Podrzavam ovaj revolt, ali plata u proseku jeste tih 45 000, barem u Valjevu, a verujem i u mnogim drugim gradovima centralne Srbije. U Valjevu radnici Gorenja imaju 28 000, Golden Lady ima prosek oko 35 000, i vecina privatnika oko 30 000 dinara(govorim o srednjoj strucnoj spremi). Opstina 45 000 ima sigurno proske, profesori po skolama imaju 40 000tak.
Nisam naveo menadzere, advokate, zubare,doktore, bolnicke institucije, fakultete i itd. Svi oni imaju vise od 45 000. Profesori 150 do 300 hiljda, advokati u proseku preko 50 000(u najgorem slucaju). Takodje, postoje i gradovi gde je SSS plata iznad 40 000 u proseku. Koliki je prosek primanja Lazarevcu, sigurno negde oko 60-80 hiljda.
Čuj, to je normalna stvar u normalnom sistemu u nekom privatnom preduzeću. Mi govorimo i javnim preduzećima gde je jedan, rečima i slovima i brojkama, jedan vlasnik ili ti država. Na bilo kom nivou, ali država. I šta sad tu radi 5-7 ljudi koji čine neki upravni odbor koji šatro vrši kontrolu menadžmenta za tog jednog poslodavca. Pri tom je dotični direktor postavljen politički. Od strane tih istih koji tu sede. I koje država već plaća po bar jednom osnovu. Primer kako je teorija koja ima smisla kod nas pretvorena u farsu i obezbeđeno pljačkanje na veliko.
Nemoj da uzimaš za nešto lično, nije u suštini odgovor namenjen tebi, već da se nešto nauči. Kako da uočimo ovakve gluposti i da na njih mora da se reaguje. Da počnemo da koritimo ono što nam dade bog između ušiju i koje se zove mozak. Da se malko koristi internet. Primer ti je ova priča o prosečnoj plati. Šta je u toj priči problem? Pa kako se računa ta prosečna plata. I tu ima jedan intervju od rpe jedno mesec ili dva gde je čovek iz statističkog zavoda obljašnjavao kako se računa plata. Imaju spisak jednog broja firmi, pa se od njih dobijaju podaci o platama. Naravno, u proračun ulaze ne plate koje nisu isplaćene, i ljudi u toj priči. Ne, u priču ulaze oni koji su primili platu i to za one firme koje su dostavile podatke. Sad, uzmite privatnike, koji ne prijavljuju po minimum pola zaposlenih, a i to je pitanje kako, i gde za prijavljene radnike koji primaju plate imaju sebe, par ljudi iz familije i porodice, ili partnera i gde navedu njihove plate ili ono na šta plaćaju poreze i doprinose. Logika kaže da je to lažan podatak na bazi nepotpunih i lažnih podataka. Ajd primer obezbeđenaj koje je bilo kontrolisano nedavno i nađene gadne nepravilnosti. I niko o tome nije ni pisao. A 95% ugovora je bilo nepravilono i lažno. Rešenej koje je masovno primenjeno je sklapanje ugovora na određeno vreme od 3 meseca, pa su u dnevne smene smešteni ljudi sa tim ugovorima, a u noćne penzioneri na koje ne plaćaju ništa jer noću neće doći kontrola inspekcije. U prevodu, imamo 50% utaje poreza i doprinosa. Otiđi na bilo koje gradilište. Ista priča, bar 90% neprijavljeno i na njih se ne plaća ništa. Bilo koji posao gde je noćna smena, niko nije prijavljen (pekare, kafići i sl). Moj profesor matematike na fakultetu imao je ovakvu izjavu o statistici: statistika je kurva koja ti daje rezultat koji ti želiš. Naša prosečna plata je podatak koji treba onima gore da bi opravdali svoje plate. I to je statistički pokriveno.
Mi se igramo i sad smo već prešli sve granice. I više nema mesta da se igramo lickanjem. Da prevedem ovako, inače priča koju sam danas ispričao jednom inžinjeru jer drugačije nije išlo. Mi nemamo kuću gde nije ulagano u zadnjih 3-4 godine. Ne. ovo je kuće gde nije ulagano 30 godina i tu treba dase uradi velika renovacija. Tu se ne radi o spavaćoj sobi, koja je tebi bitna da bi neku kresno pa smeta nešto buđi. Tu mora da se krene prvo od rekonstrukcije krova, da bi zaštitilli dalje radove. Čekaj još i mi ne pričamo o ovome, već da se odluči o tome da li da se radi totalna rekonstrukcija ili da se ruši jer je jeftinije krenuti od nule. Prostije objašnjenje nema. Nema lickanja. Dakle, sad su na redu teški rezovi. A oni ne mogu da krenu od podruma, oni moraju da krenu od krova. Naš krov je politička elita i državne institucije. Prvo rešiti to. Znam, slika nije lepa ali će biti još gora ako budemo čekali.
Mi se igramo i sad smo već prešli sve granice. I više nema mesta da se igramo lickanjem. Da prevedem ovako, inače priča koju sam danas ispričao jednom inžinjeru jer drugačije nije išlo. Mi nemamo kuću gde nije ulagano u zadnjih 3-4 godine. Ne. ovo je kuće gde nije ulagano 30 godina i tu treba dase uradi velika renovacija. Tu se ne radi o spavaćoj sobi, koja je tebi bitna da bi neku kresno pa smeta nešto buđi. Tu mora da se krene prvo od rekonstrukcije krova, da bi zaštitilli dalje radove. Čekaj još i mi ne pričamo o ovome, već da se odluči o tome da li da se radi totalna rekonstrukcija ili da se ruši jer je jeftinije krenuti od nule. Prostije objašnjenje nema. Nema lickanja. Dakle, sad su na redu teški rezovi. A oni ne mogu da krenu od podruma, oni moraju da krenu od krova. Naš krov je politička elita i državne institucije. Prvo rešiti to. Znam, slika nije lepa ali će biti još gora ako budemo čekali.
Prevedeno na taj jezik, ovo sto se zadnje dve decenije radi jeste krecenje i mazanje.A krov prokisnjava,temelji popucali...
vasiljevic ::Da li znaš šta radi upravni odbor? Nije to menadžment, ne vode oni firmu. To radi direktor i finansijski direktor koga postavlja direktor firme (po pravilu). Uprani odbor nadgleda kako se troše pare, bar bi tako trebalo. Iz iskustva, jer imam prilike da gledam to, oni se skupe jednom mesečno, malko popričaju i posle sat vremena marš svi koletivno u kafanče na krkanjac, naravno na račun firme. I to je to od njihovog posla, ne računajući da je veći deo njih dobio usput i mesto savetnika. Dakle, 2 plate. Za start. Možda negde teorija kaže da im je posao drugačije opsan, ali praksa kaže ovo da rade. Da li to zaslužuje uopšte da bude plaćeno? Mislim da ne.
Znaš kako, objasniti matorim inžinjerima nešto što nije njiohova struka , uh, uh, uh ... . Kad smo na njegovom terenu, to ti je brate enciklopedija, ne teorija, već praksa, zna svaki potez, gde se greši, šta raditi, kako, zašto to tako treba, ali ako krenemo van toga, etu je problem.
Tačka kod građevine je vrlo slična kao i kod države. Prvih godina, najmanje propadanje. Ako održavaš, reaguješ na vreme, nije problem. Ali ako zapustiš, rez ide mnogo dublje, mnogo više košta. Zato uvek se kaže kad menjaš pločice, menjaj i instalacije. Manja cena nego da se desi ... Mi smo dana dozvolili da nam i krov prokišnjava. Propada fasada, prozori otišli, i ide na temelje vrlo brzo zadnjim udarom na plate i penzije. Lično, nisam za smanjenje plata. Imam stav da minimalna plata i penzija moraju biti jednaki minimaloj potrošačkoj korpi. Razlog je pprost, smanjuj plate, manji je obrt i imamo smanjen priliv u budžet. Manji priliv, nismo rešili deficit. Deficit moramo rešiti na drugačiji način. Ukinimo duple plate, ukinimo nepotrebne agencije, ukinimo te famozne upravne odbore, vidimo gde nama fale ljudi u upravi a gde nama ima samo političkog viška. Smanjimo sve one glupe zakonske odredbe i slične zakone koji su tu samo da bi opravdali politički zaposlene trutove. Nama ne treba gomila dozvola za nešto, da bi opravdali politički zaposlenu i preplaćenu mastiljaru koja lupi jedan pečat, trebaju nam inspektori i kontrola na terenu sa ovlašćenjima i bez veza i vezica. To je početak. Da popravimo taj krov.
@Kožedub:
E baš to, oni to zbog naroda inače ne bi oni. Samo što za razliku od Šojićevih prasića stvarno prešli na žirafe i nosorozi na meniju. I oni postali modernizovani.
ISPOVEST NOVINARA: Iz Vlade nam pre konferencije dostave spisak pitanja za premijera
OBJAVLJENO: 15/09/2014
Jedan naš čitalac, koji je zahtevao da ostane anoniman iz očiglednih razloga, dostavio nam je pismo kao odgovor na vest da je emisija Olje Bećković možda skinuta sa programa TV B92. Smatrali smo da bi njegovo viđenje medijskog mraka u Srbiji trebalo da podelimo s javnošću.
U novinarstvu sam 38 godina, i kao novinar i kao urednik, u redakcijama nekada najtiražnijeg lista, i jednog i danas cenjenog lista. Ono što je bilo u vreme Miloševića je dečja igra prema onome što sad sprovodi Vučić.
On nastavlja tamo gde je stao kao Miloševićev ministar informisanja, sada sa mnogo više žestine, jer je uzurpirao vlast i maksimalnim stepenom osvetoljubivosti i mržnje prema svima koji misle i objavljuju/emituju/pišu drugačije.
Njegovi službeni i lični propagandni glasnici su Kurir, Informer, Večernje novosti, a sve više i Blic, Politika je pod njegovim uticajem. Od elektronskih medija direktno kontroliše Pink, Studio B, Svet, sve više B92. Od agencija Tanjug, a sistematski radi na marginalizovanju i uništavanju FoNeta i Bete.
Cenzura je na vrhuncu, autocenzura cveta. Situacija u medijima je mnogo, mnogo gora nego devedesetih godina, a novinarstvo ubijeno poplavom novokomponovanih “novinara”, neki od njih su formalno obrazovani, ali faktički ništa ne znaju, mnogi čak ni gramatiku.
Služe, ali ne dobijaju plate, nemaju sindikate… Glavni urednici njegovih glasila su za novac stali u njegovu službu, njegovi “novinari” rade po opropbanom receptu srpske grobarske partije – za besplatan ručak, i/ili piće, za kilo jagnjetine i pivo prodali bi i majku, a ne da slažu ili da drže zatvorene oči i ne objavljuju ono što svi vide.
Bećković, jednostavno, nema kuda da ode sa svojom emisijom. Jedino na neki portal, ali u državi u kojoj je pola stanovništa funkcionalno nepismeno, u kojoj tek 20 ljudi koristi kompjuter (a u TV zevaju svi) od toga neće biti neke vajde.
To je Vučićev cilj i to mu je taktika. Emisija nije zabranjena, ali nema gde da se emituje, a on i njegovi čauši tu, naravno, ništa nisu krivi, pa je tako i Vučić sit i ovce su na broju.
On i Nikolić nikoga u redakcijama ne zovu, ništa ne urgiraju, ništa ne zabranjuju, ali se zato, a to znam iz ličnog iskustva, sa telefona ne skidaju razne Stanislave Pak i kojekakve iz Vučićevog kabineta, urgirajući i preteći. Ministar informisanja iz senke je Vučićev brat, koji, takođe, često okreće telefone, naređuje i preti, pozivajući se na premijera (u stilu – da li znate ko sam ja), a Vučić to uredno javno demantuje i iščuđava se.
Postoji lista, a u medijima svi to znaju, podobnih i nepodobnih i redakcija i novinara, kada bi trebalo nekuda pratiti Vučića. Ljudi iz njegovog kabineta svojim novinarima i redakcijama, pre konferencija za štamnpu, dele pitanja koja bi ovi trebalo da postave, i ovi ih postavljaju, a Vučić “spontano” odgovara, jer je “uvek spreman”.
Nezgodna pitanja nisu zabranjena, ali ko ih postavi biva ispljuvan kao nekvalitetan Srbin koji radi direktno protiv države i lično protiv Vučića, a zatim sledi telefonski poziv njegovih saradnika/ca redakciji iz koje je novinar, a sledeći put taj novinar ne dobija akreditaciju za konferenciju za štampu, a akreditacije su obavezne.
Sve ovo znaju svi koji su iole u novinarstvu, bez obzira da li su “novinari” ili malobrojni novinari, bez obzira da li služe u redakcijama pod njegovom direktnom kontrolom ili u onima koje se bore za opstanak u ovoj banana državi u kojoj je vlast uzurpirana na najbezočniji način.
. Kad smo na njegovom terenu, to ti je brate enciklopedija, ne teorija, već praksa, zna svaki potez, gde se greši, šta raditi, kako, zašto to tako treba, ali ako krenemo van toga, etu je problem.
