Blamovi i fore iz vojske

• 16Ovo se svidja korisnicima: zixo, Luka, RJ, markus, voja64, LonelyWolf, nradukic, Erich Hartmann, Bobo123, vuk sa vrbasa, buster, CHARLIE JA., Bane san, YU-DGC, sremac983, Alpha
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Aerodrom Kovin krajem prošloga veka ...
U blizini aerodroma je kovinska ludara. Jedno popodne klinci koji su bili na selekciji za letenje skoknu do ludare da igraju basket. Usput su preskočili ogradu ludare. Kad je došlo vreme da ovi iz ludare idu u svoje sobe dolazi doktor do klinaca sa selekcije i kaže:
"Ajmo, gotovo ... idemo u sobe .."
Klinci mu kažu: "Mi smo piloti"
Doktor onako mrtav ladan: "Svi smo mi piloti ... ajmo piloti gotovo ..."
Klinci opet: "Ma mi smo piloti sa aerodroma"
Doktor opet: "Ajmo piloti ... idemo u sobe ... sutra ćemo na aerodrom"
Jedva mu objasniše ko su, šta su i otkud oni tu, zamalo da zaglave ludaru

ps.
dandanas povremeno nekom izleti u vojnim zajebancijama na vojne gluposti: "ajmo, svi smo mi piloti"

• 7Ovo se svidja korisnicima: kreza, voja64, LonelyWolf, BlekMen, markus, Bobo123, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Još za vreme redovne vojske, beše jedan ludak koji je došao iz prekomande iz Tuzle, vojnik zajebant, sve mu ravno do mora...Valjda je tamo dobio po nosu od nekog pukovnika koji mu se zamerio, non stop ga po kazni slao na neke radove, išao je i u pritvor, pa ovaj odlučio da mu se osveti.
I sedimo tako i budaletini padne na pamet da zove tamo u Tuzlu neke dežurne po četama.
Okreće brojeve, predstavlja se kao komandant (imitirao ga je grubim glasom) a ovi sa druge strane sve sa strahom mu odgovaraju "izvolte druže pukovniče".
Tako slučajno nazove nekog od starešina i ovaj posumnja i kaže mu "pa zar vi niste jutros otputovali na službeni put" ?...i provali ga čovek.
E sad, pošto je doznao da pukovnika nema u kasarni, nazove direktno "svoj" kabinet a tamo se javi njegov lični vojnik-kurir.
Ovaj sa druge strane za razliku od prethodnog starešine uopšte ne primeti razliku u glasu "lažnog pukovnika".
Naredi on da ovaj ode do ambulante i podigne za njega deset kutija Andola, pet kutija Pentraksila, tri sirupa za kašalj, gomilu nekih zavoja i flastera i neke tablete za čišćenje creva i sve to odnese njegovoj kući tj. njegovoj ženi.
Vojniku to verovatno nije bilo čudno jer je pukovnik redovno do ambulante slao kurira po lekove, jedino mu je možda bila neobična količina svega toga.
Posle pola sata zove on ponovo i vojnik mu izdiktira šta je sve podigao u ambulanti i da je to odneo njegovoj ženi ali mu je i rekao da kad se vrati sa puta obavezno svrati u ambulantu da to opravda.
Mogu da zamislim kako je čovek podivljao kad je saznao da je "podigao" lekove
Upišali smo se od smeha

• 11Ovo se svidja korisnicima: voja64, CheefCoach, CHARLIE JA., LonelyWolf, kreza, BlekMen, markus, buster, Bobo123, Bane san, Alpha
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prije više godina (što vrijeme leti ) kad sam bio mlad vojak u VRS, bilo je svakakvih likova u klasi, od gradskih mangupa, diplomaca do likova ko iz filma "Ovo malo duše" I jedan dan dvojici likova ove treće navedene klase DOf naredi da očiste hodnik kofama i džogerima da se sija A u međuvremenu jedan od vojaka je bio električar po struci i u hodniku je bila kutija sa osiguračima koji su malo-malo izletali pošto je sistem bio tri dana mlađi od drvene kašike bukvalno i njega kapetan zaduži da to malo pogleda i vidi može li se šta srediti....I ovaj Tesla metalnu kasetu, popnu se na nju i lagano pos'o pred sebe...u tom dođoše ova dva buzdovana sa kantama i džogerima i počeše da prosipaju vodu po podu dok je ovaj na metalnoj kaseti sa nosom u strujnoj kutiji nasule lole do članaka bukvalno Utom dolazi kapetan kad je vidio ovo beretka mu je sa glave odletjela bukvalno sreća na vrijeme mogli su svi u strujnom kolu zaigrati....
Natjerao ih je obojicu da pozdravljaju banderu dok im ona ne otpozdravi

• 11Ovo se svidja korisnicima: markus, vuk sa vrbasa, Sass Drake, kreza, LonelyWolf, buster, Bobo123, RJ, Mixelotti, CHARLIE JA., Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Valjda 1972. godine službe utvrde da se pojavila neka ustaška grupacija iz Australije u selu pored Širokog Brijega. Pun helikopter specijalaca, a V.V. za komandama... U to vreme u seosku školu došla lepa mlada učiteljica. Kada su se prizemljili, V.V. kaže - "Ma, pusti ustaše, vataj učiteljicu!"

