
Zastava - 67.207 kom.
Tomos-Citroen - 4.500 kom.
IMV -?
- Austin 1300 Saloon - 6.065 kom.
- Austin 1000 Mini - 283 kom.
- Austin 1500 Maxi - 703 kom.

1971 god.
TAM - 7.159 kom.
FAP - 4.366 kom.
Zastava - 79.334 kom.
- Stojadin - 508 kom.
IMV -?
- Austin 1300 Saloon - 4.109 kom.
- Austin 1000 Mini - 4.482 kom.
- Austin 1500 Maxi - 194 kom.
- Austin 1750 Maxi - 183 kom.

1972 god.
TAM - 7.351 kom.
FAP - 4.527 kom.
Zastava - 80.069 kom.
- Stojadin - 14.293 kom.
IMV -?
- Austin 1300 Saloon - 1.974 kom.
- Austin 1300 Special - 485 kom.
- Austin 1000 Mini - 589 kom.
- Austin 1750 Maxi - 10 kom.
Cimos - 5.523 kom. W
- Spaček - 2.740 kom.
- Ami - 2.738 kom.

1973 god.
TAM -
FAP - 4.748 kom.
Zastava - 96.434 kom.
- Stojadin - 36.163 kom.
TAS - 232 kom.

1974 god.
FAP - 5.392 kom.
Zastava - 111.553 kom.
- Stojadin - 53.573 kom.
TAS - 6.669 kom.

1975 god.
FAP - 5.362 kom.
Zastava - 119.559 kom.
- Stojadin - 59.799 kom.
TAS - 10.987 kom.

1976 god.
FAP - 6.063 kom.
Zastava - 128.643 kom.
- Stojadin - 68.632 kom.
Cimos - 8.336 kom.
- Spaček - 785 kom.
- Diana 6 - 3.647 kom.
- Ami - 1.245 kom.
- GS - 1.194 kom.
TAS -
- Buba - 8.872 kom.

1977 god.
FAP - 6.747 kom.
Zastava - 141.904 kom.
- Stojadin - 77.869 kom.

1978 god.
FAP - 6.282 kom.
Zastava - 151.989 kom.
- Stojadin - 82.146 kom.
Cimos
- GS - 4.140 kom.  

1979 god.
TAM - 8.858 kom.
FAP - 7.002 kom.
Zastava - 157.118 kom.
- Stojadin - 87.112 kom.
Cimos - 10.695 kom.
- GS - 7.950 kom.

1980 god.
FAP - 6.514 kom.
Zastava - 144.466 kom.
- Fića - 57.475 kom.
- Stojadin - 82.090 kom.
- Jugo - 36 kom.
Cimos
- GS - 2.430 kom.
- GA - 1.350 kom. 

1981 god.
FAP - 6.604 kom.
Zastava - 149.110 kom.
- Stojadin - 73.204 kom.
- Jugo - 9.715 kom.
Cimos -
- GA - 210 kom.

1982 god.
FAP - 5.739 kom.
Zastava - 126.256 kom.
- Stojadin - 50.533 kom.
- Jugo - 14.414 kom.
Cimos -
- Visa Club - 2.559 kom.
- Visa Super E - 2.207 kom.
- GA - 211 kom.
- CX - 73 kom.
- CX Sanitet - 103 kom.
- 125 P Sanitet - 86 kom.
- Cimos Diana Dak - 530 kom.
- Cimos Diana Geri - 56 kom.

1983 god.
FAP - 5.377 kom.
Zastava - 127.306 kom.
- Stojadin - 50.288 kom.
- Jugo - 22.738 kom.

1984 god.
TAM - 8.255 + 2.021
FAP - 4.472 kom.
Zastava - 138.112 kom.
- Fića - 32.586 kom.
- Stojadin - 55.995 kom.
- Jugo - 33.392 kom.
TAS -
- Golf - 16.877 kom.
- Caddy - 9.862 kom.
IDA - 3.316 kom.
- Kadett - 1.919 kom.

1985 god.
TAM - 9.301 kom.
FAP - 5.492 kom.
Zastava - 136.383 kom.
- Fića - 21.140 kom.
- Stojadin - 47.068 kom.
- Jugo - 41.274 kom.
Cimos -

1986 god.
FAP - 5.508 kom.
Zastava - 139.891 kom.
- Stojadin - 33.731 kom.
- Jugo - 86.492 kom.

