DeAgostini "Veliki jedrenjaci "kolekcija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Galileo ::Vezano za najnizu palubu ...

Kod galeona a i svih kasnijih brodova UVEK se radilo opšivanje odnosno i unutrašnja oplata. Zamisli brod težak 300-500 tona dužine 30 i više metara, nosivosti 150-250, koji ima samo oplatu spolja u dva sloja -i da su te oplatne daske prikucavane spolja na rebra drvenim klinovima. Sa unutrašnje strane na dno - korito broda se slagalo krupno kamenje - i to bar nekoliko tona istog. bez unutrašnje oplate, prikucane iznutra na rebra koja nose težinu balasta kao i sveg ostalog korisnog tereta broda, sva težina balasta i tereta bila bi raspoređena na spoljnu oplatu a samo bi drveni klinovi sprečavali spoljnu oplatu da se pod težinom balasta i tereta ne odvoji od rebara.

Kada se balast i teret rasporede na unutrašnju oplatu, svu težinu podupiru i podnose daske unutrašnje oplate i prenose na jaku drvenu konstrukciju rebara, a spoljna oplata ne trpi nikakav pritisak ni opterećenje tereta broda. Nemoguće je i zamisliti da galeon od 300 tona sa korisnim teretom od 150 tona sve raspoređuje na spoljnu oplatu- nema takvih drvenih eksera, klinova ili zakivaka koji bi to mogli da izdrže i sačuvaju integritet trupa.
Na slikama se vide neki detalji unutrašnnosti koji ovo potvrđuju:

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo mali experiment
Uzmite tanku plasticnu casu (one jadne bele za jednokratnu upotrebu) neka nam ona izigrava spoljnu oplatu korita broda ,
ubacite u nju malo rasutog tereta neku dascicu malo kamenja po neko bure, zatim je potopite u vodu kao da je brod i vidite sta se sa njom desava, to jest da li ima veci pritisak na oplatu sa unutrasnje ili sa spljnje strane

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Galileo ::Evo mali experiment
Uzmite tanku plasticnu casu (one jadne bele za jednokratnu upotrebu) neka nam ona izigrava spoljnu oplatu korita broda ,
ubacite u nju malo rasutog tereta neku dascicu malo kamenja po neko bure, zatim je potopite u vodu kao da je brod i vidite sta se sa njom desava, to jest da li ima veci pritisak na oplatu sa unutrasnje ili sa spljnje strane

Kada bi to bio brod u kadi, naravno da su spoljni i unutrašnji pritisci izjednačeni.
Međutim brodovi su plovili po okeanima, na talasima koji su često premašivali visinu i dužinu broda, delovi brodskog trupa ispod vodene linije su često bili izbacivani iznad površine ili su uranjali dublje od vodene linije. Kargo, pa u ekstremnim slučajevima balast često su mogli da se pomere u koritu i da udare u oplatu iznutra, itd... U svim tim realnim okolnostima, spoljna oplata opterećena balastom i teretom broda bi bila izložena naprezanju i sigurno bi popustila.
Pored toga, cilj je da pritisak vode na spoljnu oplatu bude maksimalan kako bi ona bila pritisnuta uz rebra i kako bi se održao minimalni zazor između dasaka oplate. Uvođenjem unutrašnje oplate na rebrima, celokupnan pritisak vode ekvivalentan bruto istisnini broda je pritiskao spoljnu oplatu uz kostur broda praktično potpomažući učvrščenje oplate na rebra.

Svako balansiranje pritiska na spoljnu oplatu sa unutrašnje strane (težina kamenog balasta, i korisnog tereta koja se suprotstavlja pritisku vode- samo slabi ukrućenost oplate i čvrstoću spoja spoljne oplate sa rebrima. Nemoj zaboraviti da odnos težine i čvrstine materijala kod drvenog broda nije isti kao kod tih sitnih delova u plastičnoj čaši već je dosta nepovoljniji. Galeoni su nosili 150 -300 TONA tereta uključujući i nekoliko tona balasta. To je ogroman teret koji u kombinaciji sa ubrzanjima koja dobija pri dinamici kretanja broda na talasima predstavlja fluktuirajuću silu pritiska na dno broda, tako da se taj balans spoljnjeg i unutrašnjeg pritiska brzo poništava na štetu oplate.
Uostalom, nisam ja to izmislio, drveni brodovi se tako izrađuju vekovima. Nikada nisam video nijedan model, plan, crtež ili sliku galeona i starih jedrenjakla koji je izrađen tako da nema unutrašnju oplatu prikovanu na rebra izuzev kada su u pitanju čamci. Čak i na čamcima se postavlja rešetkasto dno na rebra za gaznu površinu kako se ne bi hodalo po oplati čamca( pogledaj sliku našeg galona i njegovog čamca)
Postoje samo varijacije da li je postojala najniža paluba na koju se slagao kargo ili se teret polagao direktno na kameni balast - kod brodova koji nisu imali tu najnižu kaljužnu palubu. Ali u oba slučaja, unutrašnjost je bila obložena drvenom oplatom zakovanom na rebra.