Evo ih nekih 40ak godina u braku!

• 19Ovo se svidja korisnicima: markus, kreza, voja64, CheefCoach, vuk sa vrbasa, buster, proka89, Bobo123, Šid, Luka, Iskander M, Sass Drake, LonelyWolf, Georgius, virked, Bane san, RJ, Alpha, BlekMen
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ми смо у гарнизону Ш. имали свог Живадина. Инжињеријски заставник, старог типа. Никад у униформи, увек у радном оделу -старог типа. На џепу извезено "др.Живадин", из штоса. Нико га заиста није познавао, јер се ретко виђао у касарни, пошто у Македонији грађевинска сезона траје од средине марта до средине новембра. Остало време је за годишњи одмор и остало. Ми млађи смо га обожавали. Никад му није било тешко да нас нешто поучи, од науке мешања шприцера, преко бетона, до тражења подстанарске собе у старешинама и студентима претрпаном граду.Никада није дозвољавао да неко млађи од њега плати пиће, никада није плаћао старијима од себе.

За време паузе између два посла уђе наш Живадин у кантину, наручи пиво, па доручак уз друго пиво.
После неког времена, улази потпоручник млад, зелен ... види "цивила" у радном оделу, па одлучи да убрза послуживање доручка (кантина мала, војске много, а особљу се нешто није превише брзо радило. А, је ли, обука не сме да трпи...) и обрати се Живадину са "ћале, ако си завршио, попиј пиво стојећи, пусти раднике да доручкују...".
Устане ти Живадин, лепо, пристојно, склони своје посуђе, па пита потпоручника : "Је ли овако добро, и како вам се мајка зове, друже потпоручниче?"
" Да, добро је. А што питаш за мајку, ћале?"
"Да знам са ким сам те тако блесавог направио, кад сам ти већ ћале!"

• 11Ovo se svidja korisnicima: markus, CheefCoach, proka89, kreza, Bobo123, Oxygen, BlekMen, LonelyWolf, buster, Bane san, dobri covek
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedan interesantan događaj koi je u svoim radovima opisao Momo Kapor a po svemu sudeći mu je mesto ovde-
PUKOVNIK
Kada su otpočele bitke u njegovom rodnom kraju, daleko u brdima, šezdesetogodišnji Pukovnik u penziji, inače strastan lovac, naloži svojoj ženi da mu spremi ranac.
''Ideš li u lov?'', upita ga ona.
''Ne. U rat!'' , odgovori on i podmaza svoj lovački karabin.
''Kad se vraćaš?''
''Kad se ovo završi.''
Ostavi tako svoj sivi stambeni blok na Novom Beogradu, parking i klupe uz uveli i izgaženi travnjak, gde su njegovi vršnjaci takođe penzionisani oficiri, danonoćno igrali šah starim oglodanim figurama. Jednom rečju, izvuče se iz svog dosadnog života kao iz dotrajale vojne kabanice i posle ko zna koliko godina ponovo udahnu punim plućima reski vazduh Hercegovine. Javio se u tek osnovani korpus i počeo profesionalno da sređuje rasutu seljačku vojsku. U početku su ga, kao i ostale stare oficire, pogrdno nazivali komunjarom, ali posle nekoliko juriša koje je poveo, izlažući glavu bez straha, počeše, bogami, i da ga poštuju.
Negde usred rata, dok je učio borce kako da se dobro ukopaju, stiže mu hitna poruka od familije, koja je živela u jednom hercegovačkom gradiću, da imaju problem sa starim ocem. ''Dođi što brže možeš!'', poručivale su mu sestre. On se spakova i ode na dva dana s fronta.
Njegove sestre, dve postarije žene, već s unucima (baš kao što je i on bio deda), živele su odvojeno od oca, osamdesetpetogodišnjeg starca, koji je ostao sam u svojoj porodičnoj kući. Nosile su mu svakog dana ručak i večeru, prale ga i peglale i naravno, još uvek ga se bojale, jer su đedovi u ovom kraju preki i osetljivi, a ovaj je, bogami, umeo i da opauči štapom kad mu nešto nije po volji.
Da đed nije na samrti, mislio je Pukovnik, kupujući poklone: neprženu kafu, šećer u kockama, cigarete i rakiju. Ali, bilo je mnogo gore od toga! Plačući, sestre mu ispričaše da je po varoši pukla bruka. Đed, inače već četvrt veka udovac, uhvaćen kako po noći odlazi do jedne dobrodržeće udovice od pedeset i pet leta. One, jadnice, ne smeju od sramote ni da izađu iz kuća! Nema druge – Pukovnik je morao s njim da razgovara kao muškarac s muškarcem. Zamisli samo, a osamdeset mu je šesta! Šta je bilo? Jedne noći, kad je ulazio u udovičinu kuću, đed izuo cipele i ostavio ih, kao što je red, ispred praga, a naišli mangupčići, vezali obe cipele pertlama i nekako ih prebacili preko žice na banderi! Svi u gradu prepoznaju đedove kondure, jedini on nosi broj pedeset i sedam.
Otišao je Pukovnik do starog oca, predao mu poklone, ispili su po rakiju, popričali, popušili po cigaru, a kada se vratio sestrama, one ga zapitaše šta je savetovao đedu?
''Da se drugi put ne izuva!'', kazao je on i vratio se na front.