1987 god.
FAP - 5.115 kom.
Zastava - 168.495 kom.
- Stojadin - 30.231 kom.
- Jugo - 103.157 kom.

1988 god.
FAP - 4.784 kom.
Zastava - 176.362 kom.
- Stojadin - 25.519 kom.
- Jugo - 112.453 kom.
- Florida - 37 kom.
TAS - 28.341 kom.

1989 god.
FAP - 4.072 kom.
Zastava - 177.359 kom.
- Stojadin - 27.391 kom.
- Jugo - 124.913 kom.
- Florida - 4.749 kom.

1990 god.
FAP - 4.662 kom.
Zastava - 153.017 kom.
- Stojadin - 19.385 kom.
- Jugo - 91.872 kom.
- Florida - 8.905 kom.
IMV -
- Renault 4 - 39.532 kom.
TAS - 37.411 kom.

Iz citiranog posta izdvajam:
1986 god.
FAP - 5.508 kom.
Zastava - 139.891 kom.
- Stojadin - 33.731 kom.
- Jugo - 86.492 kom.
Zašto? Imam podatke o plasmanu vozila na tržište (a te brojke su uvjek različite od proizvedenih).
Evo koliko je 1986 god. Zastava isporučila vozila krajnjem kupcu u Jugoslaviji:
Yugo 45 i Yugo 55 ---- 30.929
VAZ vozila ---- 27.537
Zastava 101 ---- 26.891
Zastava 128 ---- 13.160
126P ---- 4.200
Fiat ---- 1.083
Zastava 850 ---- 39

A evo koliko je automobila izvezeno te 1986 god.:
Sjedinjene Američke Države – 44.032
Velika Britanija – 8.457
Egipat – 6.097
Mađarska – 3.082
Grčka – 1.878
Danska – 1.416
Francuska – 1.404
Bugarska – 599
Belgija – 540
Holandija – 300
Novi Zeland – 264
Kipar – 123
Gvatemala – 103
Ostali – 20
Ukupno izvezeno: 68.315

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Srna ::...
Samo da se nadovezem sto se tice znacenja samih oznaka: L je luks, C je confort, E je elegant, S je special. Npr Zastava 750 LE (luks elegant). I tako dalje.Ne tvrdim pošto nemam uvid u proizvođačeva objašnjenja, no postoji teza o LE kao skraćenici za "luks ekonomik", i to bi donekle moglo biti blisko i bliže pravcu u kom je "Zastava" izmenila model.

wulfy ::...
Evo koliko je 1986 god. Zastava isporučila vozila krajnjem kupcu u Jugoslaviji:
...
Zastava 850 ---- 39
...Imajući u vidu jagmu za vozilima, liste čekanja i prestanak proizvodnje "Fiće" 18.11.1985. godine, ovaj podatak može delovati neobično; moguće da je reč o kontigentu vozila koji nije pušten u prodaju već je po proizvodnji uskladišten za potrebe eventualnih zamena prethodno prodatih vozila u okvirima garancije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

037 ::Srna ::...
Samo da se nadovezem sto se tice znacenja samih oznaka: L je luks, C je confort, E je elegant, S je special. Npr Zastava 750 LE (luks elegant). I tako dalje.Ne tvrdim pošto nemam uvid u proizvođačeva objašnjenja, no postoji teza o LE kao skraćenici za "luks ekonomik", i to bi donekle moglo biti blisko i bliže pravcu u kom je "Zastava" izmenila model.

wulfy ::...
Evo koliko je 1986 god. Zastava isporučila vozila krajnjem kupcu u Jugoslaviji:
...
Zastava 850 ---- 39
...Imajući u vidu jagmu za vozilima, liste čekanja i prestanak proizvodnje "Fiće" 18.11.1985. godine, ovaj podatak može delovati neobično; moguće da je reč o kontigentu vozila koji nije pušten u prodaju već je po proizvodnji uskladišten za potrebe eventualnih zamena prethodno prodatih vozila u okvirima garancije.

