offline
- boksi
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Jun 2008
- Poruke: 7837
|
vlada123 ::Ali gde su te cinjewnice u korist kreacionizama?
To sto nauka danas ne zna sve nije nikakav dokaz postojanja tvorca.
Cinjenice bi bile kada bi kreacionisti dokazali postojanje tvorca? Kako je on stvorio svet.
Kako je to uradio i zqasto.
Odkmud tvorac i ko je njega stvorio.....
I to ne pricanjem nego eksperimentom, nauka ipak mora eksperimentom da potvrdi svoje tvrdnje, zato bi to morali i kreacionisti.
Nauka se definiše kao “posmatranje, identifikovanje, opisivanje, ekperimentalno istraživanje i teoretsko objašnjenje fenomena.” Nauka je metoda koju čovečanstvo može da koristi da bi zadobilo veće razumevanje prirode univerzuma. To je traganje za znanjem kroz posmatranje i pogađanje. Napredak u nauci demonstrira bogatstvo ljudske logike i imaginacije. Međutim, hrišćanska vera u nauku nikada ne treba da bude ista kao vera u Boga. Hrišćanin može da ima veru u Boga i poštovanje za nauku, sve dok smo smo svesni ko je savršen a ko ne.
Naša vera u Boga je na osnovu vere. Mi imamo veru u Njegovog Sina za naše spasenje, imamo veru u Njegovu Reč za instrukcije, i veru u Svetog Duha za vođstvo. Naša vera u Boga treba da je apsolutna, s obzirom da kada poverujemo u Boga, mi zavisimo od savršenog, svemogućeg, sveznajućeg Stvoritelja. Naša vera u nauku treba da je intelektualna – i ništa više. Možemo da računamo na nauku da učini mnoge velike stvari, ali možemo da računamo da će nauka sigurno napraviti i greške. Ako svoju veru stavimo u nauku, tada zavisimo od nesavršenog, grešnog, ograničenog smrtnog čoveka. Kroz istoriju se pokazalo da je nauka mnogo puta grešila, kao u slučaju sa oblikom zemlje, vakcine, transfuzije krvi, čak i reprodukcije. Nikada nije dokazano da je Bog pogrešio.
Istina je nešto čega nijedan hrišćanin ne treba da se boji, tako da nema razloga da se jedan hrićanin boji nauke ili da je mrzi. Više znanja o načinima kako je Bog konstruisao naš svemir, pomaže celom čovečanstvu da više ceni čudo stvaranja. Širenje našeg znanja pomaže nam da se borimo s bolestima, neznanjem, i nerazumevanjem. Međutim, postoji opasnost kada naučnici više veruju ljudskoj logici nego Stvoritelju. Ovi ljudi se ne razlikuju od bilo koga ko je posvećen religiji – oni su izabrali veru u čoveka, i pronaći će činjenice da to odbrane.
Ipak, najracionalniji naučnici, čak i oni koji odbijaju da poveruju u Boga, priznaju da je naše razumevanje svemira nekompletno. Oni će priznati da ni Bog ni Biblija ne mogu biti naučno dokazani ili porečeni, baš kao što se mnoge od njihovih omiljenih teorija ne mogu dokazati ili poreći. Nauka je trebalo da bude istinska neutralna disciplina, koja jedino traži istinu a ne dokaz za neki plan. Božiji plan je uvek bio da Mu dođemo kroz veru, a ne kroz razum.
Veliki deo nauke podržava postojanje Boga i njegovog dela. Psalam 19:1 kaže: “Nebesa kazuju slavu Božiju, i dela ruku Njegovih glasi svod nebeski.” I dok moderna nauka otkriva sve više o univerzumu, mi sve više nalazimo dokaza o Stvoritelju. Briljantna kompleksnost i replikacija DNK, zamršeni i povezani zakoni fizike, i apsolutna usklađenost uslova i hemije ovde na zemlji, sve to podržava poruku Biblije. Jedan hrišćanin treba da prigrli nauku koja istražuje istinu, ali da odbaci “sveštenike nauke” koji ljudski um stavljaju iznad Boga.
