|
|
|
Poslao: 13 Jun 2021 17:27
|
offline
- Pridružio: 05 Feb 2018
- Poruke: 2314
|
Ima ona nova. Šta ćeš sa usjevima? Tank or table?
U tank ili na stol? Biraj.
U nekim zemljama se već javlja manjak živežnih namirnica jer većina završi u tankovima za gorivo.
Btw, još od tzv bio dizela je poznato da je co2 bilanca negativna za sva bio goriva. Više pustiš co2 u atmosferu od obrade površina za bio goriva do bio goriva na benzinskoj nego što ga uštediš njihovom primjenom. Čak su i zeleni u Njemačkoj počeli okretati polču od tako hvaljenih NAWARO (nachwachsende Rohstoffe) iliti rastuće sirovine (bio masa na kraju od koje se proizvode goriva).
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Jun 2021 19:38
|
offline
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 19966
|
Ima jedna druga fora, a to je reciklaza ulja iz prehrambene i drugih industija. Tu se moze dobijati validan "biodizel", ali to moze pokriti relativno malu kolicinu potrebnog goriva.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Jun 2021 19:55
|
offline
- Pridružio: 03 Feb 2013
- Poruke: 2920
|
Napisano: 13 Jun 2021 19:45
A reciklaža plastike? Vraćanje u prvobitno stanje, u naftu.
Dopuna: 13 Jun 2021 19:55
Da me pogrešno ne shvatite, neće se tu smanjiti emisija CO2, ali bi se gro otpadne plastike smanjilo.
Sunčeva konstanta je 1372w/m2 u orbiti. Dok siđe na zemlju gubi se od 15 do 80%. Recimo 10-20 m2 ogledala bi bilo dovoljno da se jedan "kazan" dovoljno zagreje da destilira plastiku.
Nema 3. smene. Puni se samo kad su sunčani dani. Izdatak za grad nikakav, tj. 2 čoveka da se zanimaju, pa kolko urade, a korist višestruka, bar što se ekologije tiče.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Jun 2021 22:51
|
offline
- amstel
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 2563
- Gde živiš: Hiljadu milja od topolivnice
|
bojank ::Ima jedna druga fora, a to je reciklaza ulja iz prehrambene i drugih industija. Tu se moze dobijati validan "biodizel", ali to moze pokriti relativno malu kolicinu potrebnog goriva.
Један мој комшија скупљао по Крагујевцу.2 тоне му је био најбољи месец(Јануар).
Каже,да су кафеџије највеће стипсе.Кукају ,како им је скупо да редовно мењају масноћу у фритезама.Углавном буде зифт црно уље. Рачићи у најави.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Jun 2021 06:44
|
offline
- Pridružio: 05 Feb 2018
- Poruke: 2314
|
Napisano: 14 Jun 2021 6:41
bojank ::Ima jedna druga fora, a to je reciklaza ulja iz prehrambene i drugih industija. Tu se moze dobijati validan "biodizel", ali to moze pokriti relativno malu kolicinu potrebnog goriva.
Švabe su čitavu industriju razvili oko korištenja ulja iz friteza kao gorivo. Od tankova za skupljanje preko filtera i pumpi za sipanje u tankove. Česta pojava kod korištenja ulja jeste otkaz tzv boš pumpi na vozilu. Zašto je to tako, ne bum znal reč. Neka vozila su pogodnija za korištenje ostataka jestivog ulja od drugih. Bocu sam van teme koju godinu tako da sad nemam podatke u glavi koja su pogodna a koja ne.
Ovo je i jedini, "zeleni" primjer korištenja bio goriva. Iako u ovom slučaju je točnije koristiti termin - otpad. Pisao sam i prije na ovu temu na ovom forumu.
Dopuna: 14 Jun 2021 6:44
ikan ::Napisano: 13 Jun 2021 19:45
A reciklaža plastike? Vraćanje u prvobitno stanje, u naftu.
Dopuna: 13 Jun 2021 19:55
Da me pogrešno ne shvatite, neće se tu smanjiti emisija CO2, ali bi se gro otpadne plastike smanjilo.
Sunčeva konstanta je 1372w/m2 u orbiti. Dok siđe na zemlju gubi se od 15 do 80%. Recimo 10-20 m2 ogledala bi bilo dovoljno da se jedan "kazan" dovoljno zagreje da destilira plastiku.
Nema 3. smene. Puni se samo kad su sunčani dani. Izdatak za grad nikakav, tj. 2 čoveka da se zanimaju, pa kolko urade, a korist višestruka, bar što se ekologije tiče.