Sada nagađam tako da... tih godina je bila inflacija, a opet su važile tzv. garantovane cjene, dok dobavljači rezervnih dijelova nisu imali te garantovane cjene ali je često falilo repromaterijala (još uvjek je premijerka Milka Planec i njene mjere stabilizacije su na snazi do 1986 godine) tako da se tada u Kragujevcu gomilalo nedovršenih automobila na lageru. Tako da se dešavalo da npr. 90% automobila naprave, stoji na lageru dok ne uspiju povoljno da nabave repromaterijal za ostalih 10% pod uslovima koji nece biti cist gubitak (vazna napomena, do kraja svoje proizvodnje nije osvojeno 100% Fice tako da je i za nju bilo uvoznih djelova, nisu to bile krupne stvari, ali bilo ih je). Moja pretpostavka (dakle lično mišljenje koje nije zasnovano na pouzdanom izvoru) je da su to upravo automobili koji su se nagomilalo na lageru nedovršeni, a bili su na lageru zbog kombinacije gore navedenih faktora. Možda sam pogodio?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ima smisla, a za sada ne mogu da proverim. Znam pouzdano samo da se ovo lagerovanje zbog garancije dešavalo sa drugim "Zastavinim" modelima.

Proizvodnja "Fiće" u Kragujevcu je do kraja ostala na tehnološki osrednjem nivou za tu klasu auta, pa su te dorade verovatno bile moguće - one su se i dešavale devedesetih, ali to je već bilo u nekim vanrednim uslovima.

• 2Ovo se svidja korisnicima: aleksmajstor, robertino
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 10 Jul 2019 21:05

FAP 2026 B...
veliki terenac 6x6 koncepcije

Već je pisano o studiji JNA o stanju neborbenih voznih sredstava i kojih pet klasa je vozila je potrebno razviti. Traženih pet klasa vozila možemo ovako ukratko opisati:
- terensko vozilo nosivosti 0,75 tona sa pogonom 4X4 za komandno-štabne poslove, za potrebe veze i saniteta.
- terensko vozilo nosivosti 1,5 tone sa pogonom 4X4 za vuču lakih oruđa, za potrebe veze i saniteta, te ABHO (Atomsko-biološko-hemijska odbrana) kao i da ima mogućnost razne nadogradnje.
- terensko vozilo nosivosti 3 tone sa pogonom 6X6 za vuču srednjih oruđa, te da se kao i na prethodniku mogu napraviti razne nadogradnje kao što su radionice, veze, saniteta, vatrogasna, ...
- terensko vozilo nosivosti 6 tona sa pogonom 6X6 za vuču srednjih oruđa, za ugradnju višecjevnih lansera raketa, da nosi razne nadogradnje kao što su cisterna, vatrogasna, radar, radarska kabina,...
- terensko vozilo nosivosti 9 tona sa pogonom 8X8 za vuču teških oruđa i poluprikolica za prevoz tenkova, za ugradnju raketnih sistema, te raznih nadogradnji.
TAM 110 T 7 BV... je razvijen za klasu nosivosti 1,5 tone sa pogonom 4x4, a TAM 150 T 11 BV… je razvijen za klasu nosivosti 3 tone sa pogonom 6x6. Za klasu nosivosti 6 tona sa pogonom 6X6 zadužen je FAP i upravo o tom modelu je riječ u ovom poglavlju.

JNA je u svoje naoružanje i opremu htjela da uvede sve više domaćih proizvoda. Krajem šezdesetih godina otpočeo je razvoj pontonskog mosta (plivajući most koji se sastoji od plutajućih djelova – pontona, a služi za prebacivanje ljudstva i tehnike sa jedne obale rijeke na drugu) u MTRZ (Mornarsko Tehnički Remontni Zavod) ,,Sava Kovačević’’ u Tivtu kao i višecjevnog bacača raketa u VTI (Vojno Tehnički Institut) u Beogradu. Za pontoski most (oznaka PM M-71) i višecjevni bacač raketa (oznaka M-77 Oganj) trebalo je razviti vozilo koje će da ih nosi. FAP je na osnovu skupljenog iskustva počeo sa razvojem vozila tako da su se prvi prototipovi kamiona sa tri pogonske osovine pojavili početkom sedamdesetih godina. Kada sam napiso iskustvo tu prije svega mislim na FAP ,,Bombarder’’ (poglavlje 4.4.) i FAP ,,Trafiku’’ (poglavlje 4.9.) koji su poslužili kao osnova koja je nadograđivana po potrebama (šasija, osovine, točkovi, gume, prenos, kabina, oprema,motor, …)

