Jedan od noviteta u mojoj kolekciji borbenih aviona je model američkog lakog patrolnog bombardera, transportnog i trenažnog aviona iz Drugog svetskog rata Lockheed Hudson A-28 / A-29 / AT-18.
Napravljen je u američkoj firmi Lockheed Corporation koju je osnovana 1912. Ova kompanija je kasnije postala poznata po proizvodnji P-38 Lightning, F-80, U-2, SR-71 Blackbird, C-130 Herkules, F-104, F-16, F-117 Nighthawk, F-22 Raptor… ali je dotada pravila male putničke i transportne avione od kojih su najpoznatiji bili model 10 Elektra i model 14 Super Elektra. Glavni projektant aviona je bio Clarence “Kelly” Johnson. Elektru su koristile mnoge zemlje kao putnički avion sa 10 sedišta, pa i Jugoslavija (Aeroput). U jednoj Elektri je nestala i Amelia Earhart. Koristili su je i u vojne svrhe. Super Elektra je bila veća, sa jačim motorima, primala je 12 putnika, a poznati letovi su put oko sveta koji je obavio Howard Hughes i onaj kad je britanski premijer Neville Chamberlain septembra 1938. išao u Minhen da potpiše sporazum sa Hitlerom. Amerikanci su prodali licencu za Super Elektru Japancima pa je Tachikawa Aircraft Company napravila 119 kom, a Kawasaki 121.
Britanci 1938. traže od Lockheeda hitnu isporuku patrolnog bombardera dugog dometa i trenažnog aviona. Posle 5 dana i noći rada Lockheed im ponudi militarizovanu verziju Super Elektre, tako da Britanci odmah poruče 200 kom. Prvi let novog aviona Hudson Mk I je obavljen 10. decembra 1938. a prvi avioni su RAF-u u Liverpul stigli za dva meseca. Hudsoni su raspoređeni u eskadrone Obalske komande gde su pokazali bolje osobine od Avro Ansona (30% veća brzina i brže penjanje). 8. oktobra 1939. jedan Hudson Mk I je oborio Dornier Do 18D. 27. avgusta 1941. jedan Hudson je bombardovao, oštetio i prinudio na predaju podmornicu U-570. Ukupno su RAF Hudsoni izbacili iz stroja 25 podmornica. U tu svrhu su bili opremljeni posebnim radarima. Pored bombardovanja i patroliranja Hudsoni RAF su noću prebacivali agente , oružje i ostalo snabdevanje u Francusku.
Ukupno je od 1938. do 1943. proizvedeno 2.941 kom Lockheed Hudsona u svim varijantama. Pored Britanaca koristile su ga i snage SAD, Australije, Novog Zelanda, Kanade, Južne Afrike, Kine, Irske, Portugala, Holandije, Izraela… Avioni Lockheed Hudson su korišćeni u borbama na Severnom Atlantiku, Mediteranu, Južnom Pacifiku, Indijskom okeanu i Karibima.
Lockheed Hudson Mk I je imao 2 radijalna 9-cilindrična motora Wright Cyclone snage po 1100 KS. Maksimalna brzina je bila 396 km/h. Plafon leta 7625 m, Dolet 3150 km. Dužina je bila 13,51 m, raspon krila 19,96 m, visina 3,61 m. Prazan je težio 5.280 kg, napunjen 7.945 kg. Naoružan je bio sa 4 mitraljeza 7,7 mm Browning ( 2 u nosu i 2 u leđnoj kupoli ) i do 635 kg bombi.
Lockheed Hudson Mk III je imao motore Wright od po 1200 KS i 7 mitraljeza. Napravljeno je 428 kom te verzije.
Hudson Mk V (309 kom) i Mk VI (450 kom) imali su 14-ciilindrične dvoredne radijalne motore od 1200 KS Pratt & Whitney Twin Wasp.
Danas postoji više očuvanih primeraka u Velikoj Britaniji, Australiji, Novom Zelandu i Kanadi.
Model Atlas Editions je u srazmeri 1:144 i težak je 94 gr.
|