Auto-moto industrija ex-juge

• 2Ovo se svidja korisnicima: 037, amstel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Legendarni automobili:


A evo i dve slike knjizice koju imam:




Revija Avto 79g:

Slikam i postavljam telefonom. Molio bih moderatora da slike "uspravi" ako je moguce.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Srna, voja64, amstel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Srna ::...
Disertacija je ozbiljna ali se mora procitati cela da ne bi doslo do izvlacenja iz konteksta.
...Da, upravo sam ishitrio i to učinio, izvinjavam se.

LUDI ::Jedan od razloga da se vozila u jugoslaviju vozila razstavljena je zbog carina.
Fabrika, koja uvozi avto na kome nema nekih elemenata je imala manju carinu..
Te carine su bile toliko visoke za gotov avto, da je IMV iz Novog Mesta neka vozila kupio i onda imao proizvodnju, da jih razstavi, salje u Jugoslaviju i ponovo sastavi.. Tako je fabrika na kraju mogla vise da zaradi na proizvodu. Verovatno je slicna prica i sa Fiat 132.Video sam neke slike prilično ozbiljne montaže (mislim i lakiranja) za koje se navodi da su snimljene u »IMV-u«, mada je možda i greška (npr da su zapravo snimci iz Britanije). Ukoliko ih nađem postovaću da i vi bacite pogled, a možda i neki radnik eventualno prokomentariše, potvrdi ili opovrgne, prepozna pogon...

Uopšteno, češći je slučaj bio da se vozila plaćaju delovima kako bi se omogućila niža davanja ili uvoz uopšte (to se radilo i u SRJ).

------ ------

Ima prilično ovakvih knjižica i dokumentacije »Fiata 850«, »Lade 1200«, »Samare«... Ipak, za »Fiat 131«/»Zastavu 131« su srazmerno retke (kao i ti auti kod nas, uostalom).

• 2Ovo se svidja korisnicima: 037, amstel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 15 Apr 2020 8:51

@ Srna:
Hvala, sad imamo neko polazište za daljnju potragu.

Nakon osmostaljenja Hrvatske, neko vrijeme su se Renaulti 5 proizvedeni u Novom Mestu uvozili sa sniženom stopom carine, jer je primjenjeno pravilo za uvozne proizvode u koje je ugradjeno domaćeg materijala (ne sjećam se od kojeg postotka više). Odnosilo se na plastične dijelove iz tadašnje Jugoplastike AD, stakla iz Lipika, neke odljevke i još pokoju sitnicu.

Nakon što je IMV preuzeo Renault, bilo je članaka (dalo bi ih se naći po starim auto revijama) kako je prethodni uvoznik Litostroj dobavljao gotove automobile, s kojih su čekajući na carinskom kolosijeku skidani, akumulatori, kotači, brisači, retrovizori i još koja sitnica, pa su onda carinjeni kao SKD (semi knocked down) vozila.

Dopuna: 15 Apr 2020 9:00

Još nešto vezano uz Zastavu 132. Po dosad objavljenim podacima, radi se samo oko 2-3000 vozila?
Teško da bi se isplatilo bilo kakvo ulaganje u tvornicu koja bi radila vozila praktično od gole školjke u tako maloj seriji.

Po cjeniku koji je Wulfy postavio, tvorničke cijene Z-101 iznosila je oko 50.000-55.000 n.din; dok je istovremeno 132 koštala oko 105.000 n.din. I to je tvornička cijena, na koju je trebalo dodati poreze.
Koliko je od tih 132-ojki moglo otići u privatne ruke, možda kakvom doktoru, sportašu ili jačem privredniku.

Vjerojatnije je da su na ovaj način vozila imala tretman domaćih radi zaobilaženja uvoznih davanja, a da su većinom kupljena za potrebe privrednih organizacija i raznih rukovodećih položaja.
(kod nas je, konkretno, bila službeno vozilo istražnog suca).

• 2Ovo se svidja korisnicima: 037, amstel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

@037:


Ovo je snimka iz nove IMV-ove lakirnice (1971), koja je već tada nudila i mogućnost lakiranja u metalik boju.
IMV je (prema Avto-magazinu) zaista proizvodio i karoserije za IMV Austin 1300. Spominje se zavarivanje, antikorozivna obrada i lakiranje.
Tko zna ima li o tome što....ovdje?