1972 god. – Za nošenje elemenata pontonskog (plovnih i obalnih članaka) mosta PM M-71 razvijen je kamion FAP 2220 BDS 6x6 kojeg pokreće motor oznake Famos 2F.002A a koji iz rednih šest cilindara razvija 200 KS pri 2.300 o/min. i 550 Nm pri 1.400 o/min. Za ostatatak pontonskog mosta (vuča i guranje remorkera RPP M-68, komandno vozilo, prevoz posade) koristio bi se FAP 1314 S/AV. FAP 2220 BDS 6x6 ima tri pogonske osovine, razmak između prve i druge osovine je 3.800 mm, a između druge i treće 1.600 mm. Gume su dimenzija 11,00-20 16 PR. Težina samog vozila je 8,6 tona. Kabina je poznatog dizajna, skinuta je sa kamiona FAP ,,Trafika’’. Ipak, ovaj kamion je samo prelazno rješenje.

1975 god. – Za vojnu paradu kamion FAP 2220 BDS 6x6 je dodatno unapređen kako bi mu se povećala terenska prohodnost. To unapređenje se sastoju u sistemu CRPV – Centralno podešavanje pritiska vazduha u pneumaticima. To znači da zadnje dvije osovine više nemaju duple točkove već samo po jedan točak na kraju osovine. Gume su Borovo (po licence Barum) dimenzija 15.00-21 specijalne konstrukcije sa šarom dubine 30 mm koje su operativne od pritiska 0,8 bara do 4,75 bara. Gume su montirane na felnu dimenzija 11,25-21. FAP 2220 BDS 6x6 sa goreopisanim sistemom CRPV opremljen višecjevnim bacačem raketa (M-77 Oganj) se pojavio na vojnoj paradi u Beogradu. Osim kao nosač ,,Ognja’’ razvijen je i kao klasičan kamion sandučar za prevoz vojnika i opreme. Kao i predhodni kamion i ovaj je bio prelazno rješenje.

1978 god. – FAP 2220 BDS 6x6 nije, kao što se da zaključiti, ušao u serijsku proizvodnju, sve su to uglavnom bila opitna vozila. Ono što je bilo uočljivo kod opitnih vozila je nedostatak snage, no kako je FAP već zaključio ugovor o tehničkoj saradnji sa Mercedesom tako su mogli za dalji razvoj kamiona da se oslone i na neka tehnička rješenja od inostranog partnera. Prvo primjenjeno tehničko rješenje je kabina koja je kopija kabine Mercedesa NG (predstavljen 1973 god. tako da možemo da govoromo o modernom dizajnu kabine) koja se u nekim detaljima razlikuje (najprimetnija je tzv. maska hladnjaka koja je kod FAP-a rješena sa prorezima, dok M-B NG ima plastičnu masku). Ta kabina se naginje naprijed kako bi se pristupilo motoru (tzv. ,,Trafika’’ kabina je imala pristup motoru iz kabine što baš i nije praktično rješenje), a sam i motor je drugačiji jer se ovog puta tu nalazi motor interne oznake 8 V 001 (zapravo je to motor Mercedes-Benz OM 402) koji iz konfiguracije V8 i radne zapremine 12.763 kubika izvlači 256 KS pri 2.500 o/min. i 834 Nm pri 1.400 o/min. Dakle na poznatu tehničku osnovu koja se razvija skoro deset godina uz opisana poboljšanja predstavljen je kamion FAP 2026 BS/AV. FAP 2026 BS/AV je, kao što mu oznaka kaže, kamion čija je ukupna težina sa teretom 20 tona, ima motor koji približno ravija 260 KS (26 u oznaci), trambus kabinu (B u oznaci), svetočkaš, odnosno pogon na sve točkove (S u oznaci), da je armijski tip (A u oznaci) sa vitlom (V u oznaci). Na predstavljanju FAP se pohvalio kao se 85% kamiona proizvodi od domaćih komponenata. Iako je osnova razvoja FAP 2220 BDS 6x6 finalni proizvod se ne razlikuje samo po izgledu (prije svega mislim na kabinu) već i nekim tehničkim detaljima koji su izbrušeni tako da je međuosovinski razmak 3.450 mm, a razmak između zadnje dvije osovine je 1.400 mm, nazad se nalazi sanduk koji može da preveze 20 vojnika. Kamion FAP 2026 BS/AV spreman za vožnju teži 11,5 tona, a nosivost po terenu mu je 6 tona, odnosno na putu 10 tona. Dozvoljena maksimalna težina prikolice (ili oruđa koje vuče) je 6,7 tona. Vozilo je u stanju da savlada uzdužni nagib do 60%, a bočni do 30% dok je maksimalna dubina vodene prepreke 1,2 m. Mjenjač (6MS-80.86) ima šest stepeni prenosa + jedan nazad. Na putu ova kombinacija može da dosegne 80 km/h. Na prvom prototipu je bila rešetka za zaštitu hladnjaka (nasleđeno po pravilima od ranijih vozila JNA, a FAP 2220 BDS 6x6 je imao) no se u eksplataciji pokazala nepraktičnim (kabina koja se naginje da bi se došlo do motora, a da bi se obavio taj zahvat trebalo je prvo osloboditi tu rešetku). Takođe se osvojila i proizvodnja produžene kabine iz Mercedesove NG serije.