Postupak se zove piroliza. Kao sirovina se također mogu koristiti stare gume. Problem je što je skupo. Ako me sjećanje dobro služi, barel nafte dobijem pirolizom je preko 66$. Nije isplativo. Tek kad nafta opet bude preko 100$.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Jun 2021 07:47
|
offline
- jazbar
- Legendarni građanin
- Pridružio: 28 Dec 2009
- Poruke: 16125
- Gde živiš: Lublana
|
Napisano: 14 Jun 2021 7:36
_Petar ::Kritikuju mase jer ne mogu priustiti sebi ta vozila i jer im nisu funkcionalno na nivou ovih sa motorima sa unutrasnjim sagorevanjem. Domet i nemogucnost punjenja kod pojedinaca kojih pogotovo u gradovima ima prilicno.
Neka izbace el. automobil sa dometom stvarnim od oko bar 600km (i zimi da bude bar preko 500km) i cenom identicnom konkurentu po velicini automobila sa motorom sa un. sagovervanjem, uz to mozda i mali agregat sa mogucnoscu punjenja za duza putovanja i da vidite kako bi svi rado presli na njih. Odrzavanje drasticno jednostavnije i jeftinije, bar u teoriji po onome sto znam. Eksploatacija jeftinija itd.
PS Mada, istina, sta bi neko ko nema ni parking mesto a kamoli garazno mesto radio sa takvim automobilom? Isao da pije kafu par sati dok mu se auto puni na nekoj stanici? Inace i te stanice kada se omasove ce imati cenu punjenja priblizno ceni benzina. Kao sto vec u nekim zemljama Evrope imaju iako su u startu punjenja bila besplatna, pa simbolicno naplacivana, sada su maltene egal sa cenom benzina.Sve sto ti pises da treba vec ima! Punionice su skupe zbog male upotrebe, tu bi trebala drzava da odredi najvisu cenu kojs bi morala da bude bare 50% niza od cene naftnih goriva.
Dopuna: 14 Jun 2021 7:47
sremac983 ::Прво, треба да се реше ових ултра токсичних батерија, значи да се развију батерије другачијег тип, па да говоримо о аутомобилима који не загађују.
Друго, на који начин ћемо правити струју за њих? Из којих извора, јер није исто сада када се пун ирелативно мизеран број електричних аутомобила на мрежи, а када их буде на десетине хиљада у истом тренутку? Значи људски род мора да реши производњу струје, а једини вид чисте енергије, пустите ветар сунце, јер је све једна зајебанција, је нукеларан фузија, а о томе ми можемо само да сањамо тренутно.. Једнимо фузиони процес уз мизеран утрошак енергије даје огромну количниу, примера ради чаша воде би напајала Њујорк око 10 дана... Једино на тај начин би ми створили не довољно енергије него вишак, да можемо да пређемо на електрична возила...
Треће, треба смањити те мегаполисе под хитно...Цела планета ће се свести на пар градиова од пар стотина милиона људи у будућности. Једноставно развијати мање средине, да становништво остаје у њима, а не да одлази у веће градове за бољим животом. Проклество ово капитализма су градови, који су све већи и већи и већи, а остаје пустош у мањим срединама...
Четврто треба смањити популацију на земљи под хитно. Ми људи загађујемо више него сви аутомобили, и то производњом температуре, да јер ми грејемо са наших 36 степени константо, а има нас ево 7+ милијарди и због тога се подигла температура на земљу, плус све остало што прати ту количину уста на земљи, привреде, уништавае природе....то тако више не иде и једнстоавно ова популација на земљи не може опстати у овом броју а да земља не трпи огромне последице 7+ милијарди уста на земљи...Сурово јесте, али је то једини начин да се вратимо у неку нормалу...1. Ulje motora i menjaca nije toksicno!? Baterije su u tvrdom stanju i recikliraju se. 2. Kao prvo treba cakonski odrediti da svako elektricno vozilo ima odredjenu kvadraturu solarnih panele glede na snagu motora. Proizvodnja i distribucija gorica zahteva veliku potrosnju struje tu je druga usteda. Treca usteda je ugradnja modernih reduktora koji zahtevaju manju snagu motora. Dok se elektricna vozila omasove vec ce postojati obnovljiva i prirodi blaga proizvodnja struje. Ostalo se slazem. Depopulacija je vec pocela Corona virus je jedan od tih nametnutih faktora, drugi je vakcina, treci masovne migracije koje ce imati za posledicu gradjanske ratove...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Jun 2021 09:15