• 1Ovo se svidja korisniku: amstel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odlično!

^^ Apropo cene »132«, odnosi cena su se baš menjali, izgleda. Prema »Avtu«, »Fiat 132« je bio 3-4 puta skuplji od »Zastave 101« januara 1978. godine.

Zbog poređenja ostalih sam mislio kako bi bilo zgodno postovane sume iz januara 1978. konvertovati u dinare (iz 1978, gde je moguće upravo iz januara 1978.). Konverovano je prema linkovima ispod, a kako nema direktnih kurseva za fr. franak, šved. krunu i hol. gulden, njih sam dobio preko odnosa sa dolarom za I '78. (linkovi ispod).

9,7 YUD = 1 DEM
18,72 YUD = 1 USD
37,02 YUD = 1 GBP
0,0223 YUD = 1 ITL
4,65 FRF = 1 USD => 4,02 YUD = 1 FRF
4,64 SEK = 1 USD => 4,03 YUD = 1 SEK
2,25 NLG = 1 USD => 8,32 YUD = 1 NLG

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Preračunate cene iz "Avta" za januar 1978. su iza "→" —

------ ------

• »Alfa Romeo Alfasud« (5 brzina): 105397 + 3148000 it. l. → 175597
• »Alfa Romeo Alfasud TI«: 113116 + 3315000 it. l. → 187040
• »Alfa Romeo Đulija Super«: 147378 + 4057000 it. l. → 237849
• »Alfa Romeo Alfeta 1,8«: 180816 + 4781000 it. l. → 287432

• »Audi 50 LS«: 98662 + 7777 nem. m. → 174098
• »Audi 80«: 142389 + 10300 nem. m. → 242229
• »Audi 100«: 155313 + 11045 nem. m. → 262449
• »Audi 100 LS«: 172249 + 12022 nem. m. → 288862

• »Mini 850«: 46000 + 1116 brit. funti → 87314
• »Mini 1000«: 50000 + 1160 brit. funti → 92943

• »Be-Em-Ve 316«: 154676 + 11076 nem. m. → 262113
• »Be-Em-Ve 518«: 193385 + 13309 nem. m. → 322482

• »Sitroen Dijana 6«: 72550 
• »Sitroen 2CV« (inostrane proizvodnje): oko 120000 + devize 
• »Sitroen GS Klub«: 118515 +17717 fr. franaka → 189737
• »Sitroen GS Brejk«: 127868 + 18876 fr. franaka → 203749
• »Sitroen GS Palas«: 157789 
• »Sitroen Ge-Es-Iks 1,2«: 140372 
• »Sitroen Ce-Iks 2000 C«: 177312 + 25003 fr. franaka → 277824

• »Simka 1005 LS«: 59962 + 10885 fr. franaka → 103719
• »Simka 1100 Ge-El-Iks«: 95028 + 15385 fr. franaka → 156876

• »Ford Fiesta 1,1 L«: 99685 + 7640 nem. m. → 173793
• »Ford Eskort«: 95152 + 1694 brit. funti → 157863
• »Ford Taunus 1,3 L«: 141396 + 10070 nem. m. → 245186
• »Ford Granada 1,7 S«: 184892 + 12500 nem. m. → 306142

• »GAZ 24 Volga«: 117567 

• »Mercedes 220D«: 300506 + 19337 nem. m. → 488074
• »Mercedes 230«: 286935 + 18554 nem. m. → 466908
• »Mercedes 250«: 314306 + 20133 nem. m. → 509596

• »Opel Kadet«: 87196 + 6970 nem. m. → 154805
• »Opel Askona 1,2«: 127415 + 9290 nem. m. → 217528
• »Opel Askona 1,6«: 136082 + 9790 nem. m. → 231045
• »Opel Rekord S«: 170449 + 11685 nem. m. → 283793
• »Opel Manta S«: 152291 + 10725 nem. m. → 256323

• »Pežo 104«: 77253 + 13625 fr. f. → 132025
• »Pežo 304«: 102675 + 15560 fr. f. → 165226
• »Pežo 504 L«: 130430 + 20055 fr. f. → 211051