1979 god. – počinje serijska proizvodnja, kamion se nudi u nekoliko varijanti:
- FAP 2026 BS/AV kao osnovna verzija sa sandukom
- FAP 2026 BDS/A sa dugom kabinom služio za nošenje plovnih i obalskih članaka pontonskog mosta
- FAP 2026 BDS/AVG sa dugom kabinom za vuču, guranje i izvlačenje remorkera RPP M-68
- FAP 2026 BS/AV BMB koji je imao nadograđenu bušilicu minskih bunara
- FAP 2026 BDS/A Oganj kao nosioc višecjevnog raketnog bacača
- FAP 2026 BDS/A kao vatrogasno vozilo
- FAP 2026 BDS/A kao komandno štabno vozilo
- FAP 2026 BDS/A te kao nosioc radara zvanog Žirafa

1991 god. – prekida se serijska proizvodnja, ipak to ne znači da se prestaje sa proizvodnjom. Od zaliha koje se nalaze na lagaru biće sastavljeno još nekoliko desetina kamiona.

1994 god. – nestalo je zaliha tako da je prekunuta proizvodnja

1995 god. – na kratko obnovljena proizvodnja, ali sa Štajer motorima i original NG kabinom, no poslije 30 proizvedenih definitivno se ugasila proizvodnja.

Predstavljen je i nasljednik, FAP 2228 tokom 2006 god. što je zapravo FAP 2026 u nekim detaljima poboljšan, ali do 2018 god proizvedeno ih je u šest primjeraka, a kako FAP i zvanično ugašen to bi bilo sve što se ovog kamiona tiče.

Dopuna: 10 Jul 2019 21:05


FAP 2220 BDS 8x8 na paradi 1975 god. nosi Oganj


FAP 2026 BS/AV, prototip iz 1977 god., još uvjek ima zaštitnu rešetku


FAP 2026 BS/AV prototip


FAP 2026 BDS/AVG sa dugom kabinom za vuču, guranje i izvlačenje remorkera RPP M-68


FAP 2026 BS/AV BMB koji je imao nadograđenu bušilicu minskih bunara


FAP 2026 BS/AV

Dopuna: 10 Jul 2019 21:06

FAP trideset dvojka
moćni terenac 8x8 koncepcije
(FAP 2632 BDS/A 8x8, FAP 3232 BDTS/AV, FAP 2832 BS/AV i FAP 3232 BDS/A)