Ateista Bertrand Rasel je napisao u svojoj knjizi "Zašto nisam hrišćanin" da ako je istina da je za sve potreban uzrok, onda je i Bogu potreban uzrok. On je iz ovog zaključio da ako je Bogu potreban uzrok, onda Bog nije Bog (i ako Bog nije Bog onda naravno ni nema Boga). Ovo je u stvari bilo malo sofisticiran oblik detinjastog pitanja, "Ko je stvorio Boga?" Čak i deca znaju da stvari ne postaju od ničega, tako da ako je Bog "nešto"onda i On mora da ima uzrok, zar ne?
Pitanje je lukavo jer se krije iza lažne pretpostavke da je Bog došao odnekud i onda pita, gde bi to moglo biti. Odgovor je da ovo pitanje nema nikakvog smisla. To je kao da pitate, "Kako izgleda plavi miris?" Plavo ne spada među stvari koje imaju miris, tako da je pitanje samo po sebi nevalidno.Na isti način, Bog ne spada u kategoriju stvari koje su stvorene, ili su nastale ili su prouzrokovane. Bog je neuzrokovan i nestvoren – On jednostavno postoji.
Kako mi ovo znamo? Pa, mi znamo da iz ničega ništa ne proizilazi. Tako da ako je ikada postojalo vreme gde apsolutno ništa nije postojalo, tada ništa nikada ne bi ni nastalo. Ali stvari postoje. Međutim, kako ne može da postoji apsolutno ništa, nešto je oduvek moralo da postoji. To što je oduvek postojalo mi zovemo Bog.
Da li Bog postoji? Zanimljivo je koliko se pažnje posvećuje ovoj debati. Poslednja istraživanja pokazuju da preko 90% ljudi u svetu danas veruje u postojanje Boga ili neke više sile. Ipak, nekako je odgovornost pala na one koji veruju u Božije postojanje da dokažu da Bog postoji. Po meni, mislim da bi trebalo da je obrnuto.
Međutim, ne može se dokazati da Bog postoji ili da ne postoji. Biblija čak govori da moramo po veri da prihvatimo činjenicu da Bog postoji: „A bez vere ne može mu se ugoditi; jer ko prilazi Bogu mora verovati da ima Boga i da On uzvraća nagradom onima koji ga traže.“ (Jevrejima 11:6). Ako bi Bog to želeo, mogao bi jednostavno da se pojavi i dokaže celom svetu da postoji. Ali, ako bi to uradio, vera nam ne bi bila potrebna. „Reče mu Isus: poverovao si zato što si me video. Blaženi su koji ne videše – a poverovaše.“ (Jovan 20,29).
To međutim ne znači, da ne postoje dokazi o Božijem postojanju. Biblija objavljuje: „Nebesa kazuju slavu Božiju, i dela ruku njegovih glasi svod nebeski. Dan danu dokazuje, i noć noći javlja. Nema jezika, niti ima govora, gde se ne bi čuo glas njihov. Po svoj zemlji ide kazivanje njihovo i reči njihove na kraj vasione.“ (Psalam 19,1-4). Ako pogledamo na zvezde, razmotrimo veličinu univerzuma, posmatramo čuda prirode, vidimo lepotu zalaska sunca – sve nas ovo upućuje na Boga Stvoritelja. Ako ovo nije dovoljno, postoji takođe dokaz o Bogu u našim srcima. Knjiga Propovednika 3,11 nam kaže: „…I večnost metnuo im je u srce…“ Postoji nešto duboko u nama što prepoznaje da postoji nešto što je izvan ovog života i da postoji neko iznad ovog sveta. Intelektualno možemo da odbacimo ovu spoznaju, ali će Božije prisustvo u nama i kroz nas biti još uvek tu. Uprkos svemu ovom, Biblija nas upzorava da će biti onih koji će poricati Božije postojanje: „Reče bezumnik u srcu svom: ‘nema Boga’“ (Psalam 14,1). S obzirom na to da preko 98% svih ljudi kroz istoriju, u svim kulturama, u svim civilizacijama, na svim kontinentima veruje u neku vrstu Boga – mora da postoji nešto (ili neko) što je uzrok ovakvom verovanju.
