• О којој ми војној неутралности непрекидно говоримо и пишемо уколико смо усвојили NATO стандарде и процедуре и систем планирања и прегледа (контроле) онако како је предвиђено за Савезничку команду Алијансе и за све чланице?
• Није NATO савез прихватао наше стандарде и процедуре, то јест, политику одбране, начин финансирања, организацију и посебно не некадашњу доказану стратегију, оператику и тактику, већ је све управо обрунуто. Ми смо њима, по њиховим правилима, легли на руду, а све оно што нас је красило преко 150 година потпуно елиминисали.
• „NATO војна канцеларија за везу“ је главна оперативна полуга тог савеза у Србији, коју чине одабрани припадници Алијансе и они, за разлику од господина Френка Боланда и пратећег апарата који дођу пар пута годишње, свакодневно контролишу и прегледају баш све у нашем систему одбране, са тежиштем на Војсци Србије
• Хоће ли нам NATO „помоћи“ (онако као је то чинио 2004. и 2008. на КосМету) у неком наступајућем периоду, рецимо, када се од ових стотинак хиљада „избеглих“ и „еруофанатизованих“ Шиптара, бар половина плански (онако како су и упућени) врати у Србију као „матичну“ земљу, чије пасоше и друга документа „уредно“ користе? И почне да делује изнутра, на југу, стварајући услове и „изолујући терен“ за оружане снаге „Косова“
Пише: пуковник Горан ЈЕВТОВИЋ, Фонд стратешке културе ...
ŠTA DOLAZI :
Čovek koji je rekao apsolutnu ISTINU ; Šta je kolonijalno ropstvo, ko vlada svetom i kako se manipuliše, zašto dolazi neminovno vreme OBIČNOG ČOVEKA , kako preživeti i zašto je Srbiji mesto u evroazijskoj uniji a NIKAKO u EU ropstvu > Već godinama IZNOVA i iznova ponavljam okretanje KINI i RUSIJI radi opstanka nacije u svakom kontekstu ; ISTINA = CRNO NA BELO !
Znam da u tekstovima naročito prvom ima i politike ali su samo ilustracija da jedni troše na reklamu a čak su i to doveli do apsurda svojom nesposobnošću i bahatošću (njima ne fali plata) dok na drugoj strani žena izvrši samoubistvo kosom a i njena firma je imala veze sa državom i trebala bi da ima i danas. Ekipe koje dolaze i odlaze iz ministarstava kao politički radnici ne brinu za svoju budućnost dok neko jednostavno pukne pod pritiskom da će ponovo dobiti otkaz. Za to vreme Vulin ( a pre njega Rasim) se bavi promocijom svoje μ stranke.
Ubi briga države.