Za potrebe JNA razvijena su vozila u tri od pet traženih klasa (TAM 110 T 7 B… sa pogonom 4x4 i nosivosti 1,5 tonu, TAM 150 T 11 B… sa pogonom 6x6 i nosivosti 3 tone,i FAP 2026 B… sa pogonom 6x6 i nosivosti 6 tona) no, potrebno je razviti i tzv. teškaš sa pogonom 8x8 nosivosti 9 tona. Zašto je potrebno ovako teško neborbeno vozilo za vojsku? Nekoliko je razloga.
Prvo, za vuču teških oružanih sredstava koje imaju gusjenice kao i građevinskih mašina (tenkovi, borbena vozila, rovokopači, …) po putu (da gusjenice ne bi oštetile asvalt), te i po potrebi van puta (gdje taktičko djelovanje u ratnim ili drugim uslovima pokaže potrebu). Ta kombinacija kamiona i poluprikolice naziva se vučni voz. Za takve stvari JNA je prvo koristila vučne vozove dobijene programom MDAP (Mutual Defence Aid Programme) početkom pedesetih godina od strane američke vojske. Kada je krajem šezdesetih JNA počela da nabavlja tenkove T-55, te teške gusjeničare BTM, BTM-3 i BAT javila se potreba za novim vučnim vozovima. Kako nije bilo sredstava za razvoj sopstvenog vučnog voza (sredstva su ulagana za razvoj manjih vozila) odlučeno je da se privremeno nabave vučni vozovi iz inostranstva, FAP je tokom 1960 god. napravio nekoliko tegljača FAP 14G2H-S koncepcije 6x4 (zadnje dvije osovine pogonske) ali on nije zadovoljovao potrebne parametere te se 1967 god. donosi odluka o kupovini kamiona MAZ 537 bez poluprikolice (isporučeno je nekoliko primjeraka sa originalnom poluprikolicom). Poluprikolicu Gorica PSN 50-00-2A (domaće proizvodnje) nosivosti 50 tona (sopstvena težina 13,5 tona) ispituju 1970 god, tako da kamion MAZ 537 sa poluprikolicom Gorica dobija oznaku ,,vučni voz 30Mp, M-70’’. Zahtjevana je nabavka 104 ovakva vučna voza. Kupljeno je nešto više od polovine zahtjevanih jer je to, ipak, smatrano privremenim rješenjem dok se ne razvije domaće vozilo.
Drugo, za nošenje višecjevnih bacača raketa. Prvi višecjevni bacač raketa (VBR) razvijen u Jugoslaviji je predstavljen 1963 god. (M-63 Plamen), a napravljen je u obliku prikolice sa jednom osovinom. Taj višecjevni bacač raketa vuče kamion, a na kamionu se transportuje rezervno punjenje i posada. M-63 Plamen ima 32 cijevi kalibra 128 mm, a domet raketa je 8,5 km. Močniji višecjevni bacač raketa (M-77 Oganj) je ušao u operativnu upotrebu 1977 god. (prvi prototip prikazan 1975 god.) montiran na kamionu FAP 2026 BDS/A tako da je to samohodni višecjevni bacač raketa (SVBR). M-77 Oganj ima 32 cijevi kalibra 128 mm, a domet raketa je 20 km. Razvoj najmočnijeg SVBR-a započeo je početkom osamdesetih godina. Irak je uložio finansijska sredstava, a Jugoslavija znanje. Ponuđena su dva tipa SVBR-a: sa 12 cijevi i dometom od 50 km ili sa 4 cijevi i dometom od 120 km. Odabrana je varijanta sa 12 cijevi, te dometom od 50 km. Za nošenje tog višecjevnog bacača potrebno je moćno vozilo.
Treće, za transport raketa sistema M-87 Orkan, kao i za transport ostalih kabastih materijala je potreban moćan kamion.
Dakle, hronološki razvoj kamiona koji zbog raspada države nije ušao u serijsku proizvodnju je ovako tekao.

1980 god. – poslije završenog razvija vozila FAP 2026 B… razvojni kapaciteti FAP-a su sada usmjereni na razvoj 8x8 vozila čija bi nosivost bila 9 tona.

1981 god. – novom reorganizacijom razvoj neborbenih vozila se povjerava Vojno Tehničkom Institutu (VTI) iz Beograda tako da razvoj vozlia 8x8 nosivosti 9 tona prelazi u VTI (jer FAP nije dovršio razvoj).