Pored biblijskih argumenata o postojanju Boga, postoje i logički argumenti. Prvo, to su ontološki argumenti. Najpopularniji oblik ontološkog argumenta u principu koristi pojam Boga da dokaže Božije postojanje. On počinje definicijom Boga kao „onog od koga se ništa veće ne može zamisliti.“ Potom se argumentuje da je postojanje veće od nepostojanja, i samim tim najveće biće koje se može zamisliti mora da postoji. Ako Bog ne bi postojao, onda Bog ne bi bio najveće biće koje se može zamisliti – što bi bilo suprotno samoj definiciji Boga. Drugi je teleološki argument. Teleološki argument kaže da, s obzirom da je univerzum tako veličanstveno stvoren, onda mora da postoji Božanski stvoritelj. Na primer, ako bi se zemlja nalazila samo nekoliko stotina kilometara bliže ili dalje od sunca, mnogi od oblika života koji na njoj danas postoje ne bi bili mogući. Ako bi elementi u našoj atmosferi bili samo nekoliko procenata različiti, svako živo biće na zemlji bi umrlo. Verovatnoća da se jedan molekul proteina slučajno stvori je 1 u 10243 (to je 10 praćeno sa 243 nule). Jedna ćelija se sastoji od miliona proteinskih molekula.
Treći logični argument za Božije postojanje se zove kosmološki argument. Svaka posledica ima svoj uzrok. Ovaj univerzum i sve što je u njemu je jedna posledica. Mora da postoji nešto što je prouzrokovalo postojanje svega. U krajnjem slučaju, mora da postoji nešto „ne uzrokovano“ što je uzrokovalo nastanak svega ostalog. To nešto „neuzrokovano“ je Bog. Četvrti argument je poznat kao moralni argument. Svaka kultura u istoriji je imala neku formu zakona. Svi imaju osećaj za dobro i loše. Ubistvo, laganje, krađa i nemoralnost su skoro univerzalno neprihvatljivi. Odakle dolazi ovaj osećaj za dobro i loše ako ne od svetog Boga?
Uprkos svemu ovom, Biblija nam kaže da će ljudi odbaciti jasnu i neporecivu spoznaju o Bogu te, umesto u nju, verovaće u laž. Rimljanima 1,25 kaže: „…oni koji su lažju zamenili Božiju istinu, poštovali i klanjali se tvorevini umesto tvorcu, koji je blagosloven doveka, amin.“ Biblija takođe objavljuje da ljudi nemaju izgovor za ne verovanje u Boga: „Čak i Njegove nevidljive osobine, Njegova večna sila i božanstvo, mogu se od stvorenja sveta jasno sagledati, ako se na Njegovim delima promatraju, da nemaju izgovora“ (Rimljani 1:20).
Ljudi tvrde da ne veruju u Boga zato što to nije „naučno“ ili „zato što nema dokaza.“ Istinski razlog je taj da jednom li priznaju da Bog postoji, ljudi moraju da shvate da su odgovorni pred Bogom i da im je potrebno oproštenje od Boga (Rimljanima 3,23; 6,23). Ako Bog postoji, mi smo onda odgovorni za svoje postupke pred Njim. Ako Bog ne postoji, onda možemo da radimo šta god želimo i da se ne bojimo Njegove osude. Verujem da je to razlog zašto se mnogi u našem društvu toliko čvrsto drže evolucije – jer im ona daje alternativu u odnosu na veru u Boga Stvoritelja. Bog postoji, i u krajnjoj liniji svi ljudi znaju da Bog postoji. Sama činjenica da neki ljudi pokušavaju toliko agresivno da poreknu Njegovo postojanje je samo po sebi argument da On postoji.
Dozvolite mi još jedan poslednji argument da Bog postoji. Kako ja znam da Bog postoji? Ja znam da Bog postoji jer sa Njim pričam svaki dan. Ja Ga ne čujem Njegov odgovor sluhom, ali osećam Njegovo prisustvo, osećam Njegovo vođstvo, poznajem Njegovu ljubav, čeznem za Njegovom milošću. Stvari koje su se dogodile u mom životu se mogu objasniti jedino Bogom. Bog me je čudesno spasao i promenio moj život tako da jedino što mogu da uradim je da priznam i proslavim Njegovo postojanje. Nijedan od ovih argumenata sam po sebi ne može ubediti onog ko odbija da prizna ono što je toliko jasno. I na kraju, Božije postojanje se mora prihvatiti verom (Jevrejima 11,6). Vera u postojanje Boga nije slepi korak u tamu, već je siguran korak u dobro osvetljenu prostoriju u kojoj 90% ljudi već stoji.
Ovo je kopirano sa jednog Hriscanskog sajta ...
|