|
offline
- Pridružio: 05 Feb 2018
- Poruke: 2314
|
Ah toliko "voljeni" elon musk je napravio prvi korak ka "zeleniljim" baterijama. Iako je njegov motiv isključivo monetarne prirode, svakako je pohvalno da njegove nove baterije ne sadrže kobalt. Dalje. Baterije električnih vozila ne sadrže kiseline kao kod motora sa unutrašnjih sagorijevanjem. To je još jedan plus. Električna vozila nemaju (u pravilu) diferencijale, servo upravljanje ili mjenjač kojima je, mimo samog motora, potrebno ulje. A i sami pomenuti sklopovi se trebaju proizvesti itd. Elektro vozila nisu dobra za okoliš jer je proizvedena struja uglavnom proizvedena iz fosilnih goriva. Često ovdje spominjano Dodavanje 2-3 kvadratna metra (teško ostvariva količina ali neka bude) solarnih ploča na vozilo ne bi promijenilo ništa. Količina proizvedene struje bi bila vrjednosti statističke greške. Na sjevernoj hemisferi i većim nadmorskim visinama (počevši od Slovenije) uzaludna rabota bojim se. Mimo činjenice da je co2 bilanca pri proizvodnji solarnih panela (još uvjek) negativna (u proizvodnji panela proizvedeš više co2 nego što uštediš u exploataciji). Infrastruktura. Posebna tema. Tko ima kuću je u povlaštenom položaju. U gradu je to jaaaako nategnuto. Vidio sam u Berlinu na što to liči. Imaš nešto slično kao konzolu na benzinskoj koja stoji na pločniku. Pored nje možeš parkirati i puniti dva vozila. To bi bilo od prilike svakih 7-10 metara ti je potrebna jedna konzola. Niti sa financijskog niti sa stanovišta čuvanja okoliša nema ama baš nikakvog smisla. Da podsjetim. Urbana sredina je danas naj mnogoljudnija i naj motorizovanija.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Jun 2021 09:56
|
offline
- jazbar
- Legendarni građanin
- Pridružio: 28 Dec 2009
- Poruke: 16125
- Gde živiš: Lublana
|
^ solarne čelije nisu toliko efikasne u produženju radne autonomije koliko su efikasne da se baterije pune dok vozilo stoji parkirano.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Jun 2021 13:19
|
offline
- Pridružio: 05 Feb 2018
- Poruke: 2314
|
Napisano: 14 Jun 2021 12:21
Namjena je jasna. Ponajprije pomažu izbjegavanju tzv "full cycle" tj maksimalnog pražnjenja pa punjenja na 100%. To je naj štetniji način punjenja kod modernih baterija. Ali. Količina energije koju dobiješ iz kvadrat dva solarnih ćelija, makar i modernih monokristalnih u odnosu na kapacitet baterije jednog vozila je... Slobodno mogu reći zanemariv. Politika i elektro autoindustrija furaju priču o stalnom priključivanju elektro vozila na mrežu kada nije u pokretu. Da čak služi i ublažavanju špicaa potrošnje. To bi značilo: dođeš na posao, priključiše se na mrežu. Za vrijeme špice mreža troši struju iz tvog vozila a kad prođe špica pune tvoje vozilo. Kako to obračunavati samo Bog zna. Navodno je ovo čak i dobro za bateriju. Bar tako probaju objasniti raji. Njemačka je ovdje prva jer imaju problema sa distribucijom recimo solarne energije koja je samo po dnevnom svjetlu dostupna, vjetar nije pravilno raspoređene preko cijelog dana niti je mreža (čak ni u Njemačkoj!) sposobna transportirati velike količine struje iz vjetroelektrana u sjevernom moru (da u vodi sjevernog mora) prema jugu. Općenito gledano, infrastruktura je naj veći problem u primjeni elektro vozila. Potrebne su milijarde ulaganja u istu. Pa ko voli ili ima para . .
Dopuna: 14 Jun 2021 12:26
Solarne ćelije tek mogu imati neku suvislu ulogu kod većih privrednih vozila. Autobusi i kamioni šleperi. Tu je površina pogodna za solarne ćelije. Postoji još problem sa nagibom. Da bi solarne ćelije radile da valja treba ti nagib od 30ak°. Šta u krivinama? Tj kad su ploče nagnute od sunca? Treba i mehanizam za njihovo zakretanje prema suncu. Koliko je sve to tada isplativo je pitanje.
Dopuna: 14 Jun 2021 13:19
Ista stvar sa parkiranim vozilom. Dali je korisnik u mogućnosti svaki put parkirati vozilo sa okrenutim solarnim pločama prema jugu? Teško
|
|
|
|
|
|