1982 god. – VTI nakon razmatranja ponuda od TAM-a, Avtomontaže, MAG-a i FFB-a u junu potpisuje ugovor o daljem razvoju vozila sa FFB-om (Fap-Famos-Beograd). Ugovor je predviđao da se vozilo 8x8 razvije u tri varijante, kao tegljač sa poluprikolicom nosivosti 45 tona, osnovni sandučar koji bi mogao da vuče teška artiljerijska oruđa, te za nošnju višecjevnog bacača raketa Orkan.

1983 god. – razvijen prvi prototip FAP 2632 BDS/A 8x8 sopstvene težine 12,5 tona i nosivosti na putu 14 tona (u terenskim uslovima nosivost je 9 tona). Pogonski motor je OM 403 koji iz V10 konfiguracije i radne zapremine od 15.953 kubika razvija 320 KS pri 2.500 o/min. i 1.050 Nm pri 1.600 o/min.

1985 god. – izrađen prototip višecjevnog raketnog bacača Orkan koji je montiran na vozilo oznake FAP 2632 BDS/A 8x8, te je kasnije povedeno u Irak na ispitivanje. Napravljena su još četri prototipa, dva sa oznakma FAP 3232 BDTS/AV kao tegljači na koje je nakačena prikolica Goša FNNPP 50/30 nosivosti 50 tona, te dva sa oznakama FAP 2832 BS/AV kao klasični sandučari. Ta četri prototipa učestvuju na vojnoj paradi u Beogradu te je to prvo javno prikazivanje tog kamiona. Kamioni su predati Tehničko Opitnom Centru (TOC) u Beogradu. Uočeno je nekoliko nedostataka koje je trebalo ukloniti.

1986 god. – izrađen prototip FAP 3232 BDS/A koji služi za nošenje višecjevnog bacača raketa M-87 Oganj.

1987 god. – u avgustu u iračkoj pustinji završeno ispitivanje Orkana. Ispaljeno je ukupno 500 raketa, a temperaturni opseg testiranja se kretao od -34 do +54 stepeni celzijusova. Za transport raketa izrađeno je vozilo FAP 2832 BS/AV VPPR (transportuju se 24 rakete, a vozilo ima ugrađenu dizalicu kako bi rakete prenelo do vozila koje ispaljuje rakete). Tada se donosi odluka da se SVBR M-87 Orkan uvrsti u naoružanje, kao i da se krene sa izradom kamiona za prenos raketa (tegljač nije zadovoljio tražene uslove tako da je proizveden u dva prototipna primjerka).

1988 god. – baterija za M-87 Orkan se sastoji od četri kamiona FAP 3232 BDS/A koji nose višecjevne bacače raketa, četri kamiona FAP 2832 BS/AV VPPR za prevoz i pretovar raketa, te pet manjih 4x4 vozila. Irak je naručio 4 baterije sistema M-87 Orkan. Sa prototipom koji je isporučen ranije učestvuje u tamošnjoj vojnoj paradi (oznaka Irak u mu je Ababil 50).

1989 god. – počinje proizvodnja SVBR-a za Irak (Irak kao finasijer projekta ima prednost) tako da se u toku godine isporučuje jedna baterija za Irak (četri kamiona FAP 3232 BDS/A i četiri kamiona FAP 2832 BS/AV VPPR). Uz prototip to je 9 kamiona FAP sa konfiguracijom 8x8 isporučeno u Irak.

1990 god. – proizvedeno 12 kamiona FAP 2832 BS/AV VPPR koji bi trebali da se isporuče u Irak kada se dovrši montaža opreme na još 12 kamiona FAP 3232 BDS/A. Time bi bile gotove još tri baterije za isporuku u Irak. Poslije isporuke te tri baterije za Irak krajem 1991 god./početkom 1992 god. je po planu naoružavanja trebala početi da se i JNA oprema Orkanom. Vozilo proizvodi FAP iz Priboja, lanser proizvodi Bradstvo iz Novog Travnika, rakete proizvodi UNIS iz Sarajeva… Šta to znači? Znači da su početkom ratnih dešavanja proizvedeni kamioni bili na raznim lokacijama za opremanje, te kasniju isporuku za Irak. Svih 12 kamiona FAP 3232 BDS/A je poslato u Novi Travnik (Bradstvo) da se montiraju višecjevni bacači raketa. Prvi na koji je montiran višecjevni bacač raketa poslat je u JNA školski centar u Zadru. Do početka ratnih dejstava šest kamiona je opremljeno sa višecjevnim bacačem raketa. Jedan dio kamiona FAP 2832 BS/AV VPPR je bio u Visokom (opremanje u TBT-u).

1991. god. – početkom ratnih destajava prekida se proizvodnja kamiona FAP sa konfiguracijom 8x8. Serijska proizvodnja, kao što se vidi, nije ni počela. Napravljeno je ukupno 38 ovih kamiona (FAP 2632 BDS/A 8x8 – 1 kom.; FAP 3232 BDTS/AV – 2 kom.; FAP 2832 BS/AV – 2 kom.; FAP 3232 BDS/A – 17 kom. i FAP 2832 BS/AV VPPR – 16 kom.).

Zna li se sudbina ove male serije kamiona? Znamo da ih je 9 završilo u Iraku (nisu više u operativnoj upotrebi), dva tegljača sa parade su uglavnom provela svoj radni vijek parkirani u okviru kasarne u Kraljevu, a sandučari su bili stacionirani u Nišu. Onaj jedan što je bio u Zadru je prebačen u Knin te je u maju 1995 godine korišćen za gađanje Zagreba, a poslije je prebačen u Banja Luku gdje je i danas, šest opremljenih sa lanserima su iz Novog Travnika međusobno podjelili Hrvatska Vojska (HV) i Oružane Snage Bosne i Hercegovine (OS BiH) tako što je HV uzela 4 kom, a OS BiH 2 kom. Jedan iz HV je izložen u muzeju vojne opreme u Vukovaru. Za ostale kamione (FAP 3232 BDS/A ) iz Novog Travnika nisam siguran gdje su osim da je SFOR u svojim akcijama uništio tri. Dio kamiona FAP 2832 BS/AV VPPR (mislim 8 kom.) je bio u sastavu Vojske Jugoslavije (VJ) gdje nisu služili da nose rakete (jer VJ nije posjedovala SVBR M-87 Orkan) već su služili za drugu namjenu. Kakva je sudbina kamiona FAP 2832 BS/AV VPPR koji su se zatekli u ,,TBT’’ Visoko nije mi poznato.

Kako god, FAP 2832 BS/AV, odnosno FAP 3232 BDS/A je bio moćno vozilo kojim je demonstrirana moć i stepen tehnološkog razvoja. No, politički stepen razvoja je tada bio ispod svakog nivoa, tako da je priča o nekom naprednom tehnološkom razvoju na ovim prostorima uglavnom priča iz prošlosti…

Edit: kako se čitaju oznake na FAP kamionima? Za ovaj i predhodni manji model evo objašnjenja:
- FAP - Fabrika Automobila Priboj
- 2026 - 20 tona ukupna težina vozila, 260 KS (26x10) je okvirna snaga motora
- 2632 - 26 tona ukupna težina vozila, 320 KS (32x10) je okvirna snaga motora
- 2832 - 28 tona ukupna težina vozila, 320 KS (32x10) je okvirna snaga motora
- 3232 - 32 tona ukupna težina vozila, 320 KS (32x10) je okvirna snaga motora
- B - trambus kabina (kabina iznad motora)
- S - pogon na svim točkovima (svetočkaš)
- D - duža kabina
- T - tegljač
- A - armijski tip
- V - opremljen vitlom (čekrkom)
- BMB - Bušač Minskih Bunara
- VPPR - Vozilo za Prevoz i Pretovar Raketa

Dopuna: 10 Jul 2019 21:08


FAP 2632 BDS/A 8x8, prototip sa montiranim lansernim cijevima koje su maskirane pokrovom tako da izgleda kao obični transportni kamion


FAP 2832 BS/AV i u pozadini FAP 3232 BDTS/AV


FAP 3232 BDTS/AV


dva kamiona FAP 3232 BDTS/AV sa poluprikolicama Goša FNNPP 50/30 na paradi 1985 god. u Beogradu


FAP 3232 BDS/A sa višecjevnim bacačem raketa M-87 Orkan


FAP 3232 BDS/A izložen u vojnom muzeju u Vukovaru