Sumnjam da bi drevni brodograditelji trošili ekstra količine dragocenog i skupocenog drveta za unutrašnju oplatu samo iz estetskih razloga.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mekendes ::Napisano: 16 Okt 2013 8:28

obezbedite sebi neke od modela brodova u cenu spada sledece plan broda sa detaljnim uputstvom sklapanja kao i strucna pomoc od strane mene prilikom sklapanja ako negde zapne, sve to saljem na dvd gde god da se nalazite, plan ostampate isecete makazama delove i preslikate na sper to posle skolskom testerom izrezete sper i pratite uputstva sklapanja , ko nema stampac 5 din je plus po stranici , ko nema vremena da mu se reze usluzno secenje sa materijalom zajedno je 40E plus , za izradu bilo koje broda treba vam i furnir u zavisnosti koji brod pravite 1 ili 2 komada treba 1 kom je 150din dimenzije su 2 metra sa 14 cm rezem na 30cm zbog transporta evo brodovi na akciji
H.M.S. BELLONA
nina
pinta
santa marija
ajax
america
USS Constitution+presek
Mayflower
Golden Hind
halcon
La Couronne
Newport
president
prins willem
HMS Royal Caroline
cezarova galija
royal louis
s.francisco
san felipe
HMS serapis
viktori
wappen von hamburg
bismark
baunti
black pearl
veliki jedrenjaci plus presek
12 apostola


takodje uz njega dobijate i gratis 1 od 2 plana po vasem izboru ili parobrod misisipi ili najlepsi brod po meni soverign of the seas kontakt inbox
facebook.com/media/set/?set=a.20815666.....amp;type=1

Dopuna: 16 Okt 2013 8:33





































































































Zdravo,
Video sam na fejsu da je cena 20E, da li vazi za svaki brod? I Da li se dobijaju ostali delovi kao sto su jedra I sl. ili to sami moramo da sijemo, pravimo I sl.? Pozdrav!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 16 Okt 2013 17:40

Dragan Brajkovic Gale pozdrav kao prvo za 20 E dobijas plan i detaljnu izradu kako se radi brod to saljem na dvdu plan moras da ostampas ako nemas stampac stampam ja 5din komad onda to iseces taj papir i preslikas na sperplocu ploce su u knjizari 50din za 1 brod treba oko 10tak, mozes i od starog ormara pozadi isto je sperploca, onda iseces skolskom testerom 200din je u knjizari ako neces da se sece ja secem za 40e sa materijalom zajedno, jarbol kupis u gvozdjari 40din jedan metar to je ono sto se koristi za spajanje namestaja ima vise debljina tanke koristis za stubove, furnir prodajem 150din je 2 komada ti treba 2 metra sa 14 cm je secem na 30cm radi transporta 1klasa hrast, u gvozdjari kupis i eksere pola kile 100din , farbara lepak pola kile 120din tutkalo malo smirgle usmes i to je to za pocetak za vise info moras me dodati ili na fb da bi ti stalno mogao pomagati kao i drugima ako zapnu ili ovde u porukama fb mi je facebook.com/donbojovic

Dopuna: 16 Okt 2013 17:41

zaboravio sam da kazem da ti brodovi su na akciji i da uz svaki kupljeni u ovom mesecu dobija se gratis ili parobrod misisipi ili sovel of the seal

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja kazem samo da je najniza paluba uz kobilicu (kao i oplata ako je uopste postojala ispod vodene linije)
morala biti nekog lako i brzo montazno demontaznog tipa u slucaju ostecenja korita, ... jer ako nije tako u slucaju bilo kakvog i malog busenja ode brod na dno ko kamen dok oni raskuju daske oplate da bi nabili cep

• 1Ovo se svidja korisniku: darkojev
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Galileo ::Ja kazem samo da je najniza paluba uz kobilicu (kao i oplata ako je uopste postojala ispod vodene linije)
morala biti nekog lako i brzo montazno demontaznog tipa u slucaju ostecenja korita, ... jer ako nije tako u slucaju bilo kakvog i malog busenja ode brod na dno ko kamen dok oni raskuju daske oplate da bi nabili cep
Opet ... pogrešno. Mislim da bi mornari trebali biti čarobnjaci da u slučaju proboja korita uklone za par minuta 200 tona kargo tereta i 10-tak tona kamenja, pa onda demontažnu laku potpalubu da bi došli do oplate korita i nabili čep Priznaćeš da je to smešno....

Male rupe - mogli su eventualno da zakrpe dok pumpom izbacuju vodu iz korita, i to bez obzira na unutrašnju oplatu. Deo ispod balasta od stenja i kamenja... nisu se ni trudili da zakrpe već bi se po poslednji put pomolili Bogu....

No bez obzira na tvoje razmišljanje o svrsishodnosti unutrašnje oplate o kaljužne palube, - one su postojale i radile na svim velikim brodovima. Uostalom , pročešljaj malo internetom, googluj slike jedrenjaka pa ćeš i sam videti. Deo slika i crteža sam već ovde postavio da bih pojasnio o čemu pričam.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

evo kako je to bilo u donjoj palubi i ostalima donja paluba zvanivno nije postojala nego podascano samo osvo sve ostalo su preradjevine modelara
facebook.com/photo.php?fbid=2090795392.....tif_t=like

• 6Ovo se svidja korisnicima: pop Goran, Brodomodelar, Ivana 0708, bozolazo, Galileo, darkojev
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pozdrav svim maketarima.
Objavljijem početak sklapanja jedrenjaka . Trebaće vremena da stignem one najvrednije . Za sada je to ovako:








A ovo mu je stariji brat




Od sada će zajedno da rastu

Srećan rad , Jovan.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svaka cast, sretan Vam pocetak rada na drugom galionu!