• 8Ovo se svidja korisnicima: Bobo123, markus, CHARLIE JA., CheefCoach, voja64, Šid, buster, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Nesto ovako se i meni dogodilo. Jedna oklopna brigada tadasnje VJ je imala obuku utovar i istovar tenka sa skele. Sve posade su trebale to da probaju i da se uvere kako to nije nista strasno. Bila guzva sacuvaj Boze. Naravno nista bez komandanta brigade. E u to vreme sam bio u nekom sukobu sa tim komandantom a on je onda celu situaciju iskoristio da bi me kasnije zezao.
Dakle ide tako obuka, prva posada, druga, trece... i onda posle nekog vremena jedan vozac tenka ne izvrsi moje komande pravilno i u potpunosti pa na rampu skele naidje pod losim uglom. Da ne ga ne bih u nedogled vracao nazad (ja sam bio komandir skele i lice koje je odgovorno za utovar i transport tehnike) ali i da ne bi doslo do naglih skretanja na samoj skeli ja sam malo vise obracao paznju kuda se krecu njegove gusenice od toga kuda se krecem ja. A kretao sam se lagano unazad. U celoj toj prici jednostavno sam prevideo da se nalazim na poslednjem clanku iiiii... odjednom nestade tlo pod nogama.
Pontoniri koji su se tu nalazili su me uhvatili za ruke i izvukli na skelu.

Vozac tenka je u celoj prici pomislio da me zgazio a komandant brigade se kasnije sprdao an moj racun kako ja pistolj (duzio sam tad pistolj) kada hocu da ocistim samo skocim u vodu.

• 7Ovo se svidja korisnicima: Bobo123, kreza, voja64, StrelacSrbM70, RJ, LonelyWolf, Loznicanin91
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ratno vreme ...

Rešimo da na jednom mestu razvučemo induktorsku vezu. Dva telefona jedan na jedan. Ovde zavrtiš kurblu samo tamo zvoni i obrnuto. Niko drugi nije u vezi niti ima potrebu da koristi te telefone sem nas. Dođe trenutak da smo trebali proveriti da li telefonska veza funkcioniše ...
Sa jedne strane kolega zavrti kurblu, tamo se javi drugi kolega sa odsečno "Da!".
Ovaj prvi tiho ali oštro: "Alo, Komitet!?".
Kolega sa druge strane zbunjeno ćuti ...
Prvi opet ponovi "Alo, Komitet!?"
a ovaj mu odgovara: "Greška, greška ..." i spusti slušalicu.

Dobro je, radi nam telefonska veza

• 4Ovo se svidja korisnicima: markus, LonelyWolf, Bobo123, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mixelotti
Na tu foru su se vojnici graničari na jednoj od karaula dosetili pa svakog novog ugovorca ili redovnog vojnika testirali ili dobro zezali.
Naime uzimali su induktorski telefon i onda bi ga odneli dole u podrum a isti preko ITC10 a za one koji neznaju šta je samo ću reći telefonska centrala.
Povežu taj telefon sa telefonom dežurnog i onda mu kao fol iz podruma pozovu onoga koga bi testirali(zafrkavali).
Pozivaoc bi se predstavljao ili kao trenutno dežurni oficir u graničnom bataljonu ili kao bezbednjak ili kao sam komandant graničnog bataljona.
A mučenik je odgovarao na svakakva pitanja sve sa ciljem da ga pošteno mangupi ispreskaču i da se uvere dali u njega mogu da imaju ili ne poverenje.
Toliko su znali da idu daleko da su mnogi na tim seansama znali da svašta ponude kao mito ili slično za navodno otkriven neki propust ili slično a neki su morali na kraju i da prekinu takav razgovor jer se mogao i loše završiti.
Možda se to i nebi otkrilo već sam ja tada radeći u vojnoj policiji slučajno nakon jednog alkoholisanja VPUa koji je izvršio samoubistvo između ostalog saznao i za taj događaj.
Imao sam strahovitu dilemu i tada a i sada dali je to bio samo bezazleni vojnički zez ili nešto što je moglo da se od fore i blama pretvori u tragediju.
Tek kada sam saznao da se taj nesretnik ubio iz drugih razloga sve sam bar privremeno zaboravio da ostali ne stradaju a neke i sada kad vidim slatko se nasmejem ušta su sve bili spremni da bi se iskupili...
Takav vid testiranja ne bih baš lako nikome oprostio... da je samnom tako neko nešto radio....al je FORA.!