• »Reno 4«: 73398 
• »Reno 5 TL«: 86229 + 14133 fr. f. → 143044
• »Reno 6 TL«: 83373 + 15018 fr. f. → 143745
• »Reno 12 TL«: 85946 + 15337 fr. f. → 147601
• »Reno 12 TS«: 91402 + 16013 fr. f. → 155774
• »Reno 16 TL«: 106154 + 17965 fr. f. → 178373

• »Sab 96 L«: 115704 + 18445 šved. kruna → 190037
• »Sab 99 L«: 144215 + 21450 šved. kruna → 230658

• »Škoda 110 R Kupe«: 69726 
• »Škoda 105 S«: 59868 
• »Škoda 120 L«: 63835 

• »Voksal Ševet«: 94507 + 1745 brit. funti → 159107
• »Voksal Viva L«: 79976 + 1545 brit. funti → 137171

• »Volvo 66 DL 1,1«: 97217 + 8750 (Hfl - ne znam koja je moneta u pitanju; pošto se auto proizvodio i u Holandiji a holandski gulden se nazivao i holandskim florinom, pretpostaviću da je HFL=NLG, pa je - uslovno - tako dobijena suma u ondašnjim dinarima)→170017

• »Folksvagen Golf«: 100705 + 7890 nem. m. → 177238
• »TAS-Folksvagen Golf J«: 103272 
• »Folksvagen Pasat«: 130050 + 9950 nem. m. → 226565

• »Vartburg 1000«: 53452-62854 

• »ZAZ-968 Zaporožac«: 46000 

• »Zastava 750«: 41965-51320 
• »Zastava 101«: 74319-87411 
• »Zastava 101 S«: 91277 
• »Zastava 126P«: 48712 
• »Zastava 1300«: 69815-82707 
• »Poljski Fiat 125P«: 88065 
• »Lada«: 92526-103477 
• »Zastava-Fiat 132 2,0«: 296726 

------ ------

Naravno, ovde treba imati u vidu posebnosti poput liste čekanja (gde su ljudi radije uplaćivali srazmerno skuplji auto ukoliko se isporučuje brže) i problema nabavke deviza.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, amstel, 037
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IMV je imao saradnju sa BMC do 72g. a saradnja je pocela 67? u to vreme su u Novom M. osvojili proizvodnju. Avti su se sastavljali iz delova koje su uvozili. Mislim, da je ovaj trik sa razstavljanjem pa kasnije opet sastavljanjem bio prisutan za vozila Mini. I da, postojala je mogucnost metalik boje. Mislim, da su svi Austini, koji su imali naj jaci motor i dvogrli fergazer (neka nasa ideja, sa kojom je to postao najbesniji serijski Avstin) bili u metalik boji. ZNam, da je postojala srebrna i zlata u metalik nijansi.

• 3Ovo se svidja korisnicima: amstel, LUDI, 037
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 15 Apr 2020 13:46

Da, miniji su tako sastavljani; Renault 4, 6 i 12 za vrijeme Litostroja takodjer.
Vjerojatno u prvo vrijeme i Austin 1300, ali 1971. piše da je osvojena proizvodnja, planirana na bazi 50.000 automobila godišnje ?? Kud nestadoše svi ti Austini, i ako ti pišeš da je suradnja s BMC-om potrajala do 1972, je li moguće bilo nakon toga pogone prenamijeniti za montažu/proizvodnju Renaulta?

Dopuna: 15 Apr 2020 13:48

@037:
Ove cijene što si postavio su maloprodajne, tj. s uključenim porezima?

Dopuna: 15 Apr 2020 13:53

Škoda Š-120 L (05.1979)

Nabavna cijena: 51.908,00 n.din
Osnovni porez: 11.908,00 n din 23%
Republički porez: 2.076,30 n.din 4%
Općinski porez: 1.557,25 n.din 3%
Ukupno: 67.449,55 n.din

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel, LUDI
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

blake ::...
@037:
Ove cijene što si postavio su maloprodajne, tj. s uključenim porezima?
...Zbog ogromne razlike u ceni jugoslovenskog i nemačkog Golfa kao i jugoslovenske Dijane i francuskog Spačeka mislim da jesu. Davno sam to prekucao a taj časopis mi nije pri ruci, no, po sećanju - to jesu cene sa porezima, uz ogradu da su republička i pokrajinska davanja međusobno donekle različita. Možda i gradska, čak negde do 2000. je za Beograd važio dodatni porez od 1-2%. Pogledaću ponovo pa ću odgovoriti šta tačno piše.

Ispalo bi da je konkretna razlika u ceni za Škodu 120 L nakon 14 meseci oko 5,3% u dinarima. Možda je i do različitog dela SFRJ ili inflacije?

• 1Ovo se svidja korisniku: 037
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Porast cijene Škode u 14 mjeseci i nije nešto; ako uzmemo u obzir da je inflacija u SFRJ za 1978. 8,8%, za 1979. 12,1%. Porezi zavise nešto po regionalnom ključu, a treba i uzeti u obzir da su istočna vozila nabavljana po klirinškom tečaju. Ali to je u principu to, tridesetak posto na tvorničku cijenu domaćeg vozila, odnosno nabavnu cijenu uvoznog.

Ako pogledamo tvorničke cijene i maloprodajne koje si ti postavio, to je otprilike isti omjer:

• »Zastava 750«: 41965-51320 tvornička 33000-35000
• »Zastava 101«: 74319-87411 tvornička 55000-60000
• »Zastava 101 S«: 91277
• »Zastava 126P«: 48712 tvornička 37000
• »Zastava 1300«: 69815-82707 tvornička 53000-59000
• »Poljski Fiat 125P«: 88065 tvornička 62000
• »Lada«: 92526-103477 tvornička 60000-65000
• »Zastava-Fiat 132 2,0«: 296726 tvornička cijena: 105000 !!!

Nemam pri ruci porezne propise iz tih godina, ali razlika od skoro 180% davanja na auto koji ima tretman "domaćeg"?
Čak mislim da je osnovni porez bio 60% preko 2000 ccm, a Fiat ima 1995.
Kako ovo objasniti?

Osim ako se radi baš o talijanskom Fijatu 132 uvozna, pa treba još pribrojiti i carinska davanja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jeste nelogična ta brojka. Znam da su se ljudi vajkali kako je za »Bemvee« ceh iznosio 120-180%, u čemu je onda poenta montaže »Fiata« u Zagrebu? Po ceni "na drumu" je »132« u rangu potpuno uvoznih automobila te klase.

Ni zapremina nije jedini parametar, izgleda. Recimo, »Lade« su u to vreme imale 1200-1600 cm³, "Tristać" i »125P« 1300-1500 pa deluje kako su davanja sve veća što je auto više "uvozniji" (vidi početne cene, pretpostavimo da važe za najmanje motore). Moja pretpostavka — moguće da je reč o pokrivanju proizvodnje/uvoza izvozom ili ugradnjom domaćih delova, pa otud i različite olakšice: za preovlađujuće domaćeg "Tristaća" su davanja najmanja, za »125P« koji ima značajne jugoslovenske delove (nemali broj serija motor, većina primeraka zadnju osovinu, uz još sitnijih delova, a bilo je i proizvodnje/montaže) nešto veća, a za »Lade« su izdaci najviši.

Što se tiče kretanja cena između godina, verovatno su i druge zemlje imale inflacije pa je i zato to malo komplikovanije u potpunosti pohvatati.

Ima i drugih interesantnih stvari, recimo početni »Renoi« »5«, »6«, i »12« imaju praktično istu konačnu cenu; dalje, auti britanske proizvodnje su osetno jeftiniji od drugih zapadnih (recimo odnos »Ford Fieste« i »Ford Eskorta«, »Mini« znatno jeftiniji od drugih iz A segmenta), ali i tu imamo izuzetak da je »Voksal Ševet« skuplji od blizanca »Opel Kadeta« i primetno skuplji od »Voksal Vive« (iz više-manje iste klase). Možda je »Ševet«/»Kadet« prosto skuplji za proizvodnju, a »Livnica Kikinda«/»IDA« već imala uticaj na uvoz i cenu »Opela«? Mada treba pomenuti da je za jugoslovensko tržište »Opel« krajem proizvodnje tog »Kadeta C« i početkom proizvodnje »Kadeta D« pripremio ogoljeniju i jeftiniju izvedbu »C« (u cenovniku nema detalja o tome), pa i to malo usložnjava proračun.

No, sve je ovo pipanje u mraku dok ne nađemo neki propis.