|
Отпадништва имамо на све стране. Пратим и "једне" и "друге" отпаднике редом, који се међусобно анатемишу и проглашавају отпадницима. Они, који терају курс мимо СПЦ и зову се СИПЦ, превише су се уплели у јавно експонирање и прагматично тумачење одређених верских обреда. Тренутно постоје и "остали отпадници", који кроз овакве буне покушавају да скрену пажњу на потенцирање признавања екуменске повеље, која је некако постала лајтмотив за одвајање.
Две ствари, које треба истаћи:
1. Било какво одвајање од тела цркве, како год се звало, оно је ипак одвајање и недостаје јаче деловање унутар тела и враћање канонима и типицима. Ово је прво на шта се и атеисти ухвате, па се ругају како цркви тако и отпадницима.
2. Деловање цркве је некаконско и није по типицима, а нарочито сабор прави кораке ка јереси, док се потенцира само врлина послушања, а остале две се не поштују, па се тако надређени почињу понашати као католички бискупи.
Једне зову Артемијевци, друге Акакијевци, постоје и Зилоти, који нису Акакијевци... Не могу се ни сам сетити.
Зато треба увек исповедати само једну правду и једног Бога, а ово што нам се дешава, то није тренутно, то је утемељено на вековном богоодступништву, па тако и цркве и светиње дизане слабоверним ктиторством или "приношењем жртава" Богу, полако тону и нестају, а неке доживљавају искушење времена.